Peta posebna sednica, 18.07.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Peta posebna sednica

18.07.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 18:00

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan. Izvolite.

Vladimir Cvijan

Uvažene koleginice i kolege, gospodine ministre, poštovane kolege iz VSS i Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko sati ovde u Narodnoj skupštini, bio nam je u gostima evropski komesar, gospodin File i ukazao je tu počast i našem parlamentu održao jedan inspirativan govor i naročito je više puta pohvalio rad Ministarstva pravde, gospodina Selakovića i njegov tim, u smislu reforme pravosuđa, zakonodavstva i mislim da je to bio jedan lep način da započnemo današnji dan, koji nastavljamo time što se raspravlja o jednom jako važnom zakonu, Zakonu o prekršajima, zakonu koji je sistemski zakon i zakon koji, nažalost, kako su moje koleginice i kolege rekle pre mene, jeste zakon sa kojim se najčešće naši građani susreću.
Istine radi i korektnosti radi, mislim da treba pomenuti da je pisanje ovog zakona započelo prethodno Ministarstvo pravde. Radna grupa je bila formirana od strane prethodne ministarke pravde, a u međuvremenu, došlo je do promene i ministar Selaković je ocenio sa punim pravom da treba da se nastavi na izradi ovog zakona, samo što umesto izmena i dopuna imamo potpuno novi zakon, što je posledica činjenice da je u međuvremenu usvojen čitav niz drugih zakona koji su reformisali, posebno procesni, sistem srpskog pravosuđa, imamo usvojene u međuvremenu izmene i dopune ZKP i Zakona o oduzimanju imovine, proistekle iz krivičnog dela.
Nedavno je menjan i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, pa kada se to sabere i sa nedavno usvojenom Strategijom reforme pravosuđa, i činjenicom da je Narodna skupština usvojila Rezoluciju o zakonodavnoj politici, što je predložilo 25 narodnih poslanika, članova Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, onda dolazimo do zaključka da je donošenje novog zakona o prekršajima bila neminovnost.
Ono što je dobro ovde pomenuti, da i nama razjasnimo i građanima koji nisu pravnici jeste da ovaj zakon unosi čitav niz kvalitetnih novina u prekršajni sistem Republike Srbije.
Krenuo bih od zaštitnih mera, predviđeno je 13 ili 14 zaštitnih mera ovim zakonom i građanima će uvek biti zanimljivo da znaju da su zaštitne mere oduzimanja predmeta.
Evo da dam primer iz neke svakodnevne prakse. Uvek oko Nove godine vidimo dosta dece na našem ulicama povredi petardama. Sada, kada se kod nekog dilera nađu petarde, te petarde će biti oduzete. Imamo i zaštitne mere poput uvedene, odnosno sačuvane od ranije i iz prethodnog nacrta onog koji je rađen u vreme prethodnog Ministarstva pravde, imamo i mere recimo, zabrane obaljanja delatnosti. Takođe, zabrana obavljanja delatnosti pravnih lica, uvedene su mere poput obaveznog lečenja lica koja su bolesna od nekih bolesti zavisnosti, naročito mislimo na alkoholizam.
Imamo takođe i obavezne mere lečenja u nekim drugim ustanovama. Recimo zanimljiva će biti i u praksi bi trebalo češće da se primenjuje mera zabrane držanja domaćih životinja jer vidimo da se nekada dešava da nesavesni građani ne čuvaju svoje opasne pse na način koji treba.
Evo, opet dajem primer iz nekog, da kažem, svakodnevnog života. Jedna od posebnih mera koja postoje i oduzimanje koristi koja je proistekla iz vršenja prekršaja, to je mera koja se naravno podrazumeva ako je neko vršenjem prekršaja zaradio nešto što nije trebalo da zaradi, nešto što je nezakonito stečeno, onda u tom slučaju njemu treba da bude i oduzeto.
Meni nije problem da govorim i glasnije ali bih zamolio. Zahvaljujem se, ja sam ipak slušao dok su drugi pričali.
Ono što je najvažnije u reformi koja se sada sprovodi su neke apsolutne novine u našem prekršajnom postupku. Ovde je već dosta puta govoreno, ali moram opet zbog građana koji ovo gledaju da pomenem ideju platnog naloga. Da bi građani razumeli o čemu je reč, dajem to na najprostijem primeru koji je nažalost verujem svima nama desio. Ko god je vozio automobil malo brže nego što je dozvoljeno, a što svakako nije pametno, ili ko god je seo u auto i nije vezao pojas, a to svakako nije pametno, do sada je bio, ako ga zaustavi policija suočen sa time da mora da ide na prekršajni sud, da mora da gubi vreme u prekršajnom postupku iako je i njemu i svima jasno da je takav prekršaj izvršen.
Sada je građanima data mogućnost da ako žele izvrše jednu vrstu, uslovno da kažemo, nagodbe, a to je da plate polovinu kazne, da plate 50% iznosa i da u roku od tih nekih najčešće 8 dana izbegnu troškove vođenja sudskog postupka, izbegnu tu neprijatnost da moraju da idu da gube vreme po prekršajnim sudovima. U krajnjoj liniji, to je jedna dobra mera koja će u velikoj meri uštedeti i troškove samog vođenja postupka, uštedeće troškove državi, neće više morati sredstva da se daju na takve stvari kao što je vođenje prekršajnog postupka.
