Znam gospodine Selakoviću, ali pričamo o ozbiljnim stvarima i zemlja je u ozbiljnom trenutku. Pa, nemojte to tako, za neke ozbiljnije i krupnije stvari potrebna je veća politička volja. Ko je protiv oštrijih reformi? To recite. Zato vam kažem, poštenije je da idete na izbore, da svi idemo na izbore. Da tu kažemo kakvu između ostalog i državu i ministarstvo hoćemo, pa onda valjda da prave vladu one političke grupacije i opcije koje se u tome slažu, ili su makar slične. Ko vama pravi problem?
Za Ministarstvo ekologije smo utvrdili da nema problema između jednog dela SNS i SPS, koliko sam shvatio. Ko je onda problem? Vrlo sam direktno pitao. Jel problem politička pozicija Milana Bačevića, nekoga ko stoji iza njega? Ima još deset takvih primera, da ne idem redom. Zato vam kažem da niste vi najbolji predstavnik za ovu tačku. Ovo je političko pitanje. Mislim da jeste političko pitanje i zato što je tako poslednjih dvadeset i nešto godina, a i po svojoj prirodi je političko, zato što vi precenjuje značaj državne uprave u užem smislu reči u reformama.
U zemlji koja je ovoliko razorena, prave reforme, one duboke reforme u društvu, u shvatanju potiču iz političkih okvira, krugova, a onda ih eventualno sprovode manje ili više sposobne, savesne, brojne državne birokrate. Pa nemojte mi reći, gospodine Selakoviću. Vi kažete, gospodin Vučić to kaže – hoćemo da smanjimo deficit, hoćemo da smanjimo zaduživanje, da prepakujemo dugove, da promenimo strukturu javnih preduzeća. Pa jesu li birokrate u Vladi, u jednom, drugom ili trećem ministarstvu napravile deficit od skoro dve milijarde evra, ili je to posledica činjenice da država ne može više ništa da proizvede? Da se gazi godinama ovde privatna svojina i privatna inicijativa, kao nesporno najzdraviji izvor i ličnog i društvenog bogatstva.
Nije kriv direktor Uprave za javni dug zbog toga. On čovek pokušava i relativno uspeva da prodaje te papire, ali ne može to da uradi u ime zemlje koja se ovako raspada. A za taj raspad su krivi političari. I zbog toga je moja argumentacija, gospodine Selakoviću, bila ovakva, i zbog toga sam insistirao na ovom jednom primeru jer mislim da bi on mogao da pokaže i opšti model propasti vašeg koncepta rekonstrukcije Vlade.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojimirović.

Poštovane koleginice i kolege dati svoj mali doprinos ovoj raspravi, koja je jutros počela veoma burno, pa je tu bilo i rečenica da je ova podela Dinkića na pola, da je ovo zakon o rekonstrukciji Vlade i na kraju smo došli do toga da su ovo samo izmene i dopune Zakona o ministarstvima.
Pitanje koje je postavio kolege Bojan Đurić je veoma interesantno, vezano za Ministarstvo ekologije. Evo i ja se slažem da je trebalo da bude u ovom Predlogu izmena i dopuna Ministarstva za ekologiju. Ali, to je moje lično mišljenje. Neko će reći, pa to je predložio i Borko. Pa šta ako je predložio Borko. Za svaku dobronamernu ideju uvek sam spreman da je prihvatim.
Imam ja i drugo viđenje. Po meni Ministarstvo prosvete, nauke, tehnološkog razvoja informatičkog itd, ja bi podelio na Ministarstvo obrazovanja i vaspitanja, jer odavno je vaspitanje izbačeno iz naših škola. Posebno bi postojalo Ministarstvo nauke. Ali kažem, to je moje lično mišljenje.
Nas ima ovde 250, kada bi svi dobili tu slobodu da napravimo predlog ministarstava u Vladi verujem da ne bi bilo dva poslanika koji bi dali potpuno isti predlog, a pogotovo kada bi trebali da damo i opis poslova tih ministarstava koja ona trebaju da izvršavaju.
