Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, poštovani direktore Republičkog geodetskog zavoda, ovim članom 9. predviđene su kazne za odgovorno lice sa geodetskom licencom. Imamo kaznu do godinu dana za sitnije prekršaje i kaznu za oduzimanje licence i oduzimanje licence na period od tri godine ako je lice sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.
Na takav način će RGZ takvim stručnjacima oduzimati licence na period od npr. tri godine. Kako će subjekti nadoknaditi svoju štetu koju su ispaštali zbog ovako loše utvrđenog činjeničnog stanja koje je uradila takva geodetska organizacija? To u principu znači sledeće – uzmem geodetsku organizaciju da premeri moj plac, oni to urade tako da namerno, slučajno uđu greškom u komšijin plac i ja komšiji zauzmem imovinu. Ovim predlogom zakona mi ćemo oduzeti licencu na period od tri godine. Kako će vlasnik tog placa da dokaže kasnije da je to njegova imovina? Njemu je malo tri godine. Njemu će trebati 20 godina sigurno da dokaže da nije njegova krivica, da je pogrešno merenje i trpeće neku štetu.
Zbog toga mislim da je ova kazna od tri godine jako mala, jer po Zakonu o obligacijama će sigurno taj komšija tužiti nekog drugog. Šta se dešava kada geodetske organizacije tako loše premere nešto? Konkretno u Negotinu je loše merenje i sada garažu imamo na sred ulice. Lokalna samouprava treba da napravi put. Treba čoveku da sruši garažu, s tim da mu nadoknadi štetu. Ne može jedina odgovornost geodetske organizacije da bude oduzimanje licence na tri godine jer u ovoj parnici dok neko dokaže da snosi štetu zbog nekog drugog za to prođu određene godine.
Pošto ste tu, direktore, htela bih da vam ukažem i na još jedan problem koji postoji u RGZ. Činjenica je da vi po lokalnim samoupravama i opštinama imate šefove odseka i javna je tajna da postoji sprega šefova odseka i privatnih geodetskih organizacija. Znate da geodetske organizacije daju zahtev za podatke katastru. Katastar je dužan da u određenom roku odgovori po takvom zahtevu. Neću da imenujem kako se zovu te geodetske organizacije. Neću da imenujem opštine. Činjenica je da pojedine geodetske organizacije mnogo brže dođu do podataka od nekih drugih jer su pojedini šefovi odseka istovremeno i vlasnici tih, nezvanični vlasnici. Kada pogledate Agenciju za privredne registre njihova imena nećete naći a u stvari su faktički vlasnici takvih privatnih geodetskih organizacija.
U tom smislu, dobro bi bilo da malo potražite podatke – kojom brzinom katastri u lokalnim samoupravama odgovaraju po zahtevima geodetskim privatnim organizacijama i da li svi dobijaju dan za dan ili neki za pet, sedam ili 15 dana?

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, delimično se slažem sa ovim amandmanom da se kazne povećaju za ona lica koja učestvuju i prave greške u geodetskim radovima.
Posebno je za mene interesantan poslednji stav - izuzetno od stava 1. ovog člana: za izvođenje radova katastarskog klasiranja, montiranja i komasacione procene zemljišta odgovorno je lice iz člana 17. stav 6. ovog zakona. To su poljoprivredni stručnjaci koji će učestvovati u izvođenju bonitiranja, komasacione procene zemljišta itd. To su ta odgovorna lica.
U stavu 4. imamo tri meseca do jedne godine, a u stavu 4. tački 2) na tri godine, lice koje sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisniku u izvršnom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.
Dakle, za strožije sam kazne, s obzirom da dolazim iz opštine gde se to uveliko radilo i opšte su poznati slučajevi te zamene zemljišta gde su u proceni učestvovali razni stručnjaci, pa smo zemljište pored autoputa menjali za najgora zemljišta u najzapuštenijem selu, dakle za nekih šiprag, gde bonitet zemljišta, svakako kvalitet zemljišta ne odgovara onom zemljištu koje je dobijeno.
Posebno je u opasnosti državna imovina koja u katastru, a Kać vam je najbolji primer kako se državno zemljište, ako se nađe na lepom i zgodnom mestu, pored autoputa i ako je još u blizini nekog grada, onda to poljoprivredno zemljište postaje meta raznih, kako se to popularno zove, tajkuna, raznih lica kojima apetiti za nedozvoljenom dobiti u poslovanju sa državom rastu iz godine u godinu. Dakle, opšte poznato je da se ta zamena vršila u Kaću.
