Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodna poslanica Jelena Travar Miljević. Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, kolege, koleginice i građani, dozvoliću sebi danas da govorim samo o Predlogu zakona o faktoringu. To je jedan od zakona koji danas, rekla bih, ima podršku svih parlamentarnih grupa u ovoj skupštini.
Faktoring kao prodaja potraživanja, i ono zbog čega ću sebi dozvoliti da govorim o ovome je, činjenica da još uvek nedovoljan broj preduzetnika i privrednih subjekata poznaje i koristi dovoljno ovu materiju.
Inače, definicija faktoringa kao finansijske usluge kupoprodaje postojećeg nedospelog ili kratkoročnog novčanog potraživanja nastalo po osnovu ugovora o prodaji robe ili pružanja usluge u zemlji ili inostranstvu.
Kada govorimo o faktoringu ne mogu da ne spomenem trenutak kada sam prvi put ušla u rad državne administracije, to je bilo 2006. godine, a dolazim iz opštine Žitište, koja je jedna od najnerazvijenijih opština. Tada sam, kao i danas imala samo jedan cilj, a cilj je otvoriti što više radnih mesta, pojednostaviti što više procedura i omogućiti što većem broju građana jedan pristojan život.
Kada govorimo o faktoringu kao mogućnosti prevremene naplate potraživanja ili vida sigurnosti da će neko svoje potraživanje naplatiti, jeste svakako nešto što svakog privrednika brine u Srbiji, da li će upravo uspeti da naplati svoja potraživanja.
Ono što bih istakla kao pozitivno jeste upravo doslednost URS, jer smo pre godinu dana, malo više doduše, obećali par stvari i sada podignute glave mogu da kažem da mi je zadovoljstvo što smo ih ispunili. Ispunili smo i stvorili mogućnosti da preduzetnici plate PDV tek kad robu naplate, da smo podigli cenzus za obavezan ulazak malih i srednjih preduzeća u sistem PDV, da smo usvojili Zakon o rokovima za izmirenje novčanih transakcija, to je bilo nešto na šta su mi se privrednici veoma često žalili. Ukinuli smo preko 130 parafiskalnih nameta. Usvojili su se penali za državu ako kasni sa povraćajem PDV privrednicima. Zakon o faktoringu kao nastavak pozitivnih koraka u smislu stvaranja što povoljnijih uslova za rad privrede. To je ono oko čega mislim da imamo puno jedinstvo u URS i to je nešto što mislim da treba da zagovaramo svi u parlamentu i oko čega treba da imamo pun konsenzus. Zbog toga mislim da URS zaslužuju puno poverenje privrednika upravo zato što smo napravili niz koraka za koja su naši ministri dobili priznanja kako u inostranstvu tako su prepoznati u državi da rade dobre stvari.
Faktoring kao mogućnost jednostavnog sticanja novčanih sredstava i faktoring koji stvara uslove za efikasno finansiranje poslovanja bez angažovanja dodatnih bankarskih kredita i bez administrativnih postupaka, dovoljna su potraživanja i bonitet firme. To je ono što je neophodno privredi danas.
Ono što očekujemo kada donesemo ovaj zakon jeste povećanje likvidnosti, solventnosti privrednih subjekata, povećanje domaćih i stranih investicija, povećanje konkurentnosti privrednih subjekata, veća dostupnost izvorima finansiranja, smanjenje zaduženosti privrednih subjekata i naravno dugoročno povećanje zaposlenosti i javnih prihoda.
Naravno da je uloga politike da stvara ambijent, definiše okvire za poslovanje, ali isto tako i jača pravnu sigurnost. U vreme finansijske krize pokazalo se da postoji povećana tražnja za faktoringom, mada je on u Srbiji prisutan već osam godinama, u nekim zemljama čak od 1992. godine.
Donošenje ovog zakona predstavlja praktično potrebu da uvedemo nešto što postoji pod jedan legalan krov. Naravno, zbog toga verovatno nije ni moglo doći do njegove pune primene, odnosno do pune primene faktoringa u ovoj državi jer nismo imali jasan zakonski okvir iako ga već, kao što sam rekla pružaju određene strane i domaće faktoring kompanije. Ako ja imam dobre podatke oko osam banaka u Srbiji, kao i Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza Republike Srbije. Po nekim nezvaničnim podacima Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza ima oko pet hiljada faktura godišnje. Domaće i strane firme oko 30 hiljada faktura.
Ono što jeste interesantno da u 2009. godini je bio četvorostruko veći promet u odnosu na 2007. godinu kada govorimo o faktoringu i to je nešto što beleži konstantan rast. Jasno definisanje uslova za obavljanje faktoringa jeste nešto što je deo ovog zakona. Osnovni kapital gde lično ne mislim da je suviše mali, jer ako imamo tendenciju da taj kapital kruži i da se vrti, što jeste jedan od preduslova za razvoj privrede, mislim da treba pružiti šansu ovakvom rešenju.
