Gospodine predsedniče, povredili ste član 109. stav 2. koji kaže – opomena se izriče narodnom poslaniku koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o …
(Predsednik: Izvinjavam se, član 109. ima samo jedan stav. Ima tačku 2. ali nema 2. stav.)
Mislim na tačku 2. - … koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Dakle, nijednom niste upozorili gospodina Jakšića. Odmah ste krenuli sa opomenama, što nije u skladu sa članom 109, a sa druge strane tumačeći da je gospodin Jakšić povredio dostojanstvo time što nije upotrebljavao odgovarajuće izraze i reči. Hoćete li da izdate uputstvo kako da se ponašamo i šta da vam pričamo? Hoćete li da nam kažete kako treba da vas hvalimo da vas ne bi možda to povredilo? Malopre nas kolega iz vaše poslaničke grupe disciplinuje kako treba da pričamo i koje izraze da upotrebljavamo, a sada vi. Šta treba da pričamo? Kao opozicija da vas hvalimo? To nigde ne biva. To nikada nije bilo. Izdajte to uputstvo i kažite opozicija može da priča to i to i može na taj i taj način da nastupa i drugačije ne može, pa da bar znamo.

To izuzetno lepo zvuči. Međutim, nije u skladu sa onim što sam ja uradio. Nisam gospodinu Jakšiću izrekao opomenu zato što nije upotrebljavao određene izraze i reči, već zato što ih je upotrebljavao i svaki sledeći narodni poslanik…
Kako to da neko iz vaše poslaničke grupe nije dobio opomenu za korišćenje takvih izraza? Zato što ih niste koristili. Svako ko bude koristio takve termine dobiće, bilo da je iz vlasti ili iz opozicije. U potpunosti je tako.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo sa radom u 16,20 časova.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini za upražnjena poslanička mesta, kako bismo omogućili njihovo učešće u radu Narodne skupštine.
Dostavljena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta narodnih poslanika u Skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnim poslanicima, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Mlađanu Dinkiću, Verici Kalanović i Suzani Grubješić, izabranim sa izborne liste URS – Mlađan Dinkić.
Na osnovu Odluke Republičke izborne komisije i Izveštaja i predloga Odbora administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnim poslanicima Mlađanu Dinkiću, Verici Kalanović i Suzani Grubješić.
Čestitam narodnim poslanicima na izboru i molim da pristupe radi polaganja zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
„ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI!“
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Čestitam i dozvolite da vam poželim uspešan zajednički rad.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić, po Poslovniku.

Dakle, po članu 27.        
Gospodine predsedniče Skupštine, vi ste pred kraj prethodeće rasprave rekli da ćete mi dati reč koju sam tražio na bazi replike. Strpljivo sam čekao, vi ste zaključili raspravu, odredili pauzu i očekivao sam da će da se nastavi tamo gde smo stali, imajući u vidu i ono što ste rekli. Sada nastavljate diskusiju kao da se to nije dogodilo.
Dakle, molim vas da se vratite na ono što zapravo sami i rekli. Hvala.

Nemam ništa protiv, samo niste bili prijavljeni u sistemu. Vi ste dovoljno dugo poslanik da znate da to funkcioniše na takav način, kad vidim prijavu, jer vi imate pravo i da odustanete od replike. Dakle, to nije nešto što je obaveza narodnog poslanika da ima repliku, ako samo to želi, ali imate pravo na repliku. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, ova replika se odnosi na deo izlaganja potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, na deo koji se odnosio na delovanje i prošli način rada Vlade Savezne Republike Jugoslavije, a na čelu je bio predsednik Koštunica, i za njega se vezuje tzv. puštanje na slobodu Flore Brovine i braće Mazareku. Samo bih odgovorio da, na pitanje ko je pustio osobe koje su pomenute, nije niko pustio osobe koje su pomenute ili, bolje rečeno, njih su pustili iz zatvora državni organi na osnovu Zakona o amnestiji koji je donet početkom 2001. godine.
To je bio odgovor na ono što je govorio Marko Jakšić, koji se držao ipak sadašnje teme. Dakle, šta god mislili o onome šta je on rekao, on se držao teme za razliku od ove istorijske reminisencije i hteo bih jednom za svagda da se to skine sa dnevnog reda ovakvim tumačenjem, koji čini mi se da je jedino ispravno.
