Hvala.
Narodna poslanica Dijana Vukomanović.

Poštovani predsedavajući, predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovani kandidati za sastav rekonstruisane Vlade Srbije, uvažene koleginice i kolege poslanici, SPS izražava zadovoljstvo što smo u završnoj fazi rekonstrukcije Vlade Srbije, koja već godinu dana predano radi.
Iskreno rečeno, zaista smo pokušali od predsednika Vlade da dobijemo malo ranije ekspoze, ali pošto to nije bio slučaj, za razliku od mnogih učesnika, mojih koleginica i kolega u ovoj diskusiji, mogu reći da smo zaista veoma pažljivo slušali danas po prvi put izlaganje predsednika Vlade Ivice Dačića.
Međutim, u vrstama kritike i argumentima koje su naše kolege iz opozicionih klubova iznosili, može se videti da opozicione političke partije po svoj prilici nisu još uvek apsolvirale ni ono što je bio inauguracioni ekspoze premijera Dačića. Vrsta argumenata koje smo danas imali prilike da čujemo govori o jednoj već viđenoj vrsti kritike koje bih usudila nazvati jednom političkom reciklažom argumenata koji su prepoznatljivi još od devedesetih. Zato bi htela da ih podsetim na originalne postavke ekspozea premijera Dačića pre godinu dana, koji je još pre godinu dana dao čvrste pokazatelje jedne ekonomske politike koja bi Srbiju dugoročno mogla da izvuče iz krize.
Premijer Dačić je 2012. godine postavio jedno konkretno pitanje. On je rekao da svi moramo da razgovaramo otvoreno o tome kakva je Srbija danas, kakvu Srbiju želimo i kakav je to „srpski san“ koji želimo da dosanjamo. Ovo „srpski san“, to nema neku nacionalno-etničku konotaciju, to je po uzoru na onaj izraz o „američkom snu“. Dakle, kakva je to naša budućnost oko koje možemo da se okupimo i oko koje možemo da se dogovorimo?
Takođe bih u ime poslaničke grupe SPS i naših koalicionih partnera se usudila da dam kompliment i predsedniku Dačiću i prvom potpredsedniku Vlade Vučiću, i da konstatujem da upravo ova rekonstrukcija svedoči o tome da su njih dvojica zaista uspeli da okupe jednu široku koaliciju unutar Srbije koja ne sledi samo logiku političkih partija. Znači, upravo angažmanom vanstranačkih ličnosti, onih ljudi koji su živeli i rodili se u Srbiji, koji su se školovali u Srbiji i onih koji su otišli u inostranstvo i postigli izuzetne uspehe, da li u oblasti ekonomije, da li u oblasti obrazovanja, odnosno ličnog studiranja, da li naši uvaženi sportisti ili kulturni radnici, koji su u stvari najbolji ambasadori Srbije, i zato ovu rekonstruisanu Vladu vidim kao jednu široku koaliciju. Time su dva čelna čoveka ove vladajuće koalicije zaista dokazali da su u stanju da postignu konsenzus.
Predsednik Vlade Dačić je u svom tom inauguralnom ekspozeu rekao da on želi da okupi i ujedini najumnije ljude Srbije. On je upravo i jedan od njegovih prvih poteza je bio i da okupi Nacionalni savet za ekonomski oporavak, dakle, ljude koji nemaju tu stranačku pripadnost, zato što trebamo da uozbiljimo način na koji pričamo o najkrupnijim problemima u našoj državi.
U tom ranijem ekspozeu, odnosno inauguralnom, predsednik Dačić je jasno pobrojao koje su to naše komparativne prednosti. Ukazao je da je to poljoprivreda, na ovaj način na koji je čak i kolega iz opozicione stranke gospodin Petrović pričao, to je prehrambena industrija, to je infrastruktura, to je energetika. I danas, a to niste primetili jer niste želeli pažljivo da slušate kolege iz opozicionih redova, u komparativne prednosti već za godinu dana je ubrojena i automobilska industrija, a isto tako i informacione tehnologije. Takođe bih podsetila da je predsednik Dačić, predsednik Vlade putovao u Ameriku nedavno i da je pozvao investitore upravo iz ove oblasti informacionih tehnologija da dođu i da investiraju u Srbiju.
Ono što smo zaista uspeli kao vladajuća koalicija, odnosno moje koleginice i kolege koje su na položaju ministara jeste da promene predstavu o Srbiji. Srbija je zaista po prvi put nakon možda dve decenije dobra vest. Stručnjaci koji se bave rejtingom zemalja kažu – onog trenutka kada vi za barem 10% uspete da podignete i popravite rejting vaše partije, možete za 11% da očekujete da će doći do većeg priliva turista, odnosno za 2% da će se povećati priliv direktnih stranih investicija. Upravo je to taj rečnik i to su ti parametri koje treba da uzmemo u obzir kada govorimo o ekonomiji i kada govorimo o politici.
Vrsta argumenata i kontra-argumenata koji dolaze iz opozicionih redova takođe svedoče, kako sam već rekla, o jednoj dezorijentiranosti i o jednom neimanju alternativnog programa. Možda je naš ključni greh upravo to što je ova vladajuća koalicija uspela da ubrza procese koji su započeli neki drugi ljudi iz drugih političkih partija, naši politički oponenti i konkurenti, ali zaista u godinu dana su ključni problemi, a to se tiče rešavanja problema Kosova koji traje već tri decenije, od 1981. godine, i problem evropskih integracija je znatno ubrzan.
Za samo godinu dana je ova vladajuća koalicija uspela da dobije datum za otpočinjanje pregovora. Podsećam da je SSP potpisan još 2008. godine i da je jedan član Vlade, iz sada opozicione stranke, upravo nezadovoljan brzinom, odnosno sporošću na koji Srbija ne može da dobije kandidaturu, dao ostavku.
Nama nije problem da kažemo da smo preuzeli neke tačke vašeg programa, ali nam je veliko zadovoljstvo što smo imali hrabrosti, odnosno što su naši čelnici imali hrabrosti da zaista uđu otvoreno u dijalog o rešavanju kosovskog pitanja, što su vrlo brzo podigli tehnički dijalog na nivo političkog dijaloga i što su zaista na ovaj način na koji je danas premijer rekao u ovom revidiranom ekspozeu uspeli da postignu da Srbija bude respektabilan i uvažavan partner koji drži reč. Srbija zaista po prvi put biva poštovana na taj način. To je bila najčešća primedba iz drugih zemalja, da srpski političari obećavaju a da ne izvršavaju ono što je obećano ili rade sasvim suprotno.