Takođe, odobrenje i uslovi za obavljanje faktoringa, nadzor nad poslovima faktoringa, uvođenje registra faktoringa, evidencija izdatih i oduzetih odobrenja, što svakako jeste jedan od preduslova za transparentan rad, ali isto tako i za podizanje poverenja ljudi koji bi da koriste jedan instrument kao što je faktoring, što klijenti što faktoring agencije. Vrste faktoringa, domaći i međunarodni, jednofaktorski i dvofaktorski, sa i bez regresa, sve je to definisano ovim zakonom i ono što bih želela da pohvalim, a to sam razmenjivala i sa kolegama u pauzi, jeste činjenica da je ovaj zakon dosta detaljno razradio sve ono što treba da bude predmet samog faktoringa, pa čak i ugovor o faktoring, šta to ugovor sadrži, koji su obavezni elementi, zabrana zaključivanja više ugovora koji za predmet imaju prodaju istog potraživanja, prava, obaveze i odgovornosti, od toga šta treba da radi faktor preko toga šta treba da radi onaj koji prodaje sva potraživanja. Definisano je vršenje nadzora i kaznene odredbe.
Iako ovaj zakon donosi do povećanja pravne sigurnosti u poslovanju ugovornih strana, a to je nešto što je svakako neophodno svakom domaćem i stranom investitoru, pravo na sigurnost. Ako usvajanje ovog zakona doprinosi stabilnom poslovanju i sigurniju finansijsku budućnost preduzećima, što je neophodno u uslovima rastuće konkurencije, otežanih uslova privređivanja i svetske ekonomske krize koja nas nije obišla, onda nema razloga da ovaj zakon ne dobije moju punu podršku. Ako će ovaj zakon dovesti do toga da sačuvamo malo, srednje preduzeće, da sačuvamo radna mesta i stvorimo mogućnosti da jačamo svoju privredu i time zaposlimo veći broj ljudi, ovaj zakon ima moju punu podršku. Zahvaljujem.

Narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvažena ministarska, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, vi ste u vešem uvodnom izlaganju govorili o tome šta mislite o ovim zakonima koji su danas na dnevnom redu. Između ostalog, rekli ste i to da su zakoni usaglašeni sa pojedinim direktivama EU, da je dobro to što uvodite mikro preduzeća kao novinu u zakonu o računovodstvu, a malo pažnje posvetili ste javnoj raspravi, govoreći o tome kako je javna rasprava po ovim zakonima bila duga. U obrazloženju zakona kažete da je javna rasprava bila 12. marta 2013. godine, da ste pojedine primedbe prihvatili a pojedine primedbe niste prihvatili od strane nezavisnih institucija. Tu se radi o primedbi pojedinih udruženja računovođa, preduzeća za reviziju kao i predstavnika privrednih društava koje se odnose na uvođenje sertifikata licima koje vode poslovne knjige. Kao Vlada smatrali ste da takva primedba nije osnovana.
Gospođo ministarska, vi ste na neki način obmanuli javnost. Nakon ove javne rasprave i nakon što su svi imali pravo i priliku da kažu šta misle o Nacrtu zakona, vi ste pojedine članove zakona izmenili nakon što je održana javna rasprava. Tako je Komora ovlašćenih revizora koja je formirala radnu grupu da bi nam dala mišljenje i dala nam je mišljenje pre 12. marta nakon toga nije mogla da se izjasni o određenim članovima zakona o revizije jer ste bukvalno podmetnuli nakon javne rasprave.
Onda kada obrazložite neki zakon kažite bila je javna rasprava, ali smo nakon javne rasprave mi uveli, izmenili, dodali nove članove koji nisu bili na javnoj raspravi i tek onda možete da kažete da je bila javna rasprava, ovako za nas u LDP možemo slobodno da kažemo da javna rasprava nije bila.
Govorili ste o tome koje su konkretne primedbe i zbog čega ih ne dajemo na pojedine zakone? U članu 7. Zakona o reviziji, vi uvodite novu praksu da Ministarstvo finansija izdaje licence ovlašćenim revizorima. Do sada je to radila Komora. Zbog čega sada to treba da radi Ministarstvo finansija? Mi smatramo da je loše rešenje, da će se kasniti sa izdajom licenci i da su to dodatni troškovi jer Ministarstvo finansija, pre svega treba da uvede novi sistem i obuči nove kadrove u Ministarstvu, kako bi izdavali licence. Za nas u LDP to nije prihvatljivo rešenje.
Takođe, članom 25. Zakona o reviziji, definišete ugovor i obavezne elemente ugovora o reviziji koji zaključuju društvo za reviziju sa svojim klijentima. Navedeni obavezni elementi nameću društvima za reviziju da unapred opredele vreme koje je potrebno da se revizija uradi po svakom članu tima.
Mi smatramo da je ovakvo rešenje, pre svega, nepraktično jer je izuzetno teško izračunati koje je vreme tačno potrebno za svakog pojedinačnog člana da uradi poslove potrebe za sastavljanje revizorskog izveštaja. Šta će se desiti ministarka, kada se pojedini član revizorskog tima razboli, dobije grip, znači revizorska kuća će morati da aneksira ugovor sa svojim klijentom zbog izmene člana tima. Mi zato smatramo da je dovoljno bilo da ugovor sadrži elemente koliko dana je potrebno za reviziju, koliko članova broji tim, a ne i detalje i posebno za svakog člana tima, jer složićete se da je apsolutno nedopustivo, ako se neko razboli da treba da radite aneks ugovora.
