Vreme, gospodine Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe.
Uvaženi gospodine predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, kandidati za članove Vlade, složio bih se sa onim delom ekspozea premijera kada prepoznaje aktuelni društveni trenutak da ovo na neki način jesu, da tako kažem godine raspleta za Srbiju.
Rekli ste da se ovde malo čulo o konkretnim kritikama, ali mislim da živimo u zemlji gde, kao što svi dobro znaju, recimo, vozovi se kreću prosečnom brzinom od 41 kilometar na sat, gde adekvatna medicinska nega može da se dobije samo onda kada organizujete humanitarni koncert da bi obezbedili sredstva za tu negu, gde se droga kupuje u školi, a matura na ulici, gde je bolje biti navijač da bi došli i Beograd i dobili policijsku pratnju nego paor gde onda ne možete da dođete u taj isti Beograd, i gde se kažnjava paljenje njive posle žetve, ali se ne kažnjava paljenje džamije. Mislim da je to trenutno zemlja u kojoj živimo i tu bi možda mogli da se složimo, da li je to sve krivica aktuelne vlasti ili nekih prethodnih, o tome možemo da raspravljamo.
Ovakva Srbija jeste u tom smislu na raskršću i mislim da smo pred izborom da li ćemo postati deo evropske porodice ili ćemo ostati slepo crevo Evrope, i u tom smislu mi iz Vojvodine vas najbolje razumemo, jer je Vojvodina oduvek bila deo srednjeevropskog prostora i u političkom i u ekonomskom i u kulturnom smislu i temeljila se upravo na vrednostima na kojima se temelji današnja Evropa, kao što su prosvetiteljstvo i antifašizam i te vrednosti su zastupali i Dositej Obradović i Jovan Jovanović Zmaj u velikoj meri, a malo manje Aleksandar Ranković ili Voja Tankosić i Vojvodina je danas u velikoj meri ono što je bila i pre dvesta godina u kulturnom i političkom smislu.
Svakako pozdravljam hrabrost novih kandidata za ministre da stave svoje biografije u službu nove rekonstruisane vlasti, ali moramo izraziti određenu skepsu, jer jedina prizma kroz koju ćemo gledati rad ove buduće Vlade je odnos prema Vojvodini. Taj odnos do sada nije bio onakav kakav bi mi želeli da bude iz razumljivih razloga, u velikoj meri zato što stranke koje danas su na vlasti u Beogradu vide Vojvodinu na jedan drugačiji način nego što to mi činimo koji smo odande.
Svaki put do sada kao što dobro znamo, obećanja koja su davana u pogledu statusa pokrajine su izneverena. Nabrojaću samo neke primere. Svedoci smo toga da je poljoprivreda u katastrofalnom stanju, u protivnom ne bi imali paore koji pokušavaju da se prokrijumčare u Beograd. Infrastruktura se raspada i obećavaju se nekakvi Potemkinovi tuneli ispod Fruške gore dok u međuvremenu šleperi sleću ljudima u dvorište pa su građani prinuđeni da se samoorganizuju i blokiraju puteve. Nezaposlenost je skoro 30%. Pokušava se ukidanje svega što ima predznak – vojvođansko; od „Elektrovojvodine“ do Akademije nauka i radio televizije Vojvodine, 7% iz budžeta ne bi više ni da spominjem, s obzirom da ponovo nije ispoštovan ni taj minimum i od najrazvijenijeg regiona bivše Jugoslavije danas smo najmanje razvijeni region Srbije. U tom smislu ćemo i posmatrati rad ove nove rekonstruisane Vlade i kroz odnos prema onome što mi vidimo kao Vojvodinu kakva bi mogla da bude ćemo bazirati naše stavove.
Slažem se u jednom delu vašeg ekspozea, pomenuli ste da treba da se smanji nivo razvijenosti, odnosno nerazvijenosti između različitih regiona u zemlji i da treba da se svi ravnomerno razvijaju, ali ne način na koji ćemo svi biti siromašniji. Beograd na vodi, kako god se već zove taj projekat je sigurno divan, ali ostatak Srbije je u međuvremenu pod vodom i mislim da se mora na neki način prepoznati da postoji veliki broj nerazvijenih sredina i van Beograda koje bi pod hitno morale da dobiju adekvatan nivo, nivo pažnje ljudi koji će sedeti u vašoj budućoj Vladi.