Kada je reč o sadašnjem stanju, moram da iznesem jedan utisak, jedno mišljenje da sadašnja Vlada, državni funkcioneri, državni aparat se svrstao u jednu aktivnost koja se odvija na bazi odluke predsednice Kosova. Ne mogu da razumem zašto bi naši državni organi sprovodili odluku predsednice Kosova, sem ukoliko nije na snazi, a da to ni ne primećujemo jedna nova situacija, a to je situacija da je Srbija pretvorena u autonomnu pokrajinu republike Kosovo, jer zašto bi inače neku odluku, koju je donela predsednica nelegalne i lažne države Kosovo, sprovodili naši državni organi na osnovu prilježne delatnosti najviših državnih funkcionera i dobrog dela državnog aparata. To je sadašnjost i to je zapravo tema zbog koje je Marku Jakšiću, u krajnjoj liniji, oduzeta reč.

Reč ima narodni poslanik Dejan Nikolić. Izvolite.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, rekonstrukcija je takva da možemo i mimikom da odgovorimo na nju, samo ne znam šta izrazom lica prvo da pokažem – bes, tugu, ne retko i smeh u ovih šest meseci. Sve bi ovo biti odgovori na ovu šestomesečnu rekonstrukciju koja, kako ste rekli, Srbiji treba da donese novu perestrojku.
Nismo ni počeli odmah, a nailazimo na problem. Znam da je neprijatno to što postavljamo pitanja u vezi sa premijerom. Ko je premijer? Ali, ta pitanja ne namećemo mi, to namećete vi. To je sveobuhvatna analiza vašeg rada ne sa naše strane, od strane građana. Zaista ne znam sada da kažem, uvaženi premijeru, ko će klimnuti glavom? Dačić ili Vučić?
Bez ikakve ideje da degradiram najvažniju političku funkciju u državi, to ste vi uradili pre bilo koga od nas. Pristao je gospodin Dačić da pre godinu dana kao premijer bude drugi čovek Vlade, a onda se u ovoj rekonstrukciji grčevito borio i izborio da nastavi da bude ono što nije, premijer.
Gospodine Vučiću, za razliku od Dačića koji je pristao da bude to što nije, vi ste se za to izborili, ali vam onda pored ovlašćenja pripadaju i odgovornosti premijera. Kako se zove to kada se kao prvi potpredsednik Vlade bavite i čipovima, i raketama, i Arapima, i Migovima, i aflatoksinom, i hrastom, i „Crvenom zvezdom“, i „Partizanom“, i hapšenjima, i puštanjem kriminalaca na slobodu? Kako se zove to kada u sred debate o medijima iz Sočija preko Fejsbuka ukinute TV pretplatu? To se zove urušavanje institucija. To se zove nepoverenje u ljude koje ste delegirali da taj posao rade. To se zove nepoverenje u vaše koalicione partnere, pa zato ova rekonstrukcija i traje šest meseci. Nije to samo šest meseci, to je i 150 radnih dana, to je 2000 radnih sati. Mnogo je problema moglo biti rešeno za ovo vreme.
Nije bilo spremnosti da promenite odnose koje imate jedni prema drugima u Vladi, intrige, spletke. Nije bilo spremnosti da promenite odnos koji imate prema drugim koalicionim partnerima, prema opoziciji, prema ljudskim pravima. Nije bilo spremnosti da rekonstruišete politiku, a ne ljude. Zato nećemo podržati ovu novu Vladu u kojoj ništa nije drugačije, osim imena nekih ministara.
Do rekonstrukcije je dovela loša politika. Bežanje od odgovornosti i nemogućnost da se i posle godinu dana Vlade upire prstom u Demokratsku stranku i optužuje za sva zla ovog sveta. Godinu dana ste na vlasti, podnesite odgovornost za ono stanje u kome se danas nalazi naše društvo. Srbija je danas moralno posrnula, kulturno devastirana, finansijski prezadužena zemlja. Niko normalan ne može da bude srećan zbog toga. Nismo srećni zbog toga što Srbija danas ćuti, uplašena je. Imate podršku 250 poslanika za borbu protiv korupcije, ali nećemo da ćutimo onda kada ona preraste u lov na veštice i svakog onog ko bi mogao da stane na put tome da Srbija postane jednoumna država. O tome nećemo da ćutimo jer se o tome ne ćuti. Život počinje tamo gde strah prestaje.