Najdrastičnija i najlošija stvar je član 21. Zakona o reviziji, ma koliko da vi želite da opravdate da tim članom 21. kojim uvodite novu praksu da sva pravna lica čiji je prihod veći od 4,4 miliona evra podležu reviziji, da time pravite određene uštede, mi smatramo da nije tako. Tačno je da revizorski izveštaj košta, ali je mnogo manja šteta uraditi revizorski izveštaj nego ne uraditi ga.
Na ovaj način smatramo da bez obzira što revizorska struka ima značajno mesto u finansijskom sistemu EU, vi ovakvom izmenom zakona prosto takve mere u potpunosti zaustavljaju tek započet razvoj revizorske profesije u našoj zemlji, a njeno zaostajanje za članicama EU bi bilo dodatno povećano. Mi smatramo da bi ovakve izmene zaustavile zapošljavanje i obuku novih radnika u preduzećima za reviziju odnosno da bi proizvele upravo suprotan efekat i dovele do otpuštanja više stotina radnika.
Revizija obavljena u skladu sa međunarodnim standardima revizije doprinosi podizanju nivoa finansijske discipline, a vi ste rekli gospođo ministarka da se zalažete za finansijsku disciplinu i značajno olakšava implementaciju međunarodnih računa, ocena i standarda i međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja. Zato mi smatramo da nije u interesu naše zemlje da se umanji broj obaveznika revizije kroz povećanje kriterijuma već da je interes u stvari potpuno suprotan i da treba ići na širenje baze obveznika revizije.
Sada ću reći i primer zašto tako mislimo. Bez obzira na činjenicu što će i ovim zakonom RTB Bor biti obuhvaćen u procesu revizije, a bio je obuhvaćen i sada, želim samo da vam ukažem koliko je štetno što ste povećali iznos na 4,4 miliona evra kao obavezu za vršenju revizije umesto na primer, da to bude 2,5 miliona.
U Zakonu o računovodstvu u članu 5. Zakona kaže se da sva pravna lica i preduzetnici moraju da poštuju sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa zakonom, sada o računovodstvu, nekada o računovodstvu i reviziji.
Šta se dešava ministarka sa onima koji ne poštuju to? Koje sankcije trpe takve firme? To ću konkretno da vas pitam za RTB Bor. RTB Bor podleže reviziji i podlože tome da mora sve svoje izveštaje da uradi u skladu sa Zakonom o računovodstvu a do sada Zakonom o računovodstvu i revizijama. Ukoliko nezavisni revizori godinama unazad 2009, pa 2010, pa 2011. godine uzdržavaju mišljenje od finansijskog izveštaja i matičnog društva, tj. konsolidovanog i zavisnih društva, ko preduzima mere zbog čega se ne poštuju revizorski izveštaji? To nema nigde u zakonu.
Vi ste u zakonu definisali da svi izveštaji treba da idu na sajt agencije, pa šta ako su na sajtu, ukoliko revizor za RTB Bor kaže – ne izražavamo mišljenje da finansijski izveštaji iskazuju objektivno i istinito finansijski položaj društva na dan 31. decembar 2011. godine, kao rezultat poslovanja i novčane tokove za godinu koja se završava na taj dan, jer finansijski izveštaji nisu u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije. Šta to znači? To znači da RTB Bor ne poštuje Zakon o računovodstvu, ne poštuje međunarodne standarde.
Revizor još kaže i to da izveštaji nisu rađeni po međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, da se ne primenjuje međunarodni računovodstveni standard, Zakon o računovodstvu i reviziji. Kaže i to da je Pravilnik o računovodstvu, to je interni akt donet 1998. godine i da nakon toga nije usklađen sa važećim propisima o računovodstvu i reviziji.
Moram sada da vas pitam, da li je generalni direktor RTB Bor, Blagoje Spaskovski, živi u 1998-oj godini i da li zna da je ovo 2013. godina. Ako ovaj parlament i Vlada non stop daju garancije RTB Bor-u, može li taj RTB Bor makar da poštuje propise ove zemlje. Šta se dešava sa ovakvim mišljenjem? Ništa. Revizor kaže sledeće – mi smo obavili reviziju finansijskih izveštaja društva za prethodni period o kojim smo se uzdržali od mišljenja. Društvo nije postupilo po izraženim rezervama i korigovalo značajne materijalne greške i mi ne možemo da utvrdimo poslovanje.
Koja je korist od toga što je to objavljeno na sajtu? Nikakva. Da li ima neke posledice RTB Bor? Nema. Pa čemu onda služi Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji kada niko dalje ne vrši kontrolu. Onog trenutka vi kažete, članom 33. zakona stav 3. da sva pravna lica moraju to da objave na sajtu i to je u redu. Šta dalje? Oni objave da imaju nepravilnosti i dalje nikom ništa.
U tim izveštajima revizora za RTB Bor jasno može da se utvrdi sledeće. Da je konsolidovani izveštaj o promenama na kapitalu RTB Bor da je iskazan gubitak iznad visine kapitala, u 2009. godini 22 milijarde i 800 miliona, u 2010. godini 22 milijarde 882 miliona, a u 2011. godini 23 milijarde 683 miliona. Pa, ako neko ima takav gubitak, da li mi njega treba da kontrolišemo? Ako revizor napiše da nešto nije ispravno ko dalje sprovodi kontrolu? Znači, vi takve elemente niste uneli ni u novi Zakon o računovodstvu.