Kolege iz SPS, isto kao i kolega Vučić su, odnosno jedan od njih Neđa, je bio mišljenja da je trebalo uvesti Ministarstvo za ekologiju. Ali to su njihova privatna mišljenja isto kao što je i moje pojedinačno mišljenje. Oni koji su kreirali ovaj zakon, odnosno koji su imali tu snagu da predlože taj zakon nisu mogli da iznesu nešto što je maksimalno, nego su dali u ovim trenucima optimalno rešenje, znači rešenje koje uz neka ograničenja pruža mogućnost da se postigne nešto što je zajedničko.
Isto tako vezano za tu efikasnost Vlade. Mnogi od vas, a i mnogi u mojoj stranci kažu, Vlada će biti efikasnija ako bude manje ministarstava. Nije tačno. Broj ministarstava uopšte ne određuje efikasnost Vlade. Vlada je efikasna onoliko koliko je sposobna da realizuje ciljeve koje je postavila. Niko od nas i niko od građana ne bi imao ništa protiv da Vlada koja ima i 20 i 30 ministara opstane ako bi oni mnogo bolje živeli. Prema tome, na nama je da se izjasnimo o zakonu, odnosno izmenama Zakona o ministarstvima koji su danas na dnevnom redu.
Osim toga neki poslanici su ovde predlagali, odnosno tražili personalna rešenja. Pa, personalna rešenja treba da prikaže onaj koji je dobio mandat da sastavi Vladu, to je premijer. Njegovo je pravo da izabere svoje saradnike, odnosno da napravi tim ministara sa kojima će da radi. Normalno, uz saglasnost i saradnju svojih koalicionih partnera. Ubeđen sam da će premijer blagovremeno u danu kada bude ovde na dnevnom redu rasprava o Vladi izneti predlog članova Vlade i da će svako od njih biti ovde spreman da odgovori na sva naša pitanja i da ponese deo odgovornosti za ministarstvo koje prihvata.
Na one primedbe koje se odnose na to zašto nismo odmah raspisali izbore. Mnogo puta je rečeno da smo se vodili time da u ovom trenutku nam je mnogo važniji interes Srbije, nego naš partijski interes bez obzira na to koliko je naša popularnost po raznim istraživanjima u biračkom telu.
Na kraju, nadam se da ćemo danas uspeti da uspešno završiti ovu raspravu vezanu za izmene i dopune Zakona o ministarstvima, a da ćemo u narednim danima nastaviti diskusiju o novoj Vladi i da ćemo tu biti još konkretniji. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, uvaženi predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nad predmetnim predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima najpre bih saopštio ono što držim da je njegova politička suština i rezultat političkog procesa koji on formalizuje. Ujedinjeni regioni Srbije, više nisu u Vladi Republike Srbije. Poslanička grupa URS više nije deo vladine skupštinske većine i biće opozicija Vladi Republike Srbije. Naravno, URS nikada nisu bili, niti će sada biti, niti mogu biti opozicija Srbiji.
Iako postoji jedna tendencija da se ovaj predmetni predlog zakona tumači prvenstveno u jednom sistemskom ključu kao izvan aktuelnih pitanja i političkih procesa relevantan, nisam sklon da ga vidim na takav način. Iako je u tom duhu imamo suštinskih primedaba osnovna je da smatramo da Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija ne mogu biti odvojeni makar u kriznom periodu.
Najgrublje rečeno smatramo da je i najliberalnijim privrednim tradicijama Evrope. Kriza potvrdila neophodnost državnog subvencionizma intrevencionizma i da to nije moguće na bezopasan način obavljati bez duboke koordinacije sa Ministarstvom finansija, baš kao što ni ozbiljni fiskalni planovi u periodu krize ne mogu biti pravljeni bez neposrednih, direktnih, kompetentnih uvida u privredna pitanja makar u kriznom periodu.
Ali, ovu temu ćemo ostaviti za raspravu u pojedinostima, na kojoj ćemo i sami priložiti svoje konkretne predloge.