Uvedeno je i vođenje jedinstvene evidencije naplaćenih kazni izrečenih sankcija u prekršajnom postupku. To je opet nešto što svuda u Evropi postoji, postoji i u Hrvatskoj, postoji uporedno, pravno, praktično u svakoj modernoj zemlji sveta, pa logično je naravno da naročito sudija koji vodi prekršajni postupak, može da vidi na osnovu elektronske evidencije podataka da li je protiv nekoga već izrečena kakva sankcija, da li je protiv nekoga recimo već izrečena novčana kazna u prekršajnom postupku i na taj način da može da odluči i o eventualnim merama koje će biti primenjene u konkretnom postupku.
Naravno, predviđeno je da se prema maloletnicima, a ovde se računaju deca ispod 14 godina, ne može voditi prekršajni postupak, za decu od 14 do 18 godina, u nekoj meri prekršajni postupak će biti vođen, ili će u zavisnosti od toga da li je pričinjena šteta ili da li su neke druge okolnosti ispunjene, odgovarati roditelji.
U potpunosti su zaštićena i prava oštećenih lica, oni imaju aktivno učešće u postupku, mogu da traže nadoknadu štete, mogu da aktivno učestvuju u dokazivanju prekršajne odgovornosti učinioca prekršaja, mogu da ulažu žalbu, mogu da i preko advokata učestvuju, jednom rečju, opet u skladu sa evropskim standardima, zaštićena su i prava oštećenih lica.
Naravno, zaštićena su i prava lica protiv kojih se vodi prekršajni postupak, naročito važno za pripadnike nacionalnih manjina je da zakon vrlo jasno predviđa upotrebu službenog jezika, upotrebu latiničnog pisma, upotreba jezika i nacionalnih manjina, ali drugih jezika uz pomoć prevodioca, ako je to neophodno. Svako ko učestvuje u prekršajnom postupku, imaće pravo da se sam brani ili da angažuje advokata, sva prava koja po evropskim standardima su neophodna, su naravno ovim zaštićena.
Kada sve to saberemo, onda je jasno da i posle javnih rasprava koje Ministarstvo pravde, sada možemo reći već tradicionalno organizovalo, čuli smo da je bila jedna velika javna rasprava, ali takođe jedna posebna javna rasprava na molbu Privredne komore Srbije, što je naravno za svaku pohvalu da se i na taj način organizuju javne rasprave, i naravno istovremeno da se organizuje neka vrsta rasprave i putem interneta, jasno je da je ovaj zakon već dobio jednu najširu podršku i zainteresovanih i građana. Naravno, mi u danu za glasanje očekujemo i najširu podršku narodnih poslanika.
Dodatnu podršku ovaj zakon zaslužuje i zbog toga što nikakva posebna sredstva neće biti potrebna za njegovo sprovođenje. Sredstva su već obezbeđena u budžetu. Dobro je i podržavamo u tom smislu Ministarstvo pravde što visine kazni nije povećavao. Dakle, mi i dalje imamo raspon kazni od najniže do najviše, kao što je bilo i pre nekoliko godina. To je dobro i dobro je razmišljati o našim građanima kojima je mnogo da plate i 3.000 za nevezan pojas, iako se zakon i u tom smislu mora poštovati. Dobro je da je uveden sistem alternativnih sankcija u smislu rada u opštem korisnom društvenom interesu. Dobro je da se može i zameniti kazna, jer, zašto bi se plaćalo od pet do 150 hiljada dinara ako može da se u društveno-korisnom radu provede od 20 do 360? To je za naše osiromašene građane svakako dobro. Jer, ako već moraju da plate kaznu, a ko vozi prebrzo mora da plati, to je pravna država, onda je bolje da se to odradi kroz društveno-korisni rad nego da se odvaja od ionako prilično skromnih novčanih sredstava koje su našim porodicama na raspolaganju.
Dobro je da će se i sam postupak ovim zakonom ubrzati, naročito promenom pravila o dostavljanju, gde sada više neće moći da se izbegava prijem one plave koverte, moći će da se uruči i na radnom mestu, moći će da se uruči i na nekim drugim mestima gde se očekuje da određeno lice može da bude pronađeno. Time će se ubrzati postupak i sva ta ubrzanja postupka i sva ta prava koja su posebno data licima koja učestvuju u postupku su dobra za pravnu sigurnost.
Jedino što vidim po broju amandmanu koji je stigao, zakon očigledno neće dobiti možda najširu podršku, jer je činjenica da je produžen rok zastarelosti. Naravno da možemo sa jedne strane imati razumevanja prema sudijama koje su opterećene i rade vrlo odgovoran posao, ali, ako građanin recimo ne želi da plati platni nalog, znači želi da se dokazuje njegova krivica, odnosno on da dokazuje nevinost na sudu, onda u tom slučaju treba omogućiti da se to uradi u jednom razumnom roku, a smatramo da je dve godine i do sada bio sasvim razuman rok.
Naravno, na ovaj zakon je do sada podneto negde oko 100 amandmana, što je dokaz i konstruktivnosti rada. Mnogi amandmani su podneti i od strane poslanika SNS, mnogi amandmani su identični, tako da ja nemam sumnju da će ministar pravde, kao i do sada, pažljivo proučiti amandmane, naročito amandmane koji se odnose na zastarelost i na taj način doprineti da ovaj zakon bude još kvalitetniji i da možda u Danu za glasanje bude usvojen jednoglasno.
