Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću o tri oblasti ljudskih prava povodom Predloga zakona o prekršajima. Jedno se odnosi na prava deteta, odnosno govoriću o maloletnicima u sklopu Predloga zakona o prekršajima, o ravnopravnosti polova, odnosno o poštovanju dostojanstva žene u postupku i o službenoj upotrebi jezika. Prevashodno ću se osvrnuti na odredbe o maloletnicima.
Podržavam sve one kolege koje su govorile protiv kazne zatvora za maloletnike. Smatram da je to u prekršajnom postupku prestroga kazna, to je sa jedne strane. Sa druge strane, član 37. Konvencije o pravima deteta kaže – za maloletnike zatvor i pritvor se može koristiti kao poslednja moguća mera i na najkraći mogući rok. Doista, u ovom zakonu je za maloletnike predviđen kraći rok zatvorske kazne, nego za punoletna lica.
Istovremeno, Konvencija o pravima deteta i mnoge odredbe u našem zakonodavstvu upućuje nas na to, kada maloletna lica služe zatvorsku kaznu, treba da se vodi računa o njihovom dostojanstvu, o potrebama njihovih godina, kao i o tome da se kazna služi odvojeno od odraslih.
Jedno od suštinski važnih stvari u našem društvu je da sve ono što se preduzme u zakonskoj inicijativi, a i u realizaciji zakona treba da ima stalno u vidu, odnosno da ima našu želju i našu intenciju da maloletnika integrišemo u društvo i da ga osposobimo za odgovornog građanina ovog društva.
Kako je moj kolega Konstantinović govorio o uslovima u kojima kod nas služe maloletnici, smatram da mi ne bi postigli osnovne ciljeve koje bi trebalo da postignemo zatvorskom kaznom. Naprotiv, umesto da usmerimo u jednom pravom smeru dete, usmerili bi ga u suprotnom smeru služeći na neadekvatan način kaznu zatvora.
Sa druge strane, spomenula bih deo koji se odnosi na objavljivanje presuda kada se radi o maloletničkom prekršaju. S obzirom da je isključena javnost iz ostatka postupka, pretpostavljam da je više greška nego želja da se to što je u postupku isključena javnost naknadno objavi. To bi bilo kao kada bi mi zatvorenu sednicu Narodne skupštine preko megafona pustili i oglašavali van ove zgrade. Trebalo bi to uskladiti.
Ono za šta se zalažu poslanici DS jeste da se maloletnici zadržavaju isključivo na osnovu naredbe suda, da se i nakon privođenja traži nalog suda da bi se zadržao maloletnik, da to ne bude samo po nalogu ovlašćenog policijskog službenika i da je dobro što se u delu ovih odredaba uvodi obavezno obaveštavanje roditelja, staratelja ili organa starateljstva da je dete privedeno. U delu odredaba ovog istog zakona nemamo konzistentnost, daje se mogućnost procene, odnosno ako se ima uslova, a znamo da tako široke definicije, neprecizne, dovode do direktnih kršenja ljudskih prava, u ovom slučaju veoma osetljivog ljudskog prava.
Deca su posebna grupacija, veoma specifična i posebno osetljiva. Smatramo da o toj kategoriji treba pažljivije da sagledamo ove odredbe i da ih dovedemo… Ima dosta amandmana koji se mogu prihvatiti i uz pomoć matičnog odbora napraviti određen broj amandmana koji su prihvatljivi za predlagača i narodne poslanike, a kojim bi se ova materija zaokružila.
Podržala bih diskusiju svoje koleginice Gordane Čomić u delu one dece koja, velika je to grupacija, svakodnevno to vidimo na ulicama gradova, dece bez roditelja, bez staratelja. Za njih ne znamo da li imaju neki dokument, ne znamo da li imaju prebivalište. Nema organa starateljstva koji o njima brine. O njima, nažalost, brine ulica i po koje svratište u određenom gradu i da bi za njih trebalo umesto roditelja, staratelja obavestiti odgovarajući centar za socijalni rad.
