Dame i gospodo narodni poslanici, došao sam u Narodnu skupštinu i izvinjavam se što u prepodnevnim satima zbog drugih obaveza i zbog činjenice da je Nikola Selaković određen kao predstavnik Vlade Republike Srbije, nisam došao u Narodnu skupštinu.
Došao sam i zbog toga što sam video iz izlaganja gospodina Samardžića da narodni poslanici ili deo njih želi da govori o rekonstrukciji Vlade, a ne o Zakonu o ministarstvima, što takođe poštujem. To je pravo opozicije. Valjda je to svako od nas ko je bio u opozicionim klupama koristio.
Isto tako kao što sam slušao ili čuo, mogu da pročitam u izveštajima da su neki govorili da se nisu uplašili i da se neće uplašiti ne znam koga, kao da je neko nekoga plašio, a istovremeno su pominjali nečije porodice, trudili se da govore o tuđim posteljama.
Došao sam da sam odgovorim na svako pitanje, ne plašeći se ni Jovanovića, ni Samardžića, ni Stefanovića, jer vas se nisam plašio ni onda kada ste bili najjači, pa vas se ne plašim ni danas. Neću vas se plašiti ni ubuduće.
Došao sam da kažem narodu istinu o svim tim stvarima, a to je….
(Čedomir Jovanović, s mesta: To je obostrano.)
Ako mogu da vas zamolim gospodine Jovanoviću da ne dobacujete. Nemam običaj da vama dobacujem i video sam da vama to nije prijalo jutros kada su neki drugi dobacivali sa čime sam bio potpuno saglasan. Zamolio sam ljude da to slučajno ne urade.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Samo kažem da je obostrano to da se ne plašim. Nije argument.)
Što se tiče Miroslava Miškovića kojeg su neki pominjali, mislim baš gospodin Jovanović, želim da vas obavestim da nikada na najodgovorniji način, ako ste mislili na mene, a sramota bi bilo da ste mislili na nešto što sam čuo po kafanskim kuloarima da neki pričaju, sramota bi bilo da o tome i govorim, nikada ni jednu avionsku kartu nije platio. Evo, živ je Miroslav Mišković, ionako organizuje svakojake sastanke protiv mene pa je dovoljno da kaže tu jednu reč ako je istinita, a ja svojim obrazom garantujem da nikada nijednu avionsku kartu, nikada ni jedan avion niti bilo šta slično meni ili nekom mom nije platio. To sam došao da kažem zbog građana Srbije.
Što se tiče ovoga o čemu ste vi gospodine Stefanoviću govorili, vidim da postoji ta vrsta kataklizmičke slike koju neko pokušava da predstavi i neću ni pokušavati da kažem da je slika realnosti u Srbiji idealna, da je situacija u Srbiji u bilo kojoj sferi društvenog života idealna, ali u mnogim sferama društvenog života je neuporedivo bolja nego u vreme u kojem ste vi bili na vlasti. U mnogim i to ću brojkama da potkrepim. To ću da potkrepim i onim o čemu svaki dan govorite, o zaduživanjima, o visini zaduživanja, po kojim kamatnim stopama se zaduživala jedna Vlada, po kojim kamatnim stopama se zaduživala druga Vlada i zašto je morala da se zadužuje sledeća Vlada.
Niste u pravu gospodine Samardžiću kada govorite o procentu nezaposlenih. Nije dobra vest i nije radosna vest, ali svakako procenat nezaposlenih je slučajno nešto niži nego što je bio pre godinu dana, sa 25,3% na 24,2%. Bićemo zadovoljni tek kada to delimično budemo uspeli da spustimo na nivo ispod 20%. Ne zaboravite da pre samo pet godina je taj nivo bio 14,6%. Dakle, neko je u međuvremenu napravio geometrijskom progresijom taj rast nezaposlenih do nepunih 26%.
Što se tiče najskuplje hrane u Evropi, daleko je srpska hrana od najskuplje hrane. Svakako da je za ljude koji imaju niska primanja svaka cena koju plaćaju veoma visoka, ali je daleko od najskuplje hrane i u regionu, a kamoli u Evropi. Ne razumem čemu vode ta preterivanja, ali to valjda opet da bi se reklo nešto protiv onih koji proizvode hranu ili da bi se uradilo nešto protiv proizvođača hrane.
