Hvala vam gospođo potpredsednice.
Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naravno da pozdravljamo ovaj amandman Odbora. Takođe smo podneli taj amandman na član 1, smatrajući da zaista ne sme da se diskriminiše ni jedna struka koja je zaposlena u RGZ. Smatramo da je potrebno da se privuku stručnjaci, da se privuče što više diplomiranih pravnika, pogotovo onih sa položenim pravosudnim ispitima, koji će moći da obavljaju veoma zahtevne, veoma stručne, veoma komplikovane poslove u okviru delokruga rada RGZ. Dakle, to bi bilo u potpunosti u redu.
Međutim, tu postoji jedan sistemski problem oko funkcionisanja RGZ. Navodno, još prošle godine kada smo razgovarali o izmenama Zakona o ministarstvima, i tada smo mi podneli jedan amandman, smatrajući da je nedovoljno da rad RGZ nadzire samo jedno ministarstvo i to Ministarstvo građevinarstva. Smatramo da je potrebno da Ministarstvo građevinarstva nadzire onaj deo poslova koji se tiče tih stručnih poslova RGZ, a da Ministarstvo pravde bude nadležno za nadziranje ovog pravnog dela poslova, poslova državne uprave koji su takođe sastavni deo nadležnosti RGZ. Samo tada možemo da dođemo do jedne ozbiljne kontrole rada ovog tako bitnog zavoda, tako bitnog uopšte što se tiče pravne sigurnosti i uopšte funkcionisanja, poštovanja osnovnih ljudskih prava, što se tiče privatne svojine.
Dozvolićete, pravni deo poslova čini danas 50% onih poslova koje obavlja RGZ. Ako je to tako, mislim da nije dobro rešenje da se pravnici, onaj deo struke koji se tiče pre svega stvarnih prava i privatne svojine itd, nekako marginalizuje i gura u drugi plan. Nećete moći da privučete ni investitore, ni nove investicije ukoliko ne uvedete jedan red u funkcionisanje tog RGZ.
Dozvolićete, sadašnja konstrukcija, koja nosi ove zaista komplikovane poslove koji su dati u nadležnost RGZ, je mnogo krhka da bi izdržala sva ona očekivanja koja mi svi imamo od RGZ. Ne smemo izgubiti iz vida da je RGZ preuzeo dobar deo poslova koje su nekada obavljali sudovi. To je u domenu stvarnih prava, uknjižavanja i sprovođenja svojinskih prava na nekretninama. Taj deo posla prosto nije bio onaj izvorni deo poslova RGZ, jer RGZ je evidentirao posednike i posede, a nikako svojinska prava, stvarna prava, hipoteke itd.
Sadašnje funkcionisanje uopšte ekonomije, sadašnje funkcionisanje ulaganja u privredu zahtevaju, između ostalog, jasne papire, čiste papire u vezi evidencije i registracije svih nekretnina, a to možemo postići samo ukoliko tom Republičkom geodetskom zavodu priznamo značaj koji ima i damo sve moguće podrške da ojačamo kapacitete Republičkog geodetskog zavoda. To nije moguće ukoliko se pravna struka nekako skrajne o ostavi po strani, ukoliko se radi o upravljanju ovog zavoda.
Znate, desila se, recimo, situacija da je čak i Ustavni sud raspravljao o ustavnosti jedne odredbe Vlade koja se odnosila na naplatu dvostruke takse ukoliko je neko od klijenata želeo što pre da se realizuje njegov zahtev u vezi upisa određenih prava na nekretnine. To je prosto nedopustivo, da onaj deo poslova za koje ste vi nadležni i koje vi morate po zakonu da radite što je moguće brže i stručnije, vi naplaćujete dodatnu taksu da biste izašli stranci u susret.