Što se tiče predloga za izbor sudija i tužioca, ja ću iskoristiti priliku da obavestim i ministra ali i uvažene koleginice i kolege iz Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca da su predlozi koji su stigli jednoglasno izglasani i podržani na sednici nadležnog Odbora za pravosuđe. Takođe, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na čijem sam ja čelu, jednoglasno je podržao ove predloge. Jednom rečju, nema sumnje, naročito nakon stava ova dva odbora, da je predlog koji je dat od strane VSS odnosno DVT učinjen posle jedne ozbiljne analize, posle ozbiljnih proučavanja biografija. Biografije predloženih sudija i tužilaca su izuzetno kvalitetne i mislimo da su to zaista najbolji kandidati. Nema nikakvog spora da će u Danu za glasanje ti kandidati dobiti maksimalnu podršku i u Narodnoj skupštini.
Isto važi i za kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije koju je predložio predsednik Republike, gospodin Tomislav Nikolić. Zaista je besprimerno da ovde razgovaramo da li je bila koleginica Kolarić član ovamo ili tamo u izbornim komisijama. Mislim da treba na prvom mestu da pomenemo da je ona naša koleginica, da je magistrirala, da je doktorirala, da radi na Policijskoj akademiji kao vanredni profesor i mislim da upravo takve stvari treba da iznesemo u prvu kategoriju, kao što i u prvi plan treba da iznesemo da su kandidati
za izbor za sudije i tužioce zaista imaju isto tako impresivne biografije i što su završili adekvatna dodatna usavršavanja i na Pravosudnoj akademiji. Sve to treba potpuno podržati, a naročito treba podržati i zbog stava domaće javnosti ali i stava EU. U razgovorima sa stručnjacima iz EU mi čak čujemo da bi Pravosudna akademija možda, u nekoj budućnosti, trebala da nađe svoje mesto u Ustavu Republike Srbije.
Da zaključimo, nema sumnje da će u Danu za glasanje SNS i koalicija okupljena oko SNS glasati i za predloženi zakon kao i za predložene odluke o izboru sudija, tužilaca, odnosno člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Nema nikakve sumnje da će i amandmani biti i na Odboru za pravosuđe i na Odboru za ustavna pitanja i za zakonodavstvo, da ćemo predočiti ministru one najkvalitetnije amandmane, kao što su i amandmani koji se tiču poboljšanja položaja maloletnika u prekršajnom postupku, naročito u pogledu objavljivanja presude. Ima tu i drugih dobrih amandmana, ali, definitivno, zakon kao takav je očigledno dobio podršku najšire javnosti, dobio podršku i stručne javnosti, a vidimo i po diskusijama da je dobio jednu dosta široku podršku i u Narodnoj skupštini. Sve to dokazuje da je zakon kvalitetan, u istoj meri kao što su kvalitetni i predlozi za izbor sudija, tužilaca, odnosno koleginice Kolarić na mesto člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Zahvaljujem se.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, određujem redovnu pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom ćemo nastaviti u 15.10 časova.
(Posle pauze)

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Nastavljamo sa radom.
Prelazimo na listu govornika.
Riza Halimi, nije tu.
Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Radmila Gerov

Liberalno demokratska partija
Zahvaljujem potpredsednice, poštovani ministre, predstavnici Državnog veća tužilaca, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, predstavniče Ministarstva pravde i državne uprave, dame i gospodo narodni poslanici, nama je posebno drago što je danas ovde prisutan predstavnik Vrhovnog saveta sudstva. Da je to juče bilo tako, mislim da bismo još juče mnogo brže diskutovali, i ne bismo imali dilema, vezano za predlog odluke o izboru sudija koji je danas na dnevnom redu.
Vi ste gospodine ministre, juče u vašem uvodnom izlaganju pročitali obrazloženje predloženog zakona o prekršajima i tu ste nam rekli činjenicu da je prethodna ministarka pravde formirala radnu grupu koja je krenula i izradila nacrt novog zakona o prekršajima koji je danas na dnevnom redu.
Govorili ste o tome, da prekršajni sudovi godišnje prime oko 600 hiljada predmeta, da je broj onih predmeta koji nisu obrađeni, otprilike milion predmeta godišnje. Takođe, u obrazloženju zakona stoji da je otprilike 53% tih predmeta iz oblasti Zakona o bezbednosti saobraćaja, 10% predmeta je vezano za javni red i mir.
Ono što nismo imali prilike da pročitamo u obrazloženju i verujem da ćete moći da mi date odgovor na to pitanje – koliko od tih milion predmeta se odnosi na prekršaje koja su počinila fizička lica, tj. građani ove zemlje, koliko predmeta ima da su prekršaje uradili preduzetnici, mala i srednja preduzeća, da li postoje predmeti vezani za budžetske korisnike i za državne organe?
Bez obzira na činjenicu što ste vi juče u svom izlaganju rekli da predloženim zakonom nije povećan iznos kazne za prekršaje, da ste ostavili onaj isti iznos koji je postojao i u prethodnom zakonu, mi smatramo da su predviđene kazne jako velike. Predviđene kazne za fizička lica su u rasponu od pet hiljada do 150 hiljada dinara.
Bez obzira na tu činjenicu što ste vi rekli, da je u međuvremenu bila inflacija, i da vi niste hteli kao ministar da date predlog povećanja tih kazni za prekršaje, mi smatramo da građani u ovoj zemlji, danas mnogo puta gore žive i lošije nego prethodne godine, ili pre četiri godine. Činjenica da je to tačno govori i to da danas imamo mnogo više nezaposlenih lica, da nisu stigle 11 milijardi evra obećanih u predizbornoj kampanji od strane predsednika države, da mnogi ljudi žive na granici egzistencije. Kad kažete, kazna za fizičko lice od pet hiljada do 150 hiljada, ona je jako visoka.
