Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih dva pitanja Ministarstvu pravde i državne uprave.
Prvo se tiče ratnih zločina. Naime, pre jedno 15 dana, hrvatsko Ministarstvo pravosuđa dostavilo je spisak od 1.587 lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za ratne zločine u Hrvatskoj. To je već treći spisak koji hrvatska strana dostavlja srpskoj strani. Prvi spisak dostavljen je 2010. godine, pre tri godine. Taj spisak ima i 1.534 imena. Zatim, januara 2011. godine dostavljen je drugi spisak koji ima 1.549 imena. Između prvog i drugog spiska broj osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica je porastao za 15, a u odnosu na januar 2011. godine, u odnosu na ovaj najnoviji od pre 15 dana, broj osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica je porastao za 28. Sada 300.000 Srba koji su proterani iz Hrvatske čeka da se konačno reši pitanje njihove slobode kretanja i da konačno prestane manipulacija sa tim spiskovima.
Šta se desilo? Pre nekoliko dana u selu Trpinja hrvatske specijalne snage su upale ujutro, u pola sedam, to je nekoliko kilometara selo od Vukovara, sa fantomkama na glavi, uhapsile 12 Srba, zatvorili sve izlaze i ulaze u selu. Ljudi koji nisu bili u tim kućama, išli su na radna mesta, hapsili su ih zbog navodnih zločina protiv hrvatskog civilnog stanovništva 1991. godine u Vukovaru. Ono što je paradoks u svemu tome jeste, kada je izvršena provera tih 12 Srba koji su uhapšeni, ni jednog od tih Srba nema na spisku koji je Hrvatska dostavila simbolički 1. jula, kada je postala članica EU. Sad zamislite, 10 dana kasnije hapsi se 12 Srba a nijedan se ne nalazi na spisku od 1.577 imena.
Kako 300.000 Srba, od kojih je barem jedan jedan dan živeo u Krajini između 1991. i 1995. godine, se može osećati sigurnim kada 10 dana nakon najnovijeg spiska se hapsi 12 Srba a nijednog od tih nema na spisku osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica? Hrvatska, nažalost, 18 godina koristi mehanizam spiskova kao sredstvo zastrašivanja izbeglih i prognanih Srba, koji se ne mogu vraćati svojim kućama, čak ni oni koji žele da odu u Hrvatsku da reše svoja imovinska i druga pitanja se ne usude, jer se plaše da će nakon trećeg ili četvrtog odlaska biti privedeni i zatvoreni pod raznim optužbama.
Šta je tu još problem? Mi imamo ovaj spisak od 1.577 lica za ratne zločine. Šta se desilo gospodinu Mili Dakiću, čoveku od 83 godine, koji je maja 2011. godine proverio da li se nalazi na tom spisku? Dobio je potvrdu od našeg ministarstva da ga nema na hrvatskom spisku osumnjičenih, optuženih i osuđenih lica za ratne zločine. Otišao je na naučni skup u Banjaluku, maja 2011. godine. U povratku, na Rači je uhapšen, prebačen u Sarajevo, a avgusta 2011. godine, na osnovu hrvatske interpolove poternice, je prebačen u Zagreb i tamo mu se sudi.
Kad smo pitali kako je moguće da je taj čovek uhapšen, rekli su – ne, on se ne nalazi na ovom spisku osumnjičenih, osuđenih i optuženih za ratne zločine, on je osuđen za krivično delo podstrekivanja na ubistvo. To znači da ako 1.577 Srba dobije potvrdu da nije na spisku za ratne zločine, niko mu ne garantuje kad ode u Hrvatsku, ili bilo koju treću zemlju, da će biti uhapšen i da će mu se reći – ne, ti nisi uhapšen zbog ratnih zločina, ti si optužen za silovanje, podstrekivanje na ubistvo, krivična dela krađe itd.
Mi tražimo da se konačno raščisti pitanje ratnih zločina i drugih teških krivičnih dela. Mi se zalažemo da svako onaj ko je činio ratne zločine i teška krivična dela mora da bude procesuiran, ali ne mogu se spiskovi koristiti i zastrašivanje ljudi i stvaranje opšte nesigurnosti.
U tom smislu, smatramo da je došlo konačno vreme, to je moje pitanje Ministarstvu pravde i državne uprave Republike Srbije, da pokrene jedan ozbiljan dijalog sa hrvatskom stranom, da zatraži podršku Evropske unije i drugih međunarodnih organizacija, da se napravi jedan sporazum. Po tom sporazumu treba da se sudi prema mestu boravka.
(Predsednik: Vreme.)
