Da li još neko želi reč? (Da.)
Izvolite.

Uvaženi gospodine predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na velikoj časti i mogućnosti da vam se obratim, a povodom Predloga odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koju je Visoki savet sudstva dostavio Narodnoj skupštini.
Prvo, svima u ime Visokog saveta sudstva dugujem jedno izvinjenje što naš predstavnik prvog dana, kada je započeta načelna rasprava, nije mogao da pristupi. Iz onoga što smo videli, to je malo više vremena vama potrošilo. Nadam se da i iz rasprave koja je dalje usledila možemo otkloniti sve nedoumice koje su se pojavile u vezi ovog predloga koji je Narodnoj skupštini dostavljen.
Ono što se pojavilo i ovde u raspravi i što je postavljeno kao pitanje i tražen je odgovor od Visokog saveta sudstva, Visoki savet sudstva je iste te nedoumice imao i prilikom sačinjavanja ovog predloga. Naime, videli ste u obrazloženju da se na konkurs prijavilo 447 kandidata, mahom su to sudijski pomoćnici i mahom sve te sudijske pomoćnike i mi koji smo izabrani, izborni članovi u VSS, i poznajemo i pratimo njihov rad. Svesni smo toga da među tim kandidatima postoje sudijski pomoćnici koji sigurno zavređuju da jednog dana budu izabrani na sudijsku funkciju.
Činjenica je da je 2010. godine Pravosudna akademija raspisala konkurs za upis na početnu obuku u Pravosudnoj akademiji. Ispričaću vam jednu nedoumicu koja se pojavila mom sudijskom pomoćniku koji je radio sa mnom u to vreme. Kada je objavljen konkurs, zatražio je mišljenje od mene šta da učini, da li da se prijavi na konkurs ili ne. Naravno, to je odluka svakog pojedinačno šta uraditi u takvoj situaciji. Kako da mu pomognem? Rekao sam – stavi pozitivne strane sa jedne strane i negativne strane sa druge strane. Koja je pozitivna strana? Pozitivna strana je bila njeno ubeđenje da kada završi Pravosudnu akademiju, da će jednog dana biti predložena za izbor na sudijsku funkciju. Koje su bile negativne strane?
Negativne strane toga su bile da je konkurisanje i prijem na Pravosudnu akademiju zahtevalo raskid radnog odnosa. Znači, sudijski pomoćnici koji su bili u stalnom radnom odnosu morali su da raskinu radni odnos u sudovima u kojima su radili i da zasnuju radni odnos na određeno vreme u Pravosudnoj akademiji. Sledeća negativna strana jeste da se moralo putovati, odvojenost od porodica. Na kraju, kada je sve to sabrala, rekla je – ja neću konkurisati. Neki od tih mladih ljudi su se odvažili, raskinuli radne odnose, odvojili se od porodice i posvetili se obuci na Pravosudnoj akademiji.
Ono što moram da primetim je da je predlog koji je Visoki savet sudstva dostavio Narodnoj skupštini i na Odboru za pravosuđe, ali i na Odboru za zakonodavstvo i ustavna pitanja, dobio jednoglasnu podršku. To predstavlja i osnov Visokom savetu sudstva da ostane kod ovog predloga i to u celini.
Neću sada ponavljati obrazloženje koje je svima vama pismeno dostavljeno, ali da bi otklonili nedoumice na koji je način je vršeno predlaganje - predlaganje nije vršeno direktnom primenom odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji, već nasuprot tome primenom Zakona o sudijama. Predlog je dat u skladu sa odredbom člana 50. stav 4. Zakona o sudijama. Prethodno svi kandidati, znači i kandidati koji su završili početnu obuku Pravosudne akademije i ostali kandidati proveravana je ispunjenost kriterijuma u skladu sa odredbom člana 44, 45. i 46. Zakona o sudijama. Znači, kao opšti uslovi - da su državljani Republike Srbije, da ispunjavaju opšte uslove za rad u državnim organima, da su završili Pravni fakultet, da imaju položen pravosudni ispit, potrebno radno iskustvo nakon položenog pravosudnog ispita. Ispitivano je i za svakog kandidata pojedinačno i ispunjenost kriterijuma, osposobljenosti stručnosti i dostojnosti u skladu sa odlukom o kriterijumima i merilima.