Pre godinu dana ste u ekspozeu stavili da je jedan od prioriteta borba protiv bele kuge. Da li ima nade u ovom rekonstruisanom ekspozeu za ljude koji žele da osnuju svoju porodicu, da dobiju dete? U kakav zdravstveni sistem, Slavice Đukić Dejanović, oni danas ulaze? Tačno je, nije ministarka sama kriva za ovo poražavajuće stanje u društvu, u zdravstvu, ali šta je drugačije u odnosu na pre godinu dana? Da li lekari imaju makar malo bolji status u društvu? Da li građani imaju makar malo bolji tretman u zdravstvu, u kojem posle 90-ih ponovo razgovaramo o nestašici lekova? Pola Srbije je moralo da stane na noge da bi mala Anita Balaž otišla na lečenje. Nismo srećni zbog toga. Pomogli smo, ali ne vidimo odgovornost u rekonstrukciji u zdravstvu.
Da li ima nade u tom rekonstruisanom ekspozeu za roditelje čija deca danas prvi put ulaze u obrazovni sistem, da će makar ona živeti u društvu u kojem se obrazovanje stiče, a ne kupuje, u kojem se trud isplati, a ne potcenjuje? Naš obrazovni sistem je danas generator nezaposlenosti mladih ljudi u Srbiji. Da li ima nade u tom ekspozeu za gotovo 300 hiljada mladih nezaposlenih ljudi? Nama treba obrazovni sistem koji će zajedno sa privredom te ljude nakon školovanja poslati na posao, a ne na biro rada. Zato tražimo rekonstrukciju politike, a ne ljudi. Nije dovoljno to što će se ministar prosvete sada prezivati Jovanović, a ne Obradović. Nema sreće dok god je za ovu vladu jedan uhapšeni vredniji od jednog učenika, studenta, postdiplomca, naučnika. Nema bolje budućnosti dok god su prioriteti bolji zatvori, a ne bolje škole, jer u obrazovanju je suština, a suština je kod vas na marginama.
Dobro je to što ste vratili jednog jakog obrazovanog čoveka u zemlju, ali kako mi da verujemo Lazaru Krstiću, kada u njega ne veruje njegov budući kolega, ministar privrede, pa je one salve uvreda koje je pisao o njemu, o njegovom konceptu, morao da briše onda kada ste ga predložili za ministra? Kako onda građani da veruju u vas kada vi sami ne verujete jedni u druge? Kako da veruju u vaše poruke o boljem životu? Bolje će se živeti u Srbiji onda kada to ljudi i građani osete na svojoj koži, a ne kada nam to poručite sa naslovnih strana tabloida. Ova rekonstrukcija je loša jer je posledica loše politike. Rekonstrukcija može biti dobra ne onda kada je posledica loše, već kada je uzrok nove politike. Ovde nemamo novu politiku, imamo samo nove ministre. Ova vlada nastavlja da bude svrha samoj sebi do sledećih nekih izbora i zato nećemo glasati za nju. Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Vučić. Izvolite.

Nije to razlog, dobio sam reč dva puta, gospodine Ostojiću.
Dame i gospodo, niko od nas, niko od građana Srbije nije mislio da ćete da glasate ni za ovu vladu, niti za bilo koju drugu u kojoj vi ne biste sedeli, jer mera svakog uspeha u ovoj zemlji, mera svega dobrog u Srbiji je to koliki je vaš udeo u tome, koliki je vaš interes u tome. Gde nema vašeg političkog interesa, vašeg ekonomskog interesa, tu nema ni uspeha i tu nema ničeg dobrog za Srbiju. Ja mislim da stvari drugačije stoje. Ja mislim da građane Srbije zanima stvarni napredak naše zemlje, a ne licemerno i bezobzirno kritikovanje svega, poluplačnim glasom, uz poslovicu - ogledalce, ogledalce, ko je najlepši na svetu?
Govorili ste o besu, tugi i smehu. Nisam primetio da se bilo ko smeje, niti da je bilo ko besan. Znam da su mnogi tužni što nisu na vlasti i što ne mogu da rade ono što su radili godinama i decenijama. To me naročito ne zanima. Pokušaću ponovo i svaki put kada ovde iznosite neistine da na svaku tu neistinu apsolutno mirno odgovorim, i to na svaku reč koju ste izgovorili.