Problemi sa kojima će se suočiti budući ministri su izuzetno veliki, Srbija je izuzetno centralizovana zemlja i mislim da nivo detalja kojima se ministri bave zaprepašćujući. Mnogi od njih ne mogu ni da sanjaju sa čime će se suočiti i takvi problemi ne mogu se rešiti ni za četiri godine, a ne za šest meseci koliko mislim da će njihovi mandati trajati, s obzirom, da se uveliko priča da ćemo već u martu imati izbore, ja nisam politički analitičar, ali prema informacijama koje ja imam sve više verujem da je to u velikoj meri tačno.
Dobro je da je ekonomska politika ono na šta se obraća pažnja. Istakli ste da postoji niz ekonomskih problema sa kojima morate da se suočite, ali ako ćemo prodavati „Telekom“, ako ćemo osnivati avio kompanije koje će teško biti profitabilne, s obzirom, da i mnogo veće avio kompanije po svetu uveliko propadaju. Ako ćemo deliti subvencije investitorima samo zbog toga što dolazi u Srbiju, jer je jeftina radna snaga i jeftini energenti, mislim da niste ni morali da rekonstruišete aktuelnu Vladu. Dobro je da razvijamo kažete konkurentnost i inovativnost, ali ne znam kako ćemo to činiti u zemlji gde je procenat stanovnika sa visokim obrazovanjem 6%, evropski prosek je 25%. Kada budemo videli neke konkretne mere u smislu toga da se poboljšavaju odnosi u regionu, da se stvarno radi iskreno na evropskim integracijama, da se sačinjava nekakva agrarna strategija i da se lociraju adekvatna sredstva za razvoj poljoprivrede. Takve aktivnosti ćemo u svakom smislu pozdraviti.
Što se tiče konkretnih kandidata za ministre, ja se iskreno nadam, kao i moja poslanička grupa, da, recimo, gospodin Krstić će uspeti da konačno objasni građanima Srbije da se ne plaća harač nego porez i za taj porez treba da dobiju određene usluge i da se izgradi određena infrastruktura, a ne da Poreska uprava bude država u državi.
Iskreno se, takođe, nadam da gospodin Udovičić će uspeti da od ovog sporta napravi više od toga da je to samo instrument da bi mladi otišli iz Srbije i da stadioni služe tome da se okupljaju distributeri narkotika.
Nadam se da će gospodin Glamočić uspeti da makar obezbedi adekvatnu protivgradnu zaštitu poljoprivrednicima, a ne da svaki put gledamo u nebo kada treba da predvidimo privredni rast.
Nadam se da gospodin Mirović, koji nije iz Beograda nego iz Vojvodine će shvatiti važnost toga da postoje pokrajinske institucije i da lokalne samouprave su u izuzetno teškom stanju.
Nadam se da gospodin Radulović će uspeti da prepozna potrebu da se pomogne i realnom sektoru koji je trenutno taoc banaka i pred kolapsom, s obzirom da je 30% ukupne aktive u bankama nenaplativo i da gospodin Tasovac je pored toga što je ministar kulture i ministar informisanja, da će uspeti da spase javne servise koji su, bar što se tiče RTV, pred gašenjem.
Dok ne vidimo, u svakom slučaju, neke konkretne rezultate, Vladu nećemo podržavati i Liga socijaldemokrata Vojvodine će u tom smislu ostati konstruktivna opozicija, a novim kandidatima želimo puno sreće u daljem radu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović. Izvolite.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo, ono što sam rekao pre nekoliko dana da ne može se drugačije početi, po mom mišljenju rasprava o Vladi, nego time da zaista u poslednjih godinu dana su se desile duboke i, da ne upotrebljavam sad ove velike reči istorijske, ali velike političke promene.
Nije suštinski važno ko učestvuje u Vladi a ko je opozicija u Srbiji, važno je šta se desilo sa našom mogućnošću da napravimo nekakve važne i bitne korake u promeni života. Ovih godinu dana desilo se to da je uspostavljen konsenzus oko jedne važne stvari, mislim ključne i poslanički klub ZZS misli da je to ključna stvar.
