Dakle, govorim o izmenama i dopunama Zakona. Sve je u redu. Evo, vidite šta učini atmosfera, da naprosto nismo sigurni kada je šta, jer se toliko ljudi javilo po Poslovniku, zaboravljajući šta je danas tema. Ovo je tema i ja sam odlučio da budem ovlašćeni predstavnik u RS, a oni su smatrali da je način na koji ću ja o tome govoriti adekvatan. Zahvaljujem se kolegama iz URS.
Samo da kažem, to bi moglo da bude po Poslovniku da sam tako uzimao reč, inače bih vas tom prilikom zamolio da prekinete replike. Ako svi govorimo da Srbija nema vremena, onda da ne gubimo vreme oko toga da promovišemo priču da mi verujemo da je neko drugi kriv – nije nego. Naravno da je drugi kriv. Uvek je tako.
Čuo sam da su neki građani Srbije, oni koji imaju pare za šampanjac i koji piju šampanjac, da su otvarali za svoje pare svoje šampanjce, njihovo pravo, jer su i oni pomislili da je smenjen Mlađan Dinkić. Ti se najviše i raduju. Naravno, to i jeste tema današnje sednice i ovih izmena i dopuna Zakona, što se bojim da što zbog političkih strasti, što zbog ozbiljnih problema, a Srbija je u ozbiljnim problemima, smo malo pomešali šta je čiji posao, šta su koalicije, šta su ostavke, šta je odgovornost i preselili smo sve o čemu govorimo na televizijske ekrane.
Pa i sada u diskusiji malopre sam čuo da predstavnik jedne stranke, vi znate da ne volim da govorim imena stranaka jer ljudi koji su u jednoj stranci začas to promene, dešava se, ljudski je, zašto bih sve to pamtio ili budu službenici u nekoj stranci ili u Vladi, pa se onda ponašaju kao da su vodili celu Vladu, to ne treba da nas zbunjuje. Oni su pratili, recimo, neki glavni odbor pa imaju primedbu što je taj glavni odbor u otvorenom delu bio javno prenošen. To se dešava već godinama. Već godinama neka stranka ima glavni odbor i onda u direktnom prenosu neka televizija vidi u tome neku korist i onda se uključi i to direktno prenosi. To je stvar za političku diskusiju i očito govorio o tome kako se koristi politička moć. Interesuje me samo zakon, te ja kada tako nešto vidim, samo se zabrinem zašto ne piše – iznajmljeni termin, jer po zakonu, ako je stranka to platila, mora da piše iznajmljeni termin ili zašto ne piše ono što po zakonu piše da na početku treba da piše – ovo ne preporučujemo gledaocima ispod određenog broja godina. Kao što znate, za prethodnih 20 godina, pošto svi stalno govore 20 godina, sam se ja nagledao i onih programa i prenosa na kojima je na početku trebalo da piše – ovo ne preporučujemo ni jednom gledaocu. Bilo je i toga.
Posao ovog zakonodavnog doma je da vodi računa o zakonu. Izmena i dopuna zakona koja se nalazi danas pred nama nije nikakav uzrok. Te izmene i dopune su posledica svega onoga što se dešavalo prethodnih meseci u pokušajima različitih ljudi, nezavisno od toga da li su u Vladi ili nisu, da se iznađe način da se strašno teška situacija u kojoj se nalaze građani Srbije i država Srbija eventualno popravi i da pri tome smo svi svesni da od toga ne može da bude efekata odmah i da građani neće biti zadovoljni ako čuju činjenice.
Potpredsednik Vlade, gospodin Vučić je malopre rekao da neće da vam govori podatke u nekoj političkoj diskusiji o tome koliki je izvoz. Mogu da vam govorim sve podatke, ali neću. Dovoljno je samo da vam kažem da od prvih 15 izvoznika su samo dva izvoznika vezana za auto industriju. Ostalih 13 nisu, ali to nije ključno, jer od toga građani i dalje ne žive bolje. Treba stotine i stotine firmi koje povećavaju izvoz i da u njima rade naši ljudi. Pri tome, ne ma koji ljudi nego oni kojima je najteže, a to su ljudi koji imaju 45 godina, nemaju posao, 50 godina, 55 godina i pred njima je daće bog još mnogo godina života, imaju ogromno iskustvo i kako ćemo njih da uposlimo?
Vratimo se na ono što je tema dnevnog reda. Posledica, a to su izmene i dopune i to tačno onako kako ste definisali gospodine Selakoviću, personalna, kao povodom personalni sa personalnim povodom, jeste posledice one javno saopštene odluke, neko je danas rekao, pre tačno 170 dana. Nije loše znati činjenice, sutra je inače 13 dana ove Vlade koja se okupila oko ciljeva koji nadam se nisu promenjeni, jer niko nije rekao da su promenjeni, te u tom smislu svako ko poštuje te ciljeve će je podržavati i u buduće. Jedno su koalicioni sporazumi, a jedno su ciljevi Vlade koje Skupština usvoji ovde usvoji, kao politiku Vlade.
