Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, najpre čestitke na toj vrsti hrabrosti i izdržljivosti koju ste danas pokazali, naročito kada se uzme u obzir činjenica da je ovde danas trebao da sedi i gospodin premijer, pretpostavljam da se pakuje za Brisel, za svoj sutrašnji put, a u isto vreme i gospodin Vučić, koji nas je udostojio sa svojih sat i po vremena i onda opet, ponet nekim državnim obavezama koje su daleko važnije od sedenja u parlamentu, verovatno otišao. Nadam se da je u Leskovcu i da otvara „Roštiljijadu“.
Voleo bih da polemišem sa njim, naročito o iskazanom stepenu prisnosti sa DSS, o čemu ja ne znam ništa kao član predsedništva, ali moguće je da postoje stvari koje ja ne znam. Nakon ovakvog ispada i istupa, kako god hoćete, samo mogu da postavim pitanje - kada ćemo se mi to uzeti? Isto tako bih rado polemisao i sa tezom da su sve naše primedbe nedobronamerne.
Dragi prijatelji, držim da u ovom parlamentu ima 250 dobronamernih ljudi koji su sa svojim primedbama uvek dobronamerni i uvek u interesu Srbije, pa čak i onda kada te primedbe nisu tačne, kada su pogrešne.
Jedan veliki američki satiričar jevrejskog porekla Artur Buhvald, ima jednu svoju humoresku koja se zove „Promena posteljine“, u kome on piše ingeniozno, kako samo Jevrejin sa autocinizmom prema rođenoj naciji može da piše tu humoresku, i kaže – u jednu baraku, u jednom konc. logoru ulazi SS oficir, vrata se otvaraju sa treskom i on kaže – promena posteljine, Jevreji ustaju sa svojih kreveta, uzimaju posteljinu, SS Štrunban Firer dodaje - baraka jedan menja sa barakom dva, baraka tri menja sa barakom četiri. O takvoj se, dakle, promeni posteljine radilo. Meni se čini da je ova naša rekonstrukcija vrlo slična toj promeni posteljine.
Ovo višemesečno zavlačenje, moderno rečeno spinovanje, ima samo jedan smisao, a to je da se izbegnu izbori. Šta fali izborima, dozvolite da postavim jedno retorsko pitanje. Dakle, oni traju mnogo kraće od ovoga što se zove rekonstrukcija. U isto vreme, mislim da su daleko čestitiji, daleko demokratskiji i daleko jednostavnije…
(Meho Omerović, s mesta: Ovo je ismejavanje.)
Izvinite, a čega je to ismejavanje? Dozvolite mi da završim…
(Meho Omerović, s mesta: Ovo je ismejavanje žrtava holokausta.)
Kojih žrtava holokausta, citirao sam Jevreja koji je napisao tu humoresku?
(Meho Omerović, s mesta: Napadate i ismejavate holokaust.)
Ko napada i ko ismejava holokaust?

Molim vas, gospodine Kovačeviću, nastavite sa izlaganjem.

Dozvolite mi da govorim, sprečite ova nepristojna dobacivanja.

Molim vas da omogućimo narodnom poslaniku da govori.

