Poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, otvaram  Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Ovu posebnu sednicu sazvao sam da bi se Narodnoj skupštini obratio komesar Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku, Njegova ekselencija, gospodin Štefan File.
Čast mi je da, u ime narodnih poslanika i u svoje ime, pozdravim Njegovu ekselenciju, gospodina Štefana Filea, a pored njega, pozdravljam i ostale članove delegacije, a to su: Njegova ekselencija, gospodin Vensan Dežer, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, gospođa Jana Lolić – Sindelkova, zamenik šefa Kabineta komesara Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku, gospođa Mirijam Feran, šef Odeljenja za Srbiju, generalni direktor za proširenje, gospođa Marta Garsija Fidalgo, Odeljenje za Srbiju, Generalni direktorat za proširenje, gospodin Luka Bjankoni, šef Odeljenja za politička pitanja, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, gospođa Sanda Babić, savetnik za politička pitanja, gospođa Dubravka Savić, rukovodilac projekata u Informativnom centru Evropske unije i gospođa Anka Paduraru, portparol komesara Evropske komije za proširenje i susedsku politiku.
Takođe pozdravljam i predstavnike diplomatskog kora, kao i predstavnike Odeljenja za evropske integracije Narodne skupštine, koji su prisutni na galeriji Velike sale Doma Narodne skupštine.
Sada molim Njegovu ekselenciju, gospodina Štefana Filea, komesara Evropske komisije za proširenje i susedsku politiku, da uzme reč.

Poštovani predsedniče, počasni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da vam se najtoplije zahvalim gospodine predsedniče na pozivu koji ste mi uputili da se danas obratim Skupštini, Skupštini koju poštujem. Čast je da budem ovde u ovom istorijskom trenutku.

Dvadeset i osmog juna Evropski savet je otvorio pregovore o pristupanju sa Srbijom. Otvaranje pregovora o pristupanju ima veliki značaj ne samo za Srbiju, već i za čitav zapadni Balkan, čitav region zapadnog Balkana. Ovaj korak je postao moguć samo zato što je Srbija ostvarila i pokazala rezultate, a spisak dostignuća je impresivan.

Iako bi retko trebali da govorimo o prethodnim ostvarenjima, dozvolite mi ipak da se malo osvrnem na prošlost. Kada sam se prošli put obratio ovom parlamentu u martu 2011. godine, Komisija je pripremala mišljenje o kandidaturi za članstvo Srbije i tada sam naveo osam prioritetnih oblasti u kojima je progres neophodan, kako bi Srbija bila u mogućnosti da otvori pregovore o pristupanju.

Bili ste uspešni u ostvarivanju rezultata koji su bili neophodni, sada morate da nastavite da radite na svim ovim pitanjima sa istim žarom i istrajnošću, kako biste okončali pravovremeno sve zadatke.

Dozvolite nam da se podsetimo. Prioritet broj jedan bila je reforma pravosuđa. Nakon Odluke Ustavnog suda u julu 2012. godine, Vlada i ova Skupština je postavila, kao pravosudnu reformu, na vrh svojih prioriteta, pozdravljam nedavno usvojenu novu Strategiju za period 2013-2018. godine, koja zajedno sa Akcionim planom i nekoliko zakonskih akata, trebalo bi da stvori jednu zdravu i sveobuhvatnu osnovu za uspešno okončanje reforme pravosuđa. To je pre svega u interesu građana Srbije, vi ćete na taj način tako formirati jedan čvrst temelj za predvidljiviji zakonski okvir, koji je neophodan za unapređenje privlačnosti Srbije za investitore.

Dozvolite mi u ovom trenutku da se osvrnem na jedno konkretno pitanje. Mi pozdravljamo napore koji su uloženi u reformu Krivičnog zakonika, koji se odnosi na zloupotrebu službenog položaja. Znate da se pozivam na bivši član 359. gde je zloupotreba u sprovođenju uzrokovala mnoge zabrinutosti. S tim u vezi, konačni cilj mora da bude puna kredibilna reforma, a ne samo formalna reforma.

