Hvala vam za odgovor. Drago mi je da stiže i premijer, ali nije čuo pitanje, pa ne moram sada da tražim odgovor. Biće prilike.
Ovo što ste rekli, razumeo sam i shvatam da je problem širi. Pomenuo sam tokom izlaganja da je ovo samo primer, zato što je oblast koja mene zanima i zato što je oblast koju sam pomalo istražio i znam dovoljno o njoj.
Drago mi je da postoje pozitivne promene i nadam se da razumete tu razliku između manje lošeg i dobrog što sam rekao, tj. koji je razlog zašto ne mogu da glasam za ovu Vladu. Hoću da vam kažem sada, pošto je bilo malo problema u mom pokušaju da vas obavestim, da sam na raspolaganju za pomoć. Iako neću glasati za vašu Vladu, ono što mogu da uradim i što želim da uradim, ukoliko smatrate da vam je potrebno, jeste da pružim pomoć u oblasti zapošljavanja, gde imam, to sam rekao i premijeru Dačiću, ali ne sa govornice, imam par zanimljivih projekata. Mislim da će vam možda nešto od toga odgovarati, da se sprovede. Pošto nam je svima cilj da se bolje živi u Srbiji, onda nije ni toliko važno ko će šta potpisati itd. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević.

Poštovani predsedniče Vlade, prvi potpredsedniče, potpredsednici ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici,  stav odnosno podršku SPS i poslaničke grupe SPS o predlogu ekspozea, o ekspozeu koji je podneo predsednik Vlade, koji u sebi sadrži nove ciljeve Vlade i samo se po tome razlikuje od ekspozea koji je podnet prošle godine i o predloženim kandidatima za ministre, iznela je saopštila je naša uvažena koleginica Dijana Vukomanović, predsednik poslaničke grupe. Podrška je jednoglasna.
Reći ću samo iz nekoliko uglova o temi, o predloženom ekspozeu i predlozima kandidata za ministre, o dosadašnjem radu i rezultatima rada, o ekspozeu i ciljevima rekonstrukcije, te novim ciljevima.
Kada bih mogao u jednoj rečenici da kažem karakteristiku za ovu Vladu danas onda bih to rekao na sledeći način - od Vlade sa malim očekivanjima pre godinu dana do Vlade sa velikim ili čak prevelikim očekivanjima, od opreznog malog verovanja u kom pravcu će povesti Srbiju do najveće podrške jednoj Vladi od svih do sada da Srbiju vodi pravim putem. Tu ocenu su dali i daju građani, a jedino je njihova ocena validna, oni su vrhovni sudija. Naravno da ima još građana koji sa nepoverenjem gledaju na to poučeni mnogim razočaranjima, ali sam uveren da će Vlada rezultatima taj broj smanjiti.
Kada je po preuzimanju Vlade napravljen presek stanja, izdvojiću samo neka, svi pogrešni potezi u ekonomiji koji su stigli za naplatu od pljačkaške privatizacije. Prethodnih dana izneta jedna neistina da je SPS to podržavala. To nikad nije podržavano niti je učestvovala u tome. Naprotiv, stalno je tražila preispitivanje ne privatizacije, nego zloupotreba i onih koji nisu u skladu sa zakonom, uništene privrede, ogromnog procenta nezaposlenih, do kredita koji su došli na naplatu, velikog deficita, zaduženosti, negativne stope rasta BDP, rasta evra, inflacije, i da ne nabrajam dalje.
Na međunarodnom planu na Srbiju se gledalo sa nepoverenjem ne verujući da će Srbija sprovesti ono što je sama dogovorila sa međunarodnom zajednicom i na zapadu i na istoku.
Na Kosovu i Metohiji su se događaji odvijali bez učešća i uticaja Srbije, pretilo je nasilno rešavanje položaja Srba, i da ne nabrajam dalje, i dalje.