Drugi deo sporazuma je da jedna strana drugoj ustupa predmete i dokaze ko je činio ratne zločine. To znači, ako Hrvatska ima dokaze, neka te dokaze dostavi i našem ministarstvu, naše Ministarstvo pravosuđa će da sudi tom čoveku. Ako se dokaže da nije na spisku, da nije kriv, on će biti skinut sa spiska i Srbija će garantovati njegovu slobodu kretanja.
(Predsednik: Hvala, gospodine Linta, pet minuta i 26 sekundi.)
Još jedno moje pitanje jeste, izvinjavam se, da takođe Ministarstvo pravde i državne uprave pokrene jedan dijalog u vezi gospodina Mine Dakića, čovek koji ima 83 godine, 28 svedoka je saslušano, niko ga nije krivio za podstrekivanje na ubistvo, da se konačno taj proces u Hrvatskoj završi na jedan pravičan i zakonit način. Hvala vam.

Hvala, gospodine Linta.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.
Prelazimo na obrazloženje razloga za sazivanje sednice u kraćem roku od roka utvrđenog u članu 86. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvao u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština što pre razmotri predloge akata iz dnevnog reda koji je određen u Zahtevu 141 narodnog poslanika za održavanje vanrednog zasedanja.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača mr Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da današnjoj sednici prisustvuju i Zoran Krejović, direktor Republičkog geodetskog zavoda i Miljana Kuzmanović Kostić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda.
Prelazimo na usvajanje zapisnika sa prethodnih sednica.
Dostavljeni su vam zapisnici Druge posebne sednice u 2013. godini, Treće sednice Prvog redovnog zasedanja u 2013. godini, o radu Narodne skupštine u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja i Treće posebne sednice u 2013. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Obaveštavam vas da se primedbe dostavljaju u pisanom obliku Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, najkasnije 24 sata pre početka sednice Narodne skupštine na kojoj se zapisnik usvaja.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 26. aprila 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 121, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 33 od ukupno prisutna 154 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Druge posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 26. aprila 2013. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 8, 9, 10, 14, 15, 16, 20, 21. i 22. maja 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 120, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 20 od ukupno prisutnih 140 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 8, 9, 10, 14, 15, 16, 20, 21. i 22. maja 2013. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, održane 30. maja 2013. godine.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 122, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 16 od ukupno prisutnih 138 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije u Danu za odgovaranje na poslanička pitanja u vezi sa aktuelnom temom, održane 30. maja 2013. godine.
Stavljam na glasanje zapisnik Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 26. juna 2013. godine.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 17 od ukupno prisutnih 140 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Treće posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, održane 26. juna 2013. godine.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz saziv Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini, koje je sazvano na zahtev 141 narodnog poslanika, saglasno članu 106. stav 3. Ustava Republike Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika Narodne skupštine, dostavljen vam je zahtev za održavanje Devetog vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, koji je podnela Vlada;
2. Predlog zakona o prekršajima, koji je podnela Vlada;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva;
4. Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca;
5. Predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podneo predsednik Republike.
Narodni poslanik dr Vladimir Marinković, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 192. stav 3, člana 201. stav 2. i člana 203. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o prekršajima, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, Predlogu za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Da li narodni poslanik dr Vladimir Marinković želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 123, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 18 od ukupno prisutno 141 narodnog poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Prelazimo na prvu tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU
Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.
Primili ste izveštaje Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe, o čemu ste detalje dobili u materijalu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Da li predstavnik predlagača, mr Velimir Ilić, želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo danas u parlamentu da bi dali jedan kraći uvod o jednom zakonu koji se dugo očekuje da se pojavi u parlamentu i koji je bio predmet dugih rasprava jer Geodetski zavod Srbije je izuzetno važna državna institucija i posebno je važna sada kada se prilagođavaju dokumenta i sve ostalo za ulazak Srbije u EU.
Mi moramo urediti ovim zakonom RGZ koji je imao godinama probleme i zato je pred vama zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Vi znate da je već više godina unazad bilo velikih problema, bilo je i obustava rada, jer su ljudi koji su zaposleni u RGZ, geometri, tražili da se njihova struka otpoštuje i da se uredi jednim novim zakonom. Uređene su mnoge službe od izuzetnog značaja za državu, i policija i poreske uprave i sve ostalo, ali ovo sa geometrima nije dovedeno u red i imalo je više problema.
Vi znate da je i Svetska banka više puta intervenisala i dodatnim sredstvima i na način da se to reguliše. Geometri i službenici koji rade sa njima obavljaju jedan izuzetno važan posao koji je značajan za Srbiju, i to što se tiče izdavanja dozvola, izgradnje velikih infrastrukturnih objekata, investicija u Srbiji, stalno su po terenu, njihovo radno mesto je maltene napolju, a vodili su se godinama kao državni činovnici, kao službenici, kao obični šalterski radnici u svim delatnostima.