Očekujemo da vidimo sve prethodne postupke preispitane kada su u pitanju privatna poslovanja na individualnoj osnovi u skladu sa novim zakonskim okvirom.

Kada je prioritet broj dva u pitanju, a to je borba protiv korupcije, Srbija je bila najaktivnija po sve tri stavke koje sam naveo u martu 2011. godine.

Pod a) - Nova strategija je finalizovana i usvojena je od strane vašeg parlamenta početkom jula. Intenzivniji rad na Ackionom planu je u toku. Kada je u pitanju strategija pravosuđa, ovaj rad je ostvaren uz široke konsultacije sa svim činiocima i u bliskoj saradnji sa evropskom komisijom.

Pod b) - Pre dve godine sam istakao značaj implementacije, neophodnosti da se ostvare konkretni, opipljivi rezultati. Dosledni tokom vremena i kredibilni kada je u pitanju procesuiranje i završnica procesa, vidimo kretanje i pomake u ovom pravcu značajne. Nadam se da će se ovaj ohrabrujući trend i nastaviti.

Pod c) - Srbija je ostvarila rezultate i u trećoj oblasti koju sam pomenuo tako što je usvojila novi Zakon o javnim nabavkama koji utvrđuje, postavlja stabilne procedure koje će eliminisati korupciju iz procesa javnih nabavki.

Treći ključni prioritet jeste bila izmena izbornog zakonodavstva, sastav vašeg parlamenta, v idimo da trećinu čine žene, jeste svedočanstvo o značaju uspešnosti ovih reformi. Na čelu mnogih odbora su žene, kako iz koalicionih, tako i iz opozicionih partija.

Dozvolite mi ovde da pokažem svoju zahvalnost i pozdravim bivšu predsednicu Odbora za evropske integracije Milicu Delević. Takođe pozdravljam imenovanje njene naslednice Nataše Vučković.

S obzirom da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupiti na snagu nakon leta, biće vaš zadatak da predsedavate, kopredsedavate parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje, čiji će inaguralni sastanak biti organizovan u Beogradu u narednim mesecima.

Uopšte govoreći, mi pozdravljamo sada redovnu praksu parlamenta o održavanju javnih slušanja o ključnim zakonskim predlozima. Bilo bi dobro ako bi i Vlada i parlament mogli da se dogovore da se usvajanje zakona po hitnom postupku svede na minimum.

Pomenuto je u vezi sa četvrtim prioritetom, a to je obezbeđivanje adekvatnog funkcionisanja nezavisnih regulatornih tela. Skupština zaista smatra da je rad ovih tela izuzetno značajan, a to potvrđuje imenovanjem visokih zvaničnika i obezbeđivanjem značajne interakcije u okviru svojih parlamentarnih odbora.

Mi želimo da se takva bliska saradnja nastavi i u budućnosti na osnovu poverenja i poštovanja uloge ovih nezavisnih tela. Mnogo toga još uvek može da se učini kada je u pitanju primena i sprovođenje njihovih saznanja i njihovih preporuka.

Takođe, ostvaren je i značajan napredak u oblasti petog prioriteta, a to je zakonsko razjašnjavanje kada su u pitanju imovinska prava i šestog prioriteta, kada su u pitanju zaštita ljudskih prava i manjinskih prava. Ponavljam, dobar rad i uspeh ostvaren do danas ne sme se zaustaviti.

Konstatovali smo nedavno usvojenu Strategiju o antidiskriminaciji i Akcioni plan za inkluziju Roma. Nadamo se da ćemo videti da će se ovi akti transponovati i u proaktivne pristupe od strane državnih institucija i na konkretne mere na terenu.