Ono što ostaje centralna tema je ono čime sam svoj diskusioni prilog i počeo. URS kojima je upravo pomenuto predmetno ministarstvo, a sada podeljeno i pripadalo, nikada nisu krili činjenicu da nisu najveća partija u Vladi Republike Srbije od njenog osnivanja, da zapravo smo u ovu Vladu pozvani, mnogo puta smo sami potencirali da naši glasovi u parlamentu nisu odlučujući i da Vladina skupštinska većina i bez URS ima dovoljno glasova, da donese odluke i zakone koje želi doneti.
Zbog toga, kada nam se premijer koji nas je i pozvao u Vladu zahvalio na dosadašnjoj saradnji, jasno smo rekli da tu nema apsolutno nikakve drame po URS, niti smo ozlojeđeni, niti smo ljuti, niti smo uvređeni. Odmah je pala reč da ćemo biti konstruktivna opozicija.
Iako u srpskom jeziku reč „opozicija“ stoji sasvim prihvaćeno i razumemo je odlično, bojim se da oko reči „konstruktivan“ još uvek ne vlada potpuni dogovor šta bi ona imala za značiti.
To da razjasnim, konstruktivan karakter URS znači da ćemo voditi principijelnu, odnosno programsku politiku, to je deo i one napomene s početka da Srbiji nećemo biti opozicija, da nećemo svoja stanovišta zasnivati na personalnim pitanjima i nećemo se određivati prema zakonskim predlozima i idejama u zavisnosti od toga od čega potiču, već prema tome kako stoje ta pitanja u odnosu na program URS, kako mi principijelno, ideološki i programski odgovaramo na te teme. Ako je ovo nekome nejasno, ja bih pojasnio konkretnim primerom, da ne bi bilo, pošto su primeri uvek konkretni, uvređenih, uzeću lični primer.
Poznato je, verujem da sam u toku predizborne kampanje kao kandidat za narodnog poslanika na listi URS potpisao programsku platformu „Preokret“, iako su LDP i SPO koji su autori te platforme bili konkurenti u istoj izbornoj trci, nije mi to bilo teško, baš kao što u URS to niko nije ni zamerio. Zašto?
Zato što smo za razliku od viđenja da je to samo jedna od mogućih političkih platformi imali jasnu svest o tome da to nije jedna od mogućih političkih platformi, već jedini okvir u kojem će se odigravati politika Srbije. Baš zato nije mi uopšte bilo teško da glasam za zakonske predloge koje predlažu SNS i SPS, bilo da je reč o novoj Rezoluciji o KiM, bilo da je reč o Briselskom sporazumu, bilo da je reč o celom paketu zakona o ubrzanim evropskim integracijama Srbije.
To je zapravo duh iste one platforme koju sam potpisao kada sam potpisao platformu „Preokreta“, svejedno što su jedan tekst pisali predstavnici jedne partije i političke opcije, a potom zakonske predloge predlagali predstavnici drugih partija. Reč je o principima i političkom programu, da Beograd i Srbija moraju prestati da neguju problem KiM, da zarad sopstvene perspektive moraju pristupiti rešavanju tog problema međunarodne zajednice na vlastitom tlu, a u interesu bržih evropskih integracija i napredovanja Srbije i u interesu njene budućnosti i generacija koje dolaze. Svaki predlog Vlade Republike Srbije koji bude u tom ključu došao na menй Narodne skupštine, sasvim sigurno, imaće podršku URS.
Mi, međutim, imamo i određenu brigu. Zabrinut sam. Od oktobra 2000. godine, od Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, 2008. pogotovo, a nakon dobijanja statusa kandidata i očekivanja datuma početka pregovora o pristupanju Srbije EU, svi relevantni politički događaji u Srbiji imaju evropski kontekst. Upravo i tekuća rekonstrukcija Vlade Republike Srbije, hteli mi to ili ne, njeni kreatori želeli da upišu to značenje ili ne, mora biti shvaćena i u evropskom kontekstu.