Svojim amandmanima smo predložili dva centra za socijalni rad. Ako ima prebivalište, gde ima prebivalište, a ako nema prebivalište, onda u mestu gde je prekršaj učinjen.
Takođe, veoma važno pitanje za ljudska prava jeste i pravo nacionalnih manjina, pa u sklopu toga jeste i službena upotreba jezika i pisma u postupku pred državnim organima, posebno osetljivo jeste u postupku pred pravosudnim organima.
Ono što su kolege govorile iz dve druge poslaničke grupe, i naša poslanička grupa ima amandman koji se odnosi upravo na preciznije određivanje prema korišćenju upotrebe jezika i pisama nacionalne manjine. Odnosno, koliko sam videla, identični su amandmani, svi predlažu da se briše deo rečenice koji praktično aludira da bi sudija mogao samovoljno da odlučuje da li neko ima pravo da koristi svoj jezik, odnosno da mu odobri ustavno zagarantovano pravo ili da mu ne odobri da koristi. To nije intencija predlagača, skoro sam sigurna, jer sam pažljivo čitala obrazloženje, ali je prosto nešto na šta skrećemo pažnju. Ako je toliko narodnih poslanika na istu stvar skrenulo pažnju, treba pretpostaviti da ta odredba nije dovoljno jasna, precizna i da može da stvori voluntarizam u postupanju, a kada se radi o ovakvim ljudskim pravima treba biti veoma obazriv.
Skrenula bih pažnju još na jedan deo, a radi se o pretresu. U delu u kojem se govori o pretresu, jer pretres se radi uz prisustvo službenog lica i dva svedoka, u Predlogu zakona se kaže da, kada se vrši pretres žene, službeno lice koje vrši pretres treba da je žena, a istovremeno je ispušteno iz vida da ima i dva svedoka, odnosno da svi učesnici u tom postupku treba da budu istog pola kao i ona osoba nad kojom se vrši pretres. To je veoma važno u sklopu ljudskih prava i čuvanja dostojanstva, jer to je u stvari jedan od osnovnih postulata našeg pravosudnog sistema, da bez obzira o kom postupku se radi moramo voditi računa da čuvamo ljudsko dostojanstvo. Zahvaljujem se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o prekršajima, koji je po svojoj sadržini sistemski i u sebi sadrži elemente efikasnosti, ekonomičnosti i pravičnosti. Takođe, Predlogom zakona o prekršajima postiže se pravna sigurnost u oblasti prekršaja i na jedan dostojanstven način vraća ugled i čast prekršajnih sudova, kao i ugled i čast sudija koji rade u prekršajnim sudovima.
Gospodine ministre, ovo nije mali korak, ovo je ogroman korak na reformi pravosudnog sistema i na donošenju adekvatnog zakona, s obzirom da ste nasledili jedan zbilja krajnje urušen pravosudni sistem. Na tom velikom koraku donošenja ovog predloga zakona o prekršajima, ja vam čestitam.
Baziraću se na Zakon o prekršajima, i to na glavu 6. i glavu 33, koja se tiče odredbi o maloletnicima. Odmah da kažem da, što se tiče maloletnih lica i dece, kada se desi da ispolje ponašanje koje je protivpravno, odnosno prekršajno, oni nisu nevidljivi. Naime, članom 291. prekršajnog zakona kaže se da se shodno primenjuju i odredbe Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica. To znači da već prilikom prvog razgovora i prvog intervjua u policijskoj stanici policijski službenik ne sme, odnosno protivzakonito bi delovao ako ne obezbedi prisustvo roditelja, staratelja, zakonskog zastupnika. Ako oni nisu prisutni, to su ta tzv. nevidljiva deca i dužnost je Ministarstva unutrašnjih poslova da istog momenta pozove predstavnika organa starateljstva. U skladu sa Zakonom o socijalnoj zaštiti, a i porodičnim zakonom, centri za socijalni rad su u okviru neodložnih intervencija u zakonskoj obavezi dužni da u roku od 24 sada nevidljivom detetu, pod znacima navoda kažem, obezbede privremenog staratelja i dalje preduzmu svoja zakonska ovlašćenja koja im iz zakona proizilaze.