Činjenica je koju ukazuje revizor je ta da je RTB Bor vanknjižni vlasnik kluba RTB. Znači, i RTB Bor, a to se vidi u revizorskom izveštaju za 2011. godinu, u taj klub RTB, a to znači u restoran, u banket salu, u sobe za prenoćište, uložio 170 i nešto miliona dinara. Znači, u nešto čega nije bio vlasnik i čija imovina nije uknjižena 2011. godine. Dok 2012. godine, zamislite čuda, mimo odeljenja za urbanizam, daje retroaktivnu građevinsku dozvolu. Gde to postoji u ovoj zemlji? Svaki građanin mora da dobije lokacijsku dozvolu pre izvođenja radova.
Da li je to krivično delo? Istovremeno ih vi oslobađate od poreza i doprinosa, a oni ulažu u banket sale. Znači, ne ulažu 100 dinara nego 173 miliona dok ova država, na teret građana, njima otpisuje druga dugovanja. Zbog čega? Da bi Blagoje Spaskovski tamo mogao da peva u restoranu ili da naručuje krmenadle od jelena. Verovatno zato treba da uložimo i u lovstvo u ovoj godini. Nije samo to ministarka, revizor kaže i ovako – po izvodu otvorenih stavki sa NIS-om, RTB je dužan dve milijarde, a RTB u svom izveštaju prikazuje 500 miliona. Čekajte gde je tih milijardu i po? Kako je moguće da revizora godinama u nazad, tri godine u nazad piše da RTB Bor nije obezbedio učešće u kapitalu Instituta za bakar Bor, Fabrike lak žice Bor u stečaju i Fabrike opreme i delova Bor u stečaju.
Znači da on sve te tri firme vodi kao svoje vlasništvo, a one su potpuno nezavisne, nemaju nikakve veze sa RTB.
U pitanju je imovina od 600 miliona koju RTB knjiži kao da je njihova, iako nije. Time pokazuje da ima veću imovinu nego što jeste.
Takođe, pokazuje se i to da RTB Bor nema usaglašeno stanje obaveza sa Agencijom za osiguranje depozita i borskom bankom i to prema londonskom klubu, za dve i po milijarde.
Prema pariskom klubu za 192 miliona, a za kamate dve i po milijarde. Revizor kaže da su na taj način potcenjene obaveze po osnovu glavnice, kamata i finansijski rashod, a time se precenjuje i finansijski rezultat.
Koliki je onda gubitak RTB Bor? Samo za kamate glavnice, tu je u pitanju pet i po milijardi, ovo što su uknjižili tuđu imovinu na sebe, još 600 miliona. Tu je gubitak RTB Bor 23 milijarde ili 33 milijarde. Kako mi onda tražimo strateškog partnera?
Tu je osnovno pitanje sledeće, revizor nezavisni je vršio kontrolu. Izveštaj o izvršenoj kontroli je istaknut u skladu sa Zakonom o agenciji. Dalje nikome ništa.
To niste predvideli novim Zakonom o računovodstvu i to je osnovna naša kritika. Ne radi se samo o RTB, radi se i o ostalim firmama.
Znači, kada nezavisni revizor skrene pažnju, i naredne godine ta firma ne uradi ništa po tom pitanju, pa prođe još jedna godina, a oni opet ništa, čekajte, da li tu neko čini krivično delo?
Da li tu ima neke odgovornosti ili nema nikakve ili se odgovornost odnosi isključivo na privatne preduzetnike, to će biti sada mikro preduzeća, na mala i srednja preduzeća.
Ova preduzeća, iako RTB Bor nije u državnom vlasništvu, nikome ništa. Mislim da ljudi koji treba da poštuju zakon su Vlada, pa naša država u restrukturiranju, ta preduzeća, gde mi svi građani zbog takvih preduzeća, zbog takve Vlade, svake godine dajemo subvencije i svake godine imamo sve veći javni dug Srbije.
Oni moraju da poštuju zakon.
Šta će sada Ministarstvo finansija preduzeti? Hoće li nešto da preduzme? Neće, jer gospodin Ronaldo menja stalno adrese, od 1998. godine od kada ima pravilnik SPS posle URS sada SNS i još bira šta će da jede.
Ne bih da pričam šta je sve RTB radio. Vi vrlo dobro znate. Dali ste im preko milijardu i 400, preko Fonda za razvoj, za PIO i dobili su. Da li plaćaju nešto od toga?
Fabrika sumporne kiseline i rekonstrukcije topionice po tom revizorskom izveštaju, treba da bude gotova 1. novembra ove godine. Hoće li biti gotova?
Neće, jer su radovi obustavljeni. Zašto? Zato što je RTB krenuo da radi bez građevinske dozvole, odnosno lokacijske. Ko je za to odgovoran? Ne može da bude odgovorna kanadska firma "Projektant", nego generalni direktor Blagoje Spaskovski, jer Zakon o planiranju i izgradnji je potpuno jasan.