Mi smo tako učestvovali do sada u Vladi Republike Srbije. Znali smo da u toj heterogenoj, obimnoj koaliciji, URS predstavljaju jedinu političku partiju vladine većine koja je udenuta u sasvim realan evropski politički kontekst. Od svih partija vladine većine URS su jedini akter evropske političke scene, budući da smo punopravni članovi EPP Evropske narodne partije, evropske porodice političkih partija umerene desnice. To je, čini mi se, bio jasan znak zbog neprijatnih iskustava i sećanja iz 90-ih godina pojedinih partija vladine koalicije, da to nije Vlada koja svoje jedinstvo gradi na zajedničkoj političkoj prošlosti, već je upravo prisustvo URS bilo znak da je to Vlada koja svoje jedinstvo i svoju politiku gradi na zajedničkoj percepciji evropske budućnosti Srbije. Nakon zahvaljivanja URS-u na učešću u radu Vlade, ne znam kako će stvar stajati po ovom pitanju.
Druga, još veća briga je što primećujemo da u političkom životu Srbije raste nivo političkog monologa, a nestaje dijalog, kao prostor i uslov demokratskog procesa u unapređenju svih životnih pitanja i tema.
Nasuprot monološkom diskursu, URS će sada, uz zahvalnost što smo imali priliku taj teret da nosimo, rasteretivši se bremena odgovornosti za učešće u Vladi, moći više vremena da posvete negovanju političkog dijaloga u demokratskoj političkoj praksi Srbije. Sa radošću očekujemo gospodina Dinkića, gospođu Suzanu Grubješić i gospođu Vericu Kalanović u poslaničkim klupama, uz čestitke za sve što su uradili i napomenu da URS hoće biti opozicija Vladi Republike Srbije, ali nikad interesima građana Republike Srbije, svih sela, varoši, krajina u kojima oni žive.

Hvala.

Reč ima narodna poslanica Aleksandra Tomić.

Uvažena predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici, današnji predlog izmene i dopuna Zakona u kome se praktično deo finansija i deo privrede razdvaja u posebna ministarstva treba da naiđe na opštu podršku svih poslanika iz prostog razloga što mi već funkcionišemo u dva skupštinska odbora koja su razdvojena. Jedan je Odbor za budžet i javnu potrošnju, a drugi je Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
Ono što su svi članovi odbora kojim ja predsedavam, odnosi se na privredu, imali prilike da vide, to su izveštaj Agencije za privatizaciju, to su oblasti kojima praktično ovo ministarstvo se samo bavilo, jer nije imalo vremena da se u jednom razvojnom pravcu bavi i razvojem turizma, rešavanjem pitanja društvenih preduzeća, koja još uvek nisu privatizovana, pitanje privatizacije koje mora da se završi do kraja 2013. godine, kojim smo se obavezali, razvojnim projektima koji će biti finansirani od strane EU, a sada praktično kroz ovu izmenu i dopunu zakona, kroz formiranje Ministarstva za privredu imaćemo prilike da se ozbiljno pozabavimo svim ovim problemima.
Jedan od najvećih problema praktično u društvu su preduzeća u restrukturiranju, kod kojih na neki način suštinski država ima određenu obavezu. Ali, s druge strane mi imamo veliki problem, iz prostog razloga što ta preduzeća tavore, žive na osnovu onoga što im država daje, a ništa nismo učinili da ih osamostalimo u finansijskom smislu, i pustimo na tržište gde bi oni mogli da funkcionišu sami.
To je jedan veliki posao, jer tih 170 preduzeća u restrukturiranju vuku jedan veliki broj zaposlenih ljudi, koji praktično žive na ivici egzistencije, u jednoj neizvesnosti, da li će biti prodati ili će na kraju postati vlasništvo države.
Ono što je važno još reći, da su sednice dva odbora držane zajednički, upravo iz razloga što su postojale različite inicijative i sindikata i Asocijacije malih i srednjih preduzeća, i Unije poslodavaca, da se mnogi gorući problemi u društvu, a to su reforme u samoj privredi, reforme u javnom sektoru, na neki način konstruktivno pokušaju da se reše do kraja ove godine, stavljajući jednu platformu u program koji ćemo moći zajednički kroz jedan politički konsenzus, što je bilo prvi i osnovni uslov da bi do ovoga rešenja došli.