Bez obzira na činjenicu što ovim zakonom uvodite prekršajni nalog, gde dajete mogućnost da građanin ove zemlje plati polovinu kazne, takve kazne su i dalje visoke za naše građane. Na primer, ukoliko se loše parkirate na javnoj površini propisane kazne su od dve i po hiljade do 75 hiljada dinara. Jasno je ministre, da građani koji ne primaju platu, ili oni koji primaju platu od 20 hiljada dinara, da ukoliko dobiju kaznu od 75 ili 50 hiljada dinara po tom osnovu će radije izabrati zatvor, nego što će platiti tu kaznu. Ne što ne žele da je plate, nego što nemaju odakle da je plate. Pogotovo što znamo da će struja u avgustu poskupeti za 11%, da su sve cene i prehrambenih i ostalih proizvoda poskupele, i građani će prosto izabrati kaznu zatvora, nego što će se opredeliti da iz svog siromašnog novčanika izvuku novac i plate kaznu za prekršaj, zato što takav novac nemaju. Zato mi smatramo da trebate kao Vlada da podržite i prihvatite amandman LDP, kojim se predlaže smanjenje novčanih kazni po ovom Zakonu o prekršajima.
Zašto sam vas pitala, koliko ima kakvih kazni od tih milion predmeta? Zato što sam potpuno ubeđena da je najveći broj takvih kazni prema fizičkim licima i građanima. Da je veoma mali broj, a možda ih uopšte i nema, kazni koje treba da plate državni organi ili npr. preduzeće u restrukturiranju.
Vi kao ministar nemate pravo da se mešate u nadležnost suda, ali ste istovremeno i ministar pravde i ministar državne uprave i nadležni ste za rad državne uprave. Ukoliko npr. neko ne postupa po Zakonu o računovodstvu i reviziji, za tako nešto je predviđena prekršajna kazna. Sada, zahtev za prekršaj podnose npr. državni organi.
Imate li, ministre uvid u to, da li je neko ikada napisao prekršajnu kaznu npr. RTB Bor, zato što ne poštuje Zakon o računovodstvu i reviziji? Ako takva kazna nije napisana za preduzeće u restrukturiranju, zašto bi onda građani ove zemlje bili jedini ti koji trebaju da plaćaju novčane kazne?
Složićete se ministre, da su mnoge škole u Srbiji u blokadi. Iz razloga što mnoge lokalne samouprave, npr, nemaju dovoljno sredstava da plate one mesečne troškove za tekuće popravke ili održavanje ili iz nekih drugih razloga. Takve iste škole podležu ovom istom zakonu i trebaju da plate npr. prekršajne kazne kada nemaju npr. dobru elektro instalaciju ili gromobran, a one to neće moći da rade.
Smatramo da zakonom trebate da umanjite, da prihvatite amandman i da smanjite novčani iznos kazni koje su predviđene ovim zakonom o prekršajima.
Ništa nam niste ministre rekli u uvodnom izlaganju, u kakvim uslovima rade sudije za prekršaje. Da li su uslovi po pitanju opreme, prostora, adekvatni za njihov rad? Složićete se da bez obzira na činjenicu što će ova skupština izglasati zakon o prekršajima, da bi sudije kvalitetno radile treba da imaju neke osnovne uslove za kvalitetniji brži i bolji rad.
Znam ministre, da posećujete sudove. Ne bih rekla da je samo u predizbornoj kampanji, ali u predizbornoj kampanji sigurno jeste. Bili ste npr. u Zaječaru, pre jedno mesec i po dana, jel tako? Sigurno ste imali prilike da vidite u kakvim uslovima tamo rade sudije. Tada su svi ministri iz Vlade bili u Zaječaru pa sam očekivala da će neka od sednica Vlade biti održana tamo. Pošto idu uskoro lokalni izbori u Negotinu, verujem da ćete da posetite Prekršajni sud u Negotinu i Osnovni i Viši sud, a potom ćete sigurno obići i Bor, jer i tamo slede lokali izbori. U tom smislu bi trebalo da nam kažete u kakvim uslovima rade sudije za prekršaje, a ne da se o radu sudova i uslovima informišete samo kada su izbori.
Loše je što se povećava granica zastarelosti i činjenica je da ovaj zakon ima jednu suprotnost vezano za zastarelost, u odnosu na Zakon o javnim nabavkama i ne daje mogućnost da u prvom stepenu odlučuju npr. državni organi kao što je npr. Republička komisija za zaštitu prava ponuđača. Vi ste pripadnik stranke koja je toliko pričala o Zakonu o javnim nabavkama, pa se čudim kako ste napravili ovakvu grešku da sada istovremeno imamo Zakon o javnim nabavkama koji propisuje jedno, a ovim zakonom o prekršajima nešto sasvim drugo.
Što se tiče odluke i predloga odluke o izboru člana Agencije za borbu protiv korupcije od strane predsednika države, mi zaista smatramo da nije u redu da predsednik Nikolić, bivši član SNS, ovom parlamentu i ovoj Skupštini predloži kandidata koji je bio ispred SNS član opštinske izborne komisije. Bez obzira da li je to lice član SNS ili je samo bio predlog SNS, to ukazuje na neku bliskost sa SNS, a složićete se, ministre, da Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude nezavisna u svom radu. Vi, kao i aktuelni prvi potpredsednik Vlade, stalno govorite o borbi protiv korupcije. Zato smatramo da je zaista nedopustivo da predsednik Republike parlamentu predloži nekog za člana Agencije za borbu protiv korupcije ko je blizak SNS.