Što se tiče političkih i emocionalnih niskih politikantskih načina o kojima ste govorili, mi se time ne služimo, a pogledajte ko se time sve vreme služi. Govorite – vratili Dinkića na prozor, a izbacili kroz vrata, ili obrnuto, svejedno. Da li je problem u tome što će čovek da sarađuje zajedno sa nama na dovođenju investitora zato što je sa njima već radio? Kome to u Srbiji smeta? Ti ljudi se vezuju za ljude, ne vezuju se za funkciju. Kakav je tu problem? Ako to može da uradi Jovanović, mi ćemo pozvati Jovanovića. Ako to možete da uradite vi, pozvaćemo vas, pozvaćemo bilo koga i sa tim nemamo nikakav problem, apsolutno nijedan problem sa tim nemamo i to je ono što nas prilično razlikuje u odnosu na vas. Zbog takvog ponašanja sam ponosan na ono kako se ova Vlada ponaša a kako su se ponašale neke prethodne.
Što se tiče lekova za decu, teško je stanje u zdravstvu zbog različitih kriminalnih afera, zbog brojnih malverzacija, zbog velikih čuda koja su se pravila u prethodnih 20 godina, da budem sasvim otvoren, možda čak i 25 godina, kako god hoćete. Teško ćemo isplivati iz tog stanja u narednih dve ili tri godine.
Ali, nije baš moralno da nam vi o tome držite pridike i moralne lekcije, jer vaše vlade su dovele do teške situacije i uništenja i Fonda za zdravstvo i naših ključnih farmaceutskih kompanija i naših velefarmaceutskih kompanija i proizvođačkih. Ne znam šta je tu zamerka, sem činjenice da smo kršeći uredbe i podzakonske i menjajući te podzakonske norme da bismo ih uskladili sa zakonima, doneli odluku da pomažemo deci i da obezbedimo lečenje u inostranstvu i za koje, tačno je, nema dovoljno novca, ali dajemo sve od sebe da to uradimo. Vi nas ovde predstavljate kao neke ljude koji su monstrumi, koji bi decu da ostave bez lekova.
Biću sasvim otvoren, pričao sam nekada o tome sa Vojislavom Koštunicom. Kada smo prijateljski razgovarali pre nekoliko meseci, on nije pomenuo – sećaš li se naslovnih strana jednog lista kada su oni zbog Kosova tražili izbore i kada se išlo na nove izbore? U to vreme je išla jedna hajka svaki dan, koja je govorila o tome kako neko vezuje bolesnike za radijatore u KC Srbije, kao da to neko namerno radi, da li sam Koštunica radi ili cela Vlada, svi su ludaci, pa su sad rešili da tako nešto naprave.
Moram da priznam da takvu vrstu pristupa ne mogu da razumem, kao što nisam ni tada mogao da je razumem, bez obzira što smo bili na suprotnim političkim stranama. Kao što meni nije problem da kažem gde sam pogrešio, tako nikada ne mogu da razumem one koji nešto ne znaju dovoljno, pa su dobili poluinformaciju. Onda pitajte šta je bilo oko odluke Vlade vezano za Emirate, šta je bilo oko nekog hotela. Ako niste čuli, to neće biti taj hotel, mora da se sruši, a niža je cena nečeg srušenog. Tek ćemo da vidimo šta je Direkcija za imovinu uradila, a neko hoće da uloži ogroman novac, desetine miliona, da bi tu podigao nešto mnogo drugačije, da bi zaposlio ljude, a za to neće imati posebne subvencije koje inače dajemo, jer bez tih posebnih subvencija ne možete da privučete nikoga, jer i Bugarska i Makedonija daju veliki novac da bi nekog investitora privukli, u čemu je vaša vlada bila šampion. Pokušaću da te subvencije budu što je moguće niže i svi mi zajedno u ovoj vladi da budu što je moguće niže, ali bez tih subvencija nećemo moći da privučemo ozbiljnije strane investitore.
Ako je vaša sumnja da je neko negde ukrao pare, molim vas da to kažete i nazovete tim imenom. Kažite – ukrao si 100.000 evra, ukrao si 500.000 evra, ukrao si 1.000.000 evra. Kažite nam to, nemojte da se krijemo iza nečega, mnogo smo dobri, nacrtaćemo da je to tako, ali to baš nećemo na takav način da kažemo. Tako ne znam da li smo uradili u ovoj sferi nešto ili u onoj sferi nešto. U mnogo sfera ima problema. Vas sam poslušao, učinilo mi se kao dobar predlog. Mislim da su stranci mogli da budu i članovi Vlade, da je trebalo da nam pomognu ljudi koji su stručni. Vi ste rekli – to je patriotsko pitanje, nemojte, imamo toliko mladih i stručnih ljudi u inostranstvu.
Kada smo odlučili da dovedemo mlade i stručne, da je teško naći tako mlade i stručne ljude kakve smo mi doveli, onda ni to nije bilo dovoljno dobro. Šta god da uradite, nikad nije dovoljno dobro. Kažite nam šta je to dobro. Da li ima negde ijedna stvar koja je u nečemu dobra?