Ukoliko pogledate listu koja je dostavljena Narodnoj skupštini videćete da na tom spisku 14 kandidata je završilo početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, a dva kandidata dolaze iz reda sudijskih pomoćnika. U raspravi nije spomenuto niti osporeno niti jedno ime koje je predloženo Narodnoj skupštini da ih izabere ne sudijsku funkciju. Ukazaću na to da Visoki savet sudstva nije u skladu sa odredbom člana 50. stav 4. Zakona o sudijama Narodnoj skupštini predložio više kandidata, već nasuprot samo jednog kandidata za kojeg je smatrao da je najbolji, od kandidata koji su učestvovali u konkursu. Zašto su predloženi kandidati koji su završili početnu obuku u Pravosudnoj akademiji? Visoki savet sudstva se našao pred istom dilemom kao što se nalazi i Narodna skupština sada. Znači, da li činjenica da odredbom člana 40. stav 8. postoji obaveza Visokog saveta sudstva da predloži izbor ovih kandidata po završenoj obuci predstavlja pozitivnu diskriminaciju za ove kandidate ili pak se mora primeniti samo Zakon o sudijama?
Prilikom predlaganja VSS je bio svestan toga da je još 2011. godine pred Ustavnim sudom pokrenut postupak ocene ustavnosti ove odredbe. Mogu da vas obavestim da je poslednja informacija da je nakon što je podnet ovaj predlog Narodnoj skupštini i Ustavni sud pokrenuo taj postupak. Visoki savet sudstva je nakon što je izvršio proveru ispunjenosti kriterijuma koji su potrebni za izbor, primenio i dao prednost ovim ljudima iz drugog razloga, zato što je VSS u obavezi da predloži na izbor za sudijsku funkciju ove kandidate. To je zakonska obaveza VSS. Visoki savet sudstva nije ovlašćen da razmatra da li je ta odredba u skladu sa Ustavom tog zakona, već je bio dužan da je primeni.
Visoki savet sudstva je takođe imao u vidu i to otvoreno pismo Udruženja sudijskih pomoćnika, koje vam je dostavljeno, ali i mišljenje sednice Vrhovnog kasacionog suda. Razmatrano je i nakon rasprave je doneta ovakva odluka i predlog kakav je vama dostavljen.
Pored toga, zašto je samo jedan kandidat predložen Narodnoj skupštini? Visoki savet sudstva mogao je da dostavi Narodnoj skupštini i više kandidata za izbor na jedno mesto, odnosno za izbor za jedno mesto na sudijsku funkciju. Međutim, VSS je pošao od toga da ne treba Narodnoj skupštini dati dilemu i staviti je u nezgodan položaj da se sutradan bira neko koga nije predložio VSS, uz puno poštovanje i tog principa.
Ne bih vam oduzimao dalje vreme. Mislim da ovaj predlog jeste dobro sačinjen i da ga treba usvojiti.
Na kraju, dugujem jedno obrazloženje zbog čega je predloženo 16 a ne 15 kandidata, kako je to objavljeno u oglasu. Na oglas se prijavilo 15 kandidata koji su završili početnu obuku Pravosudne akademije. Jedan od kandidata je podneo prijavu isključivo samo za jedan sud, za Prvi osnovni sud u Beogradu. Obaveza svih polaznika Pravosudne akademije jeste da svoju prijavu podnesu za sve sudove, odnosno na sva upražnjena mesta koja postoje svim sudovima u Republici Srbiji. Taj kandidat to nije učinio i iz tog razloga nije razmatrana ta prijava. Prilikom sačinjavanja, kao što ste to videli, pismenog otpravka odluke jedan kandidat sa Pravosudne akademije je izostavljen sa tog predloga. Uočen je taj nedostatak i obzirom da je predlog odluke već bio objavljen VSS je našao da ne bi bilo celishodno poništiti ceo konkurs i ispitivati ponovo sve prijave iz početka.
Naime, ponovnim predlogom te prijave kandidata Monike Pap iz Novog Sada utvrđeno je da je ona završila Pravosudnu akademiju i da je njena prijava bila data tako da je konkurisala za sva upražnjena mesta koja postoje i za koja je oglašen izbor. U Osnovnom sudu u Novom Sada je postojalo upražnjeno mesto za sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva je razmatrajući ponovo njenu prijavu našao da postoji mogućnost da se predloži na sudijsku funkciju iz tog razloga što je obaveza polaznika odnosno onih koji su završili početku obuku Pravosudne akademije da podnesu prijavu za izbor na sva upražnjena mesta. Iz tog razloga a iz razloga celishodnosti, da se ne bih ponavljao, taj ceo postupak, dostavljen vam je ovakav predlog.
