Stvarno mislim da pozovem sve kolege, pošto je ova rasprava zaista krenula u pogrešnom pravcu i ovo su reči koje ne treba da se koriste, ali ja sam u duhu demokratske borbe pustio sve koji su danas govorili da kažu gotovo sve što su hteli. Nisam nikoga prekidao, nisam mu uzimao reč, nisam ga opominjao da koristi termine koji su neadekvatni Skupštini, nadajući se da je svako dovoljno ozbiljan da ceni da ono što govori slušaju građani Srbije, na kraju krajeva oni će to i ceniti.
Molim sve da od ovog trenutka pokušamo da spustimo strasti i da govorimo o onome što je na dnevnom redu. Na dnevnom redu je – Izmene i dopune zakona o ministarstvima. Dakle, ne radi se o kadrovskim rešenjima, ona će biti pred Narodnom skupštinom za neki dan. Dakle, danas se govori o onome što je ministar izneo u svom uvodnom izlaganju i govori se o promeni zakona koji je pred vama. Dakle, molim vas da se na to koncentrišemo i da se time bavimo.
Gospodin Jovanović, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedniče, povredili ste Poslovnik, član 27. reklamiram.
Znate, nije u duhu demokratije dozvoliti sve. Smeta vam to što je rekao poslanik Đurić. Zašto? Ne uklapa se u tu našminkanu sliku koju ste o sebi napravili. Niste čuli svoje kolege kada su mi tako bezobrazno rekli ono što vam je potom citirao i poslanik Đurić? Pa da, pa naravno. Hoćete da vam kažem ko je sedeo tu pa nije video kada su se čupali kablovi i polivali ljudi, kada su šamarani poslanici? Je li to demokratija? Treba da tražimo elementranu ozbiljnost. A vi, pre 20 godina ste popisivali slave, pre 10 godina ste prebrojavali konje, sad mi prebrojavate vrhove na koje sam se popeo. Tako ovu Skupštinu spuštate na onaj nivo na kome jedino možete da funkcionišete.
Ne slažem se sa vašom idejom, mislim da ste povredili Poslovnik. Nije dopušteno sve. Dopuštena je kritika. Smatram apsolutno neodgovornim, i vi to mislite, sve ovo što se čini poslednjih nekoliko meseci u vezi sa rekonstrukcijom Vlade, sazivanje Skupštine, a ne znamo kada će biti njen nastavak. Predsednik Vlade koji u petak kaže - ja idem 26, mora sve do 26. da bude gotovo, pa onda ne mora da bude gotovo, pa sednica Vlade u nedelju ujutro. Na kraju dobijemo neki referat o kom treba da se izjašnjavamo. Pa ne možemo sebe da ponižavamo, ako vi mislite sami sebe da ponižavate. Rečenice - stalno i delotvorno smo mi u ministarstvu pratili rad Vlade, pa smo uočili da ima nekih problema sa deficitom.
Hoćete li da vas ja zagrebem? I vas i onog kog je Vlada ovde poslala, da vidim kakva vam je tačka pucanja, da vas podsetim na vaše nadimke, na istoriju, na porodicu? Neću to da radim jer nisam to nikad radio. Zbog toga smo mi drugačiji od vas. Ova rasprava će biti pristojna u meri u kojoj su pristojni oni koji danas presudno utiču na politiku u Srbiji. Ne očekujte od nas da nemo posmatramo to što sa zemljom radite, jer ovde živimo.

Naravno da je kritika dozvoljena i biće dozvoljena i imaćemo mogućnosti da je uvek iznesemo, pošto u ovoj zemlji ima mnogo više kritike, kako vidim, i u Skupštini i u medijima, nego što je to ikad bilo ranije. To je dobro, to je potpuno pozitivno.
Nadam se da ovde, što se tiče nadimaka, što se tiče prošlosti i svega ostalog, da se time nećemo baviti, pošto o mnogima bi moglo mnogo da se kaže. Na kraju krajeva, možda jednom organizujemo sednicu pa nek se i kaže.
Što se tiče porodice, ja se nadam da se ničija porodica nikada neće pominjati, pošto je to nešto što je zaista ljudski nedopustivo. Ja članove porodice nikada nikome nisam pominjao, niti imam nameru da pominjem. To nije u duhu pristojnog ponašanja. Ako mi imamo jedni drugima nešto da kažemo, naši članovi porodica nisu dužni da trpe to što smo mi javne ličnosti.
Gospodin Babić, po Poslovniku.