Što se tiče predloga Vrhovnog saveta sudstva za izbor sudija, imali smo prilike da vidimo da je Vrhovni savet sudstva raspisao konkurs za izbor 15 studija. Na konkurs se javilo 447, da li je tako, od čega 15 onih koji su prošli Pravosudnu akademiju? Juče ovde nama niko nije bio u prilici da odgovori na pitanje – kako je moguće da Vrhovni savet sudstva raspiše konkurs za 15 sudija, a onda Skupštini predloži da izaberemo 16? To zaista za nas nije logično kako je došlo do toga.
U bilo kojoj ustanovi, na primer u školi, da imate upražnjeno mesto za dva profesora srpskog jezika i književnosti, a raspišete konkurs samo za jednog, vi ne možete da primite dva. Ne možete da primite ni dve čistačice, ukoliko ste raspisali konkurs za jednu. Da li je onda moguće da vi kao Vrhovni savet sudstva parlamentu, nama poslanicima, predložite da izaberemo 16 sudija, a tražili ste konkursom 15? Vi ste imali svega 15 kandidata sa ovom Pravosudnom akademijom, da li je tako? Znači, 15 dokumentacija, pošto oni imaju prioritet u odnosu na ostale kandidate, ste trebali da pregledate.
Da li je moguće da članovi Vrhovnog saveta sudstva nisu bili u stanju da 15 kandidatura provere da li su u roku, da li ispunjavaju sve uslove, nego da se nakon izbora 15 sudija, nakon sedam utvrdi da još jedan kandidat kao ispunjava uslove, pa eto ima mesta u Novom Sadu, pa ćemo i njega predložiti? Šta je sa onim kandidatom koji takođe ima Pravosudnu akademiju koga nema na ovom spisku? Da li je Vrhovni savet sudstva utvrdio da li je moguće da taj kandidat nije umeo da popuni obrazac za konkurs ispravno, pa njega niste uzeli u obzir?
Stvarno smatram da Vrhovni savet sudstva, a pogotovo ove sudije koje se biraju prvi put, treba da poštuju zakon. Ukoliko ste kao Vrhovni savet sudstva doneli odluku o 15 sudija, takva odluka je trebala da stigne u parlament. Vi ste mogli i nakon toga da raspišete konkurs za još jednog sudiju, ukoliko imate upražnjena mesta, pa da primite nekog drugog, ali greške Vrhovnog saveta sudstva ne možemo da ispravljamo mi poslanici i nemamo pravo na tako nešto.
Pošto ste predlagač, predlažem da vi povučete ovu tačku s dnevnog reda, jer ne znam kako bismo mi koji sedimo u ovoj sali, koji nismo sudije, mogli i imali pravo da odlučimo i glasamo za 16 a konkurs je bio za 15, pogotovu što ovo zaista izaziva sumnju šta je radio Vrhovni savet sudstva.
Znam da je ministar tu član po funkciji i zanima me da li je on bio na toj prvoj sednici i da li je bio na drugoj? Da li je on podržao ovakav predlog da se prvo izabere 15, a onda se izabere 16. kandidat? Ako je ministar glasao za tako nešto, smatram da treba odmah da podnese ostavku, jer za nas koji nismo sudije, koji nismo pravnici, to zaista da kažem nema nikakve veze sa zdravom logikom, jer ni u jednoj instituciji u ovoj zemlji to sigurno ne bi bilo moguće. Ali, onda je zaista sramotno da tako nešto bude moguće u ovom parlamentu, te vam predlažem da povučete predlog, da se zakaže nova sednica. Vi raspišite novi konkurs, izađite sa konkretnim predlogom. Raspišite konkurs ako treba za 20 sudija, pa primite 20, a nemojte dolaziti s predlogom da primimo više od onog koji se bira, pogotovo što se još uvek ne zna šta je sa onim sudijama, a ima ih dosta koji su vraćeni, približno 600, koji su nekad bili članovi SNS, sad kažu verovatno da više nisu, pošto to zakon ne dozvoljava.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Jovan Palalić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca i Visokog saveta sudstva, ne sumnjivo važan zakon – Zakon o prekršajima i naša poslanička grupa je rekla ono što je dobro i što je pozitivno urađeno u oblasti unapređenja ovog zakonodavstva.
Želeo bih da istaknem nekoliko stvari. Prvenstveno, zaista je dobro urađeno pitanje dostavljanja i obaveštavanja stranaka i to je bio ogroman problem u prethodnom periodu i novi instituti koji se uvode, od prekršajnog naloga, do registra nenaplaćenih kazni. To su neke stvari, ali naravno, ima još nekih. U tehničkom smislu i normativnom smislu zakon je poboljšan i unapređen.
Ono što je važno, više kolega je ovde istaklo da je prekršajni postupak onaj postupak s kojim se građani najčešće sreću i to je apsolutno tačno i to ukazuje na važnost ovog zakona.
Ima još jedna činjenica koja je takođe važna. Mislim da je pored Zakona o opštem upravnom postupku, ovaj zakon na koji se odnosi najviše subjekata, najviše državnih organa ga primenjuje. Dobro je imati sistemski zakon i dobro je što vidimo najavu da će se u toku jeseni pristupiti izradi zakona o opštem upravnom postupku, čiji je nacrt urađen. Time bismo pokrili sve one državne organe koji bi primenjivali ova dva važna zakona. Očekujem, gospodine ministre, da ćemo ući u ozbiljniju reformu i Zakonika o krivičnom postupku, koji je takođe nešto što zaslužuje posebnu raspravu.