Pored toga, ova dva kandidata koja nisu završila početnu obuku po svim kriterijumima ispunjavaju uslove za izbor. Naime, kandidat Aleksandra Vosioković je prema svim merilima ispunila uslove i bila prva među svim kandidatima koji su podneli prijave za izbor za Prvi osnovni sud u Beogradu. Ukazaću samo na neke činjenice iz njene biografije. Pravni fakultet je završila sa 22 godine, sa prosečnom ocenom 9,48, pravosudni ispit je položila 2003. godine i ima 10 godina radnog iskustva kao sudijski pomoćnik. Pored toga je objavila više stručnih radova i završila više obuka i više seminara.
Sledeći kandidat je Milica Gavrančić iz Vršca. Završila je Pravni fakultet sa 23 godine, sa prosečnom ocenom 9,61.
Ima četiri godine radnog iskustva kao sudijski pomoćnik, završene obuke i isto kao i prethodni kandidat, Aleksandra Gosioković, bila je, prema svim merilima koja su korišćena, prva među prijavljenima.
Takođe, nije samo korišćen kao kriterijum prosečna ocena na pravnom fakultetu. Pribavljena su za sve kandidate mišljenja, potom ocene koje su dobijali svi sudijski pomoćnici u poslednje tri godine i na osnovu toga je izgrađen i ovaj predlog.
Predlažem vam da u celosti usvojite podnet predlog Narodne skupštine za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.
Ono što bih želeo još da ukažem, a što je bilo i u raspravi, iznošeni su u raspravi određeni propusti ili su ukazivane neke sumnje u rad pojedinih sudija. Predlažem vam da takve predloge dostavljate disciplinskom tužiocu, koji postoji i u Visokom savetu sudstva i u Državnom veću tužioca, kao ovlašćenom organu, da ispita takve propuste.
Mislim da bi se poštovanjem takvog sistema i ugled pravosuđa povećao time što se ne bi raspravljali takvi propusti van institucija sistema, koje treba i da daju i ocenu da li su ti propusti takvi da zaslužuju i disciplinsko sankcionisanje.
Koristim priliku, ukoliko mi to predsedavajući dozvoli, da ukažem da se naše pravosuđe susreće sa problemima koje imaju sva ostala pravosuđa, pa čak i pravosuđa razvijenijih društava, ali da postoje i pozitivne stvari i pozitivna događanja u pravosuđu, ali shodno našem mentalitetu, retko kada imamo priliku da takve primere i spomenemo.
Iskoristiću sada priliku, pa ću vam dati jedan primer. Ne tako davno, 2011. godine, Svetska banka je vršila ispitivanje za svoje potrebe i preporuke ulaganja u više država regiona, pored toga obuhvatajući i Mađarsku, Rumuniju, Bugarsku, Albaniju, sve zemlje bivše Jugoslavije.
Jedan od sudova ocenjen je, u odnosu na sve ostale sudove koji su ispitivani, kao najefikasniji, a pored toga, kao rezultat je proistekao i da vreme trajanja postupka pred tim sudom je trajalo čak i kraće nego što postupci traju pred sudovima u Americi i to računajući prosečno od datuma podnošenja inicijalnog akta, pa do konačnog ostvarenja.
Zahvaljujem vam se još jednom i predlažem da izaberete sve ove kandidate koje je Visoki savet sudstva predložio. Hvala.

Hvala.
(Milica Radović, sa mesta: Replika.)
Do sada nismo imali običaj da se nakon zaključne reči daje replika. Nije vas spomenuo direktno, niti je pomenuta poslanička grupa. Mislim da nemate pravo na repliku.
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o prekršajima, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlogu za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.
Prelazimo na 1. tačku – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU
Molim službu Narodne skupštine da obavesti ministra da uđe u salu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima prve tačke dnevnog reda Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, pored predstavnika predlagača mr Velimira Ilića, ministra građevinarstva i urbanizma, pozvao da današnjoj sednici prisustvuju i Zoran Krejović, direktor Republičkog geodetskog zavoda i Miljana Kuzmanović Kostić, pomoćnik direktora Republičkog geodetskog zavoda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, Olgica Batić, Zlata Đerić, Dragan Marković, Petar Petrović, Vojislav Vujić, Nevena Stojanović, Đorđe Kosanić, Zoran Vasić, Radoslav Komlenović, Vesna Marković, Dragan Todorović, Aleksandar Senić, Dušan Obradović, Ivan Jovanović, Donka Banović, Milica Vojić Marković, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Bojana Božanić, Aleksandar Pejčić, Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević, Milorad Mijatović, Vladimir Marinković i Branko Gogić, kao i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Primili ste izveštaj Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto sam obavešten da ministar još uvek nije stigao, određujem pauzu od 10 minuta i sa radom nastavljamo u 11,30 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić. Izvolite.