Ova struka je počela da gubi, sve je manje geometara sa iskustvom koji znaju da rade ove poslove, da ih obavljaju i katastar je postajao uvek veoma veliki problem u državi kada se pojavljuju neki problemi. Mi smo razgovarali i dogovorili i usaglasili sa sindikatima da se o ovome može pričati i da se smanje velike gužve na šalterima, da se smanje velike procedure čekanja itd. Da bi to uradili, moramo ih sve više angažovati da budu van kancelarija, da budu na terenu, a oni su vrlo često na terenu od svojih kancelarija i do 50 i 60 km, bez mogućnosti kad su do 50 km da dobiju i dnevnice i topli obrok i bilo šta i vode se kao obični šalterski činovnici. Oni ne mogu tako da opstanu i imamo velike probleme sa njima.
Naravno, tu je bilo i mnogo problema, da budemo otvoreni, mnogo i korupcije koja se javljala godinama, da se urgira da neki predmet dođe pre u proceduru itd. Sada je došao na red, i to smo se dogovorili na našim zajedničkim sastancima koje smo više puta imali da sve ovo uredimo jednim zakonom koji je sada pred vama.
Mi želimo da svima vama pomognemo i zato smo i doneli ovaj zakon, da bi manje imali neupisanih objekata, manje divljih objekata, i da bi se ove službe maksimalno uključile u svoj posao.
Prema tome, ja molim sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon, koji je pravljen pre više godina, i stalno se čekalo da dođe u parlament, i uvek je bila jedna ista tema. Sve partije koje su bile na vlasti insistirale su da se ovo pitanje reši i razreši da bi moglo se da funkcioniše normalno.
Izuzetno puno intervencija je bilo i spolja od raznih svetskih institucija. Svetska banka nudi jedan kredit za sređivanje katastra na nivou Srbije kao jedne vrlo važne institucije i traži da se uradi uknjižba objekata koji su divlje napravljeni. Oni nisu toliko motivisani da to odrade zbog problema koji su nastali i moramo ih malo i motivisati da više rade i da prave bolje rezultate.
Da vam ne dužim priču, vi to dobro znate, u svakom gradu je problem katastar i urbanizam. Mi menjamo zakone, ali problem stalno ostaje isti, a sada smo pošli da uredimo katastar, da uredimo Republički geodetski zavod, da postignemo dogovore a onda da tražimo i rezultate od njih. Kao što imamo problem sa urbanizmom u svakom gradu, mi možemo doneti zakone, mi možemo obećati, mi možemo praviti kancelarije za brze odgovore, sve raditi, ali ako onaj šalterski službenik u nekom gradu neće da izda dozvolu efikasno, sve ono što mi odradimo u parlamentu pada u vodu.
Mi moramo da vidim šta je to problem koji tišti toga što radi, zašto nije efikasan i zašto ne radi svoj posao i zašto se predmeti nagomilavaju itd.
Ovde imamo sada priliku da to dovedemo u red. Vi znate da je u prethodne tri, četiri vlade isti problem bio, isti zakoni su nuđeni, uvek su se odlagali, ali evo sad na pragu EU mi ovu ustanovu moramo uraditi po evropskim kriterijumima. Mi moramo shvatiti da je geometar, da onaj službenik koji obavlja najveće najodgovornije državne poslove mora biti i u nekom statusu kojih je evo, videli ste ovde u zakonu regulisan. U masi to neće biti veće pare, i to je tačno.
Sada, oni su isto to naplaćivali, preko prekovremenih sati, nekih naknada, jer vi niste mogli da držite geometra sa 30 ili 40 hiljada dinara, što bi trebalo da ima, već mu uvek napišu neke sate, i da ne bi imali mi probleme, mi želimo da kažemo da će to biti zakonski regulisano i da mimo toga nema nikakvih odstupanja.
U masi su to ista sredstva, ali onaj službenik nekome da, nekome ne da, to je podložno svemu i svačemu, a ovako kada se zakonom uredi, mi tačno znamo šta je njegova zakonska obaveza i šta on mora za kontra uslugu da uradi za ovu državu.
Sa ovim ćemo postići mnogo efikasniju državnu upravu i one probleme koje imamo, jer znate da spoljni investitoru stavljaju primedbe i najviše primedbi je dolazilo na RGZ, na nerešeno pitanje imovine u Srbiji, jer brzo će ti zakoni doći na red i biti ovde u parlamentu i da bi mogli da radimo bolje i efikasnije.
Voleo bih da otvorimo jednu korektnu raspravu, da o ovom problemu ozbiljno razgovaramo i da nađemo najbolja rešenja. Naravno, ništa nije idealno. Vi možete i kroz neke amandmane popraviti nešto, ako mislite da nije u redu da nije najbolje, mi to i očekujemo. Svaki amandman koji će urediti, poboljšati stanje u RGZ, biće prihvaćen.
