Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani potpredsedniče Vlade, članovi kabineta, kandidati za ministre i poštovani kolege poslanici, danas je treći dan kako vodimo raspravu o rekonstrukciji Vlade. Dobro je što je prošao onaj manir, da kažem tako, opstrukcije rekonstrukcije iako je i to dozvoljeno u demokratskim sistemima i da smo prešli na neku suštinsku raspravu o tome šta ustvari znači ova rekonstrukcija, pojedinačno za opoziciju, a pojedinačno za poslanike vladajuće većine.
Da zaključimo da će danas sigurno glasanjem biti završen prvi deo rekonstrukcije i da će biti izabrani ministri na upražnjena mesta sporta, kulture, prosvete, finansija, privrede i mnogih drugih, ali važno je da građani Srbije shvate da je ovo samo najava promene koja će biti personifikovana promenom, odnosno novim imenima ministara u ovoj vladi i da je to ustvari nešto mnogo više, a to je početak procesa političkih promena u okviru koga oni koji su inicirali rekonstrukciju Vlade ustvari žele da menjaju i društvene prioritete našeg društva, da menjaju ono što je najteže i što će biti najteži zadatak svih političara u Vladi i vladajućoj većini, a to je da se sukobe sa mentalitetom našeg naroda, promene odnosa prema društvenim vrednostima koje su potpuno ili uništene ili zapostavljene u Srbiji u poslednjih nekoliko desetina godina.
Ovom rekonstrukcijom ustvari uvode se novi politički principi, kao što je veća odgovornost, što nije postojalo u prethodnom periodu, bez obzira koliko ima oponenata o ovom našem mišljenju. Uvodi se veća otvorenost u radu i ono što je važno i što je mnogo postavilo nepoznanica u dosadašnjoj diskusiji od protivnika rekonstrukcije Vlade, a to je da se uvodi poverljivost rezultata rada ljudi koji se nalaze na vodećim pozicijama u našoj državi i tu u sve kraćim rokovima. Ovo je godinu dana rada Vlade. Brzo će doći i šest meseci kada će se polagati novi rezultati, podvlačiti crta šta je ko uradio u rekonstruisanoj Vladi i doći će se i do sto dana, do onoga što se radi u savremenim dobro uređenim državama, a to je da se proveravaju rezultati rada svakog dana.
Ono što je važno da naglasimo je da rekonstruisanoj Vladi ne treba niti se traži sto fer plej dana, a kada se traži neki prostor da urade nešto novo, nego pozivamo kolege iz opozicije i čitavu javnost i građane Srbije da slobodno kritikuju i tom kritikom usmeravaju rad rekonstruisane Vlade.
Bilo je pitanje i oko toga zašto baš ovi ministri. Verujte mi, svaki ovaj ministar kandidujući se i igrajući utakmicu drugih kandidata, a ne samo ovih koji se danas nalaze pred vama, jasno su rekli i šta će da stvore u svom mandatu, protiv čega će se boriti, šta će uraditi, kakve promene to u Srbiji oni nude, jer sigurno da je za uspeh svake Vlade za svaki posao jako bitno da postoji plan i da se tačno zna šta neko želi da time postigne.
Nakon rekonstrukcije ovih suštinskih principa politike, sledi nam rekonstrukcija ekonomije, rekonstrukcija obrazovanja, kulture i čitavog društva. Ono što je bitno, što je izuzetno važno, novina je da ova vlada uopšte nije morala da uđe u rekonstrukciju, jer to niko od nje nije tražio. Nisu tražili građani Srbije koji su, očigledno po istraživanjima i uopšte po javnom mnenju, sasvim zadovoljni rezultatima rada za prvih godinu dana i nisu tražili ni članovi opozicije, jer se nisu u svojim kritikama mnogo bavili takvim temama.
Vidim da nekome smeta što se kolokvijalni rečnik ovde koristi kada se kaže da je ova vlada sama podigla lestvicu, stepenicu više o nekim ciljevima koji moraju da se postignu u Srbiji da bi Srbija postala jedna moderna država.
Rekla sam, prvi postignuti rezultati sasvim dovoljni građanima Srbije da ne traže rekonstrukciju, ali izuzetno zadovoljstvo što postoje političari koji žele nešto više, žele dalje reforme ovog društva, dalje promene. Drago mi je da su se javili političari koji su prosto poremetili žabokrečinu našeg političkog života koja je vladala Srbijom, poremetili taj manir da vas građani Srbije izaberu jednog dana, da ste vi onda mirni četiri godine do nekih sledećih izbora i da vas niko ništa ne pita šta ćete da uradite, šta ste uradili i da li imate nameru da kada uradite neki svoj mali, mali cilj, sada podignete tu lestvicu koja ovde izaziva pežorativne komentare i da uradite mnogo više od toga.