Hvala puno.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam ukupno devet amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru i, kako možemo da vidimo, Vlada je predložila Narodnoj skupštini da odbiju upravo amandman na član 1. koji sam podnela i kojim sam tražila brisanje uvođenja novih članova 10a, 10b i 10v. Nije to nikakav problem što je Vlada odbila moj amandman, nema apsolutno ni jedan jedini problem sa tim da i ubuduće odbija bilo koji moj amandman, ali interesantno je da je Vlada predložila Narodnoj skupštini da se odbiju amandmani svih narodnih poslanika.
Sada, što se tiče i amandmana na član 1. i svih ostalih amandmana na sve ostale članove koje sam podnela, svaki amandman u sebi sadrži svoje obrazloženje, tako da ja svoje amandmane ubuduće neću obrazlagati, a i kako je gospodin Velimir Ilić to u raspravu u načelu rekao - ne želim da smaram narodne poslanike, tako da, otuda proizilazi da ubuduće da su odbijeni svi amandman. Ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru ispada da je jedan savršen zakonski predlog. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. i člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, na član 1. amandman je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije.
Da li neko želi reč?
Narodna poslanica Radmila Gerov. Izvolite.

Obzirom da je bilo deset predloženih amandmana od strane svih poslaničkih grupa na član 1, mi smo danas na sednici Odbora predložili ovaj amandman, koji se nadam da ćemo u danu za glasanje podržati, iz razloga što je u načelnoj raspravi bilo najviše problema oko toga, da li ovo pravo o povećanju plate treba da imaju samo radnici geodetske struke, ili to pravo treba da imaju i oni radnici Republičkog geodetskog zavoda koji rade na poslovima katastra nepokretnosti. Odbor je imao mišljenje da treba to omogućiti i drugim članovima i amandmanom Odbora se daje pravo, ne samo radnicima geodetske struke, nego i ostalim radnicima koji rade na tim poslovima, gde ima i ovo dodatno povećanje.
Takođe, u načelnoj raspravi primedba je bila i od strane LDP i od nekih drugih poslaničkih grupa – po kom to osnovu samo direktor Zavoda može da ima ovlašćenje, da radnicima poveća npr. platu od tri do 50%? Amandmanom Odbora dat je predlog da se donese poseban pravilnik, a da direktor nakon toga svojim rešenjem, u skladu sa tim pravilnikom, izvrši promenu koeficijenata. U tom smislu mislim da je Odbor dao predlog, ispravio taj član 1. na koji smo imali najviše primedbi u načelnoj raspravi. Primedbe su imale sve poslaničke grupe i smatram da je sada na ovaj način, ovim amandmanom Odbora poboljšan taj član 1.

Hvala.
Ministar Ilić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, znate da sam ja kroz načelnu raspravu obećao da ćemo učiniti ovo o čemu je sada narodni poslanik govorio i znate i sami, u diskusiji koju smo imali, složili smo se da ne može direktor sam, mora da bude neki pravilnik, i da to nije korektno da on radi i to je u redu. Dogovorili smo se, sve poslaničke grupe su dale predlog, da se odnosi na sve zaposlene u RGZ, a ne samo na geodete.
Međutim, znate i sami, na Vladi, možda ste i pratili, Ministarstvo finansija nije htelo o tome da razgovara i stavilo je veto na to i nije moglo da se prihvati. Međutim, Odbor ima svoje pravo, vi imate svoje pravo, vi ste narodni poslanici i u danu za glasanje izjašnjavate se o svemu tome. Znate da, kada finansije ne dozvole, na Vladi ne može da prođe i tu je bio osnovni problem. Ministarstvo finansija nije se usaglasilo sa tim i to je zbog toga odbijeno na Vladi. Jako mi je žao što ste svi bili jedinstveni na istom amandmanu, maltene, ali eto, vidite i sami. Znači, Odbor ima pravo da donese svoj predlog, u danu za glasanje imate pravo da se izjasnite o tome i ovaj deo koji je, po meni, vrlo korektan, da ne bude niko, pa ni direktor sa pravom da to odredi, već mora da postoji pravilnik koji će to regulisati, a direktor je taj koji potpiše. To je sasvim normalno i u redu i vi ste to zahtevali i ja sam se sa tim, u principu, složio.

Hvala vam.
Narodna poslanica Judita Popović.