Naš je cilj danas da napravimo jedan zakon koji će biti dobar i koji će dati rezultat.
Ako mi napravimo zakon koji neće dati rezultat, onda nema svrhe ni da raspravljamo, ni da ga donosimo itd.
Zato vas molim, da ovu materiju danas ozbiljno shvatimo svi, da o njoj razgovaramo, i da prihvatimo ovaj zakon i da ga napravimo da bude najbolji, što može u ovom momentu, jer to je materija koja je uređena u svakoj normalnoj državi i Evropi.
Mi ne treba da izmislimo ništa, samo da to uvedemo u red kako su ostali uveli.
Ovde nema neke politike, nema politiziranja, ovde je cilj i vlasti i opozicije da se ovo pitanje uredi što bolje i da svakog zaposlenog u ustanovi, što je vrlo bitno za Srbiju, motivišemo da radi, a ne da pričamo stalno da imamo puno predmeta, da je to leglo korupcije, da se daju određena sredstva, da bi se predmeti uzeli u razmatranje itd.
Na ovaj način ćemo urediti, koliko god je to moguće ovu ustanovu koja je vrlo važna za državu i zato vas molim da nam u tome pomognete.
Ja toliko, drago će mi biti da odgovaram na vaša pitanja, da razgovaram o ovom pitanju, a ne da dolazim ovde i da politiziramo jednu ozbiljnu temu koja je vrlo bitna za Republiku Srbiju. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred sobom imamo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru.
Naravno da, ovo kako je gospodin ministar rekao, jeste ozbiljan problem i upravo na takav način svako od nas treba da mu pristupi.
Lično smatram, kao i poslanička grupa SPO-DHSS, da je nekada bolje ne ići u pravcu izmena i dopuna, ukoliko niste sigurni da će one dati što bolja i kvalitetnija rešenja, a to je valjda cilj svih nas.
Naravno, zamolili ste ovde, rekli ste da treba da izađemo i da vam pomognemo, pa sve što budem rekla, shvatite krajnje dobronamerno, a ne samo kao kritiku zarad kritike, kao što ste to shvatili kada smo raspravljali o onom posebnom Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Znam da je namera predlagača ovog zakona bila dobra i ovde možemo govoriti da treba da se zaštite zaposleni, celokupna geodetska struka.
Zadržaću se da i ta namera ostaje nekako na nivou pretpostavki, budući da je nju jako teško uočiti iz predloženih izmena i dopuna. Znam, takođe, ministre da niste vi bili ti koji ste pisali izmene i dopune, ali nisam sigurna da li ste ih potpuno pročitali i ako ste ih pročitali, da li ste ih potpuno razumeli.
Naravno, pokušaću da pođem nekim redom. Sigurno je da ova materija treba da bude lišena svake politike i naravno, ja se u većini svojih izlaganja upravo obazirem samo na stručnost, pa ću to učiniti i ovog puta.
Dakle, da pođem nekim redom. Naime, ovakvim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, predlagač predlaže da se dodaju neki novi članovi na njenom samom početku, pa se tako predviđa kao novi članovi – član 10a, član 10b i član 10v, kojima će se rešiti pitanje izvršilačkih radnih mesta u Republičkom geodetskom zavodu, plate državnih službenika geodetske struke u Zavodu, pitanja kadriranja službenika, koje je Vlada postavlja na položaj u Zavodu, a pre upuštanja, nešto detaljnije o ova tri člana, o njima ću svakako podrobnije kada bude rasprava u pojedinostima, moram da predočim neke sledeće činjenice koje ovde morate da imate u vidu.
Naime, Zakon o državnom premeru i katastru jasno u svom članu 1. daje definiciju koja se odnosi na predmet kojim se uređuje ova materija, pa se tako tim zakonom uređuju stručni poslovi, poslovi državne uprave koji se odnose na državni premer, katastar nepokretnosti, zatim katastar vodova, osnovni geodetski radovi, adresni registar, topografsko-kartografska delatnost procena vrednosti nepokretnosti, geodetsko-katastarski informacioni sistem i nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka i geodetski radovi u inženjersko-tehničkim oblastima.
Dakle, gospodine Iliću, mislim da je i laicima jasno da nema potrebe da se u ovakvom jednom ozbiljnom zakonu, koji za svoj predmet ima regulisanje materije državnog premera i katastra rešavaju pitanja za koja mislim da se na silu žele progurati ovakvim izmenama i dopunama. Ja ne znam da li su tvorci ovih izmena i dopuna pogledali malo uporedno-pravnu praksu, ako jesu, onda znaju da u toj istoj uporedno-pravnoj praksi i to onih evropskih zemalja, na koje ste se upravo vi pozvali, a težnja je i naša da budemo jedna od njih, onda ovako nešto mogli su da primete da apsolutno ništa slično nikada ne postoji, niti će ikada u budućnosti postojati.