Ko krene da radi bez dozvole to je krivično delo. To je investicija vredna 300 miliona evra.
Šta radite vi kao država i kao Vlada? Ništa. Tu su dati krediti i vi to vrlo dobro znate. Dakle, 130 miliona 2010. godine sa grejs periodom. Taj grejs period je istekao. Ko će to da plaća?
Sa jedne strane, država daje garanciju, a sa druge strane Blagoje Spaskovski radi šta mu padne na pamet, kružne tokove, amfiteatar, zoološki vrt i pravi RTB klub?
Da li je to normalno gospodine ministre, da neko spiska 173 miliona u nešto što nije njegovo vlasništvo, da bi naknadno dobio građevinsku dozvolu i pravi sobe za prenoćište? Da li je to posao RTB.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.
Izvinjavam se, ministarka Kalanović.

Poštovani narodna poslanice bilo je tako puno diskusije da bismo mogle ceo dan da polemišemo oko šnicli koje jede Blagoje Spaskovski, ali ja želim da se vratim na zakon.
Najpre, što se tiče javne rasprave, čini mi se da dosta dugo niste predlagali zakone. Koju svrhu bi imala javna rasprava ako bismo mi dostavili jedan tekst na javnu raspravu i rekli – ovo je zakucan tekst, vi možete da pričate šta hoćete, iz stručnih organizacija, institucija, iz stručne javnosti, iz akademske javnosti, iz privrede, iz prakse, mi nećemo da menjamo niti jedan član jer mi smatramo da je ovako najbolje. Javna rasprava upravo ima drugu suštinu da posle javne rasprave usklađujući dobru praksu, dobronamerne predloge i inicijative ugradimo u članove, neke dodamo potpuno nove, neke izbacimo sa argumentovanim činjenicama i predložimo novi tekst zakona.
Kao što znate, sve vreme javne rasprave zakon je objavljen na sajtu ministarstva koji zakon predlaže i svi su dobro došli, predlozi i inicijative koje idu u pravcu unapređenja zakonskog teksta. To vam je odgovor na prvo pitanje zašto smo mi izmenili zakon koji smo dali vama, Skupštini, poslanicima, predstavili ga Skupštini u odnosu na prvobitni predlog. Pa, odlično što je tako, ja se uvek radujem da u javnoj raspravi veliki broj članova bude izmenjen što znači da je veliki broj ljudi uzeo učešće u doradi zakona i prilagodi ga životu i praksi.
Što se tiče toga ko izdaje licence, tačno je, ministarstvo izdaje i ukida licence na predlog komore. Komore rade kompletnu dokumentaciju i predlažu ministarstvu i ispit i predlažu ministarstvu revizore koji će dobiti licence.
Što se tiče Ugovora o reviziji, čini mi se da ste to pogrešno pročitali, ako neko dobije grip da će se zaustaviti revizija. Ugovor o reviziji u članu 25. apsolutno ne govori niti o imenima personalno, niti ste vi u obavezi da dostavljate imena. Vi dostavljate strukturu revizorskog tima sa navođenjem stručnih kvalifikacija, članova revizorskog tima i podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije, po članovima revizorskog tima, znači, nema tu dileme da ako se neko razboli od gripa tri dana, Ugovor o reviziji treba da bude raskinut.
Što se tiče RTB "Bor", sa vama se u potpunosti slažem da propisi moraju da budu isti za sve i da zakoni moraju da budu isti za sve. Ako se sećate, partija u čijem sam ja rukovodstvu je izašla sa idejom da potpuno profesionalizujemo rad javnih preduzeća i u skladu sa tim, predložen je zakon o profesionalizaciji radnih preduzeća sa stručnim nadzornim odborima i sa tim da se ne može desiti da mi imamo bilo koju vrstu neusaglašenosti sa zakonom i propisima od strane rukovodstva, a da niko za to ne odgovara.
Danas je čini mi se popularno da mi govorimo o zloupotrebama u javnim preduzećima, verujte, to jeste jedan od prvih i strateških ciljeva ove vlade, opsežna i oštra reforma javnih preduzeća, zbog toga što imamo veliki broj javnih preduzeća, koji bez obzira na to što mogu da budu profitabilni, što mogu da predstavljaju ogroman potencijal, između ostalog i za budžet ove zemlje, danas posluju na ivici rentabiliteta ili sa velikim gubicima.
Vi ste ovde govorili o problemima i radu rukovodstva, a ne o reviziji. Što se nas tiče, mi ćemo i dalje se zalagati da revizori dostavljaju nepristrasne izveštaje, i ako su izveštaji koje su revizorske kuće objavile o radu, o finansijskom izveštaju RTB "Bor", onda je pitanje za nadzorni odbor, menadžment, a po ovom zakonu i za računovođu, o tome zašto finansijski izveštaj ne odgovara stvarnosti?
Zalagaću se da oni finansijski izveštaji koji prave revizorske kuće i revizori, budu transparentni, da možete vi da ih vidite i vidite koliko je para potrošeno u klub, a koliko u šnicle, ali, posao nepoštovanja zakona je posao, predmet za rad menadžmenta i nadzornog odbora.

Hvala.