U svojoj raspravi ću se fokusirati na jedan segment reforme prekršajnog zakonodavstva, za koga mislim da bi bilo dobro da porazgovaramo, a o čemu smo mi vrlo temeljno u jednoj dobroj raspravi koja je bila u Narodnoj skupštini 2011. godine, kada je bio Zakonik o krivičnom postupku, razgovarali, a to je, da kažemo, promena pozicija ili preraspodela strukture unutar prekršajnog postupka, kada je u pitanju teret dokazivanja.
Kada je bio Zakonik o krivičnom postupku mnogo se govorilo o tome kakve će posledice biti u situaciji napuštanja koncepta utvrđivanja materijalne istine i faktički uvođenja koncepta tereta dokazivanja na stranama u postupku. Želim ovde da kažem da efekat koji se očekuje od uvođenja ovog koncepta u prekršajno zakonodavstvo, imam utisak da neće biti takav kakav se predviđa. Mnogo smo slušali u ova dva dana u raspravi šta je to dovodilo do zastarevanja prekršajnih. Najčešće smo ovde čuli od uvaženih kolega da je to neaktivnost stranaka.
Ne slažem se sa tim stavom. Kaže se – stranke nisu zainteresovane. Mislim da je okrivljeni vrlo zainteresovan u prekršajnom postupku, postupajući na različite načine, od izbegavanja prijema poziva, što mislim da se sada rešava poboljšanjem rešenja u oblasti dostavljanja, do kada ima dobrog branioca, predlaganja dokaza i izvođenja postupaka.
Problem je bio kod onih koji pokreću prekršajni postupak. Tu smo imali situaciju da jeste bio teret dokazivanja na strani suda, ali se u tom konceptu postavlja pitanje – ko je bio odgovoran zašto je toliki broj, ne suda, nego organa koji su vodili prekršajni postupak, da budem precizniji, ko je bio odgovoran zašto predmeti zastarevaju? Onaj ko je vodio prekršajni postupak.
Sada mi hoćemo da kažemo da će u situaciji kada sud više ne mora da po službenoj dužnosti, osim u izuzetnim slučajevima kako ste naveli, predlaže dokaze, da će stranke odjednom postati aktivne, pogotovo podnosilac prekršajne prijave i da će biti vrlo zainteresovan da se postupak do kraja izvede.
Želeo bi da ukažem na različiti položaj, pošto je ovaj koncept prenet iz Zakona o prekršajnom postupku, naročito položaj tužioca koji je imao i te kakvu motivaciju da reši predmet kroz zaključivanje sporazuma. Za njegovu karijeru je značajno da reši predmet, značajno je da on vodi istragu, da predlaže dokaze i, u krajnjoj liniji, iza njega stoji ceo državni aparat.
Sada kada vidimo ko su ti i koji će, u krajnjoj liniji, da se pojavljuju prekršajnom postupku na strani onih koji podnose prekršajnu prijavu, kada vidimo ko sve propisuje prekršaje i ko će biti taj, postavlja se - pitanje da li će se ova izmenjena uloga manifestovati tako da će oni postati odjednom zainteresovani? Da li će komunalni inspektor, građevinski inspektor sa primanjima od 30.000 dinara biti odjednom zainteresovan da snažno vuče u prekršajnom postupku da se on okonča, u odsustvu uloge suda koja je do sada bila ili onog ko je vodio prekršajni postupak?
Moram da izrazim svoju bojazan da to neće biti baš tako i da ćemo i dalje imati pasivnu ulogu podnosioca prekršajne prijave i problematičnu situaciju da prekršajni sud čeka inicijativu od strane njega. S druge strane, imamo situaciju koja može da bude problematična u praksi. Možete da dođete u situaciju da protiv okrivljenog bude doneta presuda a da se nijednom ne pojavi na sudu. Uvodi se mogućnost pisane odbrane. On može da napiše pisanu odbranu, sud može da proceni da on, kako ovde zakon predviđa, ne mora da bude pozvan u pojedine delove postupka ako se smatra da je njegova odbrana dovoljna i, u krajnjoj liniji, može da se presudi a da se on nijedanput ne pojavi.
Postavlja se pitanje – da li će se sa ovakvom ulogom suda koja se predviđa i realnom pozicijom podnosioca prekršajne prijave, koji nije tužilac nego je, u krajnjoj liniji, u najvećem broju slučajeva su to različite vrste inspekcija, naravno, i drugi državni organi u tome učestvuju, ovaj problem rešiti? Osim toga, mogućnost zaključivanja sporazuma o priznanju prekršaja u ovakvoj situaciji u kojoj se nalazi podnosilac prekršajne prijave, govorim i o njegovoj materijalnoj situaciji, voleo bih da se ona drastično popravi, kao što bih voleo kada ekonomska situacija to dopusti da se i pozicija tužilaštva i sudija poboljša, pogotovo ovih lica.
Znači, on može doći u situaciju da, zamislite jednog građevinskog inspektora koji treba da sa jednom moćnom građevinskom kompanijom pregovara o zaključenju priznanja i da se dogovara o visini kazne, govorimo o mogućnostima korupcije. To su neki problemi o kojima bi mogli da razgovaramo i treba da razgovaramo.
Znam da su podeljena mišljenja u javnosti, u stručnoj javnosti ne samo u Srbiji nego i u Evropi oko toga koji je koncept bolji? Mislimo da ovakav položaj koji ima podnosilac prekršajne prijave, radi se o velikom broju organa koji će to da radi, neće rešiti ovaj ključni problem, a to je da će zainteresovanost za rešavanje problema biti veća, da će on pokazati veću angažovanost. U tom smislu, želim time da zaključim, dobra rešenja koja ste uveli u odnosu na dostavljanje, na obaveštavanje su popravila problem koji je postojao u prethodnom periodu a koji je dovodio do nemogućnosti da se prekršajni postupak završi, tj. da se opstrukcijom uđe u zastarelost. Mislim da bi bilo bolje da se zadržao taj koncept. Iznosim svoje mišljenje.