Što se tiče pitanja ko je premijer, jedan bi da bude ono što nije, a drugi da ne bude ono što jeste, nisam razumeo tu igru reči, nisam shvatio šta ste hteli da kažete. Pretpostavljam da nisam dovoljno pametan da to razumem. Rekli ste i da nije dovoljno uzeti ovlašćenja, već preuzeti odgovornost. I prošli put sam vam rekao i važno je zbog građana Srbije da se to zna – preuzeli smo odgovornost. Kada već govorite o ličnoj odgovornosti, prihvatam tu vrstu lične odgovornosti i za ono gde je nemam. Sada ću analizirate sve ono što ste vi rekli. Nisam se pronašao u tome i nisam video da sam nešto od tih stvari uradio, ali prihvatam to kao sopstvenu odgovornost i ne bežim od toga.
Govorili ste da nešto traje šest meseci i da je prošlo 2000 radnih sati. Za mene je prošlo možda i 3000 radnih sati i te 3000 hiljade radnih sati ja sam proveo na poslu, ne izležavajući se, ne putujući gde mi je mesto i gde mi nije mesto, ne radeći nešto što je neprilično, već se boreći da učinim nešto za ovu zemlju. Potpuno je besmislena primedba, kao da je neko sedeo ovde ili na nekom drugom mestu, pa govorio sve vreme o rekonstrukciji. To nije istina, rekonstrukcija je treći dan ovde. Danas vam smeta što je treći dan, a prvi dan vam je smetalo što će da bude za jedan dan. Šta god da uradimo smeta vam.
Problem u našoj zemlji je što šta god da kažemo to nije dobro. Kada kažemo da dođu stranci, dobro je, ali da ne budu ti stranci. Kada kažemo da budu mladi i dobri stručnjaci, super je kad su takvi i super je što mu je neki tamo drugi dao pasoš kao najtalentovanijem čoveku u Srbiji, ali kako mi da mu verujemo kada mu tamo neki drugi na Tviteru kaže ne znam šta već? Vama nikada neće biti dobro. Šta god da uradimo, nikada neće biti dobro i zato se ljudi u Srbiji trude da to posmatraju potpuno objektivno, mnogo drugačije od vas. Ljudi se trude da kažu da li je ovo zaista dobro za njih i za našu zemlju, ali ne da li je dobro za vašu partiju. Možda to nije dobro za vašu partiju, ali je dobro za Srbiju, a mene interesuje da bude dobro za Srbiju i u tome se razlikujemo.
Kažete, bavili se intrigama i spletkama, pa samo se time i bavite. Govorili ste, ne morate da gledate oko opomena, to su oni rekli malo pre, samo ponavljam, čitam ih, zapisao sam njihove reči, ni jednu svoju nisam izgovorio. Čitav njihove reči i odgovaram.
Kažete, kako se odnosimo prema ljudskim pravima. Kojim ljudskim pravima? Prema kojim ljudskim pravima imamo loše odnose? Prema kojim? Koja smo to pogazili ili prekršili? Prava nacionalnih manjina? Koja prava? Kažite nam to otvoreno da znamo.
Kažete, finansijski prezadužena. Najveća odgovornost, kada bi hteli da budu pošteni i da kažu tu su kolege iz URS, najveća odgovornost za finansijsku prezaduženost ove zemlje je vaša i neće moći do 2015. godine da se reši. To vam sada kažem. Nadamo se da ćemo 2015. godine moći da imamo normalan budžet i normalno stanje u zemlji, a sve zato što ste se zaduživali po kamatama od 8,3% i 8,4% i sada se nadamo da ćemo naći novac do 1,5% da se zadužimo na 20, 30 godina da bismo mogli da vratimo te kamate najteže od 8,3% i 8,5%, da bismo uštedeli 200 do 300 miliona evra na godišnjem nivou u budžetu. Zbog onoga što ste vi radili govorite nam o finansijskoj prezaduženosti. Ni jedno naše zaduživanje nije bilo ni blizu zaduživanja od 8,3% kako ste se vi zaduživali nego što nećete narodu da kažete istinu. Problem je što drugi ljudi ne znaju koliko je bolna ta istina za našu zemlju, pa mi je žao što ponekad moram sam da učinim.