O svim ovim prioritetima, dozvolite mi da se malo zadržim ovde i da ponovim da su ključna očekivanja od strane Komisije, kada su u pitanju reforme, da očekujemo da reforme budu održane, da se nastave, da budu održive tokom vremena. To zahteva pažnju, resurse, doslednost i, pre svega, značajnu političku volju i smernice.

Cenim to što je ovaj parlament postao aktivniji u vršenju nadzora nad radom Vlade jer na taj način omogućava da se ključna pitanja razmatraju u javnosti i doprinosi se većem jačanju javnog poverenja.

Dozvolite mi sada da nastavim. Među osam prioriteta koje sam istakao pre dve godine, sedmi je ispunjen još u leto 2011. godine, a to je bila, ako se sećate, puna saradnja sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju. Osmi prioritet jeste proces koji je i dalje u toku, a tiče se aktivnog učešća Srbije u regionalnoj saradnji i pomirenju, i odlučnog i hrabrog angažovanja u normalizaciji odnosa sa Prištinom.

Mišljenje Komisije koje je potvrđeno u zaključcima Saveta je pokazalo jasno da Srbija mora da napravi korak napred ka vidljivom i održivom poboljšanju odnosa sa Kosovom. To je jedan zahtevan proces, ali je to istovremeno i jedan proces za koji je preko potrebno da se ostvari konsolidovana stabilnost u regionu i otvore nove mogućnosti za sve ljude koji žive u Srbiji i na Kosovu.

To je zaista bio veliki preokret koji je duboko reformisao imidž Srbije u političkim krugovima širom Evrope. To je jedna zemlja koja se suočava sa prošlošću i prihvata svoju evropsku budućnost.

Pozdravljam to što je ova Skupština redovno razgovarala o dijalogu koji je bio u toku i o ishodima dijaloga izrazila svesrdnu podršku dogovoru usvojenom u aprilu. Želim da odam počast srpskom rukovodstvu na viziji i hrabrosti. Sa zadovoljstvom isčekujemo i sa punim poverenjem nastavak angažovanja Srbije u dijalogu i njegovom sprovođenju.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, pozivajući se na ovih osam ključnih prioriteta, Srbija je sada otvorila vrata jednoj potpuno novoj fazi u odnosima sa EU. U srži odluke koja je usvojena 28. juna jeste kredibilnost procesa proširenja. Evropska unija ostvaruje svoja obećanja kada zemlja kandidat preduzme sve neophodne korake ka ostvarivanju i usklađivanju sa kriterijumima o članstvu i ostvarivanju rezultata kada su u pitanju reforme.

Od sada pa nadalje, proces evropskih integracija će postati sve više konkretan i opipljiv za sve u Srbiji. To je posebno značajno za administraciju, civilno društvo, poslovne ljude, studente, istraživače, ali je takođe važno i za društvo u celini i biće značajno za sve građane Srbije.

S obzirom na to da reforme koje se sprovode iz evropske agende dotiču veliki broj sektora, direktno ili indirektno utiču na mnoge aspekte svakodnevnog života građana Srbije. Važno je da proces pridruživanja ne ostane u ekskluzivnom domenu eksperata u državnoj administraciji, već da zaista bude javno vlasništvo.

Promene će biti lagane i progresivne. Građani ne bi trebalo da očekuju čuda na samom kraju ovog procesa kada Srbija bude zapravo postala država članica EU, već bi građani trebalo da osete promene postepeno koje proizilaze iz pridruživanja i usklađivanja sa evropskim standardima. To će oni moći da osete u svojim svakodnevnim životima putem pregovora i samog procesa tokom kojeg će Srbija ispunjavati sve više i više kriterijuma iz članstva, koji će dovesti do postepenog unapređenja života građana Srbije, a to je zapravo cilj. Građani Srbije treba da osete konkretnu promenu, konkretno poboljšanje svog životnog standarda i važno je da ovo poboljšanje bude nepovratno.

