Osmo vanredno zasedanje, 09.07.2013.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Osmo vanredno zasedanje

5. dan rada

09.07.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:15 do 17:55

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodna poslanica Bojana Božanić. Izvolite.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana gospođo ministar, predstavnici Vlade, poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, stanje privrede u Srbiji prosto nas tera da razmišljamo i da se ozbiljno pozabavimo praćenjem finansijskog poslovanja i finansijskih izveštaja svih preduzeća. Svakako da država mora da se uključi u ovu kontrolu i da povede računa o čitavoj situaciji, jer samo na taj način možemo unaprediti privredu. Dakle, samo ako imamo pravilnu analizu stanja, ako imamo dobre činjenice i ulazne parametre možemo imati neke kvalitetnije rezultate.
Ti naredni koraci koji bi iz te analize stanja usledili mogu nas dovesti do nekog poboljšanja, do nekog boljitka, jer kunemo se svi u taj realni sektor, u privatnike, u privredu, a ne radimo baš uvek i u svakom trenutku da ih podstaknemo. Dakle, njima treba podsticaj od države na bilo koji način.
U svakom slučaju, htela sam da kažem kao što je i moja koleginica ovlašćeni predstavnik govorila, o tome da je dobro što su zakoni o računovodstvu i reviziji sada razdvojeni i što se tako usvajaju kao sistemski zakoni. U prethodnom periodu, bar u razgovoru sa ljudima iz strukovnih udruženja to nije bilo baš najbolje definisano kada su oni bili zajednički urađeni.
Mišljenje revizora treba da posmatramo kao jedan svojevrstan atest kvaliteta i finansijskih informacija, a time i poverenja koje se stiče u te entitete koje rade upravo revizije. Pozitivno mišljenje revizora može samo da predstavlja jednu pozitivnu komunikaciju, odnosno otvorena vrata u saradnji sa drugim institucijama i drugim preduzećima. Negativno svakako može dovesti do suprotnog. Bez obzira što je dobro što se donose ovakvi sistemski zakoni, što je ideja kao što i sama DSS smatra da se donose sistemski zakoni i da se radi pre svega na pomoći privrede koja će nam jedino pomoći da ovu državu izvadimo iz krize kroz svoje aktivnosti.
Htela bih da kažem da postoji sigurno prostor za poboljšanje ovih zakona u pojedinim delovima pa ću se fokusirati na zakon o reviziji i eventualno da probam da iznesem neke svoje nedoumice, da vidimo da li sam neke stvari dobro razumela i eventualno da damo predlog za poboljšanja.
Pošla bih od člana 1. i od definisanja pojmova i termina koji se pojavljuju u samom zakonu. Ovde imamo termin – nepraktičar odnosno "non praktišener" i zamolila bih da mi se malo pojasni šta znači taj naziv. Nigde nisam ni u kakvom prevodu našla šta to može da znači osim da navedemo kao osoba bez prakse.
Čitajući neke druge spise ove direktive osam, tu sam videla i prevela da taj, ne mogu ga nazvati nepraktičar jer to moja struka ne dozvoljava, da on treba da poseduje znanje iz oblasti koja je povezana sa obaveznom revizijom na osnovu svojih profesionalnih sposobnosti i veština, ili da poseduje znanje iz najmanje jednog predmeta koji su navedeni u članu 8. ove direktive. Mislim da bi tu trebalo malo pojasniti jer definitivno nigde u našem zakonu, odnosno Predlogu zakona o reviziji ništa slično ne stoji. Smatram da bi to trebalo definisati.
U članu 3. takođe se govori o nekakvim detaljima. U samom obrazloženju Predloga zakona o reviziji govorimo da treba da ga uskladimo sa standardima EU itd. Naravno da moramo da pratimo sve te moderne trendove, ali ne treba da radimo tako što ćemo tamo gde nije potrebno striktno voditi određena pravila, a tamo gde moramo da dodamo onda kažemo ni ne mora. Navela bih u ovom članu 3. gde se kaže da prevod međunarodnih standarda revizije overava ministarstvo. Smatramo i u saradnji sa strukovnim udruženjima sa kojima smo razgovarali da nije potrebno da to ministarstvo radi. Pitam se da li Ministarstvo privrede i finansija ima dovoljno osposobljene kadrove za ovakve aktivnosti? Postoji Međunarodna federacija računovođa koja se bavi prevodom i objavljivanjem ovih međunarodnih standarda revizije u skladu sa međunarodnim regulativama itd.
Naš Savez računovođa i revizora Srbije od 1996. godine radi na ovakvim aktivnostima. Član je ovog Međunarodnog udruženja i njihova su članstva prava i obaveze da se bave ovim stvarima i prevodima. Samo kažem da li ministarstvo ima dovoljno kapaciteta i zašto bi nešto menjali ako već funkcioniše i radi kako treba. Mislim da to nije odstupanje od nekih pravila i direktiva kako se radi u zemljama EU.