Posle godinu dana Vlade, Srbija je danas poštovana država. Njoj se veruje. Spremna je da kao ozbiljna država sprovede ono što je sama dogovarala. Građani su prepoznali Vladu koja ne krije probleme, već se sa njima suočava i traži rešenje, ne krijući od građana ništa, govoreći istinu ma kakva je da je nije lagala. To su prepoznali i građani Srbije i međunarodna zajednica. To su priznale sve države EU, jednoglasno donošenjem odluke o otpočinjanju pregovora za ulazak Srbije u EU, čak i one koje nas baš ne vole mnogo. U teškim pregovorima uz učešće EU, došlo se do sporazuma po kome se o pravima Srba, bez Srba na KiM ne može odlučivati. .
Borba protiv kriminala i korupcije, uz punu podršku i posvećenost cele Vlade i svih nadležnih državnih organa, a pre svega građana, uzela je široke razmere i daje rezultata i sve više poprima karakter sistemske.
Srbija je počela da se menja. Da se bori za svoju poziciju, za državni i nacionalne interese, da sprovodi dogovoreno. Pokazala da može i da pobeđuje, a ne stalno da gubi. Počela je da vraća veru u Srbiju i to je najveći rezultat ove Vlade, vraćanje vere u Srbiju da može i da pobedi. I to je najveći izazov i najveći zadatak za ovu Vladu, da tu veru, veru u Srbiju proširi na sve nivoe u celoj Srbiji, da to postane najjača vera od svih vera.
Vlada se opredelila za menjanje Srbije kao stalnog procesa, podigne lestvicu, da na već date zadatke doda nove i to imajući u vidu u trenutku sve većeg poverenja građana. Vlada umesto povećanog zadovoljstva povećava sopstvenu odgovornost, šaljući poruku građanima da je vlast odgovornost, a ne povlastica, da se do rezultata može doći jedini radom a ne velikim pričama. I zato diže lestvicu, pobada nov barjakčić kome se teži, kome se ide i traži ljude koji mogu da trče što brže do tamo da bi stigli i istovremeno šalju poruku, da niko ne sme da stoji.
Dakle, dodaje na zadatke nove zadatke, s ciljem da ubrza Srbiju, da bude modernija, pravednija, efikasnija, uređenija, poštovana. Ostvarivanje tih ciljeva i zadataka je suština ove rekonstrukcije i ona je u toj funkciji. Pri tom je pošla od sebe, menjajući sebe da bi mogla da menja stanje u Srbiji.
Moram da vam kažem, imajući u vidu sve one polemike koje su bile u vezi sa tim, da Srbija nije navikla na to, ali i ovo je menjanje Srbije. Želim da kažem da su predloženi kandidati upravo predloženi u smislu ostvarivanja ovih novih ciljeva.
Ipak, najsnažnije poruke u ekspozeu su vezane za ekonomsku i socijalnu situaciju u Srbiji sa pravom. U Srbiji se teško živi i Vlada nikada nije pričala da je lako. Ekonomski oporavak i preporod su nacionalni prioriteti vremena u kome živimo. Svi ostali ključni ciljevi Vlade i evropska budućnost i Kosovo i obrazovanje i zdravstvo, koji se sa pravom ne tretiraju kao trošak već kao investicija, sve je naravno zavisući od toga da li smo sposobni da obezbedimo ekonomski opstanak naše zemlje. Nismo čuli Vladu da hvali da je sve lepo. Naprotiv, da je teško, da će biti teško. Čuli smo, doduše, neke činjenice koje govore o tome da su i u ovoj oblasti postignuti određeni rezultati. Bilo je reči o inflaciji, kursu, zdravstvu, društvenom proizvodu itd. Šta smo čuli? Čuli smo odlučnost da se uhvati u koštac sa tim problemima sa ciljem da se srpska ekonomija i državne finansije izvedu na put dugoročne stabilnosti odmah danas da bi sutra bilo bolje i veoma precizno je u ekspozeu navedeno, odmereno, usklađeno sa mogućnostima resursa, okolnostima u kojima je Srbija.
Mi podržavamo i pravac i način koji ste naveli u ekspozeu kako da se dođe do tog cilja.
Imajući sve to u vidu ističem veoma važno opredeljenje Vlade da u cilju realizacije ovih ciljeva uspostavi otvoren dijalog sa privrednim udruženjima, sindikatima, stručnom javnošću, naučnim krugovima, predstavnicima međunarodnih institucija itd. Sve to u cilju ostvarivanja tih rezultata.
Ono na čemu posebno insistiram i poručujem je da je posebno važno podržati i tražiti od Vlade socijalni dijalog, socijalni dogovor Vlade i poslodavaca i sindikata. Podržaćemo kao SPS svaki dogovor koji je postignu ta tri socijalna partnera, dogovor koji treba da omogući ekonomsku stabilnost, razvoj, zapošljavanje, državi stabilne finansije, poslodavcima veći profit, a radniku da prestane da bude trošak, već čovek koji pošteno radi, prima za to platu, plaćen mu je doprinos i sve drugo što mu pripada po zakonu.
U reforme se mora ući. To svi znamo. I ekonomske i socijalne, ali ni jedna ni druga ne mogu uspeti bez socijalnog dogovora i ako nisu socijalno pravedne.
Gospodine predsedniče Vlade, vi i Vlada na čijem ste čelu, prvi potpredsednik Vlade, lider najjače stranke, potpredsednici Vlade i ministri, lideri stranaka koji čine Vladu, kandidati za ministre, imate našu punu podršku da istrajete u realizaciji zadatih novih ciljeva. Imate jasnu politiku, čvrsto je branite i odlučno sprovodite. Hvala lepo.

Dozvolite samo da konstatujem prestanak mandata narodnih poslanika.
Primili ste ostavke narodnih poslanika Predraga Markovića, Jožefa Šandora i Branislava Jovanovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Odbora za administrativno-budžetske, mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine povodom razmatranja ovih ostavki, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2) Zakona o izboru narodnih poslanika i predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stav 3. stav 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovim narodnim poslanicima.
U skladu sa tim, a saglasno članu 88. stav 1. tačka 2) i stav 3. i 4. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština na predlog Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje su izabrani, narodnim poslanicima Predragu Markoviću, Jožefu Šandoru i Branislavu Jovanoviću, danom podnošenja ostavke.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Hvala vam.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Emir Elfić.

Uvaženi predsedniče Skupštine, predsedniče Vlade, ministri, kandidati za ministre, dame i gospodo, pokušaću u ovih skromnih pet minuta da iznesem svoje mišljenje po pitanju nove rekonstruisane Vlade, ali iz razloga diskusije koja se desila na početku ove sednice moram dati i svoj komentar kao neko ko pripada Bošnjačkoj nacionalnoj zajednici i ko je kao predstavnik naroda i svoja zajednice u ovom visokom domu.
Naime, moj kolega je izneo niz bezbednosnih problema koji se dešavaju učestalo u Sandžaku, iako je pozitivno da je prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić rekao da će već u toku dana dobiti sve potrebne informacije i izveštaje o tome šta se dešava.
Međutim, problem je malo dublji i problem je ovde suštinskog karaktera, što je i sam gospodin Vučić potvrdio svojom rečenicom da policija nema prava da se tako ponaša prema nacionalnim zajednicama ili prema manjinama. I upravo tu leži problem. Mi ne možemo policiju da doživimo kao svoju zato što u onom potrebnom paritetu u njenom radu ne učestvujemo, kako bismo podelili odgovornost za sve ono što se na terenu dešava.
Već 13 godina nam se govori da je to proces i da je potrebno vreme i ja se sa tim potpuno slažem. Za mene je neosnovano da danas neko izgubi posao zato što je druge nacionalnosti da bi na to mesto seo Bošnjak, ali moramo izaći sa nekim podacima i reći koliko se taj procenat promenio poslednjih 13 godina. Mi smo na jednom dispropocionalnom položaju, gde na osnovu broja stanovnika ili procenta stanovnika, koji čine Bošnjaci, u policiji je potpuno obrnuto.
Kada je formirana ona prva Vlada, tada sam kritikovao da je neosnovano da u sastavu Vlade ne postoji ministarstvo za ljudska i manjinska prava iz razloga što veliki udeo populacije Republike Srbije čine nacionalne zajednice i nacionalne manjine. Potpuno je prirodno da na najvišem stepenu državnih institucija, odnosno Vladi imaju svoga predsednika koji bi vršio artikulaciju svih problema kojih ima toliko puno da jednostavno oni stoje ili se samo nagomilavaju. Tada je sa opravdanim razlogom opravdana stvar da se želi racionalnije pristupiti, smanjiti broj ministarstava, što je na neki način i učinjeno. Međutim, sada i u ovom novom sastavu i novoj rekonstrukciji, takođe, imamo isto opravdanje, s tim što mislim da je to više izgovor, jer potrebe su nešto što je potpuno drugačije. U ovoj rekonstruisanoj Vladi, danas, kada u predlogu proširenju predstavnika, imamo tri ministra bez portfelja, mislim da racionalnost kao razlog potpuno gubi svoj smisao.
Ono što želim da istaknem jeste da je opozicija, iznoseći kritike prema ovom sastavu Vlade, primetila šta je to u ekspozeu premijera isto u odnosu na onaj prvi ekspoze kada je formirana prva Vlada. Želim da iznesem nešto što se vidno razlikuje, a to je da je u prvom ekspozeu stajalo da će nacionalne manjine i nacionalne zajednice imati sva moguća prava po najvišim evropskim standardima, a da u ovom novom ekspozeu to nije pomenuto niti jednom rečenicom. Što potvrđuje da u periodu od poslednjih 13 meseci nije bilo nikakvih pomaka u poboljšanju statusa nacionalnih manjina.
Ono što je premijer rekao, s tim ću i završiti, da bi Srbija napredovala potrebno je da svi delovi Srbije dobiju jednake šanse zato što je nužno da posebnu šansu posvetimo smanjenju regionalnih razloga u cilju ravnomernijeg regionalnog razvoja. U praksi je potpuno drugačije. Čuli smo da je stepen nezaposlenosti kod nas, gde žive nacionalne zajednice, dva do tri puta veći. Putna infrastruktura je potpuno devastirana. Komunalna infrastruktura je u užasnom stanju. Zdravstvena zaštita, pa i bezbednost, o čemu se govorilo.
Mislim da nije dovoljno da imamo Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave, da imamo Kancelariju za održivi razvoj i ugrožena područja, nego država konačno mora krenuti u suštinsku i ozbiljnu decentralizaciju, kako bi se preneli nivoi vlasti.
(Predsednik: Hvala, gospodine Elfiću. Pet minuta i 40 sekundi.)
Da li mogu još samo jednu rečenicu, da samo zaključim?
(Predsednik: Pričate već minut duže. Evo, iskoristite 20 sekundi.)
Kao što je rekao premijer, uradili smo to zato što nemamo pravo da budemo zadovoljni, misleći da stvari trebaju da se poboljšaju. Mislim da imam pravo, kao pripadnik nacionalne zajednice, ne budem zadovoljan i nemam razloga da podržim ovu vladu. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Gospodine predsedniče, gospodo ministri, sadašnji, budući, dame i gospodo narodni poslanici, u svetu je napisano mnogo knjiga o političkoj teoriji. Neke od tih knjiga prevedene su i kod nas. Međutim, kada vidim kako se opozicija ponaša i kako nastupa, imam utisak da su kod nas prevedene pogrešne knjige. Kao da je neko nekom rekao pogrešno da će opstrukcijom, napadom svega, pa čak i ne rođenog deteta, opozicija steći određene poene.
Možda je to moglo 90-ih, možda je to moglo dok politička svest građana nije bila na ovom nivou dana. To je ipak nastup koji ne donosi rezulate.
Sa druge strane, ne razumem ni taj dualizam opozicije od pre nekoliko dana. Jedan poslanik iz opozicione stranke je rekao: „Gospodo, ova rekonstrukcija dugo traje, ovo ne valja. Treba kao u Danskoj. Došla je premijerka i predstavila nove ministre pola sata i rekla – e, sad idemo da radimo.“ Ne razumem, hoćete li ovako ili onako? Bojim se da smo primenili princip i da je gospodin Dačić došao i predstavio ministre i rekao – e, gospodo, sada ste ih videli, idemo da radimo, naša opozicija bi se valjala po stepeništu i u zgradi i napolju van zgrade.
Da se sad ne bavim perifernim stvarima, nego bih da pokušam da definišem šta je suština današnje sveopšte naše društvene krize i koji su to elementi koji opredeljuju tu krizu?
Na prvom mestu, po meni, to je taj neki psihološki momenat i to je taj ambijent o kome se ovde dosta govori. To je ambijent koji je depresivan, apatičan, krajnje destruktivan.
Ovaj ambijent koji imamo posledica je postrevolucionarnog događanja u našoj zemlji posle te čuvene nesrećne 2000. godine, kada je danas, nakon izneverenih očekivanja, nada izgubljenih ideala, upravo onaj talas energije koji je postojao pretvoren u destrukciju svega što se dešava. To je nešto što je suštinski i to je nešto što je najvažnije i upravo na tome ove reforme, koje Srbija danas doživljava u smislu menjanja tog ambijenta, su ključne. Upravo ovo insistiranje na smenjivosti, na posvećenosti, na radu, na odgovornosti, je nešto što treba da promeni Srbiju. Menjajući sebe Srbija će upravo najviše i u raditi za sebe.
Šta bi to ovog momenta mogao sa svoje strane da kažem, ili šta očekujem i čemu se nadam, u kratkim crtama, od nekih novih ministara? Na prvom mestu finansije. Štednja do praga bola, pa i dalje. Jer, teško je naći u Evropi zemlju koja je siromašnija, a u isto vreme rasipnija. Curi na sve strane. Jednostavno je neverovatno, kao u liku je administracija lokalnih samouprava, a i državna nabujala da, verujte, u nekim sredinama u lokalnoj samoupravi i u kancelarijama nemaju ni vazduh. Pogušiće se koliko ih tamo ima. Treba doneti uredbu da ne nose stolice od kuće.
To se sve desilo posle 2000. godine, kada je 18 stranaka došlo na pojilo i kad se napravio princip partijskog zapošljavanja i kada je to bio uslov, u stvari, dobijanja ostanka na političkoj sceni određenih stranaka. I svaki taj ušteđeni dinar u proizvodnju, svaki. I to pre svega u proizvodnju za domaće tržište, kako bi smanjili uvoz, a povećali potrošnju. Jedan ušteđeni dinar, gospodine Krstiću, ako vam spreče da ne uložite u proizvodnju, dođite ovde, mi ćemo vas braniti. Jedan dinar ako hoće da daju u fudbal ili u neke druge stvari, dođite ovde, mi ćemo vas braniti. Jer, Srbija ne može, ako to ne uradi, mi polako možemo da ugasimo svetlo.
Druga stvar, poljoprivreda. Mislim da je vreme da stvarno krene to zadrugarstvo, to ujedinjenje, da ojačamo srednjeg poljoprivrednog proizvođača i da krenemo u tu finalizaciju, da ne zavisimo toliko od te berze.
Treće, odnos prema međunarodnoj zajednici. Mislim da to dobro i izvanredno ide. Otvorila je Srbija sva vrata. To je Srbija. Otvorena, širokogruda, prijateljska, saradljiva. To je Srbija koju su voleli i to je Srbija koju će voleti.
Sport. Krajnje je vreme za privatizaciju velikih sistema – „Partizan“, „Zvezda“. Svaki dinar da se sačuva, da možemo da ojačamo male sportove, da ojačamo masovni sport. Ovo je presipanje iz šupljeg u prazno, a rezultata, očigledno je jasno svima da više i nema.
Borba protiv korupcije i kriminala je spasla državu. To treba nastaviti i to treba da postane pravilo ponašanja. To više nije borba.
Lokalna samouprava. Gospodine Miroviću, svaka opština mora da napravi strateški plan. Svaka opština mora da definiše svoje kapacitete, mogućnosti, znanja i iskustva, a onda na osnovu tih strateških planova napraviti regionalne planove, pa na osnovu regionalnog imati plan za državu. Dosta je bilo da se investitori usmeravaju prema opštinama, da li u toj opštini ima opštinski odbor G17, ili G18, ili bilo koje stranke, nego da se ravnomerno spasu pogranični gradovi ili da se sačuva ostanak sela i da ne uništimo i Beograd i Novi Sad.
Pravda. Mislim da Srbija odavno nije imala mlađeg, elokventnijeg, sposobnijeg i pravednijeg ministra pravde. Etalon, Srbin od glave do pete.
Za datum venčanja sa EU, ako nismo pripremili timove i nemamo već pripremljene projekte za aplikaciju i za podršku EU, onda smo mi zakasnili. Ti timovi su morali već da razrade iskustva drugih zemalja kako se to radi, kako bi se što spremnije na taj datum pripremili.
Životna sredina. Tu malo škripi. Mora se obezbediti celovitost funkcionisanja životne sredine, jer je to izuzetno važno za EU.
I tako dalje, i tako dalje, da se ne upuštamo sad baš u sve, u analizu svega. U svakom slučaju, stvari su krenule u dobrom pravcu. Srbija ide u dobrom pravcu. Tamni oblaci se razilaze, polako sunce dolazi nad Srbijom i vreme je. Vostaje Serbija, vostaje carica. To je proces koji je krenuo i to više niko ne može da zaustavi. Hvala.

Gospodine Lapčeviću, imam vas prijavljenog. Po kom osnovu se javljate?
(Milan Lapčević, s mesta: Replika.)
Vas je tumačio? Na osnovu čega? Vi niste govorili danas. On nije komentarisao, upravo zato je i rekao da ne bi komentarisao. Vas lično nije komentarisao, nije vas pomenuo.
(Milan Lapčević, s mesta: Citirao je šta sam rekao.)
Dobro. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, prosto ne mogu da verujem da svaka vlast koja zauzme pozicije izvršne vlasti ima potrebu da prevaspitava opoziciju i da komentariše kako će opozicija pričati o njoj i da joj sugeriše šta će reći o vlasti.
Da, rekao sam pre neki dan da ova priča, koja se zove španska serija, traje više od šest meseci. Ne mogu nikako da spojim to sa proklamovanjem čelnika vlasti da žele da Srbija što pre krene napred, da im je bitno, da im se žuri, a ova rasprava u ovom parlamentu traje treći dan, bez ikakvog normalnog efekta.
Da se želi zaista da se što pre uradi posao, verovatno ne bismo slušali ekspozee od sat vremena, odgovore od po pola sata i traženje i zametanje kavge u parlamentu, sa željom da se pokaže kako smo mi jaki i kako ćemo maksimalno da zloupotrebimo Poslovnik time što će poslanik da govori dva minuta, a odgovor će biti 45 minuta. Je li to ravnopravnost?
Stolice se nose od kuća da bi u lokalnim samoupravama bilo previše ljudi. Da vas pitam, gospodine, da li i ova vlast nove ljude zapošljava u tim istim lokalnim samoupravama ili ne? Na stotine novih je primljeno u tim istim lokalnim samoupravama. Nemojte da budete demagozi. Ako hoćete da smanjite državnu upravu, onda upravo tako i radite. Nemojte da pričate jedno, a da radite drugo. Da li to govori evro-fanatik Blažić ili radikal Blažić?

Samo moram da kažem da izvršna vlast nije sada i neće ni u buduće odlučivati o tome koliko će trajati sednica, o tome će odlučivati narodni poslanici u Skupštini. Ako treba da traje deset dana, trajaće deset dana. Ako treba da traje jedan dan, trajaće jedan dan. Dakle, o tome izvršna vlast neće i sada ne odlučuje. Tako da, što se toga tiče, moram da vam kažem da mi odlučujemo o tome.
Reč ima gospodin Đurić, po Poslovniku. Izvolite.