Ukoliko govorimo o izvršilačkim a radnim mestima u Republičkom geodetskom zavodu, onda je jasno da se ona jedino mogu regulisati već postojećim zakonom. Imamo mi neke i pozitivno-pravne propise koji su na snazi, koji važe, a to je Zakon o državnim službenicima koji u svom članu 1. i stavu 2. daje mogućnost upravo da se pojedina prava i dužnosti državnih sekretara u pojedinim državnim organima mogu, kako se tamo eksplicitno navodi, posebno urediti i drugačije ako to proizilazi iz prirode njihovog posla. Naravno, ovo neće značiti da se takva pitanja mogu urediti bilo kojim zakonom, koji po svojoj složenosti, što zbog složenosti, što zbog opširnosti, a materije su sigurno prioritetnije od ovog zakona na koji se tražene izmene i dopune odnose.
U najmanju ruku, moram nazvati "nebulozom", ovom koja se pre svega ogleda u navođenju zvanja državnih službenika geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima u Zavodu sa citiranim odredbama iz Zakona o visokom obrazovanju i mislim da je to nešto što predstavlja onako jedan potpuno pravni nonsens i predstavlja sve suprotno što je zapravo i kod onih koji površno poznaju ovu materiju, predstavlja jedan potpuni paradoks.
U pogledu člana 10a, koji kao novopredložen se ovim izmenama i dopunama uvodi, on zapravo predstavlja jednu neprirodnu mešavinu, jednu veštačku tvorevinu i to već pomenutog Zakona o državnim službenicima i nekog prikrivenog posebnog zakona, tako da će čas važiti odredbe Zakona o državnim službenicima, zapravo odredbe iz ovog zakona, ako on bude usvojen, a nadam se da u ovakvom obliku neće biti usvojen, a mi ćemo vam svojim amandmanima pomoći da ne bude, a čas će važiti neke odredbe iz Zakona o državnim službenima.
Kada govorimo isto o ovim izmenama i dopunama o platama državnih službenika geodetske struke u Zavodu, koje bi se regulisale i to novopredloženim članom 10b, mislim da je to zasigurno najveći apsurd i najgora odredba koja se mogla naći u ovakvom jednom predlogu o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru. Objasniću vam i zašto tako nešto smatram.
Naime, ukoliko neko navodi da državni službenici geodetske struke u Zavodu imaju pravo i to na osnovnu platu koja se obračunava tako što se osnovica pomnoži sa koeficijentom, i to utvrđenim u skladu sa zakonom kojima se bliže uređuju plate državnih službenika, onda uvećano za taj dodatni koeficijent u skladu sa ovim zakonom, pazite, u rasponu od tri pa sve do 50% od prethodno utvrđenog koeficijenta, u zavisnosti od zvanja, posebnih uslova rada, odgovornosti, složenosti posla, obima, težine i prirode posla, kao i osnovne plate državnih službenika geodetske struke, pri čemu dodatni koeficijent svakom državnom službeniku određuje, ono što je posebno interesantno, pa moram opet da kažem, to određuje rešenjem direktora Zavoda, pa u najmanju ruku kao da je taj Republički geodetski zavod njegovo lično vlasništvo ili kako god hoćete, njegova privatna firma. Mislim da sam dovoljno rekla o ovom članu, a konkretna rešenja i konkretne predloge dala sam u formi amandmana kojih ima nebrojeno mnogo.
Što se tiče partokratskog kadriranja službenika koje je Vlada postavila na položaje u Zavodu, to se naravno ogleda u novopredloženom članu 10v, a kada pročitamo upravo taj novi član 10v koji govori da prethodni članovi, takođe novopredloženi, 10a i 10b ne važe za ta njihova veličanstva, tj. te bogom dane državne službenike koje Vlada postavlja na njihov položaj. Dakle, iako su oni državni službenici, kao i svi drugi državni službenici, oni zbog svog političkog statusa imaju posebne uslove rada, ne bi me čudilo naravno da zaboravim da imaju neke posebne novčane prihode, samo zato što su eto zaboga politički delegirani upravo od strane Vlade.
Ukoliko svemu ovome dodate još navode iz objašnjenja pojedinih instituta, kao i pojedinih rešenja koje upravo nudi predlagač, a koja se odnose na sve ono što sam već unapred rekla, onda dolazimo da je suludo ovakvih jednih izmena i dopuna, pre svega i dalje govorim o novopredloženim članovima, potpuno vidljiva.