Dakle pre 170 dana se došlo javne poruke da treba na ličnom primeru, a nadam se da imam dovoljno prava da govorim o ličnim primerima u politici i javnom životu, treba na ličnom primeru odmah pokazati šta je odgovornost, ne tražiti krivca, nego mnogi ljudi ulaze i budu pozvani na različita mesta sa dobrim namerama, sa dobrim idejama, onda se ispostavi da je ili posao prekomlikovan ili se oni nisu snašli, a dobri su ljudi. Dakle na ovaj ili onaj način treba odmah zameniti te ljude i postaviti druge. To je nešto što smo odmah podržali. Kada kažem mi, mislim na URS iz jednostavnog razloga što jedino u našem programu to piše kao obaveza i odmah na početku se kaže – politički život je i dalje samo život. U životu morate da izmerite prolazna vremena, sagledate svoje i tuđe rezultate i dogovorite se šta ćete u narednom periodu da radite.
Ispostavilo se, jer je reč o živim ljudima, o živim strankama, o užasno teškoj i komplikovanoj situaciji u kojoj se svi mi odgovorni nalazimo, koji vodimo računa o tome kako i drugi žive, a ne samo oni koji piju šampanjac, i koji se krećemo Srbijom i stvarno vidimo sa kojim nerešivim problemima se ljudi suočavaju. Jedno je siromaštvo države da pokrene investicije koliko god u različitim vladama, na različite načine nastojala da to subvencioniše, a jedno je ono siromaštvo građana, ona beda koja ljude ponižava, koja ih čini nemoćnim, nespremnim da išta urade.
Ključna obaveza svih, svejedno da li su pozicija ili opozicija, da li su trenutno na vlasti ili nisu, jeste da da nadu tim ljudima da bi oni mogli, jer samo oni mogu da promene Srbiju, jer građani Srbije su samo oni. Niko drugi to ne može.
Da se odmah razumemo. Uskoro će se govoriti o imenima ljudi onih koji će doći u Vladu. Danas ću reći, a to ću ponoviti u četvrtak ili u petak, onog časa kada budu na sednici ta imena, svakome ko danas ulazi u Vladu, pojedinačno ću reći – dobrodošao u Vladu Srbije. Svakome ko dolazi u Srbiju reći ću – dobrodošao u Srbiju, jer ta dobrodošlica jeste preduslov da posle toga ljudima morate da kažete – a to što ste došli, došli ste da odradite jedan posao i dočekala vas je dobrodošlica Narodne skupštine. Iz toga sledi vaša obaveza da striktno poštujete zakon, ne političku volju, zakon, da striktno poštujete obaveze, a politička volja se definiše posle izbora kada god oni došli i kako god da se napravila neka većina od 15, 20 ili 150 stranaka.
Pre nego što to izgovorim onima koji se spremaju i pokažu spremnost da preuzmu obaveze rada u Vladi, moram da se vratim na ovo o čemu smo pričali, jeste jedna krajnje normalna situacija koja kaže da koga god da smo poslali negde da radi jedan posao, a procenili smo da se tu nije snašao, svejedno sa stanovišta stranke ili države ili onoga što je opis radnog mesta, odmah ćemo zameniti da se ne dogodi da on kada smo svi postali svesni da ne rade dobro svoj posao, još mesecima radi svoj posao. Ispostavilo se da to nije lako uraditi u Srbiji. Nije lako jer postoje različiti politički interesi, političke sujete.
Onda se došlo do druge ideje koja kaže hajdemo da iskoristimo tu situaciju i tu ideju smo podržali, da počnemo sa jednom suštinskom, dubinskom rekonstrukcijom koja će kao povod imati različite personalne promene, ali se na žalost zbog nespremnosti mnogih kao što znate u jednom trenutku to završilo, a od tada je prošlo dva meseca.
Poštujem sve one koji poštuju rokove koje su sami izgovorili, ali postoje i rokovi koji se pojavljuju po medijima. U odnosu na to odjednom smo se našli u situaciji da ljudi saopštavaju preko medija da su oni podneli ostavke u svojim strankama. Nemam ništa protiv da ljudi obaveste stranku i to mi je u redu. Imam protiv ako se zaboravi, i to podsećam sada poziciju i opoziciju šta kaže Ustav, a slažem se sa vama gospodine Vučiću, svaka odluka Ustavnog suda i svaki član Ustava moraju da se poštuju.