Saglasan sam sa onim što je rekao gospodin Samardžić. Imamo određene probleme u sferi pravosuđa i nema nikakve sumnje. Nije to tajna, gospodine Samardžiću. To znate i vi, kao i ja. Te probleme ćemo da vučemo još nekoliko godina, ali se nadam da ćemo posle toga imati uređen sistem, ne zbog toga što imamo loše zakone, nego zato što je to naša praksa već trideset godina, što je kod nas najlakše da stavite nešto… Imate mnogo dobrih sudija, odličnih pravnika, ali imate i deo onih koji najviše vole da drže nešto u fioci po pet godina. Mi imamo i dalje predmete mislim i iz 1996. godine koji nisu okončani. Kako mislimo da napredujemo i da nešto napravimo? Ne možemo. Tačno je da je to problem.
Vi kažete – to je krivica Vlade. Nije to krivica Vlade, upravo zato što se Vlada nije mešala. Kao što sam ove druge stvari oko Miškovića otvoreno rekao u lice svim građanima Srbije, sad vama kažem – nikada nijednog sudiju nismo pozvali za bilo koji predmet. Da li mislite da su nam se sve odluke svidele, Apelacionog ili ne znam kog suda? Nisu, naravno. Jedino gde smo reagovali javno, to je bila, čini mi se, presuda povodom predmeta oko gospodina Draškovića u Budvi, zato što je nelogično da pomagača nema ili da posle 13 godina to ne može da se završi.
Logika vas je terala da reagujete, ali da se ne mešate i da ne izgovarate nijedno ime, da ništa ne kažete ni o jednom sudiji, niti o bilo kome, niti o bilo čemu, zato što tako morate da se ponašate. Da smo bilo kako drugačije reagovali, vi biste nam rekli – ne mešajte se u srpsko pravosuđe. To biste nam s pravom rekli. Ovako te probleme i mi vidimo, ali ljudi u Srbiji moraju da znaju da Vlada to ne može da radi.
Odbacujem svaku vrstu priče o tome da smo vršili pritisak na Ustavni sud Srbije. Nikakav pritisak na Ustavni sud Srbije nismo vršili, apsolutno nikakav, osim što smo pokušali i mislim završili da Ustavni sud posle toliko godina dobije svoju zgradu, svoj reprezentativni objekat, da bismo i time ojačali institucionalizam u ovoj zemlji, da bismo pokazali da ta jedna od najvažnijih institucija u ovoj zemlji mora da bude poštovana, da ima svoju zgradu i da ljudi imaju neku vrstu strahopoštovanja prema toj zgradi, pogotovo političari, jer će donositi odluke koje se nama ne sviđaju, vama ne sviđaju, svejedno. Nikakvu drugu vrstu pritiska ni povodom Kosova i Metohije, niti bilo kojim drugim povodom nismo vršili.
Hoću da vam kažem još jednu stvar. Video sam danas kako to teče kroz različite izjave i kroz to kakva se kampanja vodi. Znam kad neko kaže – radili ste ovo ili ono Dačiću da biste ustoličili Vučića, radili ste ovo ili ono nekom drugom da bi Vučić preuzeo svu vlast. Čak sam slušao izjave od ljudi koji nisu pravnici, a lideri su u opoziciji, koji kažu – Vučić hoće nove izbore da bi ozvaničio autokratiju koja već postoji. Pravnici su se nasmejali u sali. Nisam želeo to ni da komentarišem. Ne znam kako to narodnom voljom ozvaničavate autokratiju. Time ozvaničavate demokratiju, a ne autokratiju. S druge strane, izbora nema. S treće strane, valjda sam jedini koji je dobrovoljno napustio ceo resor ili otišao od nekud ne želeći da ima toliko vlasti, jer ne mogu da obavljam taj posao na takav način. I sam sam, pošto ste rekli, gospodine Stefanoviću, niko nije rekao zašto ne može i zašto ne valja, nije istina. Ja sam rekao da ja nisam bio sposoban da obavljam ta dva posla u isto vreme i da nisam imao ni vremena, ni mogućnosti, ni snage, ni energije, ni svega drugog i zbog toga podneo ostavku. Tako da, nije istina da ljudi nisu rekli zbog čega više ne obavljaju određene dužnosti.
Ali ja znam da se tu radi o nečemu drugom. Problem je SNS, popularnost SNS i naravno da je problem Aleksandar Vučić. Znam kome jeste, znam kome nije. Ne žalim se zbog toga što nekima jesam, ostaću im to i dalje. Žao mi je zbog nekih kojima jesam, a koji neke stvari pogrešno vide i nadam se da u budućnosti neću biti.