Gospodine ministre, u članu 71. otklonili ste jednu terminološku nedoslednost koja je bila u prethodnom zakonu, u smislu toga da se zakonske odredbe koje se tiču prekršaja ne sprovode protiv maloletnika, kako je to ranije stajalo, nego prema maloletnicima. Pravnički jezik jeste precizan, jeste koncizan, ali na ovaj način ste pokazali da je pravnički jezik i osetljiv prema naročito osetljivoj grupaciji, a to su deca i maloletnici. Na ovaj način, članom 81. pokazan je i primeren suštinski odnos države prema deci i prema maloletnicima.
Članom 72. pomenutog zakona takođe ste proširili odgovornost za počinjene prekršaje, a zbog propuštanja dužnog nadzora i na hranitelje, odnosno i druga lica čija je posledica činjenja prekršaja kod deteta u stvari propuštanje dužnog nadzora. Dete se uči vaspitanju, a kroz vaspitanje i ponašanju, pre svega u svojim porodicama, bilo da su one biološke, bilo da su one hraniteljske, bilo da su one srodničke, bilo da su one ustanove socijalne zaštite za decu bez roditeljskog staranja, a deca se vaspitanju i ponašanju uče i u predškolskim ustanovama i u školama.
Postoje situacije kada roditelji, hranitelji i staratelji nisu fizički u mogućnosti da vrše nadzor nad decom. To su slučajevi kada se deca nalaze u predškolskim ustanovama, u školama i na ekskurzijama. Naravno, dužnost je da odgovornost za ponašanje dece treba da preuzmu vaspitači, nastavnici i hranitelji. Škola nije samo obrazovna institucija, škola je i vaspitna institucija. U najvećem broju situaciju, a tiču se prekršaja dece, ti prekršaji su posledica situacione prirode, a ne posledica vaspitne zapuštenosti. U tom smislu, odgovornost za takvo ponašanje treba da preduzmu ona lica koja nadziru ponašanje deteta, odnosno maloletnika. Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđene su dužnosti učenika, ali i odgovornost učenika, odnosno maloletnog lica ako prekrši pravila ponašanja.
Takođe, pomenutim zakonom predviđena je i obaveza škole, odnosno predškolske ustanove, da u saradnji sa maloletnim licem, detetom-maloletnim licem, odnosno njegovim roditeljem, starateljem, hraniteljem, zakonskim zastupnikom, organom starateljstva, preduzme mere koje su u nadležnosti škole, kako bi došlo do korekcije ponašanja maloletnika.
Što se tiče posebnih obaveza koje se izriču prema maloletnim licima, da napomenem da u odnosu na maloletna lica, a to su lica od navršene četrnaeste godine pa do osamnaeste, odnosno mlađa maloletna lica od navršene četrnaeste do šesnaeste i starija maloletna lica od navršene šesnaeste do osamnaeste godine, mogu se izreći vaspitne mere, može se izreći kazna, mogu se izreći posebne obaveze i može se izreći kazna maloletničkog zatvora. To su takozvane sankcije. Znači, kada su u pitanju maloletna lica, to su sankcije.
Što se tiče ovog zakona, odnosi se na maloletnike, ovde je predviđena jedna novina, da prekršajni sud može da izrekne vaspitnu meru ukora i vaspitnu meru novčane kazne i bez mišljenja organa starateljstva, ako organ starateljstva, odnosno centri za socijalni rad, u roku od 60 dana ne dostavi mišljenje prekršajnom sudu.
