Gospodin Vučić. Izvolite.

Poštovani gospodine Imamoviću, u toku dana ću dobiti precizne podatke o radu tužilaštva, policije i o svemu drugom, te ću vam se naknadno još jedanput obratiti, sa tačnim i preciznim podacima.
Ne želim da verujem da sve što ste rekli je istinito, a ako ima dela istine o čemu ste govorili, mi ćemo određene korake preduzimati.
Ja sam sa gospodinom Ugljaninom dva puta razgovarao, ne na temu svih slučajeva koje ste pomenuli, već nekih o kojima smo govorili i ako ustanovimo da postoje razlike u ophođenju i ponašanju, bilo u tužilaštvu, pravosuđu, bilo gde, prema pojedinim ljudima zato što pripadaju drugoj naciji ili drugoj veri, to u Srbiji nećemo tolerisati ni jednog sekunda.
Mislim da to nije slučaj, ali dozvoljavam da je moguće da postoje pojedinačni slučajevi koji pokazuju da nisam u pravu. Mi smo spremni da o tome razgovaramo i da pronalazimo najbolja moguća rešenja. Za nas to nije tabu tema, naš cilj nije, i ne zato što, bismo se kao Vlada ili država uplašili bilo čijeg izlaska na ulice ili ne znam šta, ne, o tome sam jutros razgovarao i sa poljoprivrednim proizvođačima, pa ću i sa vama da budem sasvim otvoren.
Svako ko misli da može nešto da reši na ulici, neka reši. Mislim da se na ulici ne rešava ništa. Postoje institucije ove zemlje i tu se sam vam zahvalan što ste to rekli, ali mora da postoji poverenje između nas. Hoću da svaki Bošnjak, da svaki Srbin u Pazaru ili Sjenici, Tutinu, gde god hoćete, Prijepolju, Priboju, bilo kom mestu, dakle, Beogradu, da na jednak način doživljava ovu vladu i da zna da su u Vladi svi ljudi isti. Mi ćemo se tako ponašati.
Što se tiče razvoja biznisa u Raškoj oblasti, ili Sandžaku, kako god hoćete, svejedno je, mislim da je to naš najvažniji zadatak i za to moraju i ti ljudi koji žive tamo da dodatno vam pomognu razvojem privatnog sektora svojim idejama, biznis planovima, mi ćemo da pomognemo. Ako dođe sa dobrim biznis planova, ne pomažemo mi samo strance koji ulažu u našu zemlju, već dobre domaće planove i programe.
Molim ljude koji tamo imaju takve ideje, koje mogu da naprave dobre biznis planove, neka dođu,neka se jave u Vladu Srbije, i u naše Ministarstvo privrede i u Siepu, i u mnoga druga mesta, pa da vidimo i mi ćemo im pomoći zato što ja mislim da je najveći problem za svakoga od nas uvek kada imate nezaposlenost preko 50%, jer kad niko ništa ne radi, naravno i kada ne može da proživi, kad ne može decu da prehrani, onda ćete imati povećanu opštu stopu kriminaliteta i sve drugo.
Dakle, ja vas molim za razumevanje, podizanje penzija na bilo koji način, na nacionalnoj, verskoj ili bilo kojoj drugoj osnovi nikome ne donosi nikakvo dobro, a mi smo spremni da čujemo svaku vrstu kritike i da rešavamo stvari po tom pitanju. Mislim da će te neke rezultate po tom pitanju već videti u narednom periodu, a nadam se da sve ono što ste govorili je u najmanju ruku pomalo preterano, a ako nije, utoliko će pred nama biti više posla i zadataka. Hvala.

Replika, gospodin Imamović.

Poštovani gospodine Vučiću, meni je drago što ste pozitivno odgovorili na pojedine delove moje diskusije. One podatke koje sam izneo jesu samo deo podataka koji su sa terena. Naravno, posedujem još mnogo drugih slučajeva koje ovde nisam hteo da iznosim i koje nisam izneo, koji su takođe slični ovima, a datiraju mnogo dublje u prošlost. Biću vrlo raspoložen da sa vama o tome razgovaram i da te podatke podelimo.
Ovde sam govorio o suštini, izbegavao sam formu i hteo sam upravo da upozorim na činjenice koje nas očekuju na terenu je naši građani traže od nas da mi promenimo. Mi smo uostalom svi ovde položili jednu te istu zakletvu. Dobar deo te zakletve se odnosi na odbranu ljudskih i manjinskih prava i ja za tu svoju zakletvu imam dvostruku odgovornost kao predstavnik bošnjačke nacionalne manjine u ovom parlamentu.
Ja ću na najbolji mogući način, na konstruktivan način pomagati Vladi koju podržavam da nađe rešenja za ove stvari koje tište građane, koji su mene ovde poslali da ja njihove interese štitim i da rešavam njihove probleme, a od vas tražim da mi u tome pomognete. Hvala.

Narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala.
Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, iskreno se nadam da će ponuđene rekonstrukcije obezbediti uspešniji rad Vlade u narednom periodu u kojem su glavni prioriteti rešavanje veoma teških finansijskih ekonomskih prilika kod nas, ubrzavanje evropskih integracija i sprovođenje Briselskog sporazuma sa Kosovom.
Kao jedini predstavnik Albanaca u Skupštini za mene je naročito važno neselektivno prihvatanje evropske vrednosti. U ovom pravcu je neophodno i da se konačno prestane sa diskriminatornom politikom prema Albancima u Srbiji.
Krajnje je vreme da bar sada, nakon rekonstrukcije Vlade, se ozbiljnije ispita da li je funkcionisanje koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđu, koji u toku 13 godina nije uspeo da ostvari ni osnovne ciljeve postavljene Vladinim programom iz 2001. godine. Dosadašnji način funkcionisanja koordinacionog tela dokazuje zapravo taj diskriminatorni odnos dosadašnje vlasti u Srbiji prema Albancima ovog područja.
Naime, u toku 13 godina rada ovog tela, gde Albanci čine 65% stanovništva Preševa, Bujanovca i Medveđe, ni jednom nije razmotrena mogućnost da neko od albanskih kadrova bude predsednik koordinacionog tela ili bar šef službe ovog organa. Još drastičnije je to što u ovoj službi sa preko dvadesetak radnika dugo nije bio zaposlen ni jedan Albanac ili je to simbolično predstavljeno.
Ovakvim pristupom dosadašnjih vlada nije bilo moguće ostvariti planiranu ekonomsku revitalizaciju područja, a i integraciju Albanaca u državne organe i institucije. Zato je stopa nezaposlenosti Albanaca u Preševskoj dolini porasla do rekordnih 80%, zapravo sve dosadašnje vlade nisu uspele da saniraju štetu učinjenu u Preševskoj dolini u toku devedesetih godina, tako da aktuelno nivo ljudskih i manjinskih prava Albanaca je mnogo niži u odnosu na period sedamdesetih godina i u prvoj polovini osamdesetih godina prošlog veka. Tada su u opštinskim sudovima i javnim tužilaštvima, u Preševu i Bujanovcu, Albanci bili relativno dobro uključeni, a sad su sudovi degradirani u sudske jedinice i Albanci ne mogu više da budu primljeni i kao pripravnici i pored činjenice što u Osnovnom sudu u Vranju od preko pedesetak samo su troje sudija albanske nacionalnosti, što predstavlja oko pet puta nižu kadrovsku zastupljenost Albanaca u odnosu na njihovo učešće u ukupnom broju stanovnika ovog sudskog područja.
Šta da vam kažem za Viši sud u Vranju ili Apelacioni u Nišu, u kojem nema ni jednog sudije Albanca, niti pak ima i prevodioca za albanski jezik?
Takođe i u oblasti obrazovanja na albanskom jeziku je došlo do drastične degradacije. Nakon više od dve decenije nije se još uvek rešio osetljivi problem nedostatka udžbenika na albanskom jeziku. Još uvek ministarstvo nije uspelo da obezbedi sredstva ni za bukvar za albanske prvake. Zapravo, samo što je počelo da se rešava ova problematika, uz pomoć Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine, a ovaj legitimni organ Albanaca u Srbiji je blokiran i od strane Ministarstva prosvete i od Vladine kancelarije za ljudska i manjinska prava i od koordinacionog tela.
Pored sprečavanja i onemogućavanja da ostvaruje zakonske kompetencije u oblasti upravljanja školama na albanskom jeziku, Nacionalni savet Albanaca je dodatno grubo oštećen i smanjivanjem finansija, jer Vlada Srbije je odlučila da u finansiranju priznaje samo 5.800 Albanaca, koliko ih je manipulativno prikazao Republički zavod za statistiku.
Uzgred bih vas podsetio da ovakve drakonska mera nije bila primenjivana ni u vreme Miloševićevog režima, 1991. godine, kada je takođe bio bojkotovan popis stanovništva. Ne ulazim sada u problematiku zbog čega je tada i prošli put bojkotovan popis.
Posebno zabrinjava diskriminatorna logika…
(Predsednik: Vreme.)
… i da završim sa tim, da očekujem od ove Vlade da konačno obezbedi ozbiljan pristup u rešavanju ozbiljnih, osetljivih životnih problema sa kojima se Albanci na ovom području suočavaju.

Reč ima narodni poslanik Dubravka Filipovski.

Gospodine predsedniče, uvažene kolege i koleginice narodni poslanici, poštovani potpredsednici, ministri i kandidati za ministre, pre svoje diskusije bih samo želela da svim našim đacima, učenicima osnovnih i srednjih škola, danas poželim uspešan i srećan početak.