Dozvolite mi na kraju da pomenem važnu ulogu civilnog društva u ovom procesu. Ono je dvostruko. Pre svega, oni će biti deo procesa pregovora u pronalaženju rešenja i izazova, a osim toga, nastaviće da nadziru sprovođenje reformi i zakonodavstva zajedno sa Vladom i Parlamentom i biće tome čvrsto posvećeni i biće uključeni u sve faze, zajedno sa svim drugim činiocima i na taj način doprineće da ovaj proces bude ireverzibilan, a reforme održive.

Mi ćemo otvoriti pregovore o poglavljima 23. i 24. o pravosuđu i fundamentalnim pravima. Bićete jedna od prvih zemalja gde će ovaj novi pristup biti primenjen u korist vaše zemlje i vaših građana.

Uveravam vas da to neće biti samo jedna vežba kojom ćete štiklirati sve što je ostvareno, već ćete stvarati zakone i osnivati institucije, kojima ćete menjati živote vaših građana.

Dozvolite mi da potvrdim, još jednom da podvučem da će ove benefite i povoljnost osećati vaši građani tokom procesa, a ne samo na kraju.

Iskustva sa drugim država kandidatima pokazalo nam je da je ovaj transformativni proces zahtevan, a ponekad i bolan i takođe omogućava ekonomski razvoj i socijalni razvoj, razvoj društva u celini. Najočiglednija mera jeste unapređenje trgovine i poslovnih mogućnosti i jačanje jedinstvenog tržišta, što će se oslikati na povećanje zaposlenosti i novih mogućnosti zapošljavanja.

Poštovani Parlamentu, naredne nedelje komisija će predstaviti nacrt pregovaračkog okvira državama članicama. Nakon što države članice razmotre ovaj okvir u skladu sa junskim zaključcima trebalo bi da se usvoji i potvrdi od strane Evropskog saveta, tako da se prva konferencija o pristupanju sa Srbijom održi najkasnije u januaru 2014. godine.

U međuvremenu, skrining će početi u septembru, a danas zvaničnici komisije proći će kroz čitav proces pregovora na seminaru sa srpskim zvaničnicima.

Dozvolite mi konačni komentar, proces pregovora je veoma zahtevan. To je proces za koji ne neophodan kontinuitet i odlučnost tokom niza godina. Iz toga razloga EU posmatra pristupanje kao pitanje koje zahteva jedan konsenzus nacionalni i partijski konsenzus. Srbija je već dobar primer za to. Obezbeđen je jedan partijski stranački konsenzus o brojnim pitanjima i ključnim odlukama kada je u pitanju evropska budućnost. Znam i verujem da je ova zemlja spremna i željna da se angažuje uz značajne i dosledne napore. To je zbog toga što je konačni cilj veoma ambiciozan. Cilj je da se pripremi Srbija da zauzme svoje mesto kao članica EU.

Dozvolite mi da vas uverim da će Evropska komisija biti sa vama rame uz rame i pomoći će vam da ostvarite ovaj ambiciozan i veoma značajan cilj.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem gospodinu Štefanu Fileu.

Zaključujem Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini. Hvala.

(Sednica je završena u 10.40 časova.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.

Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.

Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.

Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 99 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.

Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, četvrtkom narodni poslanici imaju pravo da traže obaveštenje i objašnjenje.

Da li se neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, gospodine predsedniče.

Nakon samo 24 sata, pošto sam sa ovog mesta reagovao povodom ispisivanja grafita i skrnavljenja džamije u Nišu, dogodilo se novo naknadno skrnavljenje, ali ovog puta beogradske Bajrakli džamije i to u okviru suđenja za njeno paljenje u neredima u martu 2004. godine.

Sada ne želim da komentarišem odluku suda i ne želim da narušavam njegovu samostalnost. Međutim, ono što zabrinjava jeste obrazloženje sudije koja je vodila ovaj slučaj, dat u medijima koja govoreći o presudi kaže da nije načinjena šteta većeg obima, pa ja prosto pitam – kakva grozota je trebala da se desi da bi, po njenim merilima, paljenje džamije bilo okarakterisano kao šteta većeg obima?