Dalje, iako je Zakon o državnom premeru i katastru izašao gotovo u isto vreme kada i Zakon o planiranju i izgradnji, a radi se u periodu od preko tri godine, znači za oba zakona, sada kao da nam neko ukazuje da neka saksija još ima rupu, pa se tu kaže – Zakonom o planiranju i izgradnji, propisana je konverzija prava korišćenja u pravu svojine na nepokretnostima, upis po zahtevu i upis po službenoj dužnosti, što je dovelo do višestrukog povećanja broja predmeta. Mi kao da nismo znali da to uvećanje broja predmeta, svakodnevno postoji.
Sada ću navesti nešto što je gospodin Ilić navodio u razlozima za donošenje zakona o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Tako ste, gospodine Iliću, ovde u raspravi, a i u Predlogu zakona koji je nažalost usvojen, rekli. Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu Republike Srbije, drugo, pojednostavljenje administrativnih procedura koje se sprovode u procesu ostvarivanja prava za upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarivanje ovog prava. Treće, primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi troškovi za građane, odnosno, neće se stvoriti nikakvi troškovi za privredu. Pomenutim zakonom se u skladu sa propisanom nadležnošću stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata, čime se omogućava tržišna konkurencija.
U kontekstu svega ovoga navedenog, meni nije jasno da li će vaše ministarstvo biti to koje će iz džepa izvaditi i obezbediti sva ona sredstva za one dodate koeficijente u rasponu od tri do 50% od prethodno uvećanog koeficijenta na plate svakom državnom službeniku ili će to možda umesto vas učiniti to vaš kolega iz Vlade, koji se odaziva na ime i prezime Mlađan Dinkić, to mi jedino nije jasno, pa bih vas molila da mi objasnite.
Interesantna je, takođe, činjenica, što se ovde takođe radi o jednom, u najmanju ruku, evidentnom nepoznavanju radnog zakonodavstva. Moram nažalost i na to da ukažem, jer tvrdi se da Zakon o državnim službenicima, kojima su uređena zvanja državnih službenika i njihovo napredovanje u svim državnim organima nije adekvatno. Ne znam ko procenjuje, dajte nam definiciju adekvatnosti, da se i mi sa tim upoznamo.
Dakle, nije adekvatan. Zaposlenima geodetske struke u Republičkom geodetskom zavodu, a on, eto, nije adekvatan, jer predlagač tako kaže – nije adekvatan i mi svi treba da se složimo, klimnemo glavom i da to bude tako.
Gospodine ministre, možda svi ovde živimo u zabludi, jer mi, zapravo, možda ne vidimo ono što ste vi želeli da postignete ili zapravo mi ne vidimo dalekosežnost ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, gde se, između ostalog, kaže još i sledeće – na ovaj način obezbeđuje se kadrovska stabilnost i pozitivna motivacija za povećan obim posla, koja sada ne postoji.
Gospodine Iliću, moram ovde na ovom mestu da kažem da ste vi zaposlenima upravo povećali taj obim posla, upravo zbog zakona koji ste predlagali i to posebno onog sramnog zakona o posebnim uslovima upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, pa dalje ću nastaviti, jer postojeći sistem plata nedovoljno motiviše zaposlene za rad i, zapravo, dodatkom na platu eliminiše se prostor za korupciju.
Mislim da ukoliko se na ovaj način budemo borili protiv korupcije, a vi ste u svom izlaganju upravo borbu protiv korupcije i spomenuli, plašim se da će nas ta korupcija da pojede i to vrlo brzo. Prvo, katastar, a onda zaposlene u katastru, celu geodetsku struku, a onda i sve nas.
U pogledu člana 2. jasna je jedino namera da se pravi prostor za neku buduću izmenu, jer kako se bude menjala Vlada, pa kako se budu menjali ministri, opet će nam biti poturena, sve, naravno, onako u jednoj prikrivenoj formi, neka nova pravna ujdurma, ali to ništa nije čudno, tako da izmenu nazivam ministarstva, kad bude neka buduća Vlada, kada bude neki budući ministar, opet možemo očekujemo. To nije ništa novo - dođu ministri, prođu, promene naziv svog ministarstva itd.
Ne znam zašto tu ne stavljate jednostavno formulaciju i završite sa problemima koje imate. Stavite, recimo, formulaciju - nadležno ministarstvo, tačka i lepo prekinete ovaj začarani krug, a ne sada ćemo da brišemo prostorno planiranje zato što je bivši ministar bio i ministar prostornog planiranja i građevine. Vi ste ministar građevine, neki sledeći će dodati opet nešto, pa ćemo onda opet da menjamo, pa neće biti Ministarstvo građevine itd, ali, dobro. Navikli smo i na neograničene izmene i dopune, izmene izmena i dopuna i kako god hoćete.