Pričate o lovu na veštice, a znate šta je lov na veštice. Lov na veštice je kad god se pomene bilo ko ima veze sa vašom strankom. Rekao sam vam jedini predmet koji je nerealizovan iz vašeg vremena, jedini, a tiče se vaših funkcionera zato što sa sto strana državni nadležni organi proveravaju sve činjenice. Nismo hteli odmah da poverujemo u mogućnost jer protiv čoveka postoji 14 krivičnih prijava i ostavljeno je sve spakovano. Onda smo rekli – sačekajte, proverite, možda je to bio nečiji pokušaj da kaže da je to politički obračun unutar jedne stranke, ili ne znam šta već. Koji lov na veštice? Oko toga što ste pričali oko Azotare. Kažite građanima koji su to predmeti od Azotare i Delreala? Koji je to predmet gde je lov na veštice? Dajte recite, poneo sam svih 24 predmeta imam ovde u torbi, preseke stanja, da vam kažem šta je rađeno i kako je rađeno, za svako ime nego je lov na veštice jer je to najlakše reći. Najlakše je reći – to oni nas progone politički.
Građani Srbije treba da znaju niko nikoga u ovoj zemlji ne goni i ne progoni zbog bilo kakvog političkog stava naprotiv veoma smo pažljivi po tom pitanju i niko to ne pokušava da učini ni na koji način, jedino što radimo jeste da pokušavamo da izjednačimo političare sa svim ostalim građanima, da oni ne budu važniji, zaštićeniji i ispred ostalih građana. To je ono u čemu se razlikujemo.
Kažete nećemo da ćutimo pošto život počinje tamo gde strah prestaje. Evo, sada vam ja kažem neću više da vam ćutim zato što mi je život počeo onog trenutka kada je Srbija prestala vas da se plaši, kada više sudije ne sude po vašim nalozima, kada više tužioci ne podižu optužnice po vašim nalozima. Kada u Srbiji, kao što vi danas smete, svako sme slobodno da govori, svako sme da izgovori šta hoće, ali se zna šta je to što će da učine nadležni državni organi u skladu sa zakonom.
To što mi dobacujete opet više govori o vama nego o meni. Oko Anite Balaš, ne znam kakva je vaša uloga u tome, ako ste imali neku, ja vam čestitam i hvala vam na tome, ali znam ko je imao, ne samo oko tog slučaja nego kod svih takvih slučajeva. Uprkos lošim uredbama i drugim podzakonskim aktima iz prethodnog vremena rekao da se napravi rešenje da bi deca mogla da se leče u inostranstvu. Nisam slučajno rekao uprkos uredbama i drugim podzakonskim aktima iz prethodnog perioda.
Kažete, neki koji se hvale boljim zatvorima, a ne boljim školama. Mi ulažemo i u škole, ulažemo i u zatvore zato što to rade sve civilizovane i sve normalne zemlje, a oni koji misle da zatvori treba da nam izgledaju kao u knjigama, turski kazamati ili zatvori u Salvadoru, a u Turskoj odavno tako zatvori ne izgledaju, već da treba da nam izgledaju kao zatvori u Salvadoru, mislim da taj krši ljudska prava i da taj ne razume šta je sadašnjost, a šta je budućnost Srbije.
Mislim da sam kroz sve reči koje ste izgovorili prošao i pokušao sam suštinski da odgovorim. Ne očekujem da Vlada bude hvaljena zato što neko iz političke partije koju ja volim on sedi ili ne, ali kritikovati Vladu, a da za to nismo čuli ni jedan ozbiljan argument, kao što je pitanje zaposlenosti u Srbiji, od vrtoglavog rasta nezaposlenosti koji ste izmislili, pošto imamo pad nezaposlenosti i to po svim statističkim podacima obe organizacije koje se time bave u našoj zemlji. I dalje je teško i loše stanje, do toga da kažete da je sve poskupelo i da je inflacija mnogo veća nego u bilo kom prethodnom periodu, pa sam vam rekao tačno koja je inflacija. Pogrešio sam, pošto je međugodišnja na 7,8%, a ne na 8,6%, a mi ćemo je držati na ovogodišnju, na nivou oko 5%, što je za 8% niža nego u prethodnoj godini. Onda mi se čini da ti argumenti vam jednostavno ne stoje.
Naš je posao da uradimo nešto za svoju zemlju. Mislim da bi za sve nas u Narodnoj skupštini bilo mnogo više toga dobrog i mnogo bolje da se svi pozabavimo Srbijom i da stvarno o njoj razmišljamo, a ne da se bavimo partijskim interesima, pa da samo usput Srbiju pominjemo, a da na nju gotovo nikada i ne mislimo. Hvala vam najlepše.