Ulazimo u treći dan rasprave o rekonstrukciji Vlade i potpuno je jasno da će građani Srbije, kao i do sada, na nepogrešiv način znati da dobro sude o svakoj našoj izgovorenoj reči i o svakom postupku. Međutim, ono što je sigurno, ovu rekonstrukciju nisu tražili ni građani, ni javnost, ni opozicija. Po mom dubokom mišljenju, budućnost ove rekonstruisane Vlade zavisiće od ciljeva koje je ona sama sebi postavila.

U proteklih godinu dana najveći rezultati ove vlade bili su potpisivanje Briselskog sporazuma, borba protiv korupcije i kriminala i vraćanje poverenja najvažnijih evropskih zemalja u Srbiju, što je rezultiralo dobijanjem datuma za početak pregovora sa EU u januaru mesecu sledeće godine.

Ukoliko ne želimo da zatvaramo oči i da zabijamo glavu u pesak, već da pogledamo istini u oči i da budemo realni i pred sobom i pred građanima Srbije, onda je potpuno jasno da je ključ daljeg napretka Srbije u reformama ekonomskim, društvenim i političkim, jer nam u suprotnom sledi kolaps.

Nije prvi put da u Srbiji čujemo reči suštinske, sveobuhvatne temeljne reforme. Razlika je u tome i jedna nesumnjiva činjenica je u tome što ni jedna vlada od 2000. godine do današnjeg dana nije imala hrabrosti i snage da započete reforme sprovede do kraja. Zbog toga smo od 24. septembra 2000. godine do današnjeg dana imali 18 izbora i svaka vlada je u proseku trajala nepune dve godine, osim prethodne Vlade, na čijem čelu je bio Mirko Cvetković.

Zbog izneverenih obećanja, zbog arogancije i samovolje opalo je poverenje u političare. Danas nije ni malo popularno biti političar u Srbiji. Građani Srbije mogu da podnesu i siromaštvo, i bedu i nemaštinu, ali ne mogu da podnesu činjenicu da se većina političara bavi sobom i svojim problemima i da je to do sada bila gotovo nesumnjivo ustaljena praksa.

Zbog toga potpuno razumem i gospodina Dačića i gospodina Vučića što su za ministre pozvali nestranačke ličnosti iz zemlje i iz inostranstva, ne zbog toga što SNS, SPS, NS ili neka druga stranka vladajuće koalicije u ovom trenutku nema stručne kadrove, nego upravo zbog toga što je opalo poverenje u političare i što je potrebno vreme da se to poverenje vrati. To je jedino moguće modernizacijom Srbije, nastavkom reformi i promenom nas samih. Dakle, prvo moramo promeniti sebe da bismo to tražili i od građana.

Zbog toga, kada ste, gospodine Vučiću, pozvali Lazara Krstića i Svetlanu Živanović da se vrate u zemlju, niste poslali samo poruku našim građanima iz dijaspore da dođu u zemlju ili da želimo da na najvažnija mesta u državi Srbiji budu najsposobniji ljudi, već ste, po meni, poslali jednu vrlo važnu poruku, da se učenje isplati i da onaj ko je obrazovan zaista ima moć da menja svet, kao što je to rekao Nelson Mandela.

Privreda i reforme nisu samo pitanje svih pitanja ovde kod nas u Srbiji, već i u drugim zemljama EU u kojima su izbori, pre svega u Nemačkoj. Jedinstvene su političke partije upravo u toj trenutno najmoćnijoj zemlji u Evropi da reforme moraju da se sprovode i kod njih, da mora da se ulaže u obrazovanje, u infrastrukturu, u ekonomiju da bi Nemačka, jednostavno, zadržala svoju vodeću ulogu. Srbija nema iste probleme kao Nemačka, ali ako želi da se promeni, ako želi da napreduje, onda je pitanje daljih sprovođenja reformi jedno od najvažnijih pitanja, odnosno prvo pitanje koje mi kao društvo postavljamo pred sebe.

Potpuno je jasno da i privrednici očekuju od ove rekonstruisane Vlade jedan potpuno drugačiji poslovni ambijent, da u njoj mogu da rade, građani da se zaposle i zbog toga nema mesta ni cinizmu, ni pesimizmu, ni podsmehu kada budući ministar finansija kaže da Srbija ne sme više da se zadužuje i da ne sme da troši više od onoga što ima.

Gospodine Krstiću, imate našu punu podršku, želimo vam da do sredine sledeće godine, kako ste to u nekim intervjuima rekli, ostvarite sve vaše ciljeve, da uspete da izvršite restrukturiranje u 179 firmi zajedno sa budućim ministrom privrede, da sprovedete sve mere, pre svega da manjak u budžetu svedete na nekih 4% kako ste to i najavili. Znam da nemate čarobni štapić, da odmah probudite zaspalu srpsku ekonomiju, ali me raduje što ste kao mlad i obrazovan čovek na vreme i odmah na početku sagledali sve probleme sa kojima se Srbija suočava, a to su nezaposlenost, restrukturiranje, plaćanje poreza i finansijska konsolidacija.