Reč ima Radmila Gerov, replika. Izvolite.

Poštovana ministarka, ja sada nisam pričala o rukovodstvu, ja sam pričala isključivo o revizorskim izveštajima RTB "Bor", koji su objavljeni. Svaki podatak koji sam iznela je podatak iz revizorskog izveštaja, gde revizor kaže sa oni ne upotrebljavaju standarde i sve ovo što sam iznela, da se ne bih ponavljala.
Sada, kada vi kažete da je to pitanje nadzornog odbora i da ćete se vi zalagati kao partija za opsežnu reformu javnih preduzeća, onda se postavlja pitanje, pošto ovde postoji Zakon o javnim preduzećima, zašto Vlada Republike Srbije nije do 1. jula raspisala konkurs za izbor direktora svih javnih preduzeća?
Zakon je donet prošle godine, sada kada treba da se primeni taj zakon, nikom ništa. To su reforme, nazovi, Vlade Republike Srbije. Ne kažem da vi lično ne biste raspisali, ali očigledno je da Vlada Republike Srbije nije želela da raspiše konkurse za izbor direktora svih javnih preduzeća.
Što se tiče člana 25. Ugovora o reviziji, to je stav 3. tačke 1. i 2. mora da sadrži strukturu revizorskog tima, kao i podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije po članovima revizorskog tima. Šta to znači? Šta to znači struktura, ko su ti ljudi? Iz tog razloga mi smatramo da kad neko, ko se razboli, treba da ga zameni drugi, da na takav način tumačimo zakon, da treba da se uradi aneks ugovora i zato to smatramo lošim.
Što se tiče javne rasprave, ministarka, potpuno razumem i znam šta je javna rasprava i potpuno je normalno da nakon javne rasprave vi promenite neke članove, nešto sa javne rasprave usvojite, nešto ne. Ali, nije normalno da nakon javne rasprave ubacite neke članove zakona koji nisu bili predmet javne rasprave. Zašto niste pitali Udruženje revizora, da li se slaže sa time da ministarstvo izdaje licence? O tome se radi.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, gospođo ministar sa saradnicima, kolege i koleginice poslanici, akcenat u svom izlaganju staviću na zakon o računovodstvu i zakon o reviziji.
S obzirom da je trenutno važeći Zakon o računovodstvu i reviziji usvojen još 2006. godine i da je u manjoj meri usaglašen sa Četvrtom direktivom EU, ne treba posebno naglašavati potrebu donošenja novih zakona kojim će ove oblasti biti regulisane.
Do sada su računovodstvo i revizija bili regulisani jednim zakonom, a sada je to razdvojeno na dva posebna zakona, zakon o računovodstvu i zakon o reviziji, što je zbog važnosti ovih oblasti koje zakoni regulišu, bilo neophodno.
Predlozi ovih zakona kada su se pojavili, izazvali su dosta polemike u poslovnom svetu i dosta je različitih mišljenja. U odnosu na sadašnju regulativu, predloženim zakonima uvode se značajne promene i jedna od najvećih promena predviđena ovim zakonom, odnosi se na uvođenje nove kategorije pravnih lica, tzv. "mikro pravna lica", kao i promena kriterijuma za razvrstavanje pravnih lica.
Ako možete mir da uspostavite, nastavila bih.
Prema Predlogu zakona za razvrstavanje pravnih lica, postoje tri kriterijuma. Prvi kriterijum je broj zaposlenih, prihod i vrednost poslovne imovine. U koju će kategoriju koje pravno lice biti svrstano, zavisiće od ispunjenosti dva od navedena tri uslova.
Ono što će se pojaviti kao rezultat ovakvog načina razvrstavanja pravnih lica je, da će nova kategorija pravnih lica, mikro pravna lica, činiti procentualno najveći deo pravnih lica u Srbiji, dok će broj velikih, srednjih i malih pravnih lica se dosta smanjiti.
U zemljama EU, posvećuje se velika pažnja mikro pravnim licima i odatle i potreba uvođenja ove kategorije pravnih lica, koliko god se to nekome dopadalo ili ne. Kriterijumi za razvrstavanje pravnih lica, predviđenih ovim zakonom, usklađeni su sa kriterijumima iz Četvrte direktive EU.
Predlogom zakona o računovodstvu, uvode se i nova pravila za sastavljanje finansijskih izveštaja, u skladu sa veličinom i ekonomskom snagom pravnih lica, u cilju unapređenja kvaliteta finansijskog izveštavanja.
Složenije međunarodne standarde finansijskog izveštavanja, biće obavezna da primenjuju velika pravna lica, matična društva i javna društva.
Srednja i mala pravna lica biće obavezna da primenjuju međunarodne standarde finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća, što predstavlja skraćenu verziju.
Ovaj računovodstveni standard prvi put se uvodi ovim zakonom i zasnovan je na istom okviru kao i složeniji međunarodni standard finansijskog izveštavanja. Ovde je bilo neke polemike da međunarodni standard finansijskog izveštavanja, nije sasvim usklađen sa Četvrtom direktivom EU. Mikro pravna lica biće u obavezi da primenjuju pravilnik ministarstva, koji će biti prilagođen poreskim potrebama.