Ovakve poruke su veoma loše i jako su uznemirujuće. U ovom trenutku, sa informacijama koje posedujemo, mogu da kažem da je od početka suđenja u ovom procesu sama optužnica bila postavljena tako traljavo da se već u startu moglo naslutiti da će ona pasti.

Da bi se detaljno upoznao sa čitavim procesom, tražim od nadležnog ministarstva sve raspoložive informacije o ovom slučaju.

S druge strane, razgovarajući sa ljudima i čitajući komentare na internetu o ovoj presudi, video sam reakcije prosečnih Srba, običnih građana ove zemlje i reakcije Beograđana. Imam ljudsku obavezu da sa ovog mesta izrazim poštovanje

prema njihovoj svesti i prema osetljivosti ka nepravdi koju su pokazali. Očekujem da institucije budu slika tih i takvih građana za koje želim da verujem da su većina. Hvala vam.

Reč ima narodni  poslanik Elvira Kovač.

        Poštovani predsedniče, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje će biti upućeno najpre Ministarstvu zdravlja, ali je ono i za razmišljanje svih nas, pa i cele Vlade.
Nekoliko činjenica. Jedan od osnovnih ciljeva Zakona o zdravstvenom osiguranju je da se što širim, po mogućstvu svim kategorijama građana, stanovništva, obezbede neophodni uslovi za zdravstvenu zaštitu iz sredstava javne potrošnje.
Moje pitanje biće vezano konkretno za član 17. tačku 3. ovog zakona, odnosno na sledeću kategoriju osiguranika – izabrana, imenovana ili postavljena lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu, odnosno platu, ili naknadu zarade, kao i za član 129. tačku 2. istog zakona.
Za spomenute osiguranike u slučaju kada postoji razlika u mestu prebivališta osiguranika u odnosu na sedište obveznika uplate doprinosa, matična filijala se određuje prema sedištu obveznika uplate doprinosa. Zar nije logično da izabrana, postavljena, imenovana lica ne budu svi iz Beograda, da ne žive svi u Beogradu, da uprkos opšteg negativnog stava javnosti prema ovim ljudima i raznoraznih mišljenja nemaju svi oni stanove u Beogradu, da ne spavaju svaki dan u glavnom gradu, da ne budu ovde naročito onda kada su bolesni, ili na primer trudni, kao ja?
Primena ovih odredaba, naime, konkretno na terenu, znači da sam ja, a i sve moje kolege narodni poslanici, narodne poslanice, odnosno ostala izabrana, imenovana i postavljena lica nevidljivi, potpuno nevidljivi u sistemu filijala svog prebivališta i primorani da se leče ovde u Beogradu ili privatno.
Dakle, ja, na primer, konkretno, ne postojim u sistemu savetovališta za žene u Zrenjaninu. Trudnoću, naravno, moram da vodim privatno ili da za svaku najminimalniju analizu, kao što je vađenje krvi, davanje krvi, itd. moram da dođem, da se figurativno izrazim, ranom zorom za Beograd. Da ne pričam o tome da je potpuno identična situacija sa svim najobičnijim prehladama i najosnovnijim zdravstvenim uslugama.
Savez vojvođanskih Mađara se svakako zalaže za decentralizaciju, pa samim tim i za decentralizaciju zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja, pa samim tim za bolju dostupnost i pristupačnost u korišćenju zdravstvene zaštite. Ovo, pa i moj konkretan slučaj, je samo dokaz da nije retka situacija uskraćivanja ili otežanog ostvarivanja prava svih građana iz oblasti zdravstvenog osiguranja. Naime, nije novina i budimo realni da u zdravstvenim ustanovama skoro svakom prilikom kada dođe pacijent, dočekani su od strane krajnje neljubaznih sestara, ili u slučaju da se pregledi, ne daj Bože zakazuju telefonom, obično se nikad niko ne javlja na ove telefone, a ako se nekim slučajem i dobije termin u zdravstvenoj ustanovi, onda kada pacijent dođe čeka minimum sat, sat i po.
Nedostatak novca ne može da bude izgovor i objašnjenje za ove propuste i nadam se da će ministarstvo da obrati pažnju na ovo pitanje i da u bliskoj budućnosti reši ovaj konkretan problem. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ranka Savić.