Dobro je što je Ustavni sud primetio taj neki problem i ocenio da je to jedna neustavna odredba, ali godinama su građani plaćali dvostruke takse koje čak i nisu tako male. Je li tako, gospodine ministre? To se ne bi desilo da je nad nadzorom RGZ i Ministarstvo pravde i državne uprave imalo to pravo. Prosto, radi se o nekoj vrsti kentaura što se tiče RGZ, zato što imate potpuno dve različite oblasti poslova koje ste vi sada stavili u jedan okvir, a ti poslovi se u toj meri razlikuju da se i struka na neki način diskriminiše, u ovom slučaju pravna struka kada se krenulo sa upodobljavanjem tih zaista niskih plata u Republičkom geodetskom zavodu.
Dakle, postavila bih pitanje – zašto se onda krenulo od toga da se prvo predvidi povećanje geodetskoj struci, pa onda kroz skupštinsku raspravu i raspravu na odboru dođemo do te situacije da jednostavno brišemo tu diskriminaciju? To je prosto nedopustivo. I na ovom primeru se vidi u kojoj meri su nekako te struke na različite načine tretirane. Hajde da ne bude zabune oko toga, mi zaista podržavamo da se u ravnoteže te plate u RGZ i zaista pozdravljamo vašu spremnost da shvatite koliko je to potrebno i pozdravljamo ukoliko zaista postoji dobra volja da se promeni odnos ove vlasti prema tako bitnom zavodu kao što je RGZ.
Prema tome, očekujemo od vas da učinite sve što je u vašoj moći, gospodine ministre, da se poboljša kvalitet rada Republičkog geodetskog zavoda. Očigledno je da nismo postigli još taj kvalitet koji se očekuje od njega. Iz tog razloga očekujemo od vas da u potpunosti tu materiju koja se tiče Republičkog geodetskog zavoda stavite u prvi plan kada se govori o tome da želimo neki privredni oporavak, jer ovo je prvo pitanje toga da li ćemo da ojačamo pravnu državu na temi poštovanja privatne svojine.
Ukoliko to poštovanje bude ne samo deklarativne prirode, nego i kroz ozbiljan rad RGZ i ozbiljan rad Ministarstva, koji pruža svu moguću podršku tome, u tom slučaju možemo očekivati mnogo više investitora i mnogo više investicija, bez kojih, složićemo se oko toga, nema privrednog oporavka.
Dakle, razmišljajte o tome da u celu ovu priču oko Republičkog geodetskog zavoda uvedete i Ministarstvo pravde i državne uprave kao bitnu snagu za podizanje stručnosti, kvaliteta i efikasnosti rada RGZ-a.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zlata Đerić, Dragan Todorović, Aleksandar Senić i zajedno Ljubica Milošević, Slobodan Veličković i Slobodan Jeremić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u raspravi u načelu sam konstatovao da postoje tri nedopustiva rešenja. Jedno od tih nedopustivih rešenja je diskriminacija pravnika i informatičara u odnosu na zaposlene geodetske struke. U tom smislu smo i dali amandman da se ti zaposleni izjednače po svojim primanjima i po stručnoj spremi sa zaposlenima geodetske struke. Nezvanično smo dobili i informaciju da je takav amandman prihvatljiv za Vladu, a dobijamo izveštaj Vlade gde je amandman dobijen. Sa druge strane, taj isti ili skoro isti amandman je prošao ili je usvojen od strane odbora kao amandman odbora.
Ono na šta želim da skrenem pažnju je da je obrazloženje Vlade da se amandman ne prihvata iz razloga što nije izvesno da li će biti dovoljno sredstava za uvećane koeficijente za sve državne službenike u Republičkom geodetskom zavodu. Sa druge strane, dajemo amandman u skoro istom obliku, gde predlagač na samom odboru prihvata i obrazloženje – ovim amandmanom se dovode u jednak položaj svi državni službenici u zavodu koji rade na poslovima katastra nepokretnosti, kao poslovima od opšteg interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od toga koje su struke, sa čim se naravno slažem. Ali, skrećem pažnju na jedan lagodan pristup koji je, po meni, posledica velike nestručnosti pisanja ovog zakona i koji ostavlja posledice na koje ću u narednim javljanjima da ukažem.