Takođe, kada govorimo o ovlašćenim revizorima u članu 6, svakako ovlašćeni javni računovođa koji ima položen i ispit i stečeno ovo zvanje u skladu sa nacionalnim računovodstvenim obrazovnim standardima, može takođe da se zove ovlašćeni revizor. To su termini koje bi mi takođe trebalo da uvedemo u ovaj član 6. Zašto to kažem? Ukoliko ono što može i što se koristi u standardima i u primenama zakona EU to trebamo da stavimo i da definišemo i u našem zakonu. Ne treba da isključujemo neke termine i konkretno, ovlašćene javne računovođe koji mogu to da budu i u državama EU koji se odnose na reviziju nešto slično i stoji, čak sam dobila informaciju da jedino u Srbiji ne bi bilo moguće priznati ovlašćenog javnog računovođu kao ovlašćenog revizora.
Kolege koje su ranije govorile takođe su pomenule i izdavanje licenci, vi ste na to odgovorili. Možda treba razmotriti zbog čega bi ministarstvo sada, bez obzira što ste rekli da ono samo izdaje licencu, a sva ostala dokumenta prikuplja komora, postavljamo pitanje da li je to potrebno da menjamo? Da li to u ministarstvu može da dovede do zastoja u izdavanju tih licenci ili to možda znači neko novo zapošljavanje u samom javnom sektoru, u Ministarstvu finansija za one ljude koji bi radili direktno na izdavanju i odobravanju ovih licenci?
Osvrnula bih se na član 21. i da postavim pitanje da li ukoliko na ovaj način definišemo da svi ovi preduzetnici koji imaju godišnji promet preko 4.400.000 evra imaju obavezu rada revizije, da li će ovakva klasifikacija dovesti do kvaliteta i pouzdanosti finansijskog izveštavanja, generalno u Srbiji? Moje mišljenje je da moramo da uredimo ovu sferu, jer ne verujem da preduzeća kojima nije nametnuta obaveza izrade revizije da će sami kada im je to potrebno da urade reviziju. Mislim da nismo još na tom stupnju, na tom nivou i da država treba da poradi i da natera sva preduzeća da rade reviziju, jer postoji puno različitih primera za koje sam čula u poslednje vreme a koji se odnose na neka preduzeća koja su eventualno mogla da dođu u neki poslovni kontakt sa firmama iz inostranstva ili da budu kupljena ili da budu u nekom partnerskom ili sličnom odnosu i da ta preduzeća kada dođu i uspostave saradnju, odmah traže izveštaje revizora za finansijsko poslovanje tog preduzeća u prethodnih nekoliko godina. Oni to naravno nemaju i onda generalno Srbija ima veliki problem jer to strano preduzeće odustaje i odlazi.
Čuli smo u poslednjih nekoliko dana da su osnovni strateški ciljevi Vlade dovođenje tih stranih investitora. Nećemo na ovaj način to uspeti da realizujemo, jer ako mislimo da pomognemo tom sektoru, jer privatnik ne može u svakom trenutku dobro da se snađe, moramo kao država nekim svojim obavezama i nametanjima tih obaveza da im pomognemo. Mislim da ako ih nateramo i ako u zakonu to definišemo da što šira grupa preduzeća budu obveznici revizije.
Ono što bih još istakla možda ste vi i nešto slično spomenuli, a to je kakva je kontrola revizije za mnoga preduzeća za koja se na kraju ispostavilo da posluju lođe ili nefunkcionalno i da posle propadaju. Imala sam nekoliko primera samo u svom kraju propadanja preduzeća zato što su u postupku privatizacije ona poslovala dobro, zatim uzeti krediti od banke za višestruko veće cifre nego što je stvarna vrednost te imovine, imovina rasprodata, sam objekat je stavljen pod hipoteku i nakon toga vlasnik nestane. Preduzeće ode u stečaj a radnici ostanu bez posla i ta sredina ostane bez tog preduzeća a banke ostanu kratke. Pitam se da li bi veća kontrola države u tim trenucima dovela do sprečavanja tako nečega, da se uzima hipoteka na hipoteku i da te firme ostanu da funkcionišu? Imamo primere u mom kraju, a takvih je dosta u Srbiji, "Raketa", "Gradina", Industrija mesa Čajetina i sigurno još dosta po celoj Srbiji.
Ono što nam ostavlja jedan prazan prostor, sigurno ovaj zakon to ne radi ali to je revizija finansijskih izveštaja javnih preduzeća, gde se zaista mora voditi računa. O tome su kolege već govorile i vi, da privreda ne može da nosi ovaj javni sektor koji je trom i koji je gubitaški.
Pored ovih zakona o reviziji i računovodstvu koji, kao što ste rekli, svakako postavljaju određenu osnovu u praćenju finansijskih izveštaja, mora još niz drugih zakona da se donese koji bi mogli da uspostave sistem da privreda malo bolje funkcioniše. Da navedemo ovo najsvežije – Zakon o planiranju i izgradnji, koji još uvek kao sistemski zakon nije donet, a odredbe ovog prethodnog su u nekom delu prestale da važe. Tome treba da se posvetimo, da se posvetimo i smanjenju administracije. Nešto je možda urađeno, ali svakako, jedan deo mora da se unapredi.
