Narodni poslanik Zvonimir Stević.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje, a istovremeno obaveštenje, se odnosi na Ministarstvo finansija i privrede, odnosno formalno se upućuje Nacionalnoj službi zapošljavanja.       
Naime, ovih dana obustavljena je nadoknada, pomoć koju dobijaju radnici bivših kosovsko-metohijskih preduzeća. Udruženja Srba sa Kosova i Metohije s pravom reaguju i izražavaju nezadovoljstvo. Udruženja raseljenih iz Beograda, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Niša, Novog Sada, Čačka, Raške, Smedereva, Podgorice i drugih gradova Srbije i Crne Gore uputila su peticiju najvišim državnim organima, gde traže da se nadoknada ne ukida, da se definiše njihov status ili da se ona ne ukida dok se ne stvore uslovi za povratak.
Želim javnost da obavestim, uz uvažavanje ekonomskog stanja u kome se država Srbija našla, da je u pitanju iznos od 8.000 dinara i da je to taj tzv. minimalac, najniža cena rada, da je uredba doneta o načinu isplata plata i primanja za sva lica koja su bila u radnom odnosu sa Kosova i Metohije još 1999. godine, da je korigovana 2003. godine, a da je smanjenje za 50% došlo u toku 2008. godine, bez odluke.
Želim da vam kažem, preda mnom je struktura zaposlenih u AP Kosovo i Metohija, o tome neću, ali samo za ovaj deo lica raseljenih, znači, preko Nacionalne službe za zapošljavanje privremena nadoknada se isplaćuje za 20.020 lica, od toga 9.076 su u raseljenju, a 10.964 je na Kosovu i Metohiji. Treba da kažemo i činjenicu da ova lica i sva koja se finansiraju i koriste budžet nisu svojom voljom izgubila radno-pravni status. Taj iznos, na godišnjem nivou, za ova lica u broju od 9.000 iznosi u bruto iznosu 176 miliona na godišnjem nivou.
Ono što je posebno važno, to je pitanje statusa i sudbine tih lica i tih ljudi koji su bili u radno-pravnom statusu i sada su sa ovom odlukom dovedeni u veoma nezavidan položaj i oni su u izuzetno teškom stanju. Kakav je njihov status, posebno za one koji imaju godinu dana, dve, tri, četiri, pet do penzije, pa i dalje?
Moje pitanje se odnosi i tražim obrazloženje – ko je doneo ovakvu odluku? Da li odluka predviđa status tih lica? Zašto je odluka retroaktivnog karaktera, retroaktivnog dejstva jer, da vas podsetim, taj zadnji minimalac, odnosno tu nadoknadu, primili su još za decembar 2012. godine?
Postavljam pitanje – ko je i kada doneo takvu odluku? Tražim obaveštenje – kakva je sudbina i kakav je status lica u raseljenju? Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva pitanja - jedno se tiče strujnih udara koji nas očekuju narednih dana i mini političkih udara koji su prisutni već ovih dana.
Prvo pitanje tiče se poskupljenja struje koje će od prvog narednog meseca pogoditi sve građane Republike Srbije, privredu i to će, naravno, biti kontinuitet u opadanju standarda života građana Srbije.
Podsetimo da je ova Vlada odnosno ova Skupština već izglasala povećanje PDV-a sa 18 na 20%, da su izmenama poreskih zakona uvećani porezi na imovinu građana. Nedavno sam naveo primer da sam ja dobio poreski račun za nekih 60% veći za ovu godinu u odnosu na prošlu. Moja koleginica u klupi iza je dobila 300% veći račun za porez za ovu godinu u odnosu na prošlu godinu. Takve i slične račune su dobili građani Srbije, a od 1. avgusta će dobiti novi račun za struju.
Moje pitanje jeste pre svega šta tih 10% predstavlja i koja je struktura tog poskupljenja? Da li se ono tiče troškova proizvodnje struje, da li se ono tiče angažovane snage koja je jedna nedefinisana i nigde u svetu postojeća kategorija i šta će u stvari ovim poskupljenjem građani plaćati? Samo bih podsetio da struja u Srbiji nije najjeftinija, naročito kada se postavi u odnos sa platom u regionu. Tako, recimo, građani Hrvatske plaćaju 9,65 centi struju, dok će u Srbiji ona biti 6,14 centi po kilovat-času. Međutim, od 1. avgusta struja u Hrvatskoj pojeftinjuje 10%, kod nas poskupljuje 10%, dok je prosečna plata kod njih 730 evra a kod nas 380 evra. Dakle, gotovo da je odnos 100% i kupovna moć građana Srbije je gotovo za 100% manja u odnosu na naše komšije koje su sada u EU.
Drugo pitanje se tiče mini političkih udara koji se dešavaju ovih dana širom Srbije. Navešću primere u Vojvodini. Prvo je bio na dnevnom redu sajam, Novosadski sajam, gde je izveden jedan prepad, postavljeno je rukovodstvo bez konsultacije i saglasnosti Vlade AP Vojvodine koja ima vlasništvo u tom sajmu. Juče je za direktora Luke Novi Sad imenovan grudni hirurg i to je meni manji problem. Veći problem je u činjenici da 33% vlasništva u toj Luci ima Vlada Vojvodine, 33% grad Novi Sad, 33% Republika Srbija, a da Vlada Vojvodine o tome apsolutno nije konsultovana i da je danas, navodno sa ličnim obezbeđenjem, novo rukovodstvo upalo u Luku Novi Sad.