Ono što je na kraju važno reći da se ovde od strane nekih opozicionih stranaka čulo da ovim izmenama i dopunama nije se obraćala pažnja za industrijski razvoj i da nigde nije ni pomenut taj industrijski razvoj, treba samo reći da upravo preduzeća koja su u fazi restrukturiranja i mi smo u Skupštini Srbije imali javno slušanje na temu rešavanje problema u metalskoj industriji, suštinski pokazuju da današnja ekonomija se preko 60% zasniva na sektoru usluga, a da onih ostalih 40% ide sektoru proizvodnje roba.
To je taj problem u kome u jednom diskontinuitetu se Srbija našla po pitanju industrijske proizvodnje u kojem jednostavno u toj privatizaciji, koja na neki način nije odrađena na adekvatan način, u poslednjih 10, 12 godina, i sa svim onim ekonomskim problemima koje je Srbija imala, pokazalo se da je potrebno da Ministarstvo privrede se odvoji suštinski i pozabaviti svim ovim problemima. Treba pozdraviti i taj deo da ministarstvo pravde će uzeti ovaj deo kojima se Ministarstvo finansija i privrede bavilo u smislu imovine koja će se sigurno definisati na kraju ove godine.
Ono što treba istaći, a to je da reforma javnog sektora je jedan od najtežih zadataka koji nas očekuje a da prema statistici Republike Srbije otprilike oko 600 hiljada ljudi radi u javnom sektoru, koji podrazumevaju državnu upravu i javna preduzeća, 300 hiljada ima preduzetnika, 300 hiljada radi kao poljoprivredni proizvođači. Treba reći da 900 hiljada ljudi praktično rade u privredi.
Ono što je interesantno, a to je siva zona. Računa se da oko 500 hiljada ljudi funkcioniše na sivom tržištu, odnosno radi, stiče određena primanja na mesečnom nivou, koja su zaista visokog ranga, i ne plaćaju državi nikakve dažbine i nisu nigde prijavljeni.
To je problem koji nije samo problem Srbije, nego i zemalja u regionu, ali je problem sa kojim Srbija takođe mora da se suoči.
Kada bi hteli da radimo reformu privrede i reformu Penzionog fonda, sve to odjednom, i reformu preduzeća u restrukturiranju, došli bi do toga da bi u nepripremljenom investicionom ambijentu mnogo ljudi ostalo praktično bez i jednog primanja, to jednostavno država ne sme da dozvoli. Zbog toga je, na kraju krajeva i podrška ovoj izmeni i dopuni zakona razdvajanje jednog ministarstva u dva i razdvajanje nadležnosti i to treba pozdraviti, podržati i sve ove ljude mlade koji će doći i praktično voditi ova ministarstva, rasterećeni od onih problema sa kojima mi imamo u smislu partijske podeljenosti u smislu određenih predrasuda, koje na kraju krajeva i kod samog poslovanja imamo.
Ono što bih na kraju htela da vam kao neko svoje viđenje dam, a to je dosta smo slušali o izmenama i dopunama zakona i potrebi da se jedno novo ministarstvo oformi po pitanju ekologije, ja bih ga malo stručnije nazvala, po pitanju zaštite životne sredine, jer je to širi pojam od ekologije, ali ono što nas očekuje, to je otvaranje poglavlja 27. za tek tri godine. U te tri godine mi treba da pripremimo određena zakonska rešenja da bi smo otvorili to poglavlje.
Ovaj parlament će igrati veliku ulogu o tome. Za sada je oko 230 zakonskih predloga prošlo ovaj skupštinski saziv, a da bi smo dostigli otvaranje poglavlja 27, biće potrebe da promenimo oko 30% ukupne zakonske regulative sa još 500 zakonskih i podzakonskih akata da bi smo pričali o poglavlju 27.
Ono što je važno reći, da sada nije trenutak za izdvajanje posebnog ministarstva za te potrebe, iz prostog razloga što mi ne samo što imamo u tri ministarstva, nego u pet, u sedam dotičemo ovo poglavlje po različitim temama. Zbog toga u nekim državama EU ne postoji Ministarstvo zaštite životne sredine, u našem komšiluku je to bilo vezano za zaštitu životne sredine kao jedno siroče, niko ga neće. Zašto? Zato što mnogo košta i to je ono što je jako važno reći, da je to ekonomska kategorija društva, to je pod jedan.