Mislim da i na tom sektoru moramo malo više da poradimo, kako bi svi profunkcionisali i kako bi država možda krenula bar korak napred, ako ništa drugo.
Ono što sam još htela da istaknem, a to je da ciljevi revizije treba da budu: obezbeđenje pouzdanih ekonomskih informacija svim zainteresovanim stranama, jačanje poverenja u menadžment preduzeća koja su radila tu reviziju, lakši pristup izvorima kreditiranja i obezbeđenja dopunskih izvora kapitala, kao i jačanje osnova za donošenje zdravih ekonomskih odluka. Ako postignemo ove ciljeve, možemo sigurno da imamo određena poboljšanja. Sa druge strane bih postavila pitanje – da li ste sigurni da će ovi zakoni zaista dovesti do ostvarenja ovih ciljeva?
Takođe, imamo osnivanje ovog odbora za javni nadzor. Rekla sam već da država mora da vrši kontrolu nad ovim revizijama. To je prosto neophodno i u redu, pratimo regulative iz zemalja EU. Opet pitam, da to nije neko novo zapošljavanje? Mislim, jeste, ali na koji način ćemo to definisati? Zašto se kaže da ovi "non practitioner" će biti u većini i zašto ne svi? Na koji način će se definisati i birati ti ljudi koji će biti članovi ovog odbora za javni nadzor?
Na kraju, smatram da koordinacija svih zakonskih rešenja, kao i ono što sam već do sada rekla, mora biti na dnevnom redu i ove skupštine i mora se uzeti u obzir da bi uspeli da unapredimo uslove za razvoj privrede, kako ne bi naša država ostala ovde gde jeste i da moramo takođe rešiti da ne tovarimo, da se tako narodski izrazi, non-stop te poreze na privredu, da javni sektor ne vrši nikakvo reformisanje ni u oblasti administracije, niti u oblasti svog finansiranja različitih vrlo nepotrebnih stvari, a da sve to na kraju građani plaćaju. Moramo da pomognemo privredi, jer bez razvoja tog privatnog sektora nećemo moći da izađemo iz ove bezizlazne situacije.
Moderni standardi svakako moraju da se prate, ali samo realno sagledavajući činjenice koje posedujemo i pre svega moramo da radimo na primeni zakona, jer to je osnovno i to se u ovo poslednje vreme nije baš mnogo poštovalo.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Kostić.
...
Srpska napredna stranka

Radmilo Kostić

Srpska napredna stranka
Hvala.
Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, dosta toga je rečeno i u prepodnevnom i u popodnevnom delu ove sednice. U par rečenica ću prokomentarisati sva tri zakona.
Krenuću od zakona o faktoringu. Nekako se stiče utisak da ukidanjem legendarnih multilateralnih kompenzacija do 2000-ih godina je imalo za posledicu otvaranje prostora za te početke faktoring poslova u našoj zemlji. Pravi momenat za uređenje ove oblasti je i početak primene Zakona o naplati potraživanja u 45, 60. i 90. danu. Dobro je što će se ovim zakonom regulisati ova oblast, jer će se ove usluge sve više koristiti.
Na poveriocu ili na dužniku je da radi post benefit analizu o ceni usluga faktora ili visine kamate kod poslovnih banaka, koju bi uzeo kao kratkoročni kredit za naplatu, odnosno isplatu potraživanja. Uglavnom, sama privredna društva treba da se zaštite dobrim ugovorima i sa kupcima i sa dobavljačima, kako bi izbegli preskupe usluge faktoringa, za šta smo svedoci da je sada trenutno slučaj.
Kod ugovaranja posla sa ino-kupcima, najbolji su avansni poslovi, ali da bi se izvozni posao ostvario, nekada se ugovore tzv. mekši uslovi naplate i tada faktoring može da odigra značajnu ulogu.
Puno toga je danas rečeno i o ceni usluga faktoringa, a ona će zavisiti pre svega od obima prometa, od rokova plaćanja, rizika, od boniteta izvoznika i kupaca i rizika zemlje u koje se izvozi.
Kada govorimo o Zakonu o računovodstvu, mislim da je ovaj predlog zakona dobar, usklađen je sa propisima EU. Ne vidim da bi ove novine bilo kome mogle da predstavljaju problem. Na kraju krajeva, organizacija računovodstva u firmama ili angažovanje agencija za knjigovodstvo je samo servis za sprovođenje knjiženja prodaje robe, odnosno pruženih usluga, naplate potraživanja, nabavki itd. Pitanje koje se ovde ne postavlja, a važno je i regulisano je u stvari nekim drugim zakonima, je pitanje veštine knjigovođa u štelovanju finansijskih rezultata i prikazivanja minimalne dobiti, odnosno gubitka, čime se izbegava plaćanje poreza na dobit.