Sa druge strane, postavljam pitanje da li ovde postoji sujeta? Dakle, nijedan amandman nije prihvaćen. Pretpostavljam da je nestručnost onih koji su pisali ovaj zakon uticala da njihova velika sujeta ne dozvoli da i jedan amandman bude prihvaćen. Naravno, ne mora da bude prihvaćen samo amandman DS, može da bude prihvaćen i neki drugi amandman, ali pitam - da li je toliko loš svaki amandman ponaosob, da nije mogao nijedan da bude prihvaćen, a davali su odlična rešenja?
Sa druge strane, ministar kaže da su svi amandmani koji se tiču izjednačavanja zaposlenih odbijeni na Vladi. Moram da vas pitam da li sam u pravu. Objašnjavali ste nam da se u rešenjima o zaposlenju i u sistematizaciji nalaze osnovne plate od 23.000 dinara, mislim da ste tačno tu cifru pominjali, i da je nekim fiktivnim uvećanjima, kroz pisanje fiktivnih, dodatnih radnih sati i fiktivnih izlazaka na teren, ta plata uvećavana do nekog prosečnog iznosa, kako smo ovde čuli, 45.000 dinara. Objasnili ste nam da novčana masa za isplate plata neće biti uvećana. Zašto to niste objasnili na Vladi, ili vama vaši koalicioni partneri ne veruju? Dakle, postavljam pitanje – da li u ovoj Vladi uopšte ima poverenja?
Mi smo vam poverovali i dali smo ovde amandmane. Imali smo jedan korektan, konstruktivan razgovor, gde smo zajedno konstatovali da je potrebno da se ozakoni to što je fiktivno prikazivano i da ljudi treba da imaju određene plate. Ali, kako državni sekretar u Ministarstvu finansija može da vam ne dozvoli ili da vam ospori vaše objašnjenje, ako vam veruje i ako je sa njim već dogovoreno da neće biti probijanja novčane mase? Ili se opet ovde radi o nekoj sujeti, gde treba da ispaštaju zaposleni u katastru i da se i dalje dozvoljava njihova diskriminacija?
Pričali ste da je stalno bio štrajk zaposlenih u katastru. Ako bismo postupili po onome kako Vlada kaže, mi bismo imali situaciju da pravnici, informatičari, ne bi bili zadovoljni. Šta ako oni opet stupe u štrajk? Ili biste im i dalje isplaćivali neke fiktivne zarade? Samo vas molim da mi objasnite zašto vam vaši koalicioni partneri iz Vlade nisu poverovali u to da novčana masa neće biti uvećana, ali, molim vas, bez pominjanja nekog mineralnog đubriva, nekih banaka, nekih mostova, koji nisu tema ovog zakona. Hvala.

Reč ima ministar Ilić. Izvolite.

Biću veoma kratak. Tačno je da smo mi ovde razgovarali i tačno je da sam ja imao predloge svih poslaničkih grupa i tačno je da sam to izneo na Vladi. Ministarstvo finansija je smatralo da su u ovaj položaj geometara stavili policiju, poreznike i geometre. Smatrali su, ako otvore problem pravnika, onda drugostepeno i ovi koji se nalaze u Ministarstvu, i oni će da traže isto, pa će tražiti drugi pravnici u MUP-u, pa pravnici na trećem, četvrtom i petom mestu i smatraju da bi to otišlo u nedogled i da bi budžet izašao u tom slučaju iz nekih okvira i to ne bi moglo finansijski da se podrži. To je stav Ministarstva finansija. Oni objašnjavaju da sredstava trenutno u budžetu koji je projektovan za sve nema da bi se to izmirilo.