Sprečite ova potpuno stupidna dobacivanja, molim vas lepo. Na šta to liči?
Moji su stradali u holokaustu, nemojte vi braniti žrtve holokausta od mene, molim vas. To je uvredljivo što vi radite.
Dakle, oduzmite mi od ovog vremena, molio bih vas najljubaznije.
Šta je bilo još jednostavnije, uvaženi gospodine Selakoviću? Pa, da ste napravili zamenu, da ministar poljoprivrede uđe u kabinet ministra kulture, da ministar kulture uđe u kabinet ministra poljoprivrede i obratno. Znaju proceduru, znaju sistem vrednosti i bilo bi daleko jednostavnije.
Šest meseci mi ovde slušamo priču o rekonstrukciji Vlade da bismo dočekali sutrašnji dan a da ne znamo ko su ministri. Hoćete li nam reći? Hajde nama kao narodnim poslanicima saopštite, molim vas, ko su ministri kulture, ko su ministri poljoprivrede.
Posao od nekoliko dana obavijen je velom misterije i velom tajne sa jako mnogo nagađanja, kao da se trguje heroinom. Tabloidi anticipiraju, otvaraju se kladionice ko su ministri, kakvi ministri, ko će biti ministri itd. Dakle, u tom principu sportskih analogija umorni smo i mi koji volimo sport. Znate, umorni smo i mi koji volimo sport, prolazna vremena, lestvice itd.
Pre samo godinu dana izrikom je rečeno da koalicija pred parlament i pred Srbiju iznosi najbolje što ima. Sad odjednom imamo situaciju da ima bolje od najboljeg. Izuzimajući neke poteze u borbi protiv korupcije, ova vlada je za godinu dana iskazala potpuni fijasko. Otvoreni autoputevi se mere desetinama metara, ali bukvalno desetinama metara. Investicija nema. Od one demografske obnove sa kojom smo tako elokventno započeli svoj premijerski ekspoze ovde, ništa, bukvalno ništa. Čak ni članovi Vladi, kojih ima mnogo mlađih od nas, kojima su ostale samo uspomene i topao vazduh, nisu se potrudili da bar svojim primerom naprave mali iskorak u svemu tome. Znate, u staračkim domovima kreveti ne škripe, ma koliko da su luksuzni. Dakle, Srbija je prazna. Trideset hiljada sahrana više od rođenja. Oni stolari koji prave mrtvačke sanduke imaju, a oni koji prave kolevke nemaju hleba da jedu.
Vojvodina je potpuno prazna. Svaka druga kuća je prazna. O istočnoj Srbiji da ne govorim. Škole se zatvaraju. Dakle, ako nas nema, ničega nema. I šta se za tih godinu dana dogodilo? Ništa, osim što smo spinovani sa tom rečenicom fantastičnom – strukturalna ili ne znam kakva rekonstrukcija.
Uspelo se u još jednoj stvari, da se u jednom istorijski neverovatno kratkom periodu napravi kult ličnosti i zato mi je žao što je gospodin Vučić otišao. Rado bih polemisao s njim i toj polemici se unapred radujem. Ovog puta ću izbeći da o tome govorim zato što držim da prosto nije korektno govoriti o tome kada čovek kome imate nameru da kažete da je dužan da sa svojim intelektualnim asortimanom bori protiv tog kulta ličnosti, nije ovde, a da je taj kult ličnosti prisutan, moraćete samnom, dragi moji prijatelji, da se složite, postoji jedan čovek koji sa lakvidarnom lakoćom u ovoj zemlji rešava probleme aflatoksina u mleku, rešava probleme bolesne dece, rešava probleme zoologije i botanike, hrastova, sportskih klubova itd. Dakle, od svega toga ostalo je samo da se pojave knjige – prvi potpredsednik i lekovito bilje, prvi potpredsednik i pčele. Taj smo slučaj imali. Po toj smo livadi, dragi prijatelji, hodali i zaista očekujem od gospodina Vučića jednu polemiku na tu temu i zaista ću sada prekinuti da govorim o tome iz vrlo prostog razloga, što me na to upućuje građanska pristojnost, on nije ovde, a rado bih polemisao oko svega toga.
Ovde je suština, dragi prijatelji, u nečem drugom. Dakle, izađite vi, dragi moji naprednjaci, na izbore. Uzmite svojih 60% i formirajte vlast i u Beogradu i u Srbiji i povedite nas prema tom bezpogovornom horizontu, prema tim fantastičnim svetlima Evropi. Zašto to ne uradite? Da li se možda plašite istorijskog suda ili suda svoga naroda?
Imali smo mi jedan sličan slučaj kada je jedna stranka imala ovde tu većinu, imala je 180 poslanika u parlamentu, pa smo videli kako je to završilo – ili se nema dovoljnog političkog, poetičkog, etičkog ili kadrovskog potencijala. Zašto se toliko izbegavaju izbori? Šta je ostalo? Završiću da bi moje kolege mogle da govore. Ostalo je da se proda Kosovo, da se preda Kosovo, da se prvi put u modernoj političkoj istoriji jedna država odrekne dela vlastite teritorije, uprkos protivljenju vlastitih sunarodnika, a onda ćemo u drugom delu naredne godine imati ponovo rekonstrukciju, samo, uvaženi gospodine Meho, nećemo ovaj put menjati posteljinu, nego ćemo menjati gaće i čarape.
(Predsedavajuća: Molim vas, gospodine Kovačeviću, nemojte direktno da se obraćate narodnom poslaniku.)
Izvinjavam se. Hvala lepo.

Reč ima gospodin Omerović. Izvolite. Gospodine Omeroviću, izvolite.

Zaista sam mislio da će uvaženi kolega Kovačević stati sa ovim svojim „nadahnutim izlaganjem“ i mislio sam da ne reagujem, ali na kraju je ničim izazvan spomenuo moje ime.
Mislim gospođo predsedavajuća da ste vi prekršili Poslovnik zato što ste dopustili narodnom poslaniku da citirajući, kako on kaže jednu humoresku, na najprimitivniji, najvulgarniji, najsramniji način vređa nešto što je najveća sramota čovečanstva koja se desila u proteklim vekovima, a to je nešto što se naziva kolokvijalno Holokaust.
Dakle, poredeći rekonstrukciju Vlade sa zamenom posteljine u koncentracionim logorima, u barakama tih koncentracionih logora, mislim da svakom ozbiljnom čoveku izaziva i strah i strahopoštovanje. Jednostavno, nemam reči kako da prokomentarišem to. To je najveća uvreda i sramota za dostojanstvo onoga na šta su se danas celo prepodne mnoge moje kolege i koleginice poslanici pozivali, to je dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, mislim da ste povredili Poslovnik time što niste kolegu poslanika zamolili posle intervencije u sali koja takođe jeste vrsta povrede Poslovnika, da ga zamolite zaista da precizira vrlo jasno šta je mislio kada je to rekao i da jasno razdvoji da ta metafora koju je upotrebio može da se razume na dva načina.
Može da se razume na jedan način da je zaista ova Vlada koncentracioni logor i da ona menja posteljinu, a može da se razume i na taj način da je govorio samo o promeni nečeg drugog.
Zamolio bih kolegu, ne samo zbog žrtava koje je pretrpela njegova porodica, već zbog žrtava koje su svi ljudi pretrpeli u toku Drugog svetskog rata i koncentracionih logora, da zaista jasno kaže o čemu je mislio, da bude vrlo precizan i mislim da ne treba da se igramo sa takvim stvarima. Hvala.

Hvala.
Gospodine Kovačeviću, izvolite.