Drago mi je da će se Srbija nakon rekonstrukcije Vlade takmičiti sa svojim okruženjem u modernizaciji Srbije koja je očigledno postala veoma važna ili će se postići ovi ciljevi koji su ovde zadati ili smo svi svesni da će naša država doživeti kolaps. Tome ne treba niko da se raduje i ne treba imati razumevanja, niti kolege trebaju da se stide, kada pomenu one koji se raduju nekom neuspehu u Srbiji.
Odgovor na pitanje – zašto je SNS predložila stručne kadrove koji nisu u stranci i zašto je predložila stručnjake u okviru partije? Naravno, svaka stranka ima veoma stručne ljude. Ovde se nalaze pred vama i doktori nauka, i advokati, i lekari. Uopšte se nije postavljalo to pitanje da neko ne može da zauzme pozicije. Ako dobro razmislite, ako želite uopšte da razmislite, prosto poslati Srbiji dve važne političke poruke time što je, hajde da navedemo Lazara Krstića, kao personifikaciju te jake političke poruke, pozvan jedan mladi čovek iz inostranstva da dođe u Srbiju.
Šta je time želelo da se poruči? Sigurno, da se poruči onim mladim ljudima koji su 2000. godine odlazili iz ove države, školovali se na prestižnim univerzitetima, da je dobro da dođu u Srbiju, da je dobro da se odazovu pozivu, da iskoristimo njihovo znanje, njihovo obrazovanje, zbog godina ne mogu da kažem, toliko iskustvo, ali iskustvo u radu velikih firmi, kao i da nam donesu nešto novo u Srbiju, a to je siguran način rada koji postoji u razvijenim državama Evrope, zapada, a ne postoji kod nas. Meni je poruka pozivanja Lazara Krstića nešto mnogo jače.
Poruka mladim ljudima da obrazovanje nešto znači ovoj državi. To je meni ključna poruka pozivanja ljudi iz inostranstva, mladih ljudi našeg porekla da dođu. Da je obrazovanje važno, mi smo im poručili da vredi školovati se i da u Srbiji to neko vidi, da ti mladi ljudi nekom trebaju i da je to poruka novim mlađim generacijama da su potrebni ovom društvu.
Očekujem dve velike reforme. Reformu obrazovanja u ovoj državi, baš zbog ovih stvari. Da nam uzor budu zemlje, kao što su Finska, kao što su nordijske zemlje u kojima je prestiž biti učitelj ili profesor, u kojima su društveni kriterijumi, dakle društveno vrednovanje profesora i ljudi u obrazovanju, jednaki i advokatima, i lekarima, ali da ne pomislite samo zbog velikih primanja, nego zbog toga što se u njihovo obrazovanje u tim zemljama izuzetno ulaže.
Drugo, važno je da je tamo u tim zemljama prestiž biti školovan i obrazovan. To treba da bude uzor u ovoj državi, a ne lak i brz život, život sa kombinacijama, kako su naučeni u poslednjih, hajde da kažemo, 13-15 godina, nego da je obrazovanje nešto što je jako važno. Treba da shvatimo da to treba da nam bude jedna od najvažnijih stvari u reformi države i u modernizaciji, jer nije to bez veze da se Barak Obama i Angela Merkel u svojim izbornim kampanjama bave ovim suštinskim pitanjima, jer je obrazovanje veoma važno i ubojito sredstvo za modernizaciju svake države u 21. veku.
Promene u kulturi, svakako. Želim gospodinu Tasovcu da poručim da će imati podršku, ako bude imao hrabrosti da ukine mnoge relikte prošlosti u ovoj državi, da vrati mlade u muzeje, ali ne samo jedne noći, on će razumeti o čemu govorim, i da ukine i uvede što šta.
Suštinske promene nas očekuju i u javnom sektoru, javnim preduzećima, očekuju nas u ekonomiji, u penzionom sistemu. Mislim da je ovoj državi dosta populizma. Dobro je što su se za modernu Srbiju pojavili moderni političari koji se ne boje da problemima pogledaju ravno u oči i da te probleme počnu da rešavaju.
Zato pozivam sve kolege poslanike, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju, da glasaju za reformu Srbije i da glasaju za reformisane nove ciljeve, kao i da time pomognemo i učestvujemo u modernizaciji Srbije, a SNS će svakako podržati rekonstrukciju Vlade. Hvala.

Reč ima gospodin Vučić.

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima, ne samo SNS i ostalim strankama vladajuće koalicije, već i opoziciji koja na korektan i argumentovan način ovde raspravlja.
Sada ću dati nekoliko informacija vama. Gospodine Đuriću, u pravu ste, nije milion ljudi izgubilo posao. Ovo su precizni podaci. Dakle, nije ni blizu milion ljudi. Godine 2001. imali smo 2.101.668 zaposlenih, a danas imamo 1.727.000, odnosno prošle godine 1.727.048. Kako saznajem, danas je dve hiljade više zaposlenih, 1.729.531.