Građani koji su glasali za pet šestina narodnih predstavnika, članova ovog parlamenta, glasali su za to da idemo u EU i to je velika promena u odnosu na vreme od pre 13 ili 14 meseci. Oko najvažnijeg državnog pitanja mi više nismo podeljena nacija. Pretpostavka za to je dogovor koji ste vi, gospodine Dačiću, potpisali sa Tačijem u Briselu. Poslanički klub ZZS je podržao taj dogovor, kao i svi poslanici, izuzev poslanika jedne značajne poslaničke grupe ovde u parlamentu.
Mislim da je država napravila dobru stvar jer je otvorila našim građanima na Kosovu perspektivu da osvajaju politički prostor u okolnostima takve kakve jesu i zato je važno da što više ljudi izađu na izbore sada u novembru mesecu.
Ta činjenica sada je polazna osnova da pokušamo da napravimo konsenzus oko drugih stvari i tu počinje tačka gde se razilazimo, konsenzus koji je moguće uspostaviti da bi bila napravljena jedna velika inicijativa u ekonomiji ili ekonomskoj politici i jedna značajna inicijativa u spoljnoj politici.
Što se spoljne politike tiče, mislim da bi bilo važno, može da se ispostavi i presudno važno, da kao zemlja se pojavimo kao neko ko ima potpuno jasnu viziju i predlog kako bi to trebalo da izgleda region jugoistočne Evrope, kako bi trebalo da izgleda zapadni Balkan i da o tome diskutujemo i sa Albanijom, i sa Bosnom, i sa Makedonijom, i sa Crnom Gorom i da sebe predstavimo kao nekoga ko je sposoban da bude lider.
Iskreno verujem da dok mi ne budemo napravili inicijativu koja u temelju može da ima predlog harmonizacije poljoprivredne politike, predlog harmonizacije i saobraćajne politike, predlog harmonizacije i industrijske politike, da će ovaj region imati mnogo više muke bez toga, nego sa tim da svi zajedno uđemo u EU. Pa, kad su Nemci i Francuzi mogli posle Drugog svetskog rata da se dogovore oko uglja i čelika i da na tome uspostave temelj za ono što danas jeste EU, politička tvorevina oko koje postoji konsenzus da je dobro da idemo u nju, ne vidim ja zašto Beograd i Tirana se ne bi dogovorili oko toga koliko se subvencija daje za šta u poljoprivredi ili sa Makedonijom da se oko toga dogovorimo.
Mislim da bi to pomoglo građanima Srbije, da bi to pomoglo za dva i po miliona ljudi koji se bave poljoprivredom, da bi to otvorilo mogućnost da se više novca investira ovde i da ne moraju da idu ljudi pojedinačno, kao neki koje smo čuli ovde i da svojim neverovatnim sposobnostima dovode investitore, već da to postane opšte mesto zbog toga što će to učiniti ovaj region sigurnijim.
Na žalost, jednu takvu inicijativu ne vidim u ovom ekspozeu koji ste, gospodine predsedniče, ovde izneli i to je velika šteta. Temelj za takvu inicijativu verujem da je konsenzus u ovoj Skupštini i u srpskoj politici, bar onakav kakav smo postigli oko Kosova. Za takve stvari uvek je potrebno da Vlada daje inicijativu. Teško će opozicija dati inicijativu oko koje može da se konstituiše nacionalna politika. Onda dolazimo do života i do one velike teme zbog koje, koliko vidim, se rekonstrukcija desila, a to je ekonomska politika.
Iskren da budem, ne mogu baš da razaberem ko je bio za to da Mlađan Dinkić izađe iz Vlade, ko nije bio za to, ali vidim da ćete svi za to glasati. Ono što je činjenica je da ste svi zaključili da ekonomska politika nije bila dobra, da Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede nisu proizveli onakve promene u životu kakve ste očekivali krajem jula meseca, kada je parlament izglasao novu Vladu.
Gospodine predsedniče Vlade, pročitao sam pažljivo ovo. Ne treba baš previše vremena za ekspoze. Ne vidim veliku stratešku inicijativu za novu ekonomsku politiku u ovom što ste vi izložili u parlamentu.
Gospodin Krstić je najavio pre jedno petnaestak ili dvadeset dana da će u ovim danima, koji su iza nas, izaći ne samo sa ekonomskim planom ili predlogom ekonomske politike, već da će da izađe sa vizijom Srbije u narednih pet ili deset godina. Verujem da je on čovek imao ideju to da uradi, ali nešto se desilo, koliko ja mogu da zaključim, u ovih petnaestak dana, pa mi danas u vašem ekspozeu nemamo tu viziju. Postoje blagi nagoveštaji i blage naznake.