Primena računovodstvenih standarda, koji su prepoznatljivi na većem prostoru, omogućava bolju, lakšu i pouzdaniju informaciju o finansijskom položaju nekog ekonomskog subjekta, za šta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija, kao što su bankari, investitori, akcionari i drugi.
Međutim, sa druge strane, iz navedenog se može zaključiti da se zakonom predviđaju tri različita okvira za finansijsko izveštavanje. Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja, koji su složeniji, međunarodni standardi finansijskog izveštavanja za mala i srednja preduzeća, pravilnik ministarstva, zatim, preduzetnici će moći da koriste prosto knjigovodstvo, a budžetski korisnici gotovinski osnov, što znači da će u Srbiji postojati pet okvira za sastavljanje finansijskih izveštaja. Pitanje je, da li nam je to potrebno i da li u zemljama EU takođe postoji ovoliki broj okvira za sastavljanje finansijskih izveštaja?
Takođe, novina predloga ovog zakona je da se propisuju novi rokovi za dostavljanje finansijskih izveštaja. Pravna lica, odnosno preduzetnici, dužni su da redovne finansijske izveštaje za izveštajnu godinu, dostave Agenciji za privredne registre do 30. juna naredne godine, što je skraćeni rok u odnosu na rok koji sadašnji zakon predviđa.
Ovaj rok se odnosi na usvojene i revidirane finansijske izveštaje, koji su po još uvek važećem zakonu se podnosili do 30. septembra, a rok za podnošenje finansijskih izveštaja u statističke svrhe, i dalje se podnosi do februara, kako je bilo i po sadašnjem zakonu.
Optimalno rešenje, sada govorim iz perspektive potencijalnih investitora ili poslovnih partnera, bilo bi da se rok za podnošenje finansijskih izveštaja skrati u odnosu na mesec jun, odnosno da se stvori mogućnost da pravna lica, naročito sad ova nova pravna lica, mikro pravna lica, koja imaju obavezu da sastavljaju samo bilans uspeha i bilans stanja, mogu da podnose samo dopunsku dokumentaciju uz već napravljene finansijske izveštaje, koji su potrebni za javno objavljivanje. Time bi se procedura dosta pojednostavila, a svi oni koji su zainteresovani da imaju uvida u poslovanje određenog pravnog lica, to mogu da obave u prvom kvartalu godine. Moramo imati na umu da finansijski izveštaji trebaju da budu korisni onima kojima su namenjeni i da to bude na vreme.
Takođe vezano za rokove za objavljivanja finansijskih izveštaja je neprimereno dug rok od 60 dana ostavljen agencijama za privredne registre, predviđeno članom 36, da javno objavi podatke, dokumentaciju iz potpunih i tačnih finansijskih izveštaja, što u praksi znači da će finansijski izveštaji biti dostupni javnosti tek u trećem kvartalu tekuće godine.
Ono što je izazvalo najviše polemike u javnosti jeste da se Predlogom ovog zakona o računovodstvu predviđa u članu 14. da pravno lice, odnosno preduzetnik, opštim aktom uređuje uslove za lice koje će voditi poslovne knjige i sastavljati finansijske izveštaje.
Zakon ne propisuje ni jedan uslov po pitanju radnog iskustva, obrazovanja ili neku drugu kvalifikaciju. Međutim, zakon predviđa kolektivnu odgovornost i za zastupnika pravnog lica koji potpisuje finansijske izveštaje, za upravni organ privrednog društva, za nadzorni organ, kao i za lice koje vodi poslovne knjige i sastavlja finansijski izveštaj, što se prvi put uvodi ovim zakonom.
Smatram da će to naterati privredne subjekte da računovodstvene poslove poveravaju stručnim licima sa velikim iskustvom i profesionalnom osposobljenošću i uvešće veći red u vođenje poslovnik knjiga.
Zakonom nije propisano da oni koji se bave računovodstvenim uslugama moraju da imaju licencu ili sertifikat. To im nije ni zabranjeno. Nema sumnje da će zakon dovesti do toga da će ozbiljni privredni subjekti poveriti vođenje poslovnih knjiga ozbiljnim računovođama. Ono što smeta jeste da se ova profesija stavlja u povlašćeni položaj u odnosu na sve one profesije za koje se traži da imaju licence da bi se bavili određenim poslom.
Važeći Zakon o računovodstvu i reviziji prilično je otežavao poslovanje nedobitnih organizacija i komplikovao način na koji sastavljaju i podnose finansijske izveštaje. Po načinu na koji moraju da podnose finansijske izveštaje u Srbiji udruženja se ne razlikuju od preduzeća iako ne pripadaju državnom sektoru i ako ne ostvaruju profit.
Predlog ovog zakona ide u pravcu rešavanja problema nedobitnih organizacija, s time što je određen poseban kontni okvir, po kome će nedobitne organizacije podnositi finansijske izveštaje.
Još od 2004. godine nedobitne organizacije su stavljene u istu ravan sa preduzećima, bez uvažavanja njihovih specifičnosti i razlika i time im je direktno nanošena šteta povećanjem troškova, kojim su nedobitne organizacije ovakvim načinom imale.
Predlagač je uvažio primedbe, uočio probleme nedobitnih organizacija i novim zakonom predvideo mnogo bolje rešenje.