Jedan predlog kod dostavljanja, na radnom mestu ne bi trebalo širiti krug ljudi osim onih koji su neposredno ovlašćeni za prijem pismena, jer tu takođe mogu da se pojave zloupotrebe. Ostala rešenja koja ste uveli su sasvim u redu. Želeo sam da se osvrnem na ovaj aspekt, ukazujući na moju ličnu zabrinutost i sumnju da će on dati efekte. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Milica Dronjak. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milica Dronjak

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, pred nama je danas rasprava o Predlogu zakona o prekršajima u načelu.
Činjenica je da je u cilju rešavanja problema u primeni važećeg zakona, kao što ste i vi gospodine ministre izneli u svom uvodnom izlaganju, bilo potrebno izraditi novi zakon o prekršajima kojim će se regulisati rešavanje prekršajnih predmeta na ekonomičan i efikasan način, naravno, u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, jurisprudencijom Suda za ljudska prava i drugim važećim međunarodnim dokumentima.
Primenom važećeg Zakona o prekršajima koji je donet 2005. godine a primenjuje se od 2009. godine i problemi koji su se javili u primeni zakona, kao što su neefikasnost prekršajnog postupka usled velikog priliva predmeta, velikog broja zastarelih predmeta zbog opstrukcije stranaka, nemogućnosti obezbeđenja prisustva okrivljenog i ostalih učesnika u postupku, kratkih rokova za postupanje, loše procesne discipline stranaka i problema u vezi sa procesuiranjem stranih fizičkih i pravnih lica, ukazali su na potrebu donošenja novog zakona o prekršaju.
U odnosu na postojeći zakon su detaljnije uređene ili uvedene kao nove sledeće najvažnije oblasti – prekršajna odgovornost pravnih lica, što je bilo potrebno kako bi se sprečila praksa da pravna lica putem izmena u svom statusu izbegavaju prekršajnu odgovornost ili obavezu plaćanja kazni. Preciznije uređenje rada u javnom interesu, čime su stvoreni uslovi da i ova sankcija dobije širu primenu, što bi bilo kod nesumnjive koristi kako za počinioce prekršaja tako i za državu; rok zastarelosti, utoliko što su rokovi zastarelosti produženi sa jedne na dve godine, odnosno kod apsolutnih rokova sa dve na četiri godine. Kratak rok zastarelosti je redovno istican kao razlog za često nastupanje prekršajnog gonjenja ili izvršenja prekršajne sankcije. Obaveza suda da utvrdi materijalnu istinu koja je zamenjena odredbom da je teret dokazivanja obeležja prekršaja i prekršajne odgovornosti na podnosiocu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka.
U sadašnjem postupku celokupan teret dokazivanja je zapravo na sudu, što ga dovodi u izuzetno nepovoljnu situaciju s obzirom na poslovničku neaktivnost stranaka u postupku, uz često izbegavanje prijema, poziva ili pojavljivanja na ročištima. Čak i ovlašćeni podnosioci zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka se ponašaju neaktivno i nezainteresovano za obezbeđivanje svojih dokaza.
Uvođenjem osnovnog pravila da je stranka dužna da pribavi dokaze čije je izvođenje predložila, značajno će se poboljšati procesna disciplina stranaka s obzirom da je u nesumnjivom interesu stranaka da sudu pribave dokaze u korist svojih tvrdnji.
U cilj u zaštite prezumcije nevinosti, kao i radi poštovanja načela jednakosti oružja pred sudom, sud može pribaviti dokaze u korist okrivljenog ako on nije u stanju da to sam učini.
Takođe je i dostavljanje detaljnije regulisano. Pismena će se dostavljati preko pošte ili druge službe ovlašćene za dostavu, čime se uvodi mogućnost konkurencije pošti kao načina da pošta podigne nivo uspešnosti dostave. Uvodi se i nov način dostavljanja kada za to postoje uslovi, a to je elektronsko dostavljanje. Posebno je regulisano dostavljanje na kućnu adresu, dostavljanje na radnom mestu i dostavljanje odsutnom licu. Takođe je uvedeno i pravilo da sud može naložiti stranci da pozove i obezbedi prisustvo svedoka, čije je saslušanje predložila.
Neuspešna dostava predstavlja jedan od najvećih problema prekršajnog postupka. U velikim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad ili Niš, procenat uspešnih dostava ne prelazi 20%, što posledično dovodi do neopravdano dugog trajanja postupka, kao i do čestog nastupanja zastarelosti.
Zbog ovih razloga odredbama o dostavi je poklonjena posebna pažnja sa ciljem njihovog detaljnog uređivanja, kako bi se svela na minimum mogućnost zloupotrebe i izbegavanja prijema, u cilju odugovlačenja postupka i izbegavanja prekršajne odgovornosti.
Uveden je i prekršajni nalog koji predstavlja nov pravni institut koji se uvodi ovim zakonom. Prekršajni nalog je našao svoju primenu u zakonima susednih zemalja, kao i u većini evropskih zemalja u kojima je pokazao vrlo dobre rezultate u praksi. Njime se pojednostavljuje procesuiranje blažih prekršaja za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, uz značajno smanjenje troškova za državne organe.