Takođe, stigao je odgovor na jedno moje poslaničko pitanje, gde je zemljište u Inđiji pored autoputa, a koje bilo u državnom vlasništvu, zahvaljujući tako nekim procena, postalo predmet nezakonite zamene, odnosno za jedno zemljište koje daleko više vredi kao poljoprivredno i nalazilo se pored autoputa, dato je sasvim drugo zemljište i pri tome izigran Zakon o poljoprivrednom zemljištu.
Lica koja su to uradila nisu, naravno, ničim kažnjena, niti će biti kažnjena, s obzirom da se radi o čoveku koji uvek u poslovanju sa državom lepo zaradi. Zato se slažem, delimično, da se ove kazne dignu, ali koliko vidim u odgovoru na amandman slaže se sa tim da mora da bude neki raspon između najmanje i najveće kazne, pa se zato zalažem da se posebno ovo u stavu 6. - poljoprivredni stručnjaci koji prilikom bonitiranja i komasacione procene zemljišta da se kazne što je moguće strožije. S obzirom da, recimo, na 101 hektar zemljišta ukoliko je ono pored auto puta, ukoliko ga zamenite, ukoliko vam je predsednik opštine prijatelj, ukoliko to sve uradite, ukoliko vas svi pošalju, ukoliko svi zaposleni koji utiču na to budu poslati na odmor na Kopaonik, onda se može desiti da na taj 101 hektar, bivši finansijski direktor jedne stranke, koja sada ima 3%, zaradi između 20-30 miliona evra.
Dakle, bogaćenje onih koji su bili bogati i dalje se nastavlja i mogućnost da se to desi i ubuduće kroz razne zamene zemljišta, kroz razne geodetske radove, kroz katastre nepokretnosti je velika i javna je tajna da od kada nema zemljišnih knjiga u sudovima, od kada je sve to prešlo na katastar, da su uknjiženja, odnosno upisivanja u katastru na nekim mestima veoma sumnjiva.
Zato se slažem da ove kazne, po meni, i tri godine gubitka neke licence je veoma malo, s obzirom da oni koji se okoriste tim zemljištem, na način koji sam već opisivao, steknu imovinsku korist koja se, u slučaju koji sam ja ispitivao, svela na 20 do 30 miliona evra, dakle ukoliko se dobro ušemite, ukoliko sve to lepo uradite, ukoliko nađete nekog ko će vam proceniti da zemljište koje dajete je iste vrednosti kao ono što se dobija, ukoliko to neko uradi, onda država bude na šteti a privatno lice, odnosno razni preduzetnici budu ničim izazvani, dakle ničim zaslužni budu u materijalnoj koristi, koja se meri i desetinama miliona evra.
Naveo sam primer Kaća, naveo sam primer koji se desio u Inđiji, a gde sam dobio odgovor na poslaničko pitanje koje sam podneo. Taj odgovor nije baš potpun, ali iz njega se vidi da je ono što sada tvrdim rađeno. Zalažem se da ovi stručnjaci koji budu radili u Geodetskom zavodu, a bude se ticalo poljoprivrednog zemljišta, budu najprimernije kažnjeni. Koliko vidim, na njih će se odnositi ova druga kazna od tri godine. Hvala.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Dakle, ovo je treći amandman na isti član, a koji dolazi od poslanika iz DSS, na različite delove. Vi ovim članom menjate ceo sadašnji član 19. koji govori o dužnosti lica koje izvodi geodetske radovi. Predviđate, tako stoji u zakonu, da je za geodetske radove koje izvodi geodetska organizacija odgovorno lice koje izvodi te radove u geodetskoj organizaciji.
Ukoliko lice ne izvodi te radove u skladu sa zakonom, RGZ će oduzeti licencu, pečat, legitimaciju i zabraniti izvođenje tih geodetskih radova. Znamo da će biti upisani i u registar koji bi trebalo da bude ili jeste javan, a gde će se tačno videti kome je oduzeta licenca i zabranjeni radovi.
Međutim, ko je odgovoran za štetu koja je naneta trećem licu tj. korisniku usluga? Po ovome vidimo da se tu završava kazna za to lice, a bogami i za geodetsku organizaciju u kojoj on radi. Dakle, oduzme se dozvola, na koji će to biti period? Čuli smo da je tri godine zaista kratak period. Kakvi sve problemi kasnije imaju ta treća lica, odnosno korisnici usluga kada se ti radovi nestručno obavljaju.
Predlažemo da se doda novi stav 7. u ovom članu 9. – za nadoknadu štete koju odgovorno lice iz stava 1. prouzrokuje trećem licu prilikom obavljanja geodetskih radova odgovorna je geodetska organizacija u skladu sa zakonom. Kako bismo imali neku meru, da kažem, i pretnju za sve one geodetske organizacije gde rade nestručni ljudi, sada govorim o tim ljudima koji su nestručni, kojima će se oduzeti licenca, svu onu štetu koju prouzrokuju takvim nestručnim poslovanjem i radovima biće odgovorni i moraće da nadoknade štetu. Videćete kako će se te organizacije, a bogami, i ljudi koji u njima rade odgovornije odnositi prema svojim obavezama i kako će stručno obavljati svoje poslove.