U članu 45. stav 1. kaže da nadzor i proveru ispravnosti evidentiranja poslovnih promena vrši poreska uprava. Kao što je to kolega iz poslaničke grupe Nove Srbije rekao, da li mi to možda vraćamo SDK? Nekada je u sistemu postojala disciplina, a njen stožer je bila SDK.
Zahvaljujući položaju u sistemu, ova služba je bila i baza izuzetno kvalitetnih statističkih podataka koje Srbija danas nema. SDK je ukinuta 2000. godine, a da nikakvi ozbiljni argumenti nisu izneti. Ključni argument je bio da je SDK relikt socijalizma i da se ne uklapa u privatizovani ekonomski sistem. Argument je u stvari bio apsurdan i to je vreme pokazalo. Pravi razlog je bio taj što je SDK u svim gradovima Srbije imala odlične poslovne prostore na odličnim lokacijama.
Što se tiče kaznenih odredbi, u članu 46. predlagač zakona predvideo je sankcije za poverioca ako dužniku ne dostavi stanje neplaćenih računa, ali nije predvideo sankciju za dužnika koji ne ispuni svoju zakonsku obavezu, a to je obaveštavanje poverioca o usaglašenosti ili neusaglašenosti međusobnih neizimirenih potraživanja.
Povodom ovoga sam se malo konsultovala sa saradnicima iz Ministarstva finansija i dali su mi obrazloženje da je to regulisano nekim drugim zakonima. Ne shvatam zašto nije moglo da se i u kaznenim odredbama ovog zakona jasno naznači koje su to sankcije, ali u redu.
Novopredložena zakonska rešenja prvenstveno za cilj imaju olakšanje poslovanja privrednih subjekata. Teško je napraviti zakon koji će svima odgovarati i računovođama i revizorima i privrednim subjektima. Najbitnije je da se novim zakonima donose nova, bolja, kvalitetnija rešenja, usklađena sa zakonima Evropske unije.
Što se tiče Zakona o reviziji, takođe su uvedene novine. Smanjen je broj obveznika revizije, što je povezano sa novim kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica predviđenih Predlogom novog zakona o računovodstvu. Revizija je obavezna za redovne finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica, odnosno preduzetnika, čiji je prihod veći od 4.400.000 evra.
Novim kriterijumima za razvrstavanje pravnih lica broj velikih i srednjih preduzeća će se smanjiti, a time se smanjuje i broj obveznika revizije.
Novina ovog zakona je da će preduzetnici koji imaju prihod veći od 4.400.000 evra biti obveznici revizije redovnih finansijskih izveštaja. Ovde nailazimo na jednu malu nedoslednost, jer u obrazloženju zakona o reviziji navodi se da je cilj uvođenja ove novine olakšavanje poslovanja pravnih lica, kako će se olakšati poslovanje preduzetnika koji ovim predlogom zakona postaju obveznici revizije, što do sada nisu bili. Koliko će i kojim privrednim subjektima zaista olakšati ili otežati poslovanje Predlog ovog zakona pokazaće primena zakona u praksi.
Usklađivanja sa osmom direktivom EU uređuje se materija koja se odnosi na licenciranje i edukaciju revizora, nezavisnost i objektivnost revizora, čuvanje poslovne tajne u obavljanju revizije.
Zakonom je uveden institut samostalnog revizora, što do sada nije bilo. Reviziju će moći da obavljaju i samostalni revizori koji će morati da imaju licencu ili važeću dozvolu, s tim što ovlašćeni revizor neće moći da obavlja druge delatnosti ili usluge.
Do sada je postojala obaveza da se nakon deset godina menja društvo za reviziju. Predlogom ovog zakona dozvoljeno je menjati licencirane revizore. Ako se radi o samostalnom revizoru, menja se nakon sedam godina.
Društvo za reviziju velikih pravnih lica mora da ima četiri licencirana revizora umesto tri, kao što je to bilo predviđeno do sada.
Ono što je dobro to je da se zakonom predviđaju i dodatne usluge pored revizije, koje Društvo za reviziju i samostalni revizor mogu da pružaju, usluge finansijskih analiza, kontrola, usluge iz oblasti računovodstva itd.
Revizija ima veoma bitnu ulogu, jer povećava kredibilitet finansijskih izveštaja. Ima značajnu ulogu u otkrivanju nepravilnosti i oceni realnosti i objektivnosti finansijskog stanja i rezultata poslovanja.
Za reviziju su zainteresovane banke i investitori zbog potreba praćenja svojih potraživanja, odnosno investicija. Upravo je zbog toga i bilo bitno da se formira telo za javni nadzor i kontrolu nad radom Komore revizora, društava revizora i samostalnih revizora.
U celini, posmatrano predlozima zakona o računovodstvu i reviziji, postiže se veća usklađenost domaćeg zakonodavstva sa direktivama EU i uz pojedine nedostatke i nedoslednosti koje ove zakoni imaju, oni će ipak u praksi poboljšati transparentnost, kontrolu i dostupnost zakonske regulative svim korisnicima.
Kao što je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS Dejan Radenković rekao, poslanička grupa SPS podržaće predloge ovih zakona. Hvala.