Ne morate da izmišljate razloge da biste napadali našu stranku i da govorite o tome kako negde neko nešto nečim preti, pošto vam nigde niko ničim nikada nije pretio, ni na koji način, niti se na takav način razgovara. Svi se poznajemo 20 godina i ako je gospodin Selaković u nečemu pogrešio, pogrešio je u tome što je rekao, za nešto što je izgovoreno u skupštinskoj sali, za skupštinskom govornicom, da sledi krivična prijava. Ne može da sledi krivična prijava za ono što je izgovoreno u skupštinskoj sali, ne bi bilo normalno, ne bi bilo u duhu parlamentarne demokratije i parlamentarne prakse, ali sve ostalo je sve vreme bila hajka na njega i hajka na SNS.
Moram da vam kažem, to što ćete da dobacujete i da vičete ni malo me neće poremetiti, ni malo me neće uznemiriti i ni malo me neće zaplašiti. To slušam ionako svaki dan. Samo čujem kako nekada, kada neko vama nešto kaže, kako odmah govorite kako on, tobože, preti, kako vam ne znam šta izgovara. To ne sme da se dešava u ovom domu. Možemo da razgovaramo, da se ne slažemo ni u čemu, ali moramo da razgovaramo mirno, staloženo, a narod će da bude taj koji će da proceni ko je govorio istinu, ko se borio za njegove interese, ko se možda nije dovoljno borio za njegove interese, jer verujem da svi u ovoj sali žele dobro Srbiji.
Želim da vam kažem da smo mi na kraju, kao ta ozloglašena politička stranka, poslušali još jedan vaš predlog. Imaćemo tri od pet ministara koji će biti ljudi koji nikada nisu pripadali SNS i za koje ne verujem da ćete lako moći da pronađete mane i zamerke profesionalne primedbe. Ako to nije dobro za Srbiju, a znam da to nije uvek bilo dobro ni mojoj stranci, razumem ljude u stranci koji će da kažu – mi smo se borili, a neki drugi dobijaju mogućnost da pokazuju da li nešto znaju, a ne mi, ali moram da priznam da ne razumem one koji su nas sve vreme optuživali za pokušaj prikupljanja sve veće partijske moći, a kada se odreknemo takve vrste partijske moći i kada najvažnije resore damo ljudima koji ne pripadaju nijednoj političkoj partiji, i onda je neki problem. Kad god se nešto desi, neki je problem. Takav je problem i sa hrastom, koji nikada neću razumeti, takav je problem i sa zgradom Generalštaba o kojoj sam razgovarao sa gospodinom Šutanovcem i on je tu uvek imao korektan stav i dobro razumeo šta je ono što je obaveza Srbije i šta je ono što je naša obaveza da po tom pitanju uradimo, kao što nikada neću razumeti one koji su stali pa počeli da govore – sad kada ste krenuli u taj projekat „Beograd na vodi“, baš nam treba železnica tu da stoji, nemojte da radite to, bez obzira što to može da donese dve, tri, možda čak i pet ili šest milijardi ovom gradu i ovoj zemlji.
Ako je to politika, da sve što se uradi, pa makar se učini i ono za šta ste se vi zalagali, da mora da bude loše i da uvek morate da nađete dovoljno teških reči da biste svoje stanovište potkrepili, ja tu vrstu kritike odbacujem. Ako imate primedbe koje su dobronamerne, dobronamerne ne prema nama, ne tražimo to od vas, dobronamerne ili dobre za zemlju, mi ćemo ih prihvatiti i ne bi bilo prvi put. Ne bih imao problem da to kažem, jer meni nije bio problem da kažem i kada sam grešio oko mirovnih misija, iako nema takve moje izjave, ali sam drugačije mislio, pa me nije bilo sramota da kažem da sam drugačije mislio.
Moram da priznam da takvo stanovište i takav stav, način na koji vi izlažete u Narodnoj skupštini ne mogu da prihvatim, a sve primedbe koje su racionalne, razložne i sve ono što možemo da promenimo, popravimo i u samom Zakonu o ministarstvima i u samoj rekonstrukciji. Vidite da nema više onog člana kojim možete da menjate pomoćnike i zamenike, i tu vašu primedbu smo prošli put uvažili, koja je bila najveća, ako se sećate, od pre godinu dana. Dakle, dajte da pronađemo takva rešenja. Nemojte da pravite od nekoga ko nema rogove nekoga ko ima dvostruke rogove, kao što, kada smo mi to radili, pravili smo glupu grešku i zato ste toliko dugo opstajali na vlasti. Hvala vam najlepše.