Inače, da napomenem da prekršajni sud, prilikom odlučivanja u postupcima prema maloletnicima, pre otpočinjanja odlučivanja dostavlja zahtev organu starateljstva, kao nadležnom za vršenje poslova u oblasti zaštite maloletnika za dostavljanje mišljenja. Kaznu maloletničkog zatvora prekršajni sud apsolutno ne može da izrekne pre dostavljanja mišljenja organa starateljstva, odnosno centra za socijalni rad. To je krajnja mera. Ona se izriče samo u izuzetnim slučajevima i samo ako je u pitanju stariji maloletnik, odnosno lice od 16 do navršene 18 godine, ako je ranije bio prekršajno kažnjavan, odnosno ako je lice koje je u stalnom recidivu. Znači, ona se izriče do 30 dana. Nikako se ne može ovaj zakon i odnos prema maloletnicima potencirati na ovoj kazni, jer, ponovo ponavljam, ovde je u zakonu predviđeno da se ona samo izriče kao krajnja mera, odnosno kada se sa sigurnošću može tvrditi da je na osnovu duševnog razvoja maloletnik bio potpuno svestan posledica koje su iz takvog ponašanja mogle proizaći.
Što se tiče vaspitnih mera koje se prema maloletnicima izriču, to je ukor. On se, naravno, izriče u onim slučajevima kada je kod maloletnika prisutno iskreno osećanje krivice i kajanja, kada maloletnik ima potpuni uvid u negativnost nastavljanja svog ponašanja i kada postoji saglasnost maloletnika da do recidiva neće doći. Naravno, sud je u zakonskoj obavezi, a u skladu sa prekršajnim zakonom, da i maloletniku prema kome je izrečena vaspitna mera - ukor ukaže na negativne posledice ponašanja koje je suprotnosti i sa zakonom i da mu predoči da u slučaju nastavljanja takvog ponašanja koje je protivpravno, ta vaspitna mera može biti zamenjena nekom drugom.
Što se tiče vaspitnih mera, a odnosi se na posebne obaveze, iz svog dugogodišnjeg radnog iskustva sa maloletnicima mogu da istaknem da su one jako značajne na planu preveniranja, odnosno na planu da do recidiva ne dođe, posebno mera posebne obaveze koja se odnosi na dobrovoljni humanitarni rad koji može da bude ekološkog, socijalnog i lokalnog značaja. Naravno, sprovođenje ove izrečene vaspitne mere sprovode organi starateljstva, odnosno centri za socijalni rad uz aktivnu participaciju maloletnika, roditelja ili staratelja ili zakonskog zastupnika ili hranitelja. Naravno, o efektima izvršenja ove vaspitne mere organi starateljstva su dužni da obaveštavaju prekršajni sud. Ove posebne obaveze preuzete su iz Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica iz 2005. godine. Kao stručnjak koji se dugo godina bavio zaštitom maloletnih lica, smatram ih jako važnim na planu preveniranja protivpravnog ponašanja maloletnika.
Naravno da je postupak prema maloletnicima hitan, da je iz ovog postupka isključena javnost, pa analogno tome trebalo bi da rešenje koje se odnosi na maloletnike ne bude javno, u tom smislu su uloženi amandmani. Nadam se da je to greška koja se potkrala. Naravno da u postupku koji se vodi prema maloletniku, prekršajnom postupku, sem maloletnika, aktivno su uključeni u sam postupak i u proces postupka i roditelji ili staratelj ili zakonski zastupnik i organ starateljstva i svakako mogu, sem svoje uključenosti, da iznose i sve one činjenice koje su od bitnog značaja da prekršajni sud donese adekvatnu meru prema maloletniku.
Takođe, ovim zakonom predviđena je i obaveza prekršajnog suda da svoje odluke dostavlja organu starateljstva jer organ starateljstva, prilikom dostavljanja mišljenja sudu u prekršajnom postupku prema maloletniku, sem njegovog duševnog razvoja, njegove psihičke zrelosti, njegovog socijalno-ekonomskog stanja porodice u kojoj živi, njegovom ponašanju u porodici, njegovom ponašanju u školi, sudu dostavlja i činjenicu da li je pre toga prema maloletniku bila izrečena neka od vaspitnih mera i kakav je efekat izrečena vaspitna mera imala. Toliko za sada. Hvala.

Hvala.
Poštovani narodni poslanici, danas završavamo sa radom i nastavljamo u ponedeljak 22. jula u 10.00 časova.
Naredni govornik je Biljana Hasanović Korać.
Hvala vam lepo. Prijatno.