Ono što je interesantno i što je izazvalo veliku pažnju naročito Udruženja knjigovođa je član 5. ovog zakona, koji se odnosi na liberalizaciju pružanja računovodstvenih usluga, gde se kaže da ne postoji zakonska obaveza obuke, edukacije i licenciranja računovođa. U pitanju je dobrovoljnost i pripadnost profesionalnim udruženjima. Odgovornost za finansijske izveštaje samim tim je na izboru lica kojem direktor, odnosno uprava poverava vođenje svojih poslovnih knjiga. Smatram da to nije nekakav problem.
Novina je i u poglavlju 7. član 29, koji predstavlja novinu u odnosu na postojeće zakonsko rešenje. Naime, pravno lice je dužno da sastavi godišnji izveštaj o poslovanju, koji obuhvata objektivan pregled razvoja i rezultata poslovanja pravnog lica i njegov položaj, zajedno sa opisom glavnih rizika i neizvesnosti sa kojima se ono susreće, kao i da navede mere preduzete za zaštitu okoline i podataka o radnicima, ako je to potrebno za razumevanje razvoja rezultata poslovanja i položaja tog pravnog lica. Mi ga u praksi zovemo Swot analiza. I dan danas su neka ozbiljnija privredna društva radila Swot analize.
Takođe, nisu prihvaćene primedbe pojedinih udruženja računovođa, preduzeća za reviziju, kao i predstavnika privrednih društava, a koja se odnose na uvođenje sertifikata licima koja vode poslovne knjige. S obzirom da ovi zahtevi nisu predviđeni direktivama EU, zahteva se samo licenciranje revizora, kao i zbog povećanih troškova koja bi pravna lica mogla da imaju po tim osnovama.
Kada je o Zakonu o reviziji reč, zadržaću se na članu 32, odnosno na naknadi za obavljenu reviziju. Kaže – za obavljenu reviziju plaća se naknada, a iznos naknade određuje se ugovorom. Moje pitanje za vas, gospođo ministar, je da li su javne institucije i državni organi, obzirom na visinu troškova usluga revizije, dužni da sprovedu postupke javne nabavke? Mislim da ima logike u tome.
Ono čime su nezadovoljne računovođe, to je član 33. Zakona o reviziji, koji kaže da društvo za reviziju može, pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza, kontrole itd, tako da jedni drugima ulaze u resor. To je verovatno dosta izazvalo negodovanja udruženja računovođa.
Takođe, obrazovanje i sastav komisije za reviziju, član 43, društva od javnog interesa dužna su da imaju komisiju za reviziju, odbor za praćenje poslovanja. Meni nije jasno kojim propisom se uređuje njihova nezavisnost i po kom propisu rade, pošto je samo navedeno da komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom koji uređuje privredna društva, tako da, eventualno, ako imate odgovor na to pitanje, interesovalo bi me.
Što se članstva u komorama tiče, ne znam šta su na ovo rekli revizori, ali mislim da je ovo trebalo drugačije urediti, na način da svi požele da budu članovi komora, a ne da bude to neka obavezujuća uloga za članove, da bi članovi imali zbog toga veće benefite. To su ukratko neka moja zapažanja. Voleo bih da gospođa ministar da svoj komentar na to. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ivan Jovanović.
...
Demokratska stranka

Ivan Jovanović

Demokratska stranka
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo na dnevnom redu tri zakona u ovoj objedinjenoj tački.
Gospođo Kalanović, čini mi se da ste malo preterali u uvodnom delu, kada ste govorili da će ovi zakonski predlozi omogućiti velike blagodeti za našu privredu. Jer, kada god smo imali takve nastupe, ne mislim vas, već pre svega ministra privrede i finansija u ovom domu, nakon toga smo imali nove namete i nove probleme koji su imali privatni preduzetnici, ali nismo se proslavili ni sa javnim sektorom, naročito ne Zakonom o javnim preduzećima, koji je toliko hvaljen i toliko je govoreno o njemu kao o aktu koji će doneti velike benefite našoj državi, kada se radi o javnim preduzećima i njihovom funkcionisanju.
Meni se čini da mi imamo, od formiranja ove nove Vlade, jedan trend hvaljenja evropskim dometima, pozivanja na usaglašavanje sa evropskim direktivama. Svakako, to je dobro s političke strane, ali nikako nije opravdanje za povećanje birokratskih procedura, povećanje birokratije, a to je nešto sa čime se suočava Srbija i građani Srbije, obzirom na činjenicu da danas imamo od formiranja nove Vlade preko 10 hiljada novih radnika u javnom sektoru, pre svega u birokratiji.
Danas raspravljamo o zakonskim procedurama koje će zaista dovesti do usaglašavanja sa direktivama EU, ali mislim da je mogla da se nađe jedna nova mera koja bi omogućila da se uvaže primedbe, pre svega udruženja računovođa i udruženja poslovnih društava, koja bi, na neki način, mogla da budu zadovoljena, verovatno, da su neke odredbe bile drugačije.
Trebalo je svakako reći šta će ovi predlozi zaista doneti. Doneće, takođe, nove obaveze, doneće nove kontne bilanse, dovešće do toga da imamo novu grupaciju, ta mikro preduzeća koja će biti većina pravnih subjekata, ali svakako to će doneti i nove troškove. Doneće nove troškove zbog novih kontnih bilansa, doneće nove troškove zbog novih zaposlenih u administraciji, dovešće do novih troškova po pitanju nabavke softvera, a ubeđen sam, nikako neće dovesti do smanjenja troškova za privrednike i privatne preduzetnike koji angažuju agencije koje po principu outsourcing vode knjige. Sigurno neće biti smanjene cene vođenja knjiga za njih. S druge stane, uvode se novi nameti i za budžet i za privredne subjekte i mislim da to svakako nije dobro.
Što se tiče revizije, predviđa se obaveza da kompanije sa prihodom od preko 4,4 miliona evra imaju obaveznu godišnju reviziju. Takođe je trebalo reći, gospođo Kalanović, da će to biti troškovi možda od preko 20 miliona evra za kompanije koje će morati da ih rade, jer će morati da plaćaju tu reviziju. To nikako nije rasterećenje.
Kada govorimo o zakonskim rešenjima, treba da govorimo o onome šta ona zaista donose, a ne da govorimo hvalospeve. Mislim da, osim urušavanja profesionalizma, kada se radi o računovodstvu, ovi zakoni dovode do povećanja birokratije i to nije dobro. Nije dobro ni za državu, nije dobro ni za privredu.
Kažete u obrazloženju da će ovi zakoni doprineti da imamo lekove kojih će i dalje biti dostupni, između ostalog. Samo da vas obavestim da je danas preko 70 vrsta lekova nema na tržištu Srbije, uključujući stentove i dečije vakcine. Takođe kažete da će budžet biti puniji zbog ovakvih zakonskih predloga.
U prošloj nedelji smo imali Predlog zakona o rebalansu budžeta, koji je krunski dokaz da ova Vlada ne zna šta radi i da ćemo imati za preko dve milijarde evra deficit u budžetu. I to je istina. Istina je da je prihodovna strana nerealna i da nećemo imati prihode iz realnog sektora kakve očekujemo. Imamo samo otkaze. Imamo preko 40 hiljada manje zaposlenih od formiranja nove Vlade u realnom sektoru u Srbiji.
Kažete da se uvodi kolektivna odgovornost za upravljanje u privrednim subjektima. Šta ćemo sa javnim preduzećima? Ko će biti odgovoran? Da li su odgovorni fantomski nadzorni odbori ili su odgovorni nezakoniti upravni odbori koji dan danas postoje? Takođe to isto važi i za direktore. Ko će biti odgovoran? Ovi koji nisu izabrani na nekom konkursu a stoje u zakonu, ili ovi koji su partijski izabrani na sednicama Vlade? To takođe treba da kažete, jer kada smo govorili o Zakonu o javnim preduzećima, tvrdili ste da će to dovesti do profesionalizacije i departizacije. Šta danas imamo? Imamo situaciju da potpuno nije ispoštovana većina odredbi tog zakona.
Koji će organi donositi odluke o finansijskim izveštajima? Koji nadzorni odbori? Oni koji nikada nisu izabrani po novom zakonu, ili direktori koji nikada nisu izabrani, ili bordovi direktora? To bih voleo takođe da mi odgovorite.
U prošlih nekoliko nedelja su smenjeni profesionalci na mnogim mestima. Između ostalog, smenjen je i interni revizor u "Telekomu", koji je izabran na konkursu i dovedeno je lice, takođe, po partijskoj pripadnosti. Da li je to praktična primena i usklađivanje sa evropskim procedurama? Mislim da nije. Mislim da su i građani Srbije toga svesni, a to je sada potpuno jasno.
Predloženi zakoni neće doprineti povećanju u našu privredu. Neće, pre svega, zato što će novi zakoni dovesti u sumnju oko toga ko je ovlašćen, ko je odgovoran. Očigledno je da danas u Srbiji odgovornosti nema nigde.
Kada govorimo o odgovornosti za finansijske izveštaje i odgovornosti za sprovođenje revizije, imate primer JP "Srbijagas", gde državni revizor ima ozbiljne primedbe a ništa se ne dešava. Kako očekujete da onda kompanije sa prihodom od 4,4 miliona evra treba da snose veću odgovornost? Država prvo treba od sebe da počne da uvodi red a ne da kreće od onih koji su danas najugroženiji, a najugroženiji su obični privredni subjekti.
Mislim da smanjivanje transparentnosti kroz birokratske procedure, koje se uvode i povećanje ingerencija ministra finansija, će dovesti do toga da će strani investitori imati veću sumnju u naše privredne subjekte, imati veću sumnju kod kupovine, investiranja u našoj zemlji. To neće doprineti oporavku, to neće doprineti povećanju investicija koje su na najmanjem nivou u zadnjih nekoliko godina.
Predloženi zakoni nisu u potpunosti upodobljeni sa svim evropskim direktivama. Predali smo i amandmane u tom smislu. Postoji i amandman Odbora koji govori o tome. Mislim da iz razloga koje sam već naveo, a tiču se birokratije, neprofesionalnosti, izostanka podrške udruženja računovođa i privrednih subjekata, nećemo podržati ovaj set zakona i nećemo dati kredibilitet predlozima koji neće doneti ništa dobro u našem privrednom ambijentu. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Narodni poslanik Dejan Radenković. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Dejan Radenković

Socijalistička partija Srbije
Hvala, potpredsednice.
Iskoristiću ovo vreme da malo prodiskutujemo i o nekim stavovima koje su iznosile danas moje kolege iz drugih poslaničkih klubova.
Pažljivo slušamo i komentarišemo u poslaničkom klubu i prosto nam je neverovatno otkud se tako pojavi tolika žal za službom društvenog knjigovodstva ili za zavodom za obračun plaćanja koji je na jedan neverovatan način ukinut, koji je imao kontrolni mehanizam i onda se čudimo zašto nam je penzioni fond prazan, zašto neko može sebi da da za pravo da ne plaća poreze i doprinose i da nam se povećava javni dug.
Slušamo razne žalopojke nekih koji su direktni učesnici svega toga. Znači, neću da imenujem nikog posebno neka se prepoznaju. Tada su mnoge stvari koje su bile kvalitetne, korisne, uništene bez ikakvog objašnjenja i razloga. Verovatno će se neko drugi baviti motivima.
Kada sam danas u delu kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe pričao, nisam hteo da navodim primere iz naše zemlje, kada je u pitanju onaj nadzor revizije, pa sam upravo naveo primer kompanije "Enron". Na sreću, mi nismo imale neke posledice, imale su neke zemlje u okruženju, kao što je Hrvatska, koliko se sećam Rumunija, Mađarska. Možda ću pogrešiti, izvinjavam se. Revizorska kuća Artur Ardensona, koja je bila među prvih pet svetski priznatih revizorskih kuća, ili nije videla, nije čitala iz dokumenata koja su tamo njima prezentovani ili nije htela i onda je došlo do čega je došlo.
Znači, to je ono o čemu pričamo. Nekim kolegama ovde nije jasno da se upravo ovim uvodi taj nadzor, jednostavno nadzor nad nadzor. Mora se povećati taj stepen odgovornosti da se ne bi iznenađivali kada se pojavi neka situacija, pa kao nismo znali. Prvo, imamo pozitivne rezultate, jedne godine pozitivne rezultate, druge godine, treće godine, a onda nam se desi to što nam se dešava.
Nažalost, da li su postojale namere, vraćam se na službu SDK da se ona ukine, da jednostavno ne postoji sistem kontrole plaćanja sveta. Tamo niste mogli, svi koji znaju i koji su tada poslovali, bilo šta da donesete tamo, ako nije ispravno, ako nisi lepo obračunao plate, ako nisi doneo račune kada podižeš gotovinu da ih opravdaš, da ti onaj službenik parafira. Potpuno neshvatljivo, takva je ta tendencija, ali nema veze. Nažalost, narod to zaboravlja, ali smo mi tu da ih podsetimo na sve ono dobro što je bilo i to je bila prethodnica posle onih privatizacija, koje su bile kakve su bile.
Jednostavno se nadam da će istražni organi od samog početka sagledati sve i napraviti detaljne analize svega, da li su nekada i zakoni donošeni sa nekom namerom, da li su oni bili u funkciji sve toga, pa se postavlja pitanje da li je neko radio u skladu sa zakonima. Opet kažem, treba da se vratimo unazad, na koji način su donošeni zakoni, čiji su interesi bili da se donesu takvi zakoni.
Još jednom moram da istaknem da je želja naše poslaničke grupe da podrži sve što je kvalitetno i da u praksi imamo što više ovako kvalitetnih zakona. Mislim da je ovo jedan odličan set zakona. Pored revizije računovodstva, rekao sam, možda je manje bitan, ali danas nama najvažniji za privredu. Ima privrednika koji još ne znaju koje će biti prednosti, oni će osetiti blagodeti zakona o faktoringu. Mislim da je to odlično i da je trebalo mnogo pre da se desi, da stavimo na dnevni red, da jednostavno prestane ta nelikvidnost kakav je bio sinonim za našu privredu i da jednostavno krenemo malo pozitivnijim tokom. Opet ponavljam, ne mogu više veliki da ucenjuju male. Znači, to vreme, od onog trenutka kada ovo izglasamo, je prošlost i rešiće mnoge probleme koje su brinule mala i srednja preduzeća.
Neću više oduzimati vreme. Još jednom ponavljam da je ovaj set zakona, koji je danas pred nama, znači od zakona o računovodstvu, Zakona o reviziji, Zakona o faktoringu, jedan set zakona koji će uvesti neke nove trendove u privredi. Ističem da će poslanička grupa SPS, kao i sve do sada, ja kažem nije bitno da li je bila nekada u opoziciji, poziciji, ono što je bilo kvalitetno ona je to podržavala u punom kapacitetu, jer jednostavno nama je za mnoge stvari potreban konsenzus i to mora da nam bude zvezda vodilja. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Narodna poslanica Dušica Morčev.

Dušica Morčev

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovana predsedavajuća, uvažena gospođo ministar, poštovane kolege narodni poslanici, zbog teške situacije u kojoj se nalazi naša privreda, zbog malog broja investitora, a zbog veoma lošeg stanja finansijskog izveštavanja u Srbiji važno je da uredimo ovu oblast i DSS podržava što su ovi predlozi zakona danas na dnevnom redu.
Ono od čega bih pošla jeste to da smo svi konstatovali da je loše stanje finansijskog izveštavanja u Srbiji, da se zapitamo zašto? Šta je dovelo do toga? Da li nestručnost lica koji pripremaju ove finansijske izveštaje ili možda nešto drugo? Da li nameti koje država trenutno nameće privredi teraju privrednike da možda prikazuju osnovice za porez na dobit niže? Mi smo povećali porez za dobit sa 10 na 15% pre par meseci, a ministar finansija je, kada smo govorili o rebalansu, rekao da najmanje prihoda u budžet sada donose upravo prihodi od poreza na dobit. Znači, to je jedno pitanje o kojem treba da razmotrimo šta je to, zašto su nama finansijski izveštaji loši.
Da bismo sve to uredili, po nama, treba da se utvrdi odgovornost i da se podeli odgovornost, kako direktora, tako i računovođa koje pripremaju ove finansijske izveštaje u preduzećima. Vrlo dobro se zna za šta je odgovoran direktor. Znači, direktor je u obavezi da sve poslovne promene, koje ima preduzeće, da dokumentuje računovođi, a računovođa je taj koji treba da primeni sve međunarodne standarde finansijskog izveštavanja i da savetuje direktora da u skladu sa tim i opštim načelima računovodstva vode posao. Ako uzmemo to, ako podelimo odgovornost, ako vratimo na to da je računovođa odgovor, a ne da samo bude puki izvršilac evidentiranja promena, neće biti dobro. Zalažemo se za to da se odgovornost podeli, da direktor bude odgovoran, ali i da snosi odgovornost i ovlašćeni računovođa u preduzeću.
Pored toga, ovde je važno govoriti i o kontroli svih finansijskih izveštaja i kontroli revizorskih izveštaja. To reguliše ovaj drugi zakon, Zakon o reviziji, koji je izuzetno kompleksan. Postavila bih vam par pitanja gde možda imam nedoumice i da vidimo kako da poboljšamo ovo što ste vi predložili. Nadam se da sva ova naša pitanja i amandmani koje smo podneli će poboljšati ovaj zakon koji je izuzetno važan.
Kvalitet revizije u Srbije je sve niži u poslednjih par godina. Svedoci smo da je u 2012. godini preko 80% revizorskih izveštaja dao pozitivno mišljenje na finansijske izveštaje, a gde smo se složili da je stanje loše i da finansijski izveštaji, koji se prikazuju, ne pokazuju pravo stanje u privredi. To nas navodi na to da dolazi do štimovanja revizorskih izveštaja.
Gospođa ministar je dala primer "Agrobanke", što je samo jedan primer. Imali smo izveštaj revizora i o "Razvojnoj banci", i o "Srbijagasu", i o "Galenici". Većina tih izveštaja je dala pozitivna mišljenja revizora. Da li je neko odgovarao za to? Da li je i jedan ovlašćeni revizor sa licencom odgovarao za ono što je podneo? Da li je komora, mi sada imamo mehanizam kojim kontrolišemo to, pokrenula jedan postupak da se utvrdi odgovornost pojedinačnog revizora ili revizorske kuće? Tu su problemi.
Ovi predlozi zakona koji su pred nama, možemo se složiti, su dobri, ali ništa od toga ako se ne primenjuju. Upravo kroz ovo pitanje, nadam se da ćemo dobiti odgovor. Ako postojeći zakoni ne budu primenjivani u praksi, koji je regulisao kontrolu institucija tj. tela, nisu koristile to i nisu napravile pomak, kako onda da očekujemo da će ovi zakoni koji su sada pred nama, koji su možda regulisali bolje ovu oblast, od toga nemamo ništa.
Ovim izmenama zakona o reviziji Ministarstvo, o tome smo govorili danas, će ubuduće izdavati licence. Dali ste odgovor na to. Moja je nedoumica bila – zašto uzimamo to komori? Godine 2006. kada je komora osnovana kao institucija sa velikom nadležnošću, sa velikim ovlašćenjima, to je bilo u nadležnosti komore, sada to pomeramo na Ministarstvo. Ministarstvo će morati da pripremi određene kadrove, tehničke uslove za sve to, a komora sve to ima. Zašto je to? Opet se povećavaju troškovi. Ako ne, recite mi ako grešim, s obzirom na teško ekonomsko stanje i deficit u budžetu.
Znači, šta ostaje da radi Komora? Komora će pripremati edukacije, sprovođenje ispita za dobijanje ovih licenci, ali ministarstvo će da izdaje licence. Znači, neko će morati u ministarstvu da se bavi tim poslom, da li je to dovođenje novih ljudi, zapošljavanje ili će neko iz ministarstva od zaposlenih da preuzme ovaj deo posla na sebe.
Još jedna novina je da se bira telo, odnosno Odbor za javni nadzor koji će, kao vrhovno nadzorno telo, da kontroliše komoru i sva društva revizora. To je jako dobro i treba da imamo jedno vrhovno telo koje će više da se pozabavi ovom problematikom, što se tiče revizije, upravo zbog onoga što sam malopre naglasila, ali ovo je opet novo telo, ovo su opet novi izdaci u budžetu. Treba da vidimo koliki su ti izdaci u budžetu, uvođenje ovih tela, i ako oni budu radili svoj posao, onda je opravdano. Nije važno koliko je, ali da vidimo mi da li će oni raditi svoj posao. Zato DSS misli da ovaj odbor treba da bira Skupština, pošto je to najviše telo koje nadzire ovu oblast i da Vlada predlaže Skupštini Srbije Odbor za javni nadzor, a da mi ovde biramo te i da imamo i mi veći uvid u rad ovog odbora.
Ono što bih još naglasila, s obzirom na vreme, koliko mi je još ostalo, kojim raspolaže naša poslanička grupa, htela bih da popričamo malo i o kontroli ovih finansijskih izveštaja. Rekli smo da kontrola finansijskih izveštaja sada će se vršiti kroz obaveznu reviziju za velika, srednja preduzeća, za javna društva i za preduzetnike koji imaju godišnji prihod od preko četiri miliona 400 hiljada evra.
Tu sada možemo da budemo podeljeni. Teška je situacija u privredi, privreda grca, uvodimo obaveznu kontrolu. Razumem zašto je potrebno da se kontroliše. Trebalo bi da imamo sve, ali pitanje je trenutka kada uvodimo, kao obavezu u privredi, obaveznost revizije i još jedan trošak za sve ove subjekte. Naravno da oni mogu da vrše reviziju i svako ko ozbiljno posluje uzeće to kao tržišnu uslugu, izvršiće reviziju jer mu je potrebno zbog poslovnih partnera, zbog investicija, kreditora i naravno da će ući u taj proces revizije.
Složiću se sa mojom koleginicom Bojanom koja je rekla da možda naša preduzeća još nisu ni svesna značaja, koliko je potrebno da bi bili konkurentni, da bi imali poslovne saradnike u inostranstvu, da će im sigurno prvo tražiti izveštaj revizora, da znaju s kim ulaze u poslovne odnose i sa kim će poslovati. Ali, kažem, samo jedna mala suzdržanost - da li u ovom trenutku, kada je ovako teško stanje u privredi, treba da damo još jedan trošak kao obaveznost preduzećima? Uz to mislim da država ne koristi sve mehanizme da bi kontrolisala rad pravnih lica.
Na šta tu mislim? Kome se podnose godišnji finansijski izveštaji? Podnosimo ih APR, tj. privredna lica, sad malo pričam iz pozicije jer dolazim iz privrede, pre nego što sam postala poslanik, pa sam se zato tako izrazila. Znači, podnosi se APR. Šta radi APR? Kada predate izveštaj, on vrši tu logičku i računsku proveru.
Poreska uprava, u drugom smislu, može da vrši tu redovnu kontrolu tačnosti i evidentiranja svih poslovnih promena koje se sprovode u poslovnim knjigama. Po meni, mislim da država ne koristi tu sve mehanizme, da poreska uprava treba da vrši redovniju kontrolu poslovanja svih evidentiranih promena koje sprovode u poslovnim knjigama i da to bude još jedan vid kontrole koji će pomoći da ovi izveštaji budu relevantniji, tj. da njihova istinitost bude veća.
Završiću s time, zato što mi je vreme pri kraju, svi ovi predlozi sa kojima ste izašli će biti dobri, mi ćemo ih podržati kasnije ako praksa bude pokazala da su se primenili. Još jednom naglašavam da je vrlo važno videti zašto, šta je to što dovodi do toga da su finansijski izveštaji kakvi jesu. Drugo, ako smo svi
svesni teških situacija, pogrešnih, tj. tih izveštaja koje revizori podnose kao da su ti izveštaji i daju pozitivna mišljenja, a svi znamo kako posluju određena preduzeća, ako ostanemo na tome, onda zaista nismo ništa uradili i džaba ovo slovo na papiru ako praksa ne pokaže boljitak u budućnosti za privredu. Hvala vam.