Hoćete li povećati porez na dobit? Ja sam tako razumeo ono što piše u ekspozeu. Hoće li biti povećan porez na imovinu? Meni se čini iz ovoga što ste ovde rekli da je to ideja. Hoće li biti povećan PDV? Porezi na potrošnju su porez na dodatu vrednost. To piše u ekspozeu. Apriori, ništa ne mora da bude loše, kao što ništa samo po sebi nije ni dobro, ali je šteta što nismo ovde danas dobili jasnu sliku šta mislite da radite sa ekonomijom. Vi ste zaista dali vrlo oštru ocenu o tome u kakvom je stanju privreda, mnogo oštriju nego bilo ko iz opozicije.
Moje uverenje je da je to takođe stvar oko koje, dok ne budemo napravili konsenzus, teško da ćemo nešto uraditi. Previše je politički skupo za bilo koga i za vašu vladu, kao što je bilo skupo i za Vladu u kojoj ste bili zamenik predsednika. Pre toga su bila neka druga ekonomska vremena.
Godina 2006. nije ni nalik na 2009. ili ovu godinu, zbog toga što se u svetu ekonomija promenila i to ne zavisi od nas.
Duboko sam uveren da je pretpostavka za promenu ekonomske politike, za stvaranje elementarne šanse da nešto uradimo u ekonomiji da napravimo velike iskorake u javnom sektoru, u penzijskom sistemu, pod jedan, i u svemu onome što predstavlja administraciju, javne službe i javna preduzeća, pod dva.
Velika većina ljudi koji sedi ovde u parlamentu, osim novih ljudi koji su kandidati za ministre, je dugo u politici. Svi smo dugo u državnim poslovima i svi znamo koliko je to teška stvar. Verujem da nije moguće promeniti stvari u penzijskom sistemu bez konsenzusa.
Gospodine Dačiću, vi ste spomenuli – nova ekonomska politika. Evo, ja podržavam to što je Miodrag Rakić u najvećoj meri rekao u jednom članku pre nekoliko meseci. Možete da donesete odluku da to ne radite. Bojim se da je najveća verovatnoća da se ništa kapitalno neće desiti ukoliko ne počnemo da se bavimo tim stvarima. Gde je u stvari put? Duboko sam uveren u tome da koristimo ono što predstavlja naš nacionalni resurs. Tu ste dali jedan nagoveštaj, ali ništa više od toga.
Država Srbija je vlasnik 800.000 hektara zemljišta. Evo dobre stvari za novog ministra poljoprivrede. Milion hektara šume je u vlasništvu Republike Srbije. Postoje procene da četiri milijarde evra, evo nešto i za gospodina Bačevića, zajedno za ministra poljoprivrede i njega i za gospođu Mihajlović, ministarku energetike, četiri milijarde evra biomase godišnje u Srbiji propadne zbog lošeg održavanja šuma i zbog toga što se pale utrine posle žetve i posle berbe.
Jedna od ključnih stvari u našoj ekonomiji koja je problem jeste to što nam je spoljnotrgovinski deficit ogroman i zbog toga što imamo deficit u bilansu tekućeg plaćanja. Najveća stavka u tom deficitu jeste nafta i gas koji uvozimo. Ne vidim da postoji plan da se koristi taj resurs, isto kao i sa državnim zemljištem.
Može da se vodi debata i o tome da li staviti državno zemljište da se ponudi poljoprivrednicima iz Srbije uz povoljne kredite, da ga kupuju što zastupaju neki poslanici ovde, ili da otvorimo prostor za ljude koji će svakako se pojaviti kao nekakva vrsta tehnološkog viška u administraciji i javnom sektoru, da uz povoljne kredite krenu u poljoprivrednu proizvodnju i voća i povrća.
Kada je bio ovde predlog rebalansa budžeta, pitao sam zašto se ne rade planovi za navodnjavanje. Treba četiri, pet miliona evra da do kraja godine iscrtaju i urade sve što je potrebno oni koji su sposobni da to urade u Srbiji, instituti, oni koji se time bave.
