Reklamiram član 107, mislio sam na dostojanstvo. Naravno, mi smo svi onakvi kakvi smo i ne možemo biti drugačiji i govorimo u skladu sa onim što mislimo da treba da govorimo u Skupštini. Moram da kažem da ova Skupština bar ovaj saziv Skupštine nije imao raspravu u kojoj apsolutno dominiraju oni argumenti koji se nekad zovu po latinskom ad hominem, tiču se samoga čoveka, onoga što je on, čime se bavi. Posle takve rasprave ili takvih iskaza nema nikakve suštinske rasprave o tezama koje čovek iznosi. To je ono što želim da vas upozorim.
Iz ovoga će se lako ići u veće uvrede, još veće uvrede i tome nema kraja. Ovde će se stvoriti jedna atmosfera u kojoj će biti nemoguće raditi. Možete polemisati do kraja sa onim što govori poslanik i pogrešnim i tačnim, možete osporavati, možete iznositi kontra argumente, ali kada počnete o njemu da govoriti kao o čoveku, tu više nema mesta racionalnoj raspravi. Ako počne da se inputira da je neko drogiran, da je u alkoholisanom stanju, šta ta osoba posle toga može vama da odgovori.
Hteo sam još da kažem ministru Selakoviću. Zaista gospodine ministre bez obzira što je bilo oštrih reči u odnosu na ono što ste vi govorili uvek se nekako očekuje od predstavnika vlasti, a vi ste u ovom slučaju predstavnik Vlade, da pokažete nešto malo više tolerancije prema tome. Posao opozicije jeste da kritikuje vlast, to je prosto njena dužnost i to je sastavni deo demokratije. Bio sam u poziciji u kojoj se vi nalazite, isto tako sam čuo i mnogo teže reči na svoj račun i da vam sasvim iskreno kažem, konačno, postoje stenogrami i možete se uveriti nikada nisam na takav način odgovarao. Prosto, opozicija napada, ona kritikuje, a vaše je da pokažete jednu veću meru tolerancije.
Nadam se da mi ne zamerate to što sam vam rekao, jer spadam među najstarije poslanike i imam skoro najduži staž. Sada, kada počnu rasprave o ličnostima onda verujte ovaj parlament će doći u situaciju da će danas završiti sa nekim teškim incidentom ovako kako je počelo. Stanite na tome, polemišite još jedanput sa onim što je čovek rekao, a ne sa time šta vi mislite da je on ili u kakvom je stanju ili u kakvom je imovinskom stanju. Ta rasprava nema kraja, posebno u Srbiji gde zahvaljujući tabloidima i strukturi društva misli svako da sve zna o svakome, a najčešće zna sasvim pogrešne stvari.