Dakle, želim samo da ukažem na to da je najveći pad zabeležen, ne računajući tu prve dve godine, posebno prvu godinu između 2001. i 2002. godine, u periodu prethodne četiri godine, od 2008. do 2012. godine. Godine 2009. izgubili smo 110.000 radnih mesta, 2010. godine 96.000, 2011. godine 50.000 radnih mesta, 2012. godine 19.000. Prosečno po godini, u svake od te četiri godine, izgubili smo 74.000 radnih mesta.
Zašto sam vam ovo rekao? Zato što sledi moj odgovor na vaše pitanje oko restrukturiranja 179 preduzeća i gubitka radnih mesta. Tu trenutno radi 58.700 ljudi. Naš je plan, ako uspemo to da izguramo, da otpremninu i od države takvu vrstu socijalne pomoći dobije svega 6.000 ljudi, da više od 6.000 ljudi ne bude otpušteno. Da li ćemo u tome uspeti? Saglasan sam da neće biti lako, ali svakako taj broj neće preći 8.000.
Ono što je takođe važno, želim da vam pročitam tačne, precizne podatke, postoje neke stvari koje su dobre, a ne samo koje su loše. Pročitaću i one koje su vrlo loše.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u julu 2013. godine je veća za čak 12,5% u odnosu na jul 2012. godine. U odnosu na prosek 2012. godine veća je za 8,6%. Industrijska proizvodnja u periodu januar - jul 2013. godine u odnosu na isti period 2012. godine je veća za 5,4%. Taj rast smo po sektorima zabeležili, a reći ću vam gde je sve pad.
U sektoru za snabdevanje električnom energijom, gasom, klimatizacijom u prerađivačkoj industriji je rast od 11,2, u sektoru rudarstva rast od 2,2%. Došlo je do rasta u proizvodnji kapitalnih proizvoda za 63,9, energije za 30,9, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,8, intermedijalnih proizvoda, osim energije, za 1,1%. Pad je zabeležen u proizvodnji ne trajnih proizvoda za široku potrošnju za 6,5. Rast beležimo po sektorima, posmatrano ukupno 17 oblasti, a pad beležimo u 11 oblasti.
Učešće u strukturi industrijske proizvodnje u ovih 17 sektora je 57%, a u ovih 11% je 43% preostalih. Najveći uticaj na rast su, naravno, imali proizvodnja motornih vozila i prikolica, proizvodnja derivata nafte, proizvodnja električne energije, proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata i proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda.
Što se tiče proizvodnje malih preduzeća, to je jedan dobar simptom, jedan dobar signal koji postoji. Dakle, to su ona preduzeća koja imaju broj zaposlenih manji od 50, a koja nisu inače obuhvaćena redovnim statističkim istraživanjima, a prate se na uzorku izabranih jedinica i sektora prerađivačke industrije. Kada se uključi ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća iz uzorka, industrijska proizvodnja u julu 2013. godine u odnosu na prosek 2012. godine kod ukupne industrijske proizvodnje veća je za 8% ako je prerađivačka industrija veća za 2%.
Ne bih sada da čitam ostale podatke oko delova teritorije u kojima to ide dobro, u kojima ide lošije ili veoma loše. Pročitaću vam i koje su proizvođačke grupe doživele pojeftinjenje, a koje su doživele poskupljenje i po tome će građani videti potpuno precizno ko je govori istinu, a ko nije.
Naime, posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga kvalifikovanih prema nameni potrošnje, u julu 2013. godine u odnosu na prethodne mesece pad cena, čak ne u odnosu na mnogo raniji period, već u odnosu na prethodni mesec, zabeležen je u grupama hrane i bezalkoholnih pića za čak 4,2%, a odeće i obuće 0,4%, dok je najveći rast cena zabeležen u grupama rekreacije i kultura – 5,9%, alkoholna pića i duvan 3%, stan, voda, električna energija, gas i druga goriva, kao i komunikacije.
Dakle, kao što vidite, podatke, čini mi se, možemo ponekada na različite načine da tumačimo i važno je analizirati ih i tumačiti, ali ih je važno na tačan i precizan način izneti pred građane Srbije. Situacija nije sjajna, ali je situacija daleko od očajne. Očajna nam je što se tiče javnog duga, što se tiče mogućnosti zaduživanja. Tu je već situacija očajna, ali ne krivicom ove Vlade, ne našom krivicom. Ali, ako neki ljudi nemaju tu vrstu potrebe da kažu da postoji neka ozbiljna krivica nekih prethodnih vlada, ja tu ne mogu da im pomognem.
U svakom slučaju, želeo sam samo da vam kažem da imamo, kao i vi, velike brige za nivo nezaposlenosti u narednom periodu, ali, bez obzira na to što je veoma važno za zemlju da završimo te strukturne reforme u tih 179 preduzeća, uveren sam da nećemo imati porast nezaposlenosti. Naprotiv, to je najvažniji zadatak Vlade, da obezbedimo i garantujemo pad nezaposlenosti, makar se hvalili da je to učinjeno za 1%. Uveren sam da ćemo u tome imati uspeha. Hvala vam.