Možemo da uđemo u 2014. godinu sa projektima za navodnjavanje, za sisteme navodnjavanja i odvodnjavanja, koji su između 150 i 200 miliona evra, još 150 miliona evra za sekundarnu mrežu i sve ono što je potrebno za svaku pojedinačnu parcelu i njivu, to je 350 miliona evra. To je 1% bruto društvenog proizvoda. Četvrti put se o tome govori u poslednjih 13 meseci.
Za budućeg ministra poljoprivrede takođe će biti značajna tema kako će se postaviti prema 1.600 ili 1.700 agronoma. Mnogi od njih su sigurno bili njegovi studenti u Novom Sadu, koji su dezangažovani, ostali su bez angažmana negde u toku prošle godine.
Moje uverenje je da je gotovo nemoguće uspostaviti komunikaciju sa 450 ili 600 hiljada poljoprivrednih gazdinstava ukoliko sa njima ko ispred države nema da komunicira. To ne može da radi 20 ljudi, 200 ljudi, to mora da radi više od hiljadu ljudi.
Ne znam kako da vas oslovim, gospodine kandidatu za ministra, razmislite o tome. To je deo politike Zajedno za Srbiju. Velika bi stvar bila da se to vrati i da imamo efikasniju komunikaciju države sa onim delom naše privrede u kojem učestvuje najveći broj ljudi.
Srbija danas proizvede hranu koja vredi 10,5 milijardi evra. Holandija je za trećinu veća od Vojvodine. Pre dve godine Holandija je izvezla 63 milijarde dolara hrane, 17 milijardi evra cveća je izvezla Holandija.
Neko je ovde rekao, i nije u pravu, kako je Grčka bolja za poljoprivrednu proizvodnju hrane od Srbije. Na sreću, to nije tačno. Potencijal Srbije je 100 milijarde evra. Da bi se podigla poljoprivredna proizvodnja, zemlja mora da bude pod sistemima za navodnjavanje, milion i 100 hiljada hektara. Ljudi moraju da imaju stručnu pomoć i asistenciju. To je pitanje države.
U Americi je sve u privatnoj svojini. Privatne kompanije proizvode nuklearno oružje. Jedna od nekoliko funkcija ili stvari koje su u nadležnosti države jeste poljoprivredna stručna služba, i to u nadležnosti federalne države, zbog toga što je to pitanje nacionalne bezbednosti. To tako treba da bude i u Srbiji, i da se silan ovaj svet koji je završio visoke škole i kod vas, gospodine profesore, i ovde u Zemunu, angažuje da bismo mogli da podignemo zaradu ljudi koji se bave poljoprivredom. Najsiromašniji deo naroda, dva i po miliona ljudi, kod kojih je siromaštvo dva puta veće nego kod ostalog dela stanovništva. To je ekonomsko pitanje, političko pitanje, to je pitanje stabilnosti zemlje.
Nažalost, ja iz ovoga ne mogu da vidim postojanje velike inicijative u ekonomskoj politici iz ovog ekspozea. Dobro je što je došao „Etihad“, odlično. Ukoliko se ispostavi da ćemo to uspeti da uradimo, 50 miliona evra koje će biti sačuvano u budžetu, to je velika stvar.
Mi smo to rekli ovde u Skupštini, to mislimo svi zajedno, koliko nas ima u našem poslaničkom klubu, da je dobro što je i „Al Dahra“ došla. Nije baš popularno da to kaže jedna opoziciona stranka, jer nije baš veliko oduševljenje naroda u Vojvodini, naročito oko te stvari, ali to je dobro i ne mogu da kažem da nije dobro za nešto za šta sam uveren da može da napravi ozbiljan progres.
Što se tiče „Etihada“, vrlo je važno da imamo jasnu predstavu da li imamo ili nemamo problem sa otvorenim nebom i sa našim partnerima u EU, kao što je za „Al Dahru“ dragoceno i važno da se sva imovinska pitanja reše što pre. To je stvar države i Vlade i to je pitanje ozbiljnosti, ne samo vas kao članova Vlade nego cele države i ovog parlamenta, koji je temelj političkog sistema Srbije.
Iza ovih inicijativa o kojima sam govorio mislim da dolazi ona suštinska – što pre dođe na red, to bolje. To je temelj politike Zajedno za Srbiju. Srbija nije dobro uređena zemlja. Nije moguće imati snažan razvoj dok svaki građanin Srbije, bez obzira da li živi, gospodine Dačiću, u vašoj Žitorađi ili u Subotici, ovde na Vračaru ili u mom Šapcu, nema isti kapacitet političkih prava.
Pogledajte popis, u poslednjih deset godina je povećan broj stanovnika u Beogradu, Novom Sadu i u prostoru između Beograda i Novog Sada. Svugde je smanjen broj stanovnika. U vašem komšiluku u Kuršumliji ima 85 sela, od toga u 53 neka nikoga osim leti, sada će da se raziđu kada isteraju stoku na ispašu. Kada pređemo na Karaburmi preko vode 70.000 ljudi nema ni mesnu zajednicu. Prva vlast im je predsednik opštine na Karaburmi, koji nema nikakvu vlast, pošto gradonačelnik ima manje više sve u svojim rukama. Teško te stvari mogu da pokrenu energiju ljudi.
Naš predlog je – svaka mesna zajednica svoj budžet, osam, 10 ili 12 hiljada tačaka je u Srbiji koje trebaju da imaju nekakvo odlučivanje da bi ljudi znali da odlučuju o stvarima koje su im najbitnije. Samo tako može da se milionima građana otvori prilika da uđu u javni život. Samo tako po mom uverenju može da se pokrene Srbija.
Impuls mora da da Vlada. Nažalost, toga nema u ovom ekspozeu i taj impuls mora da krene od dole. Ukoliko se nekad budemo približili onda ćemo imati priliku da glasamo za neki drugi ekspoze, sada ćemo biti protiv vaših predloga za nove članove Vlade. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Pošto ste me pre svega prozvali po pitanju biomasa, a pre svega zbog građana Srbije, jer govorite o četiri milijarde koje se gube godišnje zbog toga što se biomasa ne koristi, samo da vas podsetim na nekoliko stvari koje su urađene ovih godinu dana i ono što pre toga nije bilo urađeno 10 godina.
Za početak to su prvo podzakonska akta zbog čega niko živi u Srbiji nije ni mogao da koristi tu bio masu, ni za proizvodnju električne i toplotne energije, a ovo ministarstvo je to uradilo.
Prošle godine u decembru, zajedno smo bili ovde u parlamentu, izmenili smo prvo zakon, potom su doneta podzakonska akta na koja se čekalo četiri godine, da bi obnovljivi izvori energije uopšte mogli da se koriste. Zatim je doneta uredba o povlašćenim cenama, po prvi put i toplotne. Po prvi put su biomasa i kogenerativna postrojenja stavljena u tu uredbu. To nije bilo ni u planu. Donet je nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije. Imate veliko otvaranje koje se desilo pre možda mesec ili dva u Subotici, a vezano za toplanu na biomasu u Subotici iz programa KFF. Donet je plan da toplane u Srbiji, a njih je 57 krenu u upotrebu biomase.
Sve to je nešto o čemu smo informisani za prethodnih nekoliko meseci, što je urađeno u domenu te biomase u kojoj pominjete milijarde, ali ne može odjednom. Ne može za deset godina oni što nije rađeno za godinu dana da bude ispravljeno. Osnov da bilo ko može da ulaže i da koristi obnovljive izvore energije jeste da postoji zakonska i podzakonska regulativa.
Slučajno ili namerno nije postojala, sada postoji. Vrlo važna stvar jeste da u istočnoj Srbiji koja je prebogata šumom, što vrlo dobro znate jer ste bili ministar poljoprivrede, otvara se centar za obnovljive izvore energije, gde je prva stvar koja će se raditi jeste iskorišćenje biomase. Srbija na tome može da zaradi, može da obezbedi dovoljne količine električne i toplotne energije i to jeste plan ministarstva, o čemu već prethodnih godinu dana govorim. Evo još jednom vas informišem, tako da kada govorite o tome da se ništa nije radilo, evo samo nekoliko informacija da znate. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dušan Petrović, replika. Izvolite.

Gospođo ministar, nisam ja rekao da se ništa nije radilo. Kažem da toga nema u ekspozeu.
Vi ovde kažete šta ćete da radite naredne tri godine. Koliko kilovat sati struje će da bude proizvedeno od biomase u narednih godinu dana i u naredne tri godine? Koliko će kilovat sati tople vode u toplanama biti proizvedeno za godinu dana i za tri godine? Kada dođete ovde za godinu dana, da vas pitamo – zašto to nije urađeno ili da vam kažemo - svaka vam čast, pomerili ste stvari napred.
Ako uvezemo milion tona nafte, mislim da je tu negde Bajatović, 600 milijardi kubika gasa, koliko toga može da bude konvertovano iz biomase? Da li jeste ili nije spoljnotrgovinski deficit jedna od ključnih stvari u našoj ekonomskoj politici i problema? Hajde da nešto uradimo da to počnemo da menjamo, pošto su u šume naše, a i ovo što se pali po poljima posle žetve i posle berbe, takođe, naše je i otvara mogućnost poljoprivrednicima za dodatnu zaradu.
Moja primedba je ne šta ste uradili ili niste uradili, nego zašto u ovom ekspozeu, o kome glasamo, glasajući za nove članove Vlade, nema nikakvog brojčanog iskaza šta ste namerili da uradite u naredne tri godine.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miroslav Markićević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predsedniče Vlade, poštovani potpredsedniče Vlade, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji verujem gledate ovaj prenos, u ime poslaničkog kluba Nove Srbije neću dugo govoriti, jer i ako budem dugo govorio i ako budem kratko govorio, svi znaju da će poslanici NS podržati Vladu Republike Srbije, odnosno njenu rekonstrukciju.
Želeo bih da ukažem posebno na nekoliko činjenica i momenata zbog kojih će iskreno i snažno poslanici NS podržati ovu rekonstrukciju Vlade Republike Srbije.
Čini nam se da su u političkoj praksi u načinu vladanja, u stilu vladanja uspostavljeni novi kriterijumi. Mogao bih karikirano da kažem da Vlada i vođe Vlade Republike Srbije prave rekonstrukciju ničim izazvani, na prvi pogled, sigurna podrška u parlamentu, većina sigurna i svaki dan sve veća podrška građana u Srbiji, ali to je očigledno stari način razmišljanja i stari način vladanja.
Ako oni koji imaju toliku podršku od građana Srbije i u parlamentu žele da promene polovinu Vlade, i hoću lično da kažem da mnogi ministri koji su ovoga puta razrešeni, odnosno podneli su ostavke, nisu loše radili, nego se sa ovim postupkom želi pokazati građanima Srbije da svi mi, i političke stranke i parlament i Vlada, zaista u narednom periodu moramo mnogo toga da uradimo da bi ova Vlada bila još uspešnija i da bi široki slojevi građana Srbije osetili poboljšanje.
Mogu da kažem da sam kao narodni poslanik i građanin zadovoljan dosadašnjim radom Vlade Republike Srbije, ali će i čelnici naše Vlade i mi kao poslanici i građani Srbije, verujem, biti još zadovoljniji kada se ta blagodet oseti na širim slojevima građana Srbije.
Želeo bih da kažem, i dao bih kao malu preporuku, kada se obraćaju i poslanici i političari i ministri, da svi u Srbiji loše žive, nije istina. Moramo da kažemo ko u Srbiji loše živi. Ima slojeva građana i dobar broj građana koji žive bolje nego što se živi u najrazvijenijim zapadnim zemljama, a to zbog toga da bismo prepoznali te slojeve građana i pomogli im da prežive ovu krizu koja još uvek ne prolazi, kako kod nas u našoj zemlji, tako i u Evropi.
Osim toga što ću snažno glasati i podržati nove članove Vlade, odnosno buduće ministre koji ovde sede ispred nas i građana Srbije, usudio bih se da dam i nekoliko predloga nekim ministrima.
Kad se radi o poljoprivredi, svi znamo i svi se zaklinjemo u selo i seljaka i znamo da je to grana privrede kroz koju bi naša država najpre mogla da ostvari i dobiti i opšti napredak. Budućem ministru, gospodinu Glamočiću, predložio bih, a on zna svoje planove i programe, da mu prvi radni zadatak bude poseta možda Šumadiji, koja je ovih dana postradala od grada, seljaku koji je za dva dana tri trebalo da ubere plodove svoga rada, da ne kažem krvi i znoja. Elementarne nepogode su to onemogućile i oni praktično ne znaju ni kako će živeti sledećih godinu dana.