Rešenje ne samo ovog problema, već gotovo svih problema koje sam uočila u ovim izmenama i dopuna ovakvog predloga zakona, dala sam u formi amandmana, kako sam i navela. Ima ih jako puno.
Što se tiče člana 3. iskreno mislim da ste se šalili ovde sa nama i očekujem da me demantujete. U ovom članu 3. meni ništa nije jasno. Znam da se članom 12. osnovnog zakona reguliše obavljanje geodetskih radova i to mi je potpuno jasno, budući da se radi o visokostručnim, odgovornim poslovima, ali u pogledu dodavanja novih tačaka i to tačke 4, pa tačke 5, pa tačke 6, mislim da to nije normalno da se za obične poslove, a može se reći da to nisu ni obični poslovi u geodetskoj struci, nego se mogu smatrati sporednim poslovima u geodetskoj struci, kao što su izrada geodetskih podloga u inženjersko-tehničkim oblastima, za koje se ne izrađuje glavni projekat, izrada projekata geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, realizacija projekata geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja. Pazite, tražite ovako nečim rešenje od Republičkog geodetskog zavoda?
Gospodine Iliću, valjda je normalno i svakom ko ima iole zdravog razuma je jasno da ako neka geodetska organizacija može da obavlja poslove i to radove oko
glavnog projekta, pa valjda može da se bavi i nekim sitnijim stvarima, pa da obavlja i neke poslove manje složenosti.
Član 4. mi je takođe jako zanimljiv i jako je inspirativan. Naime, njime se određuje da se licenca može izdati geodetskoj organizaciji iako nema zaposlene sa odgovarajućom licencom. Dovoljno je da ima zaposlene geodetske struke.
Naravno da se i ovde nije moglo zaobići pitanje jednog pravnog nonsensa u smislu odredbe da se pravnom licu, koji je korisnik budžetskih sredstava, i javnom preduzeću može izdati licenca za rad i radove iz člana 12. ovog zakona, ali samo za svoje potrebe i tu ste stavili tačku. Ne znam iz kog razloga, pa bih molila da mi i to objasnite.
Ovaj član predviđa i jednu visokoškolsku ustanovu koja realizuje studentski program u naučnoj, odnosno stručnoj oblasti geodetskog inženjerstva. Meni ovde zaista nešto nije jasno. Iskreno, ne znam šta je gore od goreg. Prvo, da li to što se izrada tehničke dokumentacije i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova, za koje je predviđena izrada glavnog projekta i izvođenje geodetskih radova u održavanju katastra nepokretnosti i održavanju katastra vodova, poverava ustanovi naučnim programom ili je gore što se ti isti poslovi jednostavno poveravaju nekakvoj nedefinisanoj grupi studenata i profesora. Da apsurd bude veći, niti su oni grupisani, niti je ta ustanova identifikovana ni kao institut, ni kao stručna ustanova.
Što se tiče člana 5. kojim se predviđa da se u članu 17. stav 7. briše, nadam se da je tu reč samo o pukoj grešci predlagača i omašci koju će on odmah možda da otkloni.
Članom 7. izmena i dopuna menja se član 17, koji mene u ovom obliku koji se nalazi u ovakvom predlogu izmena i dopuna Zakona o državnom premeru i katastru fascinira. Ne znam šta je bio cilj menjanja ovog člana? Da li se išlo u pravcu da se uradi član sa najvećim brojem stavova koji poznaje neki zakon? Ne znam zaista koji je njegov motiv? Donekle imam neko skromno poznavanje nomotehničke delatnosti. Znate, to je nauka o izradi propisa, ali upravo iz tog razloga neću sebi dopustiti da se upustim u bilo kakvu dalju diskusiju ili da ga komentarišem.
Budući da vidim da mi vreme ističe, na vašu sreću, a moju žalost, naravno, gospodine Iliću, sve ovo što sam rekla možete da shvatite kako god hoćete. Prošli put ste to shvatili kao kritike zarad kritika. Ovaj put sam dala amandmane. Amandmanima sam predložila rešenje. Vi ste rekli da treba da pristupimo kao ozbiljnom problemu. Svakom problemu pristupam kao ozbiljnom problemu i treba da sve ove sugestije koje sam vam rekla upravo uvažite kao dobronamerne, jer one to jesu.
Kada sam vam prošli put predložila da u izradi nekog propisa, posebno ukoliko se bavite izmenama i dopunama, uvek konsultujete ili bar za pomoć upitate nekog ko je dugogodišnji poznavalac te materije, pa se nadam da ona spomenuta imena kada smo o poslednjem vašem zakonu raspravljali, a to su dr Zoran Birovljević i mr Dušica Birovljević niste zaboravili i nadam se da će se ta imena jako dobro zapamtiti, jer će vam zasigurno ubuduće pomoći da bez ikakvog stida branite bilo koji zakon, posebno ukoliko ga budete u nekoj skorijoj budućnosti imali.