U ovom ekspozeu su jedan konkretan ekonomski program, a to su takođe konkretni pokazatelji za koje je zadužen prvi potpredsednik Vlade, gospodin Vučić, konkretne brojke koje govore da jedna kampanja, velika kampanja, široka kampanja borbe protiv korupcije i kriminala zaista dobila velikog maha. To zaista svi u Srbiji uvažavaju kao veliki uspeh i navedene su konkretne brojke.
Kada sada uporedite ekspoze u poslednjih možda deset godina, možda Koštuničine Vlade, Koštuničin ekspoze, ili ekspoze gospodina Cvetkovića, vidite da tu nema baš puno brojki, odnosno ima puno rečenica, ali se ovde zaista prešlo s reči na dela, i to su konkretne brojke i konkretni pokazatelji koje treba pominjati.
Takođe bih rekla da mi u ovoj koaliciji koja zaista ceni znanje, i koja zaista ceni obrazovanje, koja zaista ceni uspehe koje recimo napi sportisti ili naši kulturni radnici postižu u inostranstvu, ne možemo da se odreknemo onog što jedino možda i imamo a to je obrazovanje. Nemojte nas provocirati sa nekim politikantskim argumentima, da izbegavamo diskusiju na ozbiljne teme i da se na te ozbiljne teme govori konkretnim brojkama i konkretnim pokazateljima. Krajnje je vreme da se podigne kvalitet političkog diskursa u Srbiji.
Možemo mnogo toga naučiti šta je tema u evropskoj politici. To možda jeste taj ključni spor da li ćemo imati ekonomiju štednje ili ćemo imati ekonomiju rasta i razvoja ili ekonomiju podsticanja potrošnje, i to je ključni diskurs upravo u nemačkim izborima, od naših političkih partnera iz Evrope možemo mnogo toga da naučimo, zato će svi zajedno, upravo će ta Vlada sastavljena i od eksperata, od političara uspeti da poboljša kvalitet političkog diskursa i razgovora o ekonomskim temama.
Moramo zaista prestati da o ekonomiji razgovaramo političkim rečnikom i da svaki ekonomski interes, bilo sindikata, bilo radnika, bilo poslodavaca, bojimo političkim bojama. U tom smislu i ono što imamo kao institucionalne mehanizme, koji još nisu oživotvoreni, kao što je ekonomsko-socijalni savet, kao što je trojni dijalog između Vlade, poslodavaca i sindikata, zaista treba da oživotvorimo.
Stoga, u ime SPS zaista izražavam jednu veliku veru u ljude koji nisu stranački vezani, jer oni ulažu svoje znanje i to kritičko znanje i da se ni u jednom trenutku ne spuštaju na nivo dijaloga koji koriste naši politički oponenti, nego da nametnu jedan mnogo kvalitetniji, jedan mnogo ozbiljniji način razmišljanja i način razgovora o tim temama.
Znači, neka se drugi ljudi, koji nisu toliko obrazovani, koji jednostavno ne znaju šta su teme evropske politike ili svetske politike, bilo u sferi ekonomije, bilo u nekim drugim sferama, prilagode, neka mnogo više čitaju.
Takođe bih podsetila da je predsednik Dačić u svom inauguarnom ekspozeu citirao Džona Mejnarda Kejnsa. On je rekao da mi imamo jednu moćnu, u stvari on je, kada je govorio o problemima velike depresije početkom veka, upotrebio izraz da postoji jedna moćna ekonomska ili privredna mašinerija, ali da je problem kako nju startovati?
U slučaju Srbije, mi imamo jednu zarđalu ekonomsku mašineriju, privrednu mašineriju. Mi pamtimo vremena, i dan danas kada putujete po Srbiji i kada pitate ljude koja su najbolja vremena za vas, oni kažu 80-e godine, dakle ta poslednja decenija socijalizma sa ljudskim likom, ili državnog socijalizma, ili vreme društvenih dogovora. Dakle, ta ekonomija je prosto tokom 90-ih zanemoćala, a od 2000. godine pa do sada ona je prosto zarđala.
Znači, to je bio ključni problem ovih godinu dana i zbog toga smo usvojili izmene Zakona o ministarstvima, zato što je jedna osoba, da tako kažem, jedan ministar bio zadužen i za finansije i za privredu. Znam da je to običaj i na zapadu Evrope i u razvijenim zemljama, ali jednostavno nije mogao, koncentrisan na probleme budžetskog deficita, da restartuje tu zarđalu ekonomsku ili privrednu mašineriju.
Dakle, kad ja gledam sastav, pogotovo kad čitam biografije ovih ljudi koji su kandidati u ovom trenutku za te izuzetno odgovorne, izuzetno teške resore, zaista imam jednu veliku dozu optimizma. Njihove biografije su zaista briljantne. Njihove biografije šalju jednu poruku deci, studentima, učenicima, da se zaista isplati investirati u znanje.
Neki od mojih kolega, evo ovde su pominjani različiti oblici komunikacije, ipak je 21. vek, neki od vas, neki od kandidata za ministre koriste te društvene mreže. O politici se razgovara ne toliko preko Fejsbuka, koliko recimo preko Tvitera i zaista mogu reći da to jesu onako varnice, iskrice u razgovoru, ali jednostavno ne dolazi se do rešenja, a o ekonomiji i o politici moramo da razgovaramo izuzetno ozbiljno, izuzetno stručnim argumentima. Ubeđena sam da će upravo ovi stručnjaci koji ulaze u Vladu i eksperti da provociraju jedan novi kvalitet ekonomskog diskursa u Srbiji.
Znači, ne možemo o politici i o ekonomiji razgovarati na način na koji se razgovara u novinama. Sad da ne potcenjujem kolege ili koleginice novinare, pa da kažem tabloidnim novinama, ali Srbija i mi političari i ekonomisti i stručnjaci treba da se uozbiljimo, da šaljemo jednu novu poruku u Evropu i u svet. Zato onog trenutka kada otpočnu ti aktivniji pregovori o učlanjenju u EU, ispostaviće se da mnogi od nas političara, bilo na vlasti, bilo u opoziciji, ne znaju taj rečnik, rečnik savremene politike u Evropi. Možda će neki od nas biti u budućnosti članovi Evropskog parlamenta i onda će tek videti koliko u ovih 20 godina nismo ulagali u vlastito obrazovanje, jer obrazovanje nije roba, obrazovanje je velika investicija i niko ovde još nije izračunao, a obično se računa koliko košta odliv mozgova, koliko košta neznanje. Neznanje i podsmeh znanju je jedan veliki i ozbiljni problem u Srbiji.
Dakle, SPS izražava jedno zadovoljstvo što je rekonstrukcija izvršena, ma koliko da je ona trajala, na ovaj način, što rekonstrukcija Vlade dolazi u tom momentu kada se ušlo u novu fazu razgovora, istorijsku fazu o problemu Kosova, koji je bolno rešavan u protekle tri decenije, što su se Srbiji otvorila vrata ka Evropi, što su naši sportisti, što su naši kulturni poslenici zaista cenjeni u svetu, što su političari iz Srbije zaista uvažavani i cenjeni i u Vašingtonu i u Moskvi i u Pekingu, pogotovo u Briselu. Dakle, to je jedna nova era i nova faza i mi sada ne trebamo da propustimo tu treću istorijsku šansu. Ako smo mi socijalisti propustili tu šansu tokom 90-ih, jer tada smo mi bili na vlasti, ako su bivše članice DOS propustile tu šansu od 2000. pa do čak 2012. godine, ja se nadam da ova Vlada, sastavljena upravo od eksperata i ljudi iz sveta i ljudi od struke, neće propustiti tu šansu, jer mi više vremena nemamo.
Socijalistička partija Srbije i ja u ime SPS sa izuzetnim zadovoljstvom podržavam sve predložene kandidate za ministarska mesta u rekonstruisanoj Vladi Srbije i u danu za glasanje mi ćemo dati punu podršku ovoj rekonstruisanoj Vladi. Hvala.

Dozvolite samo da vam čestitam i izrazim zadovoljstvo što ponovo u ovom sazivu imamo jednu damu kao predsednika poslaničke grupe, a nadam se da ćemo imati više.
Reč ima narodni poslanik Čedomir Jovanović, replika.

Gospodine predsedniče, bojim se da ste možda zatečeni tim mojim javljanjem. Volšebno sva ona prethodna javljanja nisu evidentirana. Javio sam se da bi govorio kao šef poslaničke grupe, ne zbog replike. Mislim da je tu sa sistemom bio neki  problem, bar su mi tako rekli. Znači, nemam razloga da polemišem sa šeficom poslaničke grupe. Javio sam se zato što je bio prethodno red na mene. To je neko ustaljeno pravilo.
(Predsednik: U redu je, samo nastavite.)
Gospodine Dačiću, nadam se da je sada došlo vreme za malo konkretniji razgovor. Neću reći da je sve ono što smo prethodno rekli tokom tih, manje ili više, iznuđenih polemika bilo neozbiljno, ali to svakako nije bio odgovor na ona fundamentalna pitanja pred kojima stoji danas naše društvo.
Prvo, gospodine Dačiću, vi i gospodin Vučić, koji je naknadno nakon vas govorio, niste odgovorili na ključno pitanje koje mora dobiti odgovor tokom rasprave povodom izbora novih članova Vlade. Zašto ste se odlučili za rekonstrukciju?
U vašem ekspozeu, ne mislim da je to maliciozno, ste rekli da ste se odlučili za najširu, najobimniju rekonstrukciju u novijoj istoriji našeg političkog života, a da na tako nešto niste bili prisiljeni pritiscima opozicije. Možda iz vaše perspektive to izgleda tako. Posebno ukoliko pravite razliku između opozicije koja postoji ovde u parlamentu i opozicije koja je jednako vidljiva unutar vaše vladajuće koalicije, pošto je tradicionalna podela u Srbiji, ne na vlast i opoziciju, nego na neprijatelje.
Čini mi se da vi veće probleme političke imate sa svojim koalicionim partnerima, nego sa bilo kojom opozicionom strankom. To nije zbog toga što postoje neki posebni aranžmani između, recimo, vaše partije i Liberalno-demokratske partije, nego pre svega zbog toga što mi imamo osećaj za nešto što smo do sada pokušavali da opišemo kao javni interes, opšte dobro, to su bili motivi koji su nas pokretali prethodnih godina, u nastojanju da većinu i u Skupštini i u Srbiji uverimo kako put kojim se kreće nije put na kojem će naći svoju sreću. Nikada nam na pamet nije palo da u vašim nastupima, ne samo u vašim lično, nego i svih predstavnika vaše vladajuće koalicije, tražimo manje ili više spretne citate koje smo iznosili mi, godinama opisujući Srbiju u kojoj živimo, opisujući Srbiju koju želimo da stvorimo, kritikujući ono što je u njoj pogrešno, podržavajući ono što je dobro.
Ali danas, gospodine Dačiću, posle šest meseci, u kojima se Vlada mnogo više bavila sama sobom nego bilo čime drugim u zemlji, dužni ste da kažete što ste uopšte ušli u rekonstrukciju. Ako vi to ne kažete, onda će to biti prepušteno nama samima na analizu i iznošenje nekih naših zaključaka. To je proizvoljnost, a u ovom vremenu nemamo pravo na nju.
Drugo pitanje, znači, kada odgovorite zašto ste se opredelili baš sad za rekonstrukciju - na kojim kriterijumima je ona sprovedena? Jer ste zaključili da je možda neka politika bila pogrešna, pa onda odlučili da promenite politiku i bili svesni činjenice da, oni koji su tu pogrešnu politiku sprovodili, nisu u stanju da se promene, tako kako ste se promenili vi ili gospodin Vučić, što podržavamo, ne osuđujemo to, ali jednostavno nisu u stanju. Na osnovu kojih kriterijuma ste nam predložili 11 novih ministara?
Mislim da ćemo se složiti oko jedne činjenice, a to je da je u ovom vremenu u kojem danas živimo, ključno za elementarni red u društvu, poverenje koje građani treba da imaju u ljude i institucije, koje odlučuju o njihovoj sudbini. Poverenje proizilazi iz lične ozbiljnosti. Da li vama izgleda dovoljno ozbiljno, gospodine Dačiću, kada nam predlažete u rekonstrukciji, bez obrazloženja rekonstrukcije i navođenja kriterijuma, 11 novih ministara od kojih većina nema nikakve veze sa poslom koji će sutra početi da radi? Tu sam vrlo pažljiv. Ne kažem da nisu sposobni to da rade, samo do sada ga nisu uradili. Možda će biti sjajni i u tome ćemo i pomoći, jer ne vidimo svoj interes u totalnom slomu finansija, u još većem procentu preduzeća koja su u stečaju ili predstečajnom postupku, ne vidimo svoj interes u propasti privatizacije, nego u njenom reafirmisanju, ne vidimo svoj interes u slomu Beogradske filharmonije, kada direktor dolazi na mesto ministra kulture, nego u širenju tog mentaliteta koji je tamo uspostavljen na neke druge institucije, ali to nije dovoljno za tako ozbiljan nastup kao što mora biti nastup predsednika Vlade koji traži podršku za svoju politiku.
Mi najveće govore držimo onda kada reči gube svaki smisao. Najbolje smo o Kosovu govorili onog februara 2008. godine kada je Priština proglasila nezavisnost. Tada smo imali najviše osećaja za greške u prošlosti. Vi sada govorite o izgubljenim bitkama. Ali, moramo vas podsetiti da, uprkos svoj podršci koju imate, ne u rešavanju tog kosovskog problema, nego u nastojanju da se ovo naše društvo suoči sa onim što je stvarna slika Kosova i odnos Kosova i pozicije Srbije, da to nije dovoljno. Zato danas imamo problem sa kosovskim izborima. Mi smo uvek naš narod na Kosovu podržavali i tražili od njega da učestvuje na izborima. Sada kada vi pokušavate da ih organizujete, često to radite na onaj način na koji su to radili neki drugi lideri, u Hrvatskoj ili Bosni, tražeći neke svoje Martiće, Babiće, Egipćane.
Ključno pitanje za ovu zemlju sada nije izvlačenje iz šešira nekih pojedinaca koji će nas spasiti svojim sjajnim ličnim biografijama. Sve što je uspelo u Srbiji, uspelo je uprkos Srbiji. Nismo mi pronašli nekog talentovanog momka u Nišu i rekli – ti ćeš otići na najbolji univerzitet i onda ćeš se vratiti u zemlju da joj budeš ministar. Nismo mi pomogli Tasovcu da preživi u filharmoniji, nego je on uprkos svom okruženju to uspeo. Nismo od njega napravili svetskog prvaka u veterpolu, nismo mogli bazen da im obezbedimo, premije da im isplatimo, karte u pristojnom avionu da im kupimo, da se vrate i spavaju u avionu, ne da putuju preko celog sveta i sutra igraju utakmicu. Ključno pitanje je pitanje naše sposobnosti, da se pogledamo i kažemo kakvi smo zaista, a vi preko ramena dobacujete nama iz opozicije. To nije dovoljno. Morate nam večeras reći – na osnovu kojih kriterijuma se gradi danas vaš kabinet?
U međuvremenu je Srbija mogla da vidi da smo bili u pravu kada smo one noći u julu 2012. godine, ne kažem noći zbog toga što je noćna vlada, nego tada smo razgovarali, rekli da nije dovoljno za Srbiju formirati vladajuću koaliciju na principu – hajde da vidimo leđa Borisu Tadiću i DS.
Kada se aktuelizovala tema rekonstrukcije vladajuće koalicije? Kada je postala tesna za sve vas, kada je jedna stranka unutar vladajuće koalicije došla do podrške građana koju prethodno nije imala, pa je tražila prostor za sebe. Postoji osećaj u Srbiji i sa tim se treba suočiti, da nije normalno da predsednik Vlade bude iz stranke koja nema tako uverljivu podršku u društvu kao što ima neka druga stranka u vladajućoj koaliciji. Da bi se taj problem prevazišao, zašto na sebe ne primenite ono što sugerišete čitavoj Srbiji, što je u redu? Što vi ne uvažite princip solidarnosti? Da li postoji vaša međusobna solidarnost? Ako je nema u Vladi, zašto bi bila u društvu? A ako je ima, onda to što mi vidimo nije ona solidarnost koja je Srbiji potrebna.
Nama se čini da je jedan od poslanika vladajuće većine ovde rekao suštinu, komentarišući tu docnju i kašnjenje u kandidaturama ministara iz vaše stranke - mi se njima nećemo mešati u njihov izbor, nisu oni nama u naš. Znate gde je problem? To je možda partijska logika, ali sami ste rekli – vi ste predsedik Vlade Srbije.
Niste ostavili prostor ovde za nas. Kako da vas podržimo, osim da opet odemo na neke konsultacije kada nam voda dođe preko glave, pa onda kažemo – jeste, nije kriv ministar finansija zbog toga što više ne možemo da trošimo ono što ne stvaramo, nije kriv ministar privrede zbog toga što više ne možemo da plaćamo preduzeća koja ništa ne stvaraju, a plaćamo ih da se ne bi bunila, nije kriv ministar za regionalni razvoj zbog toga što nemamo državu. Mi je još nismo stvorili, nemamo ideju o njoj i čini mi se da i to povremeno govori predsednik vaše stranke.
Jel možemo iz ovog ekspozea, ovo je drugi ekspoze, tako ste ga nazvali, drugi veliki govor i programski nastup vaše Vlade, da zaključimo šta je cilj naše zemlje? Hoćemo li u NATO, gospodine Dačiću? Tamo ne možemo da se prošvercujemo. Nećemo u NATO jer nas je NATO bombardovao, ali će NATO bolje od nas da čuva Srbe na severu Kosova. Zato imamo problem. Hoćemo strane investitore? Evo, pobrojali ste vi, potpredsedniče, čitava imena, nemam šta da dodam, neka svako od njih dođe. Da li može sa njima i neko pravilo ovde da se prenese? Da li možemo ta pravila da uspostavimo ovde u našem društvu? Možda bi onda postali konkurentni. Da li hoćemo borbu protiv korupcije i kriminala? Ne znam ni jednog političara koji će reći da to ne želi. Ali, uz tu borbu protiv korupcije i kriminala dolazi i nešto što ne treba da ignorišemo, a to je jedna vrsta atmosfere koja po mnogočemu danas, u ovom vremenu, uspostavlja ona pravila koja su postojala nekad i koja su nas skupo sada koštala, pa bi bilo dobro da ih izbegnemo. Svaka epoha je imala nekog svog dežurnog krivca, da li su to bili umetnici ili su bili političari dogmate ili političari reformatori ili je bio Karić ili je danas Mišković, uvek neko ko je kriv i za ono za šta treba da se odgovara, ali po pravilu služi da bi se izbegla suština problema koja je sve to proizvela.
Nije borba protiv korupcije i kriminala licitiranje sa brojem optužnica. To je tema za tužilaštvo, eventualno za Odbor za pravosuđe, za neke druge, ne za nas političare. Ako želimo da se suočimo sa tako organizovanom državom, onda moramo reći da ćemo promeniti zemlju, suziti broj prava kojima političari raspolažu, osloboditi je.
To je borba protiv korupcije, jer nam je korupcija u genima zato što oduvek živimo sa čizmom za vratom, pa budi pokoran čizmu ću popustiti, digni glas, zgaziću te. Vi gospodine Dačiću, sami govorite o velikom iskustvu koje imate. To nije sporno, ali iz tog iskustva da li možemo makar da dobijemo ako ne konkretne odgovore na poteze koje ćete povući, je li to vaše iskustvo antiteza svega onog o čemu mi sada pričamo uglavnom, u najvećoj meri. Sve osim ovih poslednjih godinu dana, i one četiri godine sa Tadićem u koaliciji, i pre toga podražavanje manjinske Koštuničine Vlade,ne govorim o onom vremenu iz 90-ih. Možemo li da dobijemo makar naznake onoga što ćete vi uraditi?
Vi se hvalite kursom. Ne možemo da pričamo sa dva ministra, a recite mi kako mislite da podignete izvoz u Srbiji, ako je kumulativna inflacija u 10 godina 170%, a nacionalna valuta nam devalvirala 70, znači, da je ona duplo potcenjena. Kako ćemo biti konkurenti sa tim? Vi to razumete gospodine Krstiću. Da li se slažete sa idejom da imamo zacementiran kurs ovakav kakav je, a dižemo svoj izvoz. Kako možemo da budemo konkurentni? Da li se slažete da politička nestabilnost utiče na našu finansijsku perspektivu? Kako ćemo uneti političku stabilnost ukoliko svaka Vlada svake godine dođe sa novim planom za narednih 10 godina.
Niste rekli gospodine Dačiću, i to je za nas veoma važno pitanje - Zašto je smenjen Mlađan Dinkić? Mlađan Dinkić, nije vodio sam ekonomsku politiku. Ovde smo razgovarali tokom rebalansa budžeta, mi smo u raspravi vrlo jasno rekli da taj rebalans neće izdržati do oktobra meseca. Pošto se citiraju transkripti, neko ko sumnja neka potraži transkripte u službi i moći će da pročita tako nešto. Da li je Mlađan Dinkić smenjen da bi se SNS povukao u pritisku u kom ste bili izloženi ili je smenjen što je vodio lošu ekonomsku politiku? Ako je vodio lošu ekonomsku politiku, nije mogao sam da je vodi, u tome su i drugi učestvovali. Koliko vidim sve ono o čemu govori danas gospodin Krstić, izvinjavam se to je jedan televizijski nastup i uglavnom interpretacija po novinama.
Sve je zapravo u okvirima nekog kontinuiteta. Oštra poreska politika, stezanje kaiša, bilo je tu projekata koje naravno žestoko kritikujemo, koje nikada nismo mogli da podržimo, ali ono što je suština politike Mlađana Dinkića u prethodnih godinu dana ostaje i danas na snazi. Ta politika je direktno suprotna nastojanju ministra privrede. Kako će to funkcionisati? Ne mislim da citiram nečije stavove to više nema previše značaja, tekstove koji su napisani, izjave koje su date, ali to je previše antagonizma među vama samima, a i ovako ste toliko suprotstavljeni.
Da li možete da se stavite u poziciju nekoga ko pravi poslovni plan za narednih šest meseci? Šta on može da očekuje od vaše Vlade? Kakav je plan? Da li da uložim novac u neko preduzeće u restrukturiranju ili u preduzeće u stečaju koje izlazi na licitaciju, ili da sedi sa strane i čeka i sam ne zna šta. Da vi odete pa da dođe neko drugi. Puno pitanja.
`Govorite o međunarodnom položaju naše zemlje. Ne slažem se da je on takav kako ga vi opisujete. Ne mislim na pitanje poverenja. Mislim da je jako težak naš međunarodni položaj. Zbog toga što se promenila paradigma po kojoj sve funkcioniše i što više niko nema vremena, ni ambicije da dopušta nama da parazitiramo na onome što on stvara.
Nama je otpisano, nama su otpisane dve trećine duga pre 10 godina, i za 10 godina smo opet stigli na 60% BDP. To samo neko sa strane može da protumači kao našu nesposobnost da živimo u održivom sistemu. Ne mislim uopšte da bilo ko od nas treba da poentira činjenici da vi sada jurite svakog meseca pare da bi isplatili plate i penzije. Niko u Srbiji neće naći sreću zbog toga što vi jednom nećete stići da isplatite, to će samo biti veći haos. Ne, veći red, manje će ljudi slušati.
Ali, zbog ministra poljoprivrede koji je sada ovde, dajte, recite u svom ekspozeu – ljudi, imamo četiri miliona hektara obradive zemlje, obrađujemo toliko i toliko, ovo ne obrađujemo. Promenilo se doba, dovodimo one koji su spremni da rade i da daju posao. Jeste, kupili smo hotel na Kopaoniku, dali smo dva miliona, prodali smo za milino i po, pa će onaj ko je dao milion i po, još toliko da uloži i vidimo negde u nekoj perspektivi neku korist. Alternativa tome da je na Kopaoniku imamo Generalštab iz Beograda, ali recite to, to treba da se kaže.
Pa, recite, cenimo one koji zaposle ljude, cenimo ih. Nemojte da mi vaša parlamentarna većina ovde drži lekcije svakog dana zbog toga što mogu da radim više od njih. Jer, da nismo mi podigli propalu fabriku, danas niko ne bi smanjio cenu brašna za 20% i zaposlio i isplatio ljudima plate. Ne mogu to, to neće uraditi niko drugi, osim ljudi koji ovde postoje.
Gde vidimo još problema u ovom vašem nastupu gospodine Dačiću, u toj politici. Znate, postoje neke simbolične tačke i vi ste ih izbegli. Za nas je ključno pitanje, pitanje organizacije zemlje, ključno. Mi dve decenije rešavamo probleme koji su proistekli iz vaše nesposobnosti da se reorganizujemo na vreme, da krenemo u susret događajima. Znate, to što se sada dešava na Kosovu, to je krizni menadžment. To je smirivanje tla, pa je bolno. Krajišnikov povratak na Pale uz rečenicu – šta će mi doček, ja sam ipak zločinac. To je jedna poruka, na kraju jednog političkog života, rezignacija.
Ključno za vas je gospodine Dačiću, obaveza da nam kažete koji redosled poteza vi povlačite, kakva je vaša vizija Srbije, da progovorite o toj Vojvodini, da progovorite o jugu Srbije, da progovorite o Sandžaku gde je 70% ljudi bez posla. Da počnemo da razmišljamo o načinu koji smo stigli do situacije u kojoj se nalazimo, o činjenici da imamo pola miliona ljudi u državnim službama koje izdržavamo tako što trošimo ono što nemamo. Tačno je, neko radi prodaje so, pa se onda plati dole Simpu, ne možemo da pustimo fabriku da propadne jedina je koja radi, onda da se osile svi odande i da dođu ovde u Beograd kod Đilasa. Jedino to da im kažemo. Šta će nam onda država.
Vi citirate liberalne ekonomiste, pa primenite. Shvatite šta je suština liberalizma. To nije samo ekonomija, to je pravo pojedinca. Počnite o tome da razmišljate. Previše je bilo kašenja požara, a premalo nekog svetla koji je potrebno da osvetli prostor pred nama. Vaš ekspoze nažalost, on se u tako nešto uklapa.

Hvala.

Reč ima gospodin Vučić. Izvolite.

Pokušaću, pošto sam više puta pomenut da odgovorim na neka pitanja koja je pokrenuo gospodin Jovanović. Zašto ste želeli rekonstrukciju. Pošto već bezbroj puta u javnosti i od različitih poslaničkih grupa postoji pitanje i nameće se kao zaključak da je SNS vršila nekakav pritisak da bi preuzela veću kontrolu, veću moć, da bi formalizovala svoju političku snagu. Moram samo da kažem zbog građana Srbije, a i zbog onih koji iskreno žele da čuju odgovor da to nije istina.
i kad govorite o solidarnosti, odnosima među ljudima. Da li smo mogli da imamo izbore. Da li smo mogli sada da razvrgnemo ovu Vladu pa da idemo na izbore? Pa, mogli smo, nije to bio nikakav problem. Ali, da li je to bio interes Srbije. Nije to bio interes Srbije. Da li se gospodin Dačić i ja, ne znam kako i ne znam koliko volimo. Nije nam to obaveza, niti to radimo, niti ćemo istorijska pomirenja da pravimo kao neki dugi, ali je naša obaveza da radimo u najboljem interesu Srbije i zato naša povremena neslaganja, a neslaganja imamo i u našim političkim strankama, svako ih ima, čini mi se da je to u demokratskom i civilizovanom društvu nešto što je potpuno normalno, čini mi se da to funkcioniše pristojno i rekao bih po rezultatima dobro ili nešto bolje nego što je funkcionisalo u prethodim periodima.
Zašto smo želeli rekonstrukciju? Ja sam pokušao na to pitanje da odgovorim, odgovarajući vašem poslaniku, uvaženom gospodinu Đuriću. Dakle, postoje različiti ciljevi i različiti interesi. Što se tiče viška moći na sva ta mesta za koja biste rekli da su važna, značajna, moćna nije došao niko iz SNS, apsolutno niko. Sam sam predao i Ministarstvu odbrane, nekom drugom, tačno je, koji je član ali svakako ne funkcioner SNS. Ostali uopšte nisu članovi SNS.
Što se tiče naše motivacije da ovo uradimo. Ona je pre svega da se postigne što je mogući bolji rezultat. Da kažemo, da neke smo rezultate napravili, ali svakako nismo zadovoljni, hoćemo da pojačamo tim. Igrali smo ligu Evrope, ali hoćemo da igramo ligu šampiona. Nećemo se ni time zadovoljiti, ići ćemo da doguramo što je moguće dalje. Dakle, to je ono što je nas rukovodilo.
Nikada nećemo reći da smo zadovoljni ili prezadovoljni našim rezultatima, jer to ne bi bilo fer ni prema građanima, a i građani bi znali da onda ne možemo više. Oni koji su uvek bili samo zadovoljni i to isticali u našoj savremenoj politici, rekao bih da su pre svega time grešili, jer su potcenjivali ljude, a ljudi su videli da oni nisu bili ni dovoljno posvećeni, ni dovoljno angažovani, ni dovoljno energični.
Naša je želja da imamo bolje rezultate. To nije sramota. Mi se time ponosimo što hoćemo više i što smo sami tu ideju nametnuli, i sami to pokrenuli. Mi smo na početku govorili o prolaznim vremenima. Ja vam sada kažem, mi ćemo imati nova prolazna vremena. Imaćemo nova prolazna vremena i videćemo kako je koji ministar radio.
Nedavno sam na glavnom odboru naše stranke rekao oni koji su ostali u Vladi neka ne misle da su zacementirali svoja mesta, pre svega misleći na naše ministre. Šta mislite, da sada to znači ostali su u Vladi pa narednih šest meseci mogu da se ne pojavljuju na poslu, ili da ne rade dovoljno? To ne dolazi u obzir. Ja prihvatam vašu ideju oko toga da ne gasim uvek požare i da ne trpamo sve u bunar, i ne zatrpavamo rupe koje nikada ne možemo da zatrpamo. S tim ćemo imati problema i vi, i ja, i svi u ovoj zemlji. Ja samo molim sve ostale onda da nas ne napadaju svaki dan kada to ne činimo. I ne govorim ja to o vašoj partiji. Nije vam danas smetalo ni kada sam govorio, za razliku od nekih drugih, koji valjda od svoje ostrašćenosti opsesivne ništa drugo ne vide sem mržnje prema meni, ili stranci koju vodim danas.
Dakle, mi ćemo imati bezbroj problema, bezbroj problema. Biće takvih muka. Dolaziće pred Vladu, dolaziće na različita mesta, ali ćemo imati rešenja. Imaćemo rešenje koje će biti drugačije od onih koje smo imali do sada.
Mi smo danas posle mnogo dana rada razgovarali o tome šta je to što bi trebalo da bude u ekonomskoj sferi naš plan i program. Dogovorili smo se da ne izađemo dok ne dođemo sa kompletnim merama i pred Narodnu skupštinu, i pred poslaničke grupe. Bićete i vi obavešteni i svi drugi. Dakle, očekuje nas jedna veoma obuhvatna, rekao bih, sveobuhvatna reforma u sferi ekonomije. Pokušaćemo da napravimo nešto što je malo zemalja uspelo da napravi, ali se ne zadovoljavamo malim rezultatima.
Napravićemo velike reforme u oblasti radnih doprinosa, dakle, smanjenja poreza za proizvođače, posebno za izvoznike da bismo ih podstakli na taj način, a one koji imaju najviše, ili ubedljivo najviše dodatno ćemo oporezovati. Napravićemo velike, značajne i ogromne reforme. Siguran sam da ćete ih i vi podržati. Uveren sam da ćete ih podržati, čak i ako bude bilo stvari sa kojima se ne slažete, znam da ćete negde, pa makar tiho moći da kažete, neka ovo nije tako loše za našu zemlju, kao što ste za neke druge stvari govorili.
Dakle, ja sam za neke stvari govorio u koje sam potpuno bio uveren, da mi imamo dovoljno znanja, kapaciteta, snage da zemlju izvlačimo iz krize. Naša zemlja jeste u teškom stanju, ali naša zemlja nije ni najgora zemlja, niti smo bez šanse, ali moramo sebe i svoje ponašanje da menjamo i potpuno sam uveren da ona pravila sistema o čemu ste pričali, da treba ta pravila i te sisteme da počnemo da uvodimo u ovu zemlju i uvešćemo ih u potpunosti.
Ionako, kao što smo imali, ne mogu ni da vam objasnim kakve smo glupe probleme imali sa tim da obezbedimo „Bošu“ ono što smo obećali. Ne mogu da objašnjavam kakve glupe probleme imamo u razgovorima sa „Mercedesom“. Znate ih i vi kao što ih znam i ja, u razgovoru sa tim ljudima. Za mene je neobjašnjivo da se bunite, jer nećete da idete na test iz engleskog jezika, a hoćete da radite u najmoćnijoj regionalnoj kompaniji, avio kompaniji, ali to je takođe Srbija. To je stvar gde moramo svi zajedno da učestvujemo, da to pokušamo da promenimo i ja mislim da su to ljudi razumeli i zato ljudi traže saradnju, zato traže razgovore, zato nama nije bio problem da kažemo kada treba da se razgovara o „Beogradu na vodi“. Kakav nam je problem što to moramo da razgovaramo sa našim političkim protivnicima, jer to moramo da ubrzamo i oni sede i razgovaraju, naši timovi razgovaraju po dva ili tri puta nedeljno, da bismo to ubrzali.
Čini mi se da su to stvari o kojima moramo da razmišljamo i o kojima moramo na drugačiji način da sagledavamo budućnost. Ovo sam rekao, ne zato što je izraz naše slabosti, neću da govorim o procentima koje imaju političke stranke ili ne znam ko. Ovo vam govorim, zato što mislim da Srbija na drugačiji način nema i neće imati budućnost. Moramo da budemo objektivni, a ne da podržavamo neke proteste za koje znamo da su neopravdani, ili da ih podržavamo, samo zato što su protiv naših političkih protivnika, kao što smo i mi neretko radili. Kao što vidite, meni to nije teško, ni da priznam, dakle, što se tiče stalne suprotstavljenosti, da, imaćemo, imali smo, imamo, i imaćemo različita mišljenja. Oko većine stvari imamo saglasna mišljenja, što mi se čini da se vidi, ali izvinite, ne živim u jednoumlju, potpuno je normalno da iznosimo i drugačije stavove, pripadamo različitim političkim strankama i mislim da su te razlike nešto pokazuje da možemo i brže i bolje napred.
Sa druge strane, ja samo hoću da kažem mnogima i pitam, to nije pitanje za vas, gospodine Jovanoviću, pitam sve u sali da razmisle o njihovim liderima. Zamislite samo, kada već govorite o stalnoj jagmi i želji za vlašću, ne znam, SNS ili već koga, samo se postavite u poziciju da danas imate onu vrstu popularnosti ili onakvu podršku u narodu, kakvu imamo mi, a kako od 1990. godine nije postojala u Srbiji.
Samo se pitajte, ko od vas ne bi tražio da bude premijer ili predsednik, a kao što vidite, mi ne tražimo, zato što mislimo da je mnogo važnije kako Vlada funkcioniše i kako će Srbija da radi.

Reč ima Ivica Dačić, izvolite.

Dozvolite da odgovorim na ono što je gospodin Jovanović pitao. Pre svega, ovo nije izbor nove Vlade Srbije. U ekspozeu koji sam danas podneo, nisam obuhvatio sve segmente politike i sve segmente društva i onoga što će Vlada raditi na svim tim poljima.
Ova Vlada nije negacija prethodne Vlade, ova Vlada ne negira ono što smo zacrtali kao naše ciljeve pre 13 meseci.
U čemu je razlika? Razlika je u tome što smo želeli da vidimo možemo li bolje, da li možemo da ostvarimo bolje rezultate? Mi planiramo da u narednom periodu definišemo za svako ministarstvo određene prioritete koje to ministarstvo treba da ostvari u narednom periodu. To će biti predmet analize u narednom periodu.
Kao što sam rekao u ekspozeu i pre 13 meseci i sada, kao što je rekao i gospodin Vučić, kao predsednik najveće stranke u koaliciji, rezultati su ti i uspeh je taj koji donosi tu presudnu ocenu da li je jedna vlada uspešna, da li ostvaruje rezultat ili ne, da li ima uspeha?
Mi smo ostvarili ciljeve koje ste možda i vi postavili pre deset godina. Gospodin Zoran Živković je govorio da ćemo ući u EU, mislim 2007. godine, ako se dobro sećam.
Takođe mnoge od prethodnih vlada su krenule tim putem, nisu došle do trenutka kada je, iako su imale na svojim bilbordima, „izvodljivo je“, ali su kasnije zaključili da ipak ne treba ići tim putem.
Mi smo pokazali da je zaista moguće, da je moguće da dobijemo, da otvorimo pregovore o članstvu Srbije u EU.
Mi očekujemo da će biti dosta teškoća u narednom periodu, teškoća i u sprovođenju Briselskog sporazuma, teškoća i u pregovaračkom okviru sa EU, da će biti teškoća i da će biti veliki uspeh ukoliko zaista pregovori počnu krajem decembra, kad kažem počnu, mislim na prvu međuvladinu konferenciju koja bi trebalo da bude održana najkasnije do kraja januara.
Međutim, mi smo tek na prvoj stepenici. Da bi smo išli dalje, zaista je gospodin Jovanović u pravu kada kaže da mi sada dolazimo, tek smo sada u stvari ostavljeni sami sebi kad smo došli do ovog nivoa, jer kako ćemo dalje, zavisi od toga koliko smo spremni i koliko smo izgradili društvo, institucije, sistem, da otvorimo i zatvorimo određena poglavlja. Mi očekujemo da će ova dva poglavlja vezana za pravosuđe, 23 i 24 i poglavlje 32 koje je reč o finansijskoj kontroli, da će eksplanatorni skrining početi do kraja ove godine. Taj skrining će trajati celih godinu i po dana.
Znači, mi moramo sada da se organizujemo za zadatke koji su pred nama. Tačno je da ljudi koje smo predložili, mnogi od njih nisu obavljali ovaj posao o kojem je reč zato što se jednostavno nisu bavili ovim poslom. Naravno da ja želim da im se ovde zahvalim što su opšte prihvatili te pozive, ne govorim o našim stranačkim ljudima. Ako pogledate, zaista, od svih ovih predloga, već sam rekao od 11 predloga, svega je ja mislim pet koji su, da tako kažem, pripadnici stranaka i stranačkih rukovodstva.
Ovo je i sa njihove strane zaista bio jedan veliki rizik, ali i izazov.
Oni su imali poverenja da uđu u ovu vladu Srbije i za nas je to takođe velika čast što su to prihvatili. Jedino što smo od njih tražili, to je da uradimo sve što možemo, da Srbija postane normalna zemlja i da naši ljudi, naša deca imaju budućnost kao i sve druge zemlje u Evropi, da pokažemo i damo najbolje što možemo od sebe i naravno da izmerimo rezultat u narednih šest meseci, godinu dana, itd.
Kada je reč o gospodinu Vučiću i meni i našim odnosima, zaista bih zamolio sve da te odnose ostave nama dvojici i u svakom slučaju, ne vidim, ne znam, možda se neko bori za naklonost pa onda zbog toga ima tolikih, nisam ni znao, gospodin Vučić je malo pre rekao da nekoliko puta nedeljno se obavljaju određene konsultacije vezano za neke zajedničke projekte, a ovde nisam baš slušao neko veliko javno oduševljenje ovom politikom koju vodi Vlada Republike Srbije.
Zato je važno, isto tako, SPS je u koaliciji sa DS na gradskom nivou, zato hoću da kažem da će ta situacija možda u narednom periodu biti razjašnjena u svakom slučaju, bio bi red. Malo se naravno šalim, ali u svakoj šali ima pomalo šale.
Slažem se sa gospodinom Jovanovićem, potrebno nam je ne gašenje požara, nego strateške stvari, ali mi ne možemo da dođemo do strateških stvari. Ne možemo da povedemo ozbiljan razgovor o svim tim temama zato što se samo bavimo međustranačkim podelama i nekim besmislenim pitanjima koja nas odvlače od suštinskih stvari kada je Srbija u pitanju, i Vojvodina, i jug Srbije i, na kraju krajeva, koncept društva za koji se zalažemo.
Normalno je da mi u Vladi Srbije imamo različite koncepte. Stranka gospodina Vučića pripada narodnjačkoj koaliciji na nivou Evrope. Vaša stranka, gospodine Jovanoviću, pripada liberalnoj orijentaciji. Moja stranka, stranka gospodina Krkobabića, Rasima Ljajića pripadaju socijalističkoj, odnosno socijal-demokratskoj opciji, zajedno sa DS i naravno da oko koncepta mi nismo… Mi decenijama ne razgovaramo o koncepta društva za koji se zalažemo.
Molim vas, nije ni lako ljudima koji dolaze da rade na ovome, zato što se o tome vodi rasprava širom sveta koji je koncept ekonomije, da li će se više stezati kaiš ili ulagati u razvoj.
Naravno, neće biti lako ni nama, naročito što Srbija ne može da se meri sa nekim drugim zemljama.
Žao mi je, gospodine Jovanoviću, što ste shvatili da sam vas gledao preko ramena, ali zaista nisam postavljao ovu govornicu. Ne znam zašto je postavljena na ovakav način? Možda da je okrenete ka opoziciji. Ja sam odatle govorio i kada sam biran za premijera, odnosno predsednika Vlade. To nema nikakve veze niti sa odnosom prema političkim protivnicima.
Mislim da je ovde važno reći sledeće: unutar Vlade Republike Srbije ponekad postoje različiti koncepti, što je možda vidljivije, zato što mi u stvari nemamo protivnike prave u opoziciji. Ne govorim, moram da kažem, o protivnicima kada govorimo samo o nacionalnom pitanju, kao što je DSS, govorim o temama koje bismo pokrenuli koje nisu dnevno političke.
Inače, naše opredeljenje da radimo zajedno nikad nije bilo dovođeno u pitanje. Kada je Vlada formirana takav je bio odnos političkih snaga da su DS i SNS imale najveći broj poslanika, a SPS, PUPS i JS su imale negde oko 15%. Danas je promenjen odnos snaga. Takav odnos snaga na političkoj sceni sigurno može da izazove i promene u Vladi Republike Srbije. Zato bi bili neophodni izbori ili naš međusobni politički dogovor, ali smo se mi zajedno opredelili, i to sa naše strane nikad nije bilo sporno, da nastavimo da radimo zajedno i da probamo da u ovom trenutku uradimo za Srbiju više nego za naše stranke, a ne da među strankama delimo vlast, a da to ide na uštrb interesa Srbije. U tom smislu sam zahvalan i SNS u smislu razumevanja situacije u kojoj se nalazimo, a što se tiče naših međusobnih odnosa, mislim da, na vašu žalost, ova vlada funkcioniše na veoma jakim osnovama i trajaće onoliko koliko mi to budemo želeli. Hvala.

Hvala.
Ovde prekidamo sa radom i nastavljamo sutra u 10.00 časova. Hvala vam.