Gospodine predsedniče, povređen je Poslovnik, član 107. Permanentna i stalna pretnja - pomenućemo vam članove porodice, pomenućemo vam istoriju, pomenućemo ne znam šta. To nije govor koji treba i zaslužuje Narodna skupština Republike Srbije. Ne znam da li je to recidiv i da li je to ponašanje nasleđeno iz mnogobrojnih boravaka u Šilerovoj ulici u nekom periodu koji je davno iza nas. Međutim, ne smemo da posmatramo i ne smemo da gledamo na ono što se dešavalo u prošlosti, a bilo je i polivanja vodom, bilo je i čupanja mikrofona. Ne možemo da posmatramo selektivno. Ne možemo da se ne setimo i glasanja iz Bodruma i glasanja iz Atine, što je bilo mnogo opasnije za parlamentarni život i za život jedne zemlje.
S druge strane, ne mogu ni da prihvatim činjenicu ni optužbu kako je, zaboga, ova Vlada Republike Srbije amnestirala ne znam koliko kriminalaca, okružila se kriminalcima. Podsetio bih onoga ko je to rekao da, onda kada je sedeo u ovom parlamentu, prvi zakon 2001. godine koji je bio usvojen u parlamentu sa novom Vladom, posle decembarskih izbora, je bio baš Zakon o amnestiji koji je bio mnogo liberalniji nego što je bio Zakon o amnestiji koji je usvojio ovaj parlament i ova Vlada Republike Srbije.
Što se tiče okruženja kriminalcima, nemojte, molim vas, samo vi da nam pričate o okruženju kriminalaca, kada i ptice na grani znaju ko se, kada i kako i koliko družio sa njima.
Ono što je bilo postavljeno ovde, cenim i nikada nisam pominjao privatno i ne treba ni porodica ni deca da trpe zbog onoga što mi radimo ovde, ali reći rečenicu – dok zarađujem, imam pravo i da trošim, je istina, ali kako, pobogu, od plate od 110.000 dinara da se plati helio, kako već se zove, od 80. hiljada evra.
(Predsednik: Vreme, gospodine Babiću.)
Ja ne mogu to da objasnim, objasnite to građanima Srbije.

Po Poslovniku, Dragan Šutanovac.

Gospodine predsedniče, nažalost moram da konstatujem da ste vi najodgovorniji za situaciju u kojoj se trenutno nalazimo i za ovo stanje u parlamentu, u kome smo očigledno imali pripreme šest meseci da bi nabrojali ko je gde zimovao, letovao i koliko je platio svoje letovanje i zimovanje.
Ministar Selaković je danas došao ovde da vam predoči izmene i dopune Zakona o Vladi, a u stvari cela priprema je bila da, na neki način, pokuša da disciplinuje opoziciju, ne bi li vam pokazao kako je vrlo informisan i zna ko je, gde i kada bio, pa čak zna i tih šest meseci 2003. godine da li su bili užasni, iako je tad imao, ako se ne varam, 18, 19 godina. U tom vremenu smo bili na istoj liniji, ali sa suprotne strane. I danas smo na istoj liniji, ali sa suprotne strane, i ono što je bilo u tih šest meseci, ne daj Bože da se desi sada, verovatno bi se isto ponovilo. Mislim da, kada govori neko o tom vremenu, mora pre svega da uvaži žrtvu koja se tada desila.
A vi, gospodine predsedniče, ne možete reći da ste vi pustili da se ovde vodi dijalog ko kako želi, jer ovo je parlament. Mi smo izabrani od strane građana, vi ste ovde samo prvi među jednakima i morate da upozorite, pre svega, ministra koji je izazvao sve ove replike, a onda i ove koji broje letovanja i zimovanja, podsećaju se 2001. godine, podsećaju se raznih dešavanja praktično u prvoj deceniji prošlog veka. Ovde su cipele letele pre par godina prema govornicima sa te strane. O čemu pričate danas? To što ste se promenili fizički, to nikakva mentalna promena nije. To što kažete da nemate dovoljno podrške u tabloidima, gospodine Stefanoviću, ne znam zaista koje novine vi čitate.
Molim vas da pre svega vi upristojite rad onih koji su došli ovde da zastupaju interes većine. Ako vi to ne umete, onda se povucite pa predajte nekom drugom da vodi današnju Skupštinu. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, izvolite.

