Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prethodnih nekoliko dana smo čuli mnogo puta da reči govore o spasenju našeg obrazovanja.
Ja želim samo da podsetim da 2005. godine, posle usvajanja Bolonjske deklaracije, nisam ja lično, niti bilo ko drugi, sem gospodina Slobodana Vuksanovića, usvojio i predložio ovakav Zakon o visokom obrazovanju, koji je tada bio ministar prosvete i sporta, i koji je promenjen u određenim blagim izmenama 2010. godine.
Stoga, naš amandman, amandman SDPS odnosi se na čisto jednu sugestiju, kada je u pitanju ministarstvo, kada je u pitanju član 94. koji može da dovede do toga da ljudi koji su završili i imaju zvanje specijalista strukovnih studija, mogu da se pozovu i na Ustav i na Zakon o visokom obrazovanju i da naprave problem kada je u pitanju poštovanje ovakvog člana, te molim da se o tome razmisli.
Prokomentarisao bih samo ono što je gospodin Ilić govorio, a radi se o deficitu kadrova geometara i apelujem na to da Ministarstvo konačno izvrši bolju koordinaciju u vezi zahteva za određenim profilima zanimanja, pogotovo sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, jer mi, u situaciji kada imamo ogroman broj nezaposlenih na našem tržištu rada, imamo definitivno mnogo zanimanja koja su deficitarna u našoj zemlji.
Složio bih se sa koleginicom Vojić Marković, da se napravi neka vrsta jasnog plana i potencijalnih stipendija u siromašnim opštinama kojih nije mnogo, kako bi te ljude privukli i kako bi oni mogli da dobiju zaposlenje, a sa druge strane da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obrati pažnju i napravi jedan jasan plan gde će otvoriti više mesta za upis, u skladu sa potrebama same privrede i javnog sektora, a gde će taj upis i broj studenata koji se upisuju smanjivati isto tako u skladu sa tražnjom i potrebama, a ne da imamo ovako jednu situaciju gde su te potrebe privrede i studenata koji završavaju studije na našim fakultetima, visokim školama i univerzitetima, bude potpuno u disproporciji. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, odbijanje ovog amandmana je još jedan dokaz nestručnosti. Na prvom mestu, ponovo ponavljam i ponovo pitam, šta znači – amandman se ne prihvata, jer je u suprotnosti sa osnovnim konceptom Predloga zakona?
Predstavnik Vlade, ovde prisutni direktor katastra, na Odboru nije znao da odgovori. Odgovarao je na neka druga pitanja, ali na pitanje kolege koji je podnosilac ovog amandmana nije znao da odgovori. Ja sada pitam ministra, da li on zna da odgovori - zašto je u svim članovima zakona izjednačen master sa specijalističkim strukovnim studijama, po Zakonu o visokom obrazovanju? Evo, piše i ovde, razlozi za donošenje zakona – usaglašavanje sa Zakonom o visokom obrazovanju.
Jeste možda mogli da pitate i ministra prosvete, ako se i on uopšte meša u svoj posao, da vam malo objasni Zakon o visokom obrazovanju i da vi treba da uskladite u potpunosti vaš zakon sa Zakonom o visokom obrazovanju, ako vam je to već bila namera.
Još jednom vas pitam, obzirom da nisam u celokupnom tekstu predloga zakona pronašao tu formulaciju koncepta, osnovni koncept predloga zakona, iako piše i šta je ustavni osnov i šta su razlozi za donošenje i šta je objašnjenje osnovnih i pojedinih rešenja i šta su finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona, kao i koji su razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, nisam našao da je uopšte napisano šta je osnovni koncept predloga zakona, pitam vas da ovde sada obrazložite – zašto amandman vaše skupštinske većine, iz SDPS, nije prihvaćen? Hvala.