Već sam napomenula da u cilju davanja svog doprinosa, a da vi sve to ne bi doživeli kao kritiku zarad kritike i da ne bih bila neka mala koja samo kritikuje, čula sam i takve opaske na svoj račun, podnela sam amandmane. Sami po sebi predstavljaju rešenje. Dovoljno je da ih pogledate. Sigurno su bolji od ovakvih izmena i dopuna, bar u ovom obliku u kome se nalaze u Predlogu zakona koji pokušavate da danas odbranite, ali nećete uspeti u tome. Biće dovoljno da amandmane koje sam podnela sa dužnom pažnjom pročitate i onda se iskreno nadam da će vam celokupna materija kako državnog promera, tako i katastra, ali i sve ono što ima veze sa tim i sve ono što treba da bude predmet ovakvog jednog zakona biti daleko jasnije.

Hvala.
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Meni nije prvi put u ovom parlamentu da gospođica Batić održi lekcije svoje genijalnosti iz pravosuđa. Oduševljen sam i slušam vas pažljivo.
Meni je drago da vi poznajete odlično i posao geometra, i inženjera, i projektovanje i sve. Svaka vam čast. Vama nijedan zakon ne valja. Vama nijedan pravnik koji to radi ne valja. Vama ni zakonodavstvo Vlade Republike Srbije, koje daje saglasnost i vrši korekcije, ne valja. Vama niko i ništa ne valja.
Nisam pravnik, inženjer sam i bavim se svojom strukom, ali slušam pravnike koji ovaj drugi deo rade. Ima mnogo vaših profesora koji rade na tom problemu. Meni je drago da ljudi sarađuju, rade, daju predloge.
Imamo čitave ekipe ljudi koji rade, koje trba zadovoljiti, imaju tamo i neki sindikati, kolektivi, radnici, i sa svima treba naći neke kompromise. Nemojte tako, vi ste mlad čovek, nemojte baš da ništa ne valja. Nemoguće je da jedan zakon prođe sve procedure, da dođe u Vladu i da ništa ne valja. Vi ga ovde uneredite. I svaki zakon tako.
Ova država mora da živi. Molim vas, hajde vi napravite predlog zakona, evo, donesite. Ubuduće, kada god pravimo neki zakon, evo ja ću vam dati mogućnost da vi napravite zakon i da pročitam taj vaš genijalni zakon, i da dođem i da kažem – evo došao sam da branim zakon, najbolji na svetu. Je li tako? Ja vas izuzetno cenim i poštujem i uvek vas saslušam.
Ali, nemojte, baš da ništa ne valja. Ako nešto baš ne valja, popravićemo. Ali, meni je jako ružno zbog ljudi koji su radili, nisam ja radio, ponavljam, ja se ne bavim pravom, ali nemojte baš tako i uvek tako, i kada god dođe bilo koji zakon, evo sada ćete imati Zakon o planiranju i izgradnji, za neki dan Zakon o legalizaciji, molim vas, dajte vi vaš predlog zakona. Voleo bih da ga pročitam. Biće mi drago da dođete kod mene da ga proučimo dobro.
Hvala vam puno. Hvala vam na nekim savetima, ali nemojte da baš ništa ne valja, bar nešto malo pohvalite. Ima neki red da je dobar. Hvala puno.

Hvala.
Olgica Batić, replika. Izvolite.

Gospodine Iliću, hvala puno na vašoj konstruktivnosti. Zakone ćete dobiti, eto ja ih pišem, o planiranju i izgradnji, spreman, mogu i sutra da vam dam. Da ste me konsultovali i za ovaj bio bi u jako kvalitetnijem tekstu.
Pričam sa nekim stručnjacima, pričam sa nekim isto profesorima, pa mi oni ukažu da nešto ne valja, nisam geodeta, nego sam pravnik, pa je moje da se bavim i ovakvim zakonima, a ono što ne znam, pitam stručnije od sebe, nije to ništa sramota. Moram da kažem, čak sam vas i hvalila, ne znam kako vi to niste primetili. Stigla sam u svom obrazlaganju, s obzirom da sam imala 20 minuta, da se osvrnem na svega par članova, tako da to treba da doživite kao pohvalu, a ne kao kritiku.
To što sam uložila 20 amandmana i to je pohvala, a ne kritika, tamo imate rešenja. Već sam vam rekla. Pročitajte ih, a zadovoljstvo će mi biti da vam ponudim neki stvarno kvalitetan zakon. Zasigurno, ovde ćete ga odbraniti. Hvala puno.