Prema tome, ne radi se o poverenju i nepoverenju. Ovo je pitanje dogovora sa geometrima, Ministarstvo finansija je dalo zeleno svetlo i to je samo podržalo. Ja vas razumem i shvatam, kao i prethodnog diskutanta. Tačno je da je ovde izuzetno mnogo pravnih pitanja koja su sporna. Sve ovo što je sporno, sve su to sudska rešenja koja su u raznoraznim fazama procesa, itd. Tačno je da to treba urediti, ali, to treba raditi kod promene Zakona o ministarstvima, pa onda uključiti još neko ministarstvo da pripomogne. Ako neki sudski spor traje pet godina, vi ne možete da date bilo kakvo rešenje dok se spor ne okonča. Ostaje problem koji je etiketa za sve nas, a u stvari ne možemo ništa da uradimo dok se spor ne završi.
Zakon o planiranju i izgradnji će vrlo brzo doći ovde u parlament, gde je problematično pitanje imovine. To je pravno pitanje, nije pitanje neke inženjerske struke da bismo mogli mi da ubrzamo. Ako je nešto godinama u sporu, mi moramo da čekamo da se spor završi. Ima tu još mnogo pravnih pitanja koja nisu regulisana već godinama, ali očekujemo da će se to polako završavati.
Ovo nije nepoverenje na Vladi, ovo nije nikakav problem na Vladi, jednostavno, Ministarstvo finansija je smatralo da ako jednu grupaciju pravnika unaprede zvanično, da onda moraju i čitav lanac. To je suština.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Senić. Izvolite.

Nisam baš zadovoljan obrazloženjem, zato što i dalje ostajem pri onom što sam pitao, a to je vaša tvrdnja da novčana masa za katastar konkretno neće biti probijena kada su u pitanju plate. Ali, ono što želim da vas pitam je sledeće - pošto se već direktor izjasnio da prihvata ovaj amandman, da li ste i vi za prihvatanje ovog amandmana? Hvala.

Hvala.
Reč ima dr Janko Veselinović. Izvolite.

Samo ću se nadovezati na ovo što je ministar rekao, kada je u pitanju Zakon o planiranju i izgradnji. Postaviću mu jedno pitanje koje smo, kada smo razgovarali o ovom zakonu u načelnoj raspravi, pomenuli da on nema baš previše svrhe jer neće rešiti brojna pitanja ukoliko se ne odblokira proces legalizacije, odnosno ukoliko se to ne uskladi sa upisom nelegalno sagrađenih objekata u katastar.
Tada je ministar rekao da je zakon o legalizaciji u skupštinskoj proceduri ili proceduri, nisam baš sasvim siguran. Tragao sam na sajtu Skupštine, nije bilo zakona o legalizaciji, tragao sam onda na sajtu Vlade, nije bilo ni tamo tog zakona o legalizaciji. Našao sam ga na sajtu vašeg ministarstva, to je Nacrt zakona o legalizaciji objekata. Taj zakon, pošto je sada u nacrtu, pošto verovatno pre rekonstrukcije Vlade, ako je bude, neće biti drugih zakonodavnih aktivnosti, će doći verovatno ako, naravno, Vlada opstane najesen. Šta će se dešavati do jeseni sa tim procesom? Dakle, ovo je jedna kompleksna oblast.
(Predsedavajuća: Gospodine Veselinoviću, dužnost mi je da vas obavestim da treba da govorimo samo o temi dnevnog reda, a to je amandman na član 1.)
Hvala, predsedavajuća. Verujte mi da su ove dve stvari veoma, veoma povezane. Samo ću da završim.
Moje pitanje. Nema svrhu ni ova izmena zakona, niti upis nelegalno sagrađenih objekata, dok se ne donese novi zakon o legalizaciji, odnosno dok se postojeći ne izmeni. Dakle, pitam vas, ministre, zbog celovitosti rešavanja problema, kada će se zakon o legalizaciji objekata naći u skupštinskoj proceduri i da li imate saglasnost koalicionih partnera za ovaj zakon po 26 članova? Nisam uspeo da pogledam detalje. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Ilić. Izvolite.