Opet ste, gospodine Stefanoviću, povredili član poslovnika 27. Dozvoljavate  svojim stranačkim kolegama da iznose neistinu. Oni, istina, samo to i znaju da rade, ali je vaša obaveza, gospodine Stefanoviću, dok ste predsednik Skupštine, da vodite računa o dužnosti poslanika, a ne o potrebi vaše stranke da na isti način na koji je politiku vodila 20 godina, da to čini i danas.
Da li vi stvarno mislite da postoji još jedna glupost ili laž koju možete da kažete o meni ili o bilo kome iz moje stranke ili iz DS koja će nahraniti gladne u Srbiji, zaposliti one koji su bez posla, omogućiti bolesnima da se leče. Ne čini barberi maramica političara? Što 80.000 evra, što ne osam miliona, što ne osamsto? Da li je to sve zbog toga što ne možeš da se popneš na Avalu? Da li postoji neki drugi način da leči svoje frustracije? Da kažeš svaka čast popeo si se na najteži vrh na svetu, došao si na svoj posao, pa odneo si srpsku zastavu tamo, snimili su film i nisu rekli da su Srbi vandali nego da su divan narod, poštuju te na drugoj strani sveta.
Da li je to teško reći? Hoćete izgubiti promil svoje podrške. Teško je, tesna vam je koža. Došli ste na vlast, a ne znate šta ćete sa njom. Presvukli ste, doterali ste se, uzeli ste po malo, nije vam dosta, hteli biste više, pa sad tu vlast morate da rekonstruišete. Pustili ste iz zatvora svoju vojsku. Da li vam to nije jasno? Vidite na Odboru za bezbednost, tu vam je Nenad Milić. Tražite od gradskog SUP podatke, 80% krivičnih dela u Beogradu od 1. januara izvršili su oni koje ste vi pustili na slobodu. Oni, da bi na čardama po Segedinu branili Kosovo, ovde ćutali. Isti koji su palili Beograd pre četiri godine predvođeni vama. Nema kompromisa oko toga.

Po Poslovniku, Jadranka Joksimović.

Zahvaljujem predsedniče.
Moram da ukažem gospodine predsedniče Skupštine, da ne bih sada rekla dragi kolega, da ste prekršili član 108. s obzirom da niste izrekli opomenu narodnom poslaniku ili narodnim poslanicima ali ovde ću ipak reći narodnom poslaniku koji na brutalan način krši dostojanstvo Narodne skupštine.
Pretpostavljam da svako od nas ima svoj stil, ima svoj mentalni domet i etički domet i to je u redu, ali obavezuje nas kao narodne poslanike da dolazimo u relativno pristojnom stanju i u stanju da, dakle, racionalizujemo svoje misli i da budemo uravnoteženi u nastupu. To bi pretpostavljalo da pošaljemo sliku mladima, pre svega mladima, ali i drugima iz ovog parlamenta da u radno vreme dolazimo upristojeni.
Zbog toga bih predložila da vidimo i da li to može da se uradi, pitam vas, da vidimo ko je danas i uopšte na sednici Skupštine pod dejstvom alkohola ili bilo kojih drugih opijata koji remete uravnoteženost nastupa i šalju veoma lošu sliku iz ove Skupštine. Na ovaj način se ne može raditi u Skupštini. Dakle, apsolutno se ne može raditi u Skupštini jer nema dovoljno, jer nema načina da se odgovori na iracionalnost i bezobrazluk koji možda i nisu čak pripadajući deo nečije ličnosti, u šta ja duboko želim da verujem. Da to proverimo. Hvala vam.