Zamolio bih vas, ako možete da iz resora MUP, mislim da će se i predsednik Vlade s tim složiti, da se protivgradna zaštita vrati u resor Ministarstva poljoprivrede, iako naše opštine i gradovi, kao što je Topola, kao što je Čačak, iz sopstvenih budžeta, možda i protivzakonito nabavljaju protivgradne rakete, ali mislim da država mora da napravi neke uštede i da ta protivgradna zaštita konačno bude efikasna.
Kada se radi o finansijama, sve što budem rekao, zavisiće od finansija. Želim da kažem gospodinu Krstiću da će u poslanicima NS imati snažnu podršku, da ćemo glasati i onda kada nam se ne bude nešto sviđalo, kada je bolno, ali moramo da dobijemo snažna uverenja da će u narednom periodu biti bolje za građane Srbije.
Čitajući ovih dana ono što ste vi govorili, snažno podržavam poštovanje finansijske discipline, odnosno da svi plaćaju porez, ali se nadam da će u narednom periodu biti neke izmene i dopune poreskih zakona. Nisam stručan da o tome detaljno pričam, ali čini mi se da isti procenat poreza ne mogu da plaćaju oni koji zarađuju milione i desetine miliona evra i oni koji zarađuju tek toliko da prežive.
Dakle, taj socijalni momenat u ostvarivanju poreske politike, odnosno naplate poreza, odnosno punjenja državne kase, pošto očigledno je u njoj jedna rupa, nadam se da će u narednom periodu biti pravednija.
Kada se radi o sportu, mislim da odavno jedan predlog, kao što je predlog za gospodina Vanju Udovičića, nije izazvao toliko simpatija, kao predlog za njegovo imenovanje za ministra sporta i omladine. Želim mu da bude makar polovično uspešan kao što je bio kao sportista.
Da vam kažem, gospodine Udovičiću, mogu da vam nabrojim bilo koje selo u čačanskoj opštini, da napravimo bazen u tom selu, da dovedemo vas, Filipa i ostale, i oni će da budu prvaci države. Šta hoću da vam kažem? Očekujem od vas da se vi izborite. Čini mi se da je gospodin Vučić rekao da će neki zakoni uslediti iz vašeg ministarstva, a tiču se privatizacije naših najvećih klubova. Molim vas da utičete koliko možete da se na neki način, ako je ikako moguće, masovni školski sport više finansira. Jasno je da je Beograd u svakoj oblasti, pa i u sportu, metropola i to će biti uvek i mi to poštujemo. To je glavni grad naše zemlje. Ali, sporta i velikih talenata ima mnogo i u unutrašnjosti, tako da se obrati pažnja i na njih i da se reši, ako je ikako moguće tog finanisiranja tzv. amaterskog sporta, jer odatle su i potekli naši najveći sportisti.
Što se tiče kulture, isto tako mogu da kažem da je predlog za gospodina Tasovca izazvao, bar kod onih ljudi sa kojima se ja družim, a možda oni nisu ljubitelji umetnosti koju on predstavlja ovde, ali poštuju ono što je on uradio sa Beogradskom filharmonijom i da ne pričam mnogo, ne znam koliko će ljudi shvatiti, ali verujem da ćete vi, gospodine Tasovac, shvatiti – pika točka tačka, hoćemo to i u Čačku, hoćemo to i u Užicu.
Nismo mi samo ljubitelji Dragačevske trube i kuvanog kupusa, čime se ponosimo. Znamo i mi šta je lepo. Iz našeg grada je jedna od najvećih operskih pevačica koju je ova zemlja dala. Ne znam kako ćete to uspeti sa 0,63% koje se izdvajalo za kulturu. Nadam se da će biti novca da bude makar 1,63%. Želimo i vama kažem isto, svesni smo da je Beograd metropola, da su najveće kulturne institucije i firme, tako da kažem, u Beogradu i da će biti, ali nema razloga da tako ne bude u Užicu, Čačku, Leskovcu, Kraljevu i nekim još manjim mestima.
Dakle, decentralizacija i u kulturi i raspodela sredstava do nekih boljih dana kada ćemo imati više para za sve zajedno. Preneo bih vam i jednu ličnu poruku od građana Srbije ovde - ako ostanete i dalje u onom žiriju, da budete malo manje stroži, ako možete. Zahvaljujem se.