Ljudi se zaborave, član 5. Ustava kaže – stranke ne mogu neposredno vršiti vlast. To je najstrože zabranjeno. Zna se šta je ostavka, zna se koje daje, zna se kako je daje, zna se kako se ona konstatuje ili usvaja, zna se šta je smena šta je zamena. Dakle, za sve postoji procedura. Strašno je važno za sve one dobronamerne, a poštujem činjenicu da su mnogi u vlasti pokazali javnu spremnost da se ponašamo u skladu sa osnovnim temeljnim načelima da ne bismo ugrozili proceduru. Demokratija je ne samo većina, demokratija je pre svega procedura.
Drugo, da se ne bismo našli u situaciji da zbog trenutnih političkih neslaganja se stalno lišavamo bilo ljudi, bilo ideja, a ideje nemaju autorsko vlasništvo, sve dobre ideje ko god ih upotrebi za dobro Srbije uvek će imati moju podršku. Svi kvalitetni ljudi koji su spremni da rade za dobro Srbije imaće moju podršku, ali ne smemo da se nađemo u situaciji da građani više veruju televizijskoj emisiji, nego državnim institucijama. To je opasna situacija.
Vi ste, predsedniče Stefanoviću, jutros bili na televiziji u jednoj emisiji. Tom prilikom novinarka, koja se očito takođe informiše, vrlo simpatična dama, pita vas – da li ste razočarani što niste predloženi za ministra? Zamislite, pitate predsednika Skupštine da li je razočaran što nije predložen za ministra, u državi u kojoj i prava i obaveze poslanika daleko prevazilaze neka prava i obaveze ministra, a kamoli ovlašćenja predsednika Skupštine, jedna od tri funkcije predsednika republike, koja garantuje funkcionisanje Ustava i u najtežim vremenima, vanrednim stanjima, onda kad Skupština ne može ni da se sastane ili Vlada ne može da se sastane.
Naravno, vi ste vrlo simpatično odgovorili i to je bilo lepo čuti, ali ja bih se odmah zabrinuo, kao svaki gledalac, da li je moguće da smo do te mere poremetili šta je šta? Da li znate šta se dešava, kako završava kad građani pomisle da se u Takovskoj nalazi vlast? Da li se sećate toga? Ili, tamo gde se nalazi RIK, sećate li da onda milioni ljudi prođu pored zgrade Vlade sa idejom da smene Vladu? To su stvari iz kojih moramo da naučimo.
Ovo isto ne zameram nikome, ali kad vas podsećam na to šta je stranka, šta je Vlada, šta je Narodna skupština, podsećam sve, jer ovde se danas nekoliko puta pominjalo šta je bilo pre 10, pre 20 godina. Sećam se šta je bilo i pre 10 i pre 20 godina. Podržavam činjenicu da se ljudi menjaju. To je jedina nada. Nadam se da se i ja menjam i voleo bih da se menjam na bolje ili bar da ne menjam one stvari koje ne mogu da promenim na bolje, a o nekim stvarima kako ću se menjati ne odlučujem, kao i svako od nas. Sve sam stariji, fizički sam sve nemoćniji. Ne mogu više da pamtim po 20 cifara u nizu što sam lako mogao, Bože moj.
Kao što u svakom vojvođanskom gradu ne morate da objašnjavate zašto je važno, pa se zato tamo najviše plaća pretplata i televizijska i sve ostale i porez u najvećem procentu, ne morate da objašnjavate koje su institucije važne. Na svakom trgu imate, tu je opština, tu je sud, opština, parlament, tu je crkva, tu je škola i vi naučite, prolazeći pored toga šta je stvarno važno.
(Predsednik: Vreme.)
Dozvolite mi samo još nekoliko rečenica.
(Predsednik: Ljute se kolege koje su me upozorile da neravnomerno raspoređujem, zato što uvek gledam da dam po nekoliko rečenica ljudima da završe, pa vas ja molim da završite u desetak sekundi, ako možete, da ne bismo kršili Poslovnik.)
Onda ću završiti jednom lepom ličnom porukom. Kada znamo ko je, onda imamo Narodnu skupštinu i učinimo svi danas da Narodna skupština bude ozbiljan dom, onda kad nas sretne sa svojim detetom, pošto se ovde u negativnom kontekstu govorilo o porodicama, ja volim u pozitivnom, kad nas sretne neko ko je na čelu opozicije, kad sretne predsednika Skupštine, onda on kaže – sine, dođi da te upoznam, ovaj gospodin je onaj čika koji vodi Skupštinu u koju ja odlazim svakog dana. Da li je tako, gospodine Vučiću? Treba svima da učinimo svi da i prilikom izmena i dopuna ovih zakona, a o amandmanima ćemo govoriti kasnije, učinimo sve da pokažemo šta znači čuvati dostojanstvo Doma Narodne skupštine. Hvala svima što ste me saslušali. To je ono što sam želeo danas da vam kažem.