Hvala.
Narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem se mom kolegi Seniću prvenstveno na razumevanju Zakona o visokom obrazovanju, ali ljudi koji su pisali zakon su predvideli, jasno se kaže u tom članu 94. stavu 3. da se traži pravosudni ispit i podrazumeva se, na neki način, da pravosudni ispit mogu da polože i polažu oni koji su završili pravne fakultete, stepen zvanja diplomiranog pravnika ili master akademske i specijalističke akademske studije. Međutim, zakon to pravo nije oduzeo onima koji završavaju specijalističke strukovne studije, pogotovo što izmene Zakona o visokom obrazovanju u narednom periodu, u skladu sa usaglašavanjem sa zakonima u EU, će podrazumevati strukovne master studije. Tu faktički dolazi do problema, jer određene visoke škole, proverio sam to pre nekoliko minuta, imaju akreditovane pravne smerove i na osnovnim strukovnim i na specijalističkim studijama.
U svakom slučaju, ne možemo da na ovaj način diskriminišemo. U velikom delu zakona je usklađeno sa Zakonom o visokom obrazovanju i to je veoma pohvalno. O tome sam govorio i u plenumu. Međutim, u ovom članu zakona ne možemo da uskratimo to pravo koje je sam Zakon o visokom obrazovanju i Ustav ne dozvoljava, kada su u pitanju strukovne studije. Onaj ko je taj zakon doneo 2005. godine, on ga je jasno definisao i jasno odredio zvanja prema bodovima i odredio nivoe studiranja na prvi, drugi i treći nivo, da sada ne objašnjavam dalje taj deo i taj aspekt. Hvala.

Hvala.
` Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.
Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član se odnosi na formiranje komisije za izlaganje na javni uvid podataka o nepokretnosti i stvarnim pravima nad njima. Ovu komisiju, inače, formira zavod i među članovima te komisije vi predlažete da se nađe jedno lice iz reda građana sa područja katastarske opštine, za koju se vrši osnivanje katastra nepokretnosti. Mi smatramo da bi bilo mnogo uputnije da se ovo briše i da se menja, da se tu kao član komisije pojavi lice koje je zaposleno u opštinskoj upravi lokalne samouprave, na čijoj se teritoriji vrši osnivanje katastra nepokretnosti.
Zašto mi to predlažemo i zašto smatramo da je bolje da to bude neko ko je zaposlen u instituciji? Zbog toga što bi onda, osim struke, morao da ima i jednu potpuno profesionalnu objektivnost i vrlo je važno da tu objektivnost zadrži kada su ove stvari u pitanju, jer svaki građanin će se zalagati pre svega za svoje interese, za interese svojih komšija, prijatelja, svojih sugrađana, a to neće doprineti ni kvalitetu ni nivou usluge. Zbog toga smatramo da je mnogo važnije da se zadrži taj objektivni odnos i da se objektivni kriterijum koristi kao osnovni.
U prilog tome je i ovo što se sada dešavalo na sednici, ovaj objektivno-subjektivni pristup Zakonu o visokom obrazovanju i toliko pre treba da podržite i prihvatite ovaj amandman, zato što ta objektivnost prilikom rada ove komisije, odnosno objektivnost prilikom tumačenja Zakona o visokom obrazovanju, u svakom slučaju će doprineti kvalitetu rada. Bojim se da je siromašnih opština mnogo, da je siromašnih građana mnogo i da bi taj subjektivni pristup samo još doprineo problemima koji nastaju. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodna poslanica Donka Banović. Izvolite.

Hvala.
Dakle, ovim članom 12. se menja sadašnji član 124. važećeg Zakona. U tom članu je propisano šta je uredan zahtev za upis prava u katastar nepokretnosti i šta on mora da sadrži. Dakle, sadržaj uredno podnetog zahteva. Tu ima nekoliko tačaka u tom 1. stavu. Inače, predlagač menja ovu tačku 1, tako da ona glasi – zahtev sadrži podatke o podnosiocu zahteva. Pazite šta se briše. Briše se – prezime, ime i ime jednog roditelja, adresa, jedinstveni matični broj građana, odnosno, naziv, sedište, adresa i matični broj podnosioca zahteva. Zaista nam ovo deluje malo nelogično, da ste vi ovo što jesu osnovni podaci zamenili sa četiri reči - podatke o podnosiocu zahteva. Dakle, ime i prezime, jedinstveni matični broj itd, sedište pravnog lica, da su to zaista osnovni podaci.
Vi u obrazloženju kažete da ste to izmenili pošto se ti podaci mogu dostaviti i tokom postupka. Onda može da se zaključi da ćete vi da prihvatite zahtev nečiji, iako vam taj neko ne kaže, odnosno ne dostavi ni svoje ime i prezime, jer ste vi sve ove podatke podveli pod podatke o podnosiocu zahteva. Zar možete da prihvatite zahtev gde nisu navedeni ime i prezime onoga ko traži da se upiše nepokretnost u katastar?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.