Slična situacija ovih dana se dešava u poljoprivrednom dobru "Šantić", u poljoprivrednom dobru "Gakovo", u "Severtransu", itd. Bez održavanja skupština, na samovoljnu odluku Vlade ili nekoga iz Vlade Republike Srbije, vrši se smena legalno izabranih rukovodstava. Na primeru Luke Novi Sad, očita je želja da se privatizuje ta luka, iako postoji odluka da se ta luka ne privatizuje pošto je to svojina odnosno dobro od nacionalnog interesa.
(Predsednik: Vreme.)
Samo da završim.
Dakle, pitam Vladu Republike Srbije – šta čini strukturu povećanja cene struje i obzirom da je naplativost struje 45% u Srbiji, zašto se prvo ne naplate dugovi? Drugo pitanje je – ko stoji iza nezakonitih prepada i ulaska u preduzeća u državnom odnosno pokrajinskom vlasništvu, u ovom konkretnom slučaju u Vojvodini? Hvala.

Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.

Gospodine predsedniče, poštovani poslanici, moje današnje pitanje je inicirano natpisima u pojedinim jučerašnjim dnevnim novinama. Iako se pojavio na stranicama kulture, prosto je privukao pažnju određenih krugova u Srbiji i smatram da ovo pitanje prevazilazi i okvire jednog ministarstva, te bih time želela da na ovo pitanje odgovore i predsednik Vlade Republike Srbije, ministar finansija kao i direktorica Kancelarije za saradnju sa Srbima u regionu i za saradnju sa dijasporom.
Naime, u novinama se pojavio naslov da se gasi srpski teatar u Budimpešti. Želim da poštovanim kolegama koje možda ne znaju ovu činjenicu da kažem da je Srpski građanski teatar u Budimpešti osnovan još 1813. godine. Dakle, nalazimo se pred jubilejom od čitavih dva veka, što je retko za bilo koji teatar u Evropi, a kamoli za teatar koji je manjinskog karaktera u jednoj državi.
Zaista interesantno da zaista postoji takva namera i da se to dešava uoči jubileja koji je zakazan, dakle, obeležavanje 24. avgusta ove godine, gde je ovaj teatar, ljudi zaposleni u njemu i naša država i Mađarska država, odnosno predstavnici, bili spremni da proslave začeće Srpskog građanskog teatra kakav je pravi naziv ovog pozorišta.
Ove godine se desilo nešto alarmantno, promenjen je potpuni sistem finansiranja ovog pozorišta. Ne znam da li je uopšte potrebno da naglasim koliko je to značajno i za srpski narod postojanje ove kuće za kulturu, za naš identitet na tim prostorima. Po podacima ovo pozorište nije dobilo nijedan jedini dinar, niti za svoj radu u ovoj godini, niti za ovaj značajan jubilej.
Važno je da naglasim da je ovo jedini ovakav nacionalni manjinski teatar srpskog naroda u Budimpešti. Izuzetno je značajno upravo skrećem pažnju da se to dešava njihovo konstantno gašenje tek nekoliko nedelja pred obeležavanje ovog jubileja. Pripreme su zaista odmakle, nije nevažno da kažem da je napisan poseban komad o životu Joakima Vujića, zove se "Čudo u Rondeli". Nije zgoreg da pomene naziv i interesantnu temu, hteo je prosto da Joakim Vujić u tim vremenima nametne Srbima nešto teško, ali nešto korisno i možemo da povučemo dobru paralelu sa današnjim političkim dešavanjima u našoj državi.
Direktor Nacionalnog teatra Mađarske, gospodin Atila Vidnjanski prihvatio je da se upravo u njihovom teatru, Nacionalnom teatru Mađarske odigra i ovaj komad, da se obeleži jubilej uz prisustvo pozorišnog sveta Srbije i Mađarske i predviđeno je prisustvo najviših zvaničnika dve države, dakle, u rangu ministara, predsednika Vlade i eventualno predsednika obe države. Počele su pripreme i za organizovanje izložbe i konferencije na ovu temu. To je sve počelo da vrši mađarska strana ali je ovih dana ovaj jubilej doveden pod znak pitanja jer se ne plaćaju računi u ovom pozorištu zbog besparice, daju se otkazi zaposlenima. Sada u ovom pozorištu postoji samo upravnik, gospodin Milan Rus i nekoliko volontera koji se nadaju da ćemo nešto pokrenuti u ovom parlamentu povodom ovog pitanja.
Dakle, moje pitanje je – šta će celokupna Vlada, Ministarstvo finansija, Kancelarija za dijasporu preduzeti da do gašenja Srpskog teatra u Budimpešti koji postoji već dva veka ne dođe? I šta će uraditi i preduzeti da se održi značajno obeležavanje jubileja rada istog u Mađarskoj. Nadam se ćemo izuzetno brzo, već iduće nedelje, dobiti predlog konkretnih mera kako bi zaista omogućili da se održi dvovekovni jubilej Srpskog teatra u Mađarskoj. Zahvaljujem.