Pod dva, što se tiče zaštite životne sredine, ona sad već prelazi u viši stepen u zemljama razvijenim EU, u tzv. „zelenu ekonomiju“. Prema tome, ako bi zemlje EU otvarale takvo ministarstvo, ono bi se zvalo ministarstvo za zelenu ekonomiju.
Ono što je nama raditi, a to je pripremiti ekspertske timove, ekspertske grupe, zajedno sa svim predstavnicima državnih institucija, ako želite ozbiljno da se bavite bilo kojim segmentom društva, pa i ako je to zaštita životne sredine, onda je to jedini put. Iako sad to još uvek nije trenutak, treba to pripremiti na adekvatan način i onda staviti na jedno mesto sve ono što je potrebno da bi ste jedno poglavlje otvorili.
Na kraju krajeva, moje kolege koje su dale određene predloge za svoja mišljenja, tako i ja sam eto izdvojila svoje mišljenje po pitanju zaštite životne sredine i smatram da u ovom trenutku izmene i dopune Zakona o ministarstvima sasvim prihvatljivo za ovaj trenutak koji politički, u kome mi moramo jako puno toga da uradimo i po pitanju implementacije Briselskog sporazuma, i po pitanju restrukturiranja javnog sektora, znači preduzeća u restrukturiranju i po pitanju određenih reformi, pa čak i penzionog fonda, odnosno stvoriti jedan ambijent u kome će penzioni fondovi moći da funkcionišu kao nekog poluoblika investicionih fondova, kao što je to odlika zemalja EU.
Na kraju, smatram da bi svi poslanici trebali da podrže sve izmene i dopune. Logično je da opozicija nema interesa da podržava poziciju ovakvim zakonskim rešenjima, ali zarad postizanja konsenzusa po određenim pitanjima, ja sam sad samo navela pitanje zaštite životne sredine, ali mislim da i pitanje privrede traži jedan opšti konsenzus za donošenje određenih mera, mi smo to čuli od drugih poslaničkih grupa, smatram da bi bilo jako korisno i jako pametno da podrže ovakve predloge jer je ovo prvi korak ka, praktično, postizanju nekih uspeha u smislu razvoja, odnosno zaustavljanja propadanja srpske privrede, koliko toliko i dovođenje investitora za razvoj, za podizanje ekonomskog razvoja, pa makar sledeće godine. Hvala.

Hvala.
Bojan Đurić, povreda poslovnika. Izvolite.

Evo, vrlo kratko ću, gospođo Kovač.
Član 107. povređeno je dostojanstvo Skupštine. Niste reagovali kada je gospođa Tomić rekla da opozicija nema interes da podrži ovakav zakon čak i kada bi on bio dobar. To je, prosto, uvreda za Skupštinu, pre svega za LDP, a onda i za čitavu Skupštinu. Otkud vam ta ideja da opozicija nema interes?
Vi ste rekli da moramo da radimo reformu penzionog fonda i da ono funkcioniše u jednom delu kao neka vrsta investicionog fonda ili skupa različitih fondova.
Da ste došli pred nas sa tom inicijativom, mi bismo to možda podržali, samo nam je onda čudno da to radi Vlada u kojoj je PUPS i Milan Krkobabić. Znači, ja vam to govorim. Dođite, tražite podršku, pravite Vladu sa onima koji se sa vama slažu u tim ključnim stvarima, a nemojte da pravite Vladu sa onima koji su protiv toga. Zbog toga ne možemo da podržimo ovaj zakon, zato što u njemu, recimo, nema ni milimetar šanse da se desi reforma penzionog fonda.
Ne razumem kakav je to izgovor? Dakle, nema interesa u vladajućoj koaliciji da napravi dobar zakon, to bi bila ispravna formulacija. Izvinjavam se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Siniša Kovačević. Izvolite.