Htela sam da repliciram gospodinu Jovanoviću, vrlo kratko, a možda i nema potrebe, u duhu, jel, ovog pozivajućeg lepog apela kolege da se vratimo na temu rekonstrukcije koja nije stvar od koje treba da bežimo, naprotiv, to je stvar koja zaista treba da za građane Srbije bude jedan dobar signal i dobra vest da se konačno odgovornost shvata na drugačiji način, tako da daleko od toga da mi bežimo.
Samo sam kratko htela gospodinu Jovanoviću oko toga ko je, vidim da je ta moja inicijativa koja je eto bila spontana i ad hok izazvala neku buru negodovanja, izgleda da je i u mojoj poslaničkoj grupi i u svim poslaničkim grupama, ali ja ću baš zato da je nekako još više, ako ja mogu sama da je podržim dodatno.
Znate šta, mene ne interesuje šta ljudi rade van radnog vremena, ovo podrazumevam pod radim vremenom i postoje neke obaveze koje su deo radnog prava ali i radnih obaveza, ja tako to doživljavam, ne vidim zbog čega je to dramatično tako shvaćeno i čak mi govorite o tome kako gospodin Šešelj nikada nije pio. Znate, pravo
da vam kažem, vi ga mnogo bolje poznajete od mene, ja ga nikada u životu nisam upoznala, ali uopšte se ne radi o tome, tim gore ako se ponašao tako a nije bio pod dejstvom ničega, vidite kako je u političkom smislu završio, što vam to ne bude nauk?
Sa druge strane, mislim, potpuno je besmisleno to sad, kolektivni uzdah u Skupštini kao – jao, šta ste to rekli? Znate, mislim, inicijativa je dobra i treba je podržati, hajde da vidimo da li smo svi spremni da poštujemo svoja radna prava za koja dobijamo novac od građana Srbije.
Od tih 110 hiljada neko živi bolje, neko živi čudno, neko gore, a neko mnogo iznad svojih mogućnosti, ali i to je legitimno kao što kažete, sve može da se dokaže, sve može da se opravda, ali odnos u Skupštini mora da se pokaže. Hvala.