Hvala predsedniče, koleginice i kolege, upućujem pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno premijeru Srbije.
Naime, poslednjih nekoliko meseci građani Srbije su prosto bombardovani raznoraznim informacijama u vezi sa rekonstrukcijom Vlade. Raspravlja se o personalnim rešenjima, vrši analiza, normalno preko medija, koji ministar je dobro radio, koji ministar je manje radio, a onda ti isti prozvani ministri naciji se obraćaju u velikom čudu i potpuno, onako, po njima objektivno, govoreći da su svoj posao radili odlično i da ne vide apsolutno niti jedan jedini razlog za njihovu smenu.
Dok je nacija bila zaokupljena pitanjem da li je dubinska ili suštinska rekonstrukcija Vlade, dotle je u Srbiji potpuno neprimetno struja poskupela za 10,9%, sveže meso za 20%, mesne prerađevine 10%, kućna hemija 25%, puter, sir i mlečni proizvodi 17% i, zamislite, u jednoj poljoprivrednoj Srbiji, krompir za neverovatnih 290,7%. Dok su cene prosto divljale, drugi deo Srbije izgleda ovako - milion nezaposlenih, 300.000 onih koji primaju minimalne zarade, a za one koji ne znaju koliki je iznos minimalnih zarada, on je negde oko 20.000 dinara i zavisi od broja radnih sati tokom jednog meseca. Čak 36.784 radnika ne prima ni minimalnu zaradu, ovih dvadesetak hiljada, nego ima primanja koja su manja od minimalne zarade i primaju u proseku između 12.000 i 18.000 dinara. Da ne mislite da je to nemoguće, navešću vrlo konkretan primer, mada njih ima više. Zaposleni u "Jumko" Vranje primaju maksimalno 15.000 dinara.
Dakle, po svim ovim podacima dolazimo do konstatacije da je zaista Srbija jedina država u Evropi u kojoj i onaj koji ima status zaposlenog, dakle, zaposleno lice, ima ujedno i status socijalno ugroženog lica. Ovde nije kraj sa našim negativnim podacima. Naime, mi smo zaista jedina država u okruženju i u Evropi gde se negde oko 50.000 radnika vodi kao zaposleno, ali uopšte ne prima zarade. Da, postoje i takvi slučajevi i moram da upotrebim taj izraz, to su oni mučenici koji su zaposleni u onim našim čuvenim preduzećima u restrukturiranju, ali to su i zaposleni u preduzećima čije firme, odnosno računi njihovih firmi se nalaze u blokadi. I ovde nije kraj. Moramo da pomenemo i onih 300.000 ljudi koji danas u Srbiji nemaju zdravstveno osiguranje. Dakle, ono osnovno elementarno pravo, pravo na život, pravo na lečenje, u našoj zemlji 300.000 građana nema pravo, i to u zemlji u kojoj je prema svim zakonskim propisima zdravstveno osiguranje besplatno i dostupno svima.
Zbog svega ovoga, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije – šta će i kada će konačno Vlada preduzeti nešto da zaštiti dalji pad životnog standarda stanovništva Srbije? Radnici i građani Srbije zaista ne žive od igrokaza koji se zovu rekonstrukcija Vlade, radnici i građani žive od otvaranja novih radnih mesta, od zarada od kojih se ne preživljava, nego živi.