Znam da je ovo delom, a verovatno sve, predmet obligacionog prava i tog zakona. Međutim, imamo i neke druge primere, neke druge zakone koji su prošli kroz ovu skupštinu, a koji su direktno ukazali na to ko će biti odgovoran za samu nadoknadu štete, bez obzira što su to stvari koje su rešene obligacionim odnosima.
Mislim da je trebalo da prihvatite ovaj amandman, jer bi on doprineo boljem radu organizacija i pojedinaca.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović, Milica Vojić Marković i Miroslav Petković.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Ja sam malopre govorila o tome šta će biti objavljeno na internet stranicama, odnosno da će se voditi registar o izdatim licencama za rad geodetskih organizacija, o licencama lica zaposlenih u geodetskim organizacijama itd, kao i da će tu biti podaci o tome kome je oduzeta licenca, zabranjeno izvođenje geodetskih radova itd, da će taj registar voditi Zavod i da će on biti javno dostupan na internet stranici Zavoda. U čemu se sastoji naš amandman? U tome da se dodaje još jedan stav koji glasi – da pristup registru na internet stranici Zavoda je besplatan.
Tačno je da u, čini mi se, članu 20. ima navedeno dosta stvari koje će biti, ili koje jesu, oslobođenje plaćanja nadoknade po starom zakonu, a sada taksi i tačno je da je ovo deo tog geodetskog informativnog sistema, taj registar, barem bi tako trebalo da bude, ali nigde tamo ne piše baš rečju - sam registar.
Ja mislim da nije nikakva šteta da stoji u ovom članu, kad se govori o vođenju registra, da tu stoji da će taj registar biti besplatan. Sada koristim prošlo vreme zato što, ako ovo bude stajalo, onda će to biti zaštita i za budućnost. Jer kod nas, znate, neka organizacija zapadne, ili čak i ministarstvo, zapadne u neke materijalne probleme svoje lične, pa onda krene da naplaćuje raznorazne takse, ne bi li svoj lični ekonomski položaj, da tako kažem, poboljšala.
Znači, ovo bi trebalo i zarad nekih budućih dana da stoji, da će taj registar uvek biti besplatan za sve korisnike.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milorad Mijatović, Vladimir Marinković i Branko Gogić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima dr Vladimir Marinković. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prethodnih nekoliko dana smo čuli mnogo puta da reči govore o spasenju našeg obrazovanja.
Ja želim samo da podsetim da 2005. godine, posle usvajanja Bolonjske deklaracije, nisam ja lično, niti bilo ko drugi, sem gospodina Slobodana Vuksanovića, usvojio i predložio ovakav Zakon o visokom obrazovanju, koji je tada bio ministar prosvete i sporta, i koji je promenjen u određenim blagim izmenama 2010. godine.
Stoga, naš amandman, amandman SDPS odnosi se na čisto jednu sugestiju, kada je u pitanju ministarstvo, kada je u pitanju član 94. koji može da dovede do toga da ljudi koji su završili i imaju zvanje specijalista strukovnih studija, mogu da se pozovu i na Ustav i na Zakon o visokom obrazovanju i da naprave problem kada je u pitanju poštovanje ovakvog člana, te molim da se o tome razmisli.
Prokomentarisao bih samo ono što je gospodin Ilić govorio, a radi se o deficitu kadrova geometara i apelujem na to da Ministarstvo konačno izvrši bolju koordinaciju u vezi zahteva za određenim profilima zanimanja, pogotovo sa Ministarstvom obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, jer mi, u situaciji kada imamo ogroman broj nezaposlenih na našem tržištu rada, imamo definitivno mnogo zanimanja koja su deficitarna u našoj zemlji.
Složio bih se sa koleginicom Vojić Marković, da se napravi neka vrsta jasnog plana i potencijalnih stipendija u siromašnim opštinama kojih nije mnogo, kako bi te ljude privukli i kako bi oni mogli da dobiju zaposlenje, a sa druge strane da Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja obrati pažnju i napravi jedan jasan plan gde će otvoriti više mesta za upis, u skladu sa potrebama same privrede i javnog sektora, a gde će taj upis i broj studenata koji se upisuju smanjivati isto tako u skladu sa tražnjom i potrebama, a ne da imamo ovako jednu situaciju gde su te potrebe privrede i studenata koji završavaju studije na našim fakultetima, visokim školama i univerzitetima, bude potpuno u disproporciji. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.