Kako se počiniocima prekršaja izdavanjem naloga nudi mogućnost da u slučaju plaćanja polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje ostvare značajnu uštedu za očekivati je i značajno povećanje broja dobrovoljno plaćenih kazni, a samim tim i povećanje ukupnog prihoda za budžet Republike Srbije po osnovu naplate ovih kazni. Njihovom primenom prestaće mogućnosti za plaćanje fiksne novčane kazane na licu mesta, čime se smanjuje mogućnost korupcije i policijskih i inspekcijskih organa.
Izdavanjem naloga ovlašćeni organi direktno će primenjivati zakone iz svoje nadležnosti, s obzirom da nalogom izriču novčanu kaznu čija je visina napred zakonom utvrđena. Za sve druge prekršaje, za koje je propisana novčana kazna u rasponu ili predviđena neka druga prekršajna sankcija za čije je izricanje neophodna individualnizacija propisane kazne uz procenu svih konkretnih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti i činjenica, organi uprave će biti u obavezi da nadležnom prekršajnom sudu podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Za razliku od postojećeg zakona, organi uprave više neće moći da za određene prekršaje pokreću i vode prekršajni postupak i odlučuju, odnosno izriču prekršajne sankcije. Time je ovaj nacrt zakona otišao korak dalje ka usaglašavanju sa međunarodnim standardima, od kojih je važan onaj da se postupci u kojima se izriču kaznene sankcije, vode isključivo od strane nepristrasnog suda, uz poštovanje procesnih prava učesnika u postupku, u skladu sa međunarodnim standardima koji se odnose na vođenje sudskih postupaka.
Zatim, odredbe o postupku prinudne naplate, pored dostave, naplata novčanih kazni predstavlja drugi, najveći problem prekršajnog postupka. Dosadašnja praksa prekršajnih sudova ukazuje da se naplata novčanih kazni od fizičkih lica i preduzetnika gotovo isključivo vrši tek pod pretnjom izvršenja kazne zatvora, a nakon što se sprovede postupak zamene neplaćene novčane kazne, kaznom zatvora. Ovo često dovodi do nastupanja zastarelosti izvršenja kazne, a kada bi se kazna i naplatila, dosuđeni troškovi postupka su, po pravilu, ostajali ne naplaćeni i tako padali na teret sudova, s obzirom da se oni ne mogu zameniti kaznom zatvora.
Na ovaj način zamena kazne je postala redovno sredstvo prinudne naplate, bez pokušavanja stvarne prinudne naplate i bez obzira da li su za to postojali realni uslovi ili ne. U poslednje vreme, usled sve jače ekonomske krize, sve veći broj građana radije pristaje na izdržavanje zatvorske kazne, nego na plaćanje novčane kazne, čime se troškovi države značajno povećavaju, umesto da se naplatom novčanih kazni ostvaruje realan prihod. Pored toga, s obzirom da su zatvorski kapaciteti nedovoljni, postoji realna opasnost da mnogi počinioci prekršaja, čekajući da budu pozvani na izdržavanje kazne, zbog nastupanja zastarelosti nikad i ne izdrže zatvorsku kaznu, dok dug po osnovu izrečene novčane kazne i troškove postupka nikad ne bude naplaćen.
Imajući u vidu navedeno, odredbe o prinudnoj naplati novčanih kazni i drugih novčanih iznosa su pretrpele značajne promene u cilju jačanja nadležnosti i sa tim i veće odgovornosti prekršajnog suda koji je izrekao novčanu kaznu, da tu kaznu i naplati.
Ovim zakonom ustanovljena su dva jedinstvena registra kao elektronske baze podataka o okrivljenim i o izrečenim prekršajnim sankcijama. Konkretno, zakonom se uspostavlja registar sankcija kao jedinstvena evidencija izrečenih prekršajnih sankcija i registar neplaćenih novčanih kazni kao jedinstvena evidencija neplaćenih novčanih kazni i drugih dosuđenih novčanih iznosa. Registri su uvedeni radi centralizovane evidencije o svim izrečenim prekršajima, sankcijama i počiniocima, o čemu do sada nije postojala precizna i jedinstvena evidencija, kao i radi vođenja evidencije o neplaćenim novčanim kaznama i drugih dosuđenih novčanih iznosa, a radi njihove efikasnije naplate.
Odredbe zakona, koje regulišu registre, sačinjene su u skladu sa načelima Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, uzimajući u obzir primedbe od strane Kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, koje su radnoj grupi za izradu ovog zakona predočene tokom javne rasprave.
S tim u vezi, zakon sadrži odredbe o uvođenju i formiranju registra o tome ko je rukovodilac podataka u registru, a ko obrađivač podataka, koja je svrha registra, ko će imati pristup podacima iz registra, ko će moći da podatke koristi i koliko će se podaci čuvati, kao i druge potrebne odredbe.
Kao predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, što se tiče delokruga Odbora, nadam se da će novi zakon o prekršajima doprineti jačanju poštovanja kaznenih odredaba u zakonima kojima je regulisana oblast kojom se Odbor bavi, a naročito od strane poslodavaca i zaposlenih, zaštiti zaposlenih kod privatnih poslodavaca kroz naplatu novčane kazne na licu mesta za nepoštovanje prava iz rada i na osnovu rada odmor, otpremnina, otkazni rok, naknade zarade, postupanje sa radnom knjižicom, kao i jačanju discipline korisnika prava iz penziono-invalidskog osiguranja i poslodavaca, pogotovo u pogledu poštovanja obaveza plaćanja doprinosa, vođenja matične evidencije itd.
Na kraju, kao poslanica ispred poslaničke grupe Partije ujedinjenih penzionera Srbije, svakako ću glasati za ovaj zakon u danu za glasanje. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen.