Dame i gospodo, Srbiji danas treba sve i treba odmah. Ova rečenica, ova istina nas obavezuje da svi radimo veoma brzo, veoma efikasno i veoma precizno. Sve nas obavezuje i u Skupštini i u Vladi, a to možemo da uradimo samo na jedan jedini način, a to je ako budemo tim. Ako budemo timski nastupali, ako budemo zajednički ulagali napore, energiju, iskustvo, znanje i mladost.
Otud rekonstrukcija. Novi ministri, za nove rezultate, za bolje rezultate, za brzi napredak, za bogatiju i pravedniju Srbiju. Tako mislimo mi, u vladajućoj koaliciji i mislimo dobro Srbiji. Ali, da li tako razmišlja i opozicija? Da li oni misle dobro svojoj zemlji i narodu?
Građani Srbije i gledaoci ovog prenosa ne misle tako. Ja ne znam da li poslanici opozicije prate javno mnjenje, da li prate reakcije? Da li se građanima Srbije dopada ovakvo odugovlačenje, opstrukcija? Da li se dopada i da li veruju…

Gospođo Obradović, moram da vam izreknem opomenu. Rekli ste da opozicije ne žele dobro Srbiji. Ne možete to da kažete. Izričem vam opomenu na izlaganje. 

Možemo da proverimo. Rekla sam – da li misli? Rekla sam da li misli? Nisam iznela tačan stav, nego sam se pitala.
(Predsednik: Nastavite, molim vas.)
Taj moj stav je prouzrokovan reakcijama javnosti, zato što im se ne dopada ovo odugovlačenje po svaku cenu i ova opstrukcija. Iznošenje netačnih podataka više puta. Nisam čula ni jedno citiranje izvora iz koga iznosite podatke i brojke. Ali, dosta o opoziciji.
Većina građana Srbije misli da je naša zemlja na dobrom putu. Posle dužeg vremena narod u ovoj zemlji ponovo ima nadu da će nam biti bolje, ali je trebalo krenuti u zauzdavanje korupcije, u bolne pregovore oko Kosova, u iscrpljujuću maratonsku trku za ulazak u EU. Sve ove krupne zadatke smo preuzeli i napravili smo krupne i pozitivne pomake. Činjenica je da posle godinu dana rada, Vlada i Srbija imaju neuporedivo bolju poziciju nego što je to bilo ranije. Poštovan je član Međunarodne zajednice.
Građani Srbije to sve prepoznaju i poštuju. Iskreno, u Srbiji se danas zaista teško živi. Nije lako, ali su svi počeci i raščišćavanja teška i mučna i ni najbolji stručnjaci sveta ne mogu da nam pomognu, ukoliko se ne odlučimo za rezove, za reforme, bolne reforme, ali bez toga nema napretka.
Na kraju, ne najmanje važno, broj žena u rekonstruisanoj Vladi. Nema odgovora na pitanje zašto samo dve žene u Vladi. Kako nivo svesti u Srbiji očigledno nije na toj visini da bi se veći broj žena po nekom automatizmu našao u Vladi, neophodno je da napravimo određene izmene zakona koje će u budućnosti obezbediti 30% žena i u Vladi i na ostalim mestima odlučivanja u Srbiji.
To je bila moja obaveza da iznesem taj stav kao koordinatorke Ženske parlamentarne mreže. Argument da nema dovoljno sposobnih i stručnih žena u Srbiji, ne stoji. To potvrđuju žene u privredi, na univerzitetima, u političkim strankama u nevladinim organizacijama. Na kraju, više od polovine građana Srbije su žene. Treba razmisliti o tome.
Kao što smo mogli čuti u ekspozeu, onoliko koliko mi zaista budemo Evropa toliko će Evropa i biti ovde, u svakom srpskom selu, u svakoj glavi i to kao sistem vrednosti i skup zakona izgrađenih institucija. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, po Poslovniku.         

Član 27. Poslovnika, predsedniče Narodne skupštine. Iako je deo opozicije aplaudirao ovde kazni koju ste izrekli vašoj poslanici SNS, utisak je i dalje veoma gorak. Upravo zbog brutalnog kažnjavanja Marka Jakšića koje je bilo pre toga. Ovim ste dokazali da postoji vaša unutrašnja potreba da napravite balans, kao sudija kada sudi Đokoviću…

Gospodine Aligrudiću, ulazite u repliku samnom.

Dozvolite mi da završim šta sam hteo.

Neću da vam dozvolim. Naravno da vam neću dozvoliti. Ako nisam dozvolio drugima neću ni vama.  Nemate više prava od drugih narodnih poslanika u ovoj Narodnoj skupštini.
Nije povreda Poslovnika to što vi tumačite da li sam imao osnova da kaznim Mariju Obradović ili nisam. To je diskreciono pravo predsednika. To je nešto što sam ja uradio, ali nemojte se sada vraćati na Marka Jakšića. To se desilo u prethodnom delu zasedanja. Završite.

Nije to problem. Ako nisam u pravu recite da nisam i onako neću dugo.
Suština je u tome da kada se vodi sednica Narodne skupštine, bez obzira kada se šta desilo, mora da postoji prirodni balans, a ne da bude izazvan prethodnim događajima. To je suština onog što vi radite. Jer, ako vas boli neka reč, a ne sadržaj, onda kada budemo govorili o sadržaju stavite praznu crtu pa ispred toga stavite šta god hoćete, patriotizam, pobedu, šta god vam se sviđa, pa kaznite i sebe i nas.
Drugi put vodite računa. Ovo maločas je bilo smešno. Ako ne prihvatate da je ovo povreda Poslovnika, u redu. Neću tražiti u danu za glasanje da se glasa o ovome. Prosto sam morao da vam kažem.
32/1 AL/MJ 17.50-18.00
Gotovo 900 hiljada dece je danas krenulo u osnovnu i srednju školu, desetine hiljada studenata to uskoro treba da učini. Svi oni imaju roditelje. To su ključna pitanja. U ekspozeu premijera nema gotovo ni jedne reči o tome kakvo će biti naše obrazovanje.
Vi, gospodine Jovanoviću, kažete, koliko sam uspeo da shvatim, da ćete uspeti da obezbedite elementarne civilizacijske uslove, primerene početku 21. veka, nadam se da sam prilično tačno citirao. Bojim se da to u ovom trenutku nije dovoljno da ni jedno drugo pitanje o kojem se ovde govori, nećemo rešiti bez početka ozbiljne reforme prosvete, a i pravosuđa ne samo u vrednosnom smislu nego i u organizacionom smislu. Problemi naše prosvete nisu problemi ni 2000. ni 1990. godine. Oni su civilizacijski problemi. Rešenja koja su ovde sporadično pominju - takođe ne mogu da budu prepisani modeli iz nekih drugih zemalja koje su išle korak napred, dva koraka nazad u reformi itd, itd.
Vidim da premijer ima potrebu da u ovom trenutku kaže ono što će se možda dopasti javnosti. Pošto je bilo mnogo primedbi da u Vladi ima profesora ili nastavnika privatnih fakulteta, on kaže da je njegov uslov sada bio da ne može da bude ministar prosvete profesor privatnog fakulteta. Ne razumem taj rezon. Imamo sto primedbi na sadašnje privatne fakultete u Srbiji, ali imam mnogo primedbi na uređenje, način rada državnih fakulteta. Dakle, ta distincija sama po sebi ne znači mnogo. Ako ne može ministar prosvete da bude sa privatnog fakulteta ili ne može da ga preporuči neko ko je rektor privatnog fakulteta, šta god mi mislili o prošlosti te osobe, onda je problem da neki drugi ministri u Vladi budu sa privatnih fakulteta. Mislim da su neki ministri u Vladi sa privatnih fakulteta, recimo, bolji od ministara sa državnih fakulteta.
Gospodin Bačević, je za mene, za LDP izrazito loš ministar. On je koliko znam profesor državnog fakulteta, član Saveta univerziteta u Beogradu, pa je opet uspeo da kao praktično jedini ili jedan od retkih rezultata svog rada u trinaest meseci mandata zapravo iznese tu, ne mogu da kažem ni skandalozno, više smešno ideju kanala koja je zapravo degradirala i njegov položaj i ono što je Vlada možda radila u nekim drugim segmentima. Sve ove druge reforme o kojima se govori nemaju nikakvog smisla bez reforme prosvete. Pogledajte danas i videćete da se vrlo teško obavljaju konkursi za upis na doktorske studije na Beogradskom univerzitetu, iako je među 400 na Šangajskoj listi. To je prosto prespor ritam promena u našoj zemlji, da u godinu ili dve iz 500 uđemo u 400. Mi nemamo toliko vremena.
Druga grupa pitanja koja se tiče javnih finansija, ekonomije zaposlenosti. Mislim da grešite gospodine Vučiću kada toliko insistirate na toj činjenici da je nezaposlenost nešto smanjena na oko 24%, da je cilj koji postavljate kao kratkoročni, da kažemo srednjoročni cilj, kako je to podelio kandidat za premijera, odnosno premijer, da ono bude ispod 20%. Vi znate, u ekspozeu to piše da će morati da bude dovršena privatizacija kako se kaže 179 društvenih preduzeća u restrukturiranju, i budimo pošteni u minimalnom broju tih preduzeća će biti sprovedena uspešna privatizacija, veliki deo njih prosto više ne može da radi. Ljudi koji su danas u njima formalno zaposleni postaće i formalno nezaposleni, i to će kroz jedan talas odjednom podići stopu, odnosno broj nezaposlenih u Srbiji. Zbog toga mislim da nije dobro da obećavate tako veliki uspeh u kratkom roku, jer će onda neuspeh zapravo biti veći.
Moram sada da reagujem na ono, nije mi bilo omogućeno gospodine Stefanoviću. Nigde nas neće dovesti ta ideja, recimo gospodina Dačića da u svakoj raspravi ovde sa opozicijom kaže da je od 2000. godine u Srbiji izgubljeno milion radnih mesta, da je milion ljudi ostalo bez posla. To prosto, nije tačno. Nije bilo 2000. godine dva miliona i 800 hiljada zaposlenih u Srbiji. To bi značilo da su u Srbiji radili svi koji u njoj žive i da smo možda još malo uvozili radne snage, pa ipak smo svi živeli u toj zemlji, i bilo je mnogo zaposlenih na papiru, ali je mali deo njih radio uz prosečnu platu koja je bila nekoliko desetina maraka.
Da razjasnimo poslednje pitanje – da li će biti rebalansa pre predloga budžeta za 2013. godinu i da li je ekspozeom najavljena promena poreza na potrošnju, a pre svega PDV i akciza? To piše u ekspozeu. Kaže se da će se poreski nameti postepeno, doduše, premeštati sa teme, odnosno sa rada na pitanje poreza na imovinu, poreza na profit i u meri u kojoj je to nužno, na prošnju. Porez na potrošnju, pre svega PDV, ali i akciza je već u ovom trenutku preko svake granice izdržljivosti u Srbiji. To jeste makar teorijski način ono što predlaže mandatar kako da se rastereti rad, a kako da se dobije kompenzacija na nekoj drugoj strane, ali ne zaboravite, već je Vlada podigla PDV pre izvesnog vremena. To je smanjilo prihode od PDV. Novo povećanje PDV, novo povećanje akciza bi razorilo dodatno srpsku ekonomiju, a trgovinu, odnosno promet akciznom robom u potpunosti gurnulo u sivu zonu, što bi opet dodatno umanjilo prihode i ugrozilo sve funkcije države. Hvala.

Gospođa Maja Gojković.