Potpuno je jasno da se ova Vlada uhvatila u koštac sa mnogim problemima. To govori činjenica da je inflacija smanjena, da smo smanjili zaposlenost sa 25,5 na 24,4%, da će u Parlament uskoro doći i izmene Zakona o radu i preko potreban Zakon o planiranju i izgradnji.

Tačno je da smo nezadovoljni tim rezultatima, ali oni su jedan pomak na bolje i pokazuju da su u Srbiji počele stvari da se menjaju. Kada vršilac dužnosti direktora EPS Aleksandar Obradović kaže da EPS do kraja godine neće imati 21 milijardu manjka koliko je to predviđeno na početku, onda je to dobra vest i za zaposlene u EPS građane Srbije i to da je nadu da se svi problemi koje imamo u javnim preduzećima mogu rešiti. Što se tiče investicija do sada je za ovih godinu dana uloženo pola milijarde evra stranih investicija. Manje od očekivanog, ali više od prošle godine kada je uloženo 352 miliona dolara investicija, ili 2011. godine kada je uloženo milijardu, ali je to kao što znamo bilo od prodaje „Maksija“ „Delezu“. Tačno je da je Srbija tada unela u budžet 25 miliona evra poreza, ne investicija u proizvodnju i ne otvaranje novih radnih mesta, kao što će to recimo biti sa investicijom „Boša“ u Pećincima ili sa „Etihadom“ koji treba da uloži 40 miliona dinara u „Er Srbiju“ sa još 60 miliona dolara u kreditne linije.

Očekujem da ćete i sa kompanijom Mubadala realizovati investiciju za izgradnju fabrike čipova, ali i početkom 2014. godine početi izgradnju fabrika delova za avione i mnoge druge investicije koje su planirane i koje će ova rekonstruisana Vlada rešiti.

U Srbiji je mnogo problema u svim oblastima. Poljoprivreda je naša razvojna šansa, ali srpska sela ostaju bez ljudi. Napušteno je više od 50 hiljada kuća, poljoprivrednici štrajkuju i zamolila bih budućeg ministra poljoprivrede da vrlo ozbiljno shvati upozorenja Odbora za selo SANU. Oni predlažu novu agrarnu i socijalnu politiku koja obuhvata pravno i tehničko uređenje obradivog zemljišta, uređenje vodotoka, ukrupnjavanje poseda, ali i oživljavanje zadruga.

S obzirom da je zadrugarstvo u Srbiji na marginama po podacima koje sam našla samo 2.124 zadruge su osnovane u Srbiju, a svega 123 hiljade zadrugara, dok u svetu imamo 750 hiljada zadruga sa više od 800 miliona članova.

Žao mi je što gospodin Dačić nije ovde, ali moram da podsetim sve članove Vlade, kolege i koleginice narodne poslanike, da je on u svom ekspozeu 27. jula 2012. godine obećao promene u populacionoj politici Srbije. Znam da je ekonomija uslov svih uslova i očekujem da će nas premijer sa time uskoro obavestiti, jer Srbiji preti nestajanje.

Na kraju želim da kažem da mi je žao kao i koleginicama narodnim poslanicima, što u ovoj Vladi nema više žena. Hvala.

Gospodine Jovanoviću, imam vas prijavljenog. Da li ste se javili po Poslovniku?
(Čedomir Jovanović, s mesta: Za repliku.)
Replika kome?
(Čedomir Jovanović, s mesta: Prethodnom govorniku.)
Gospođi Filipovski? Niste pomenuti, niti je pomenuta vaša stranka.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Rekla je – kukavičluk u svim prethodnim Vladama.)
Ne mogu na osnovu toga da vam dam repliku, onda bi svako mogao da se javi na to.
(Čedomir Jovanović, s mesta: Onda hoću po Poslovniku.)
Onda možete.

Gospodine predsedniče, član 27. Molim vas da povedete računa u svim onim situacijama u kojima predstavnici današnje parlamentarne većine, opisujući probleme u društvu za koje uzrok traže između ostalog i u kukavičluku nekih prethodnih vlada, kao što je to sada uradila gospođa Filipovski.
Ne bih ulazio sada u ocenu hrabrosti prethodnih vlada, ali sam bio potpredsednik vlade i šef parlamentarne većine vlade koja je hrabro pre 13 godina povlačila poteze na koje se danas vraća parlamentarna većina.
Ne mislim da ulazim u raspravu o Kosovu, ali recimo, u oblasti radnog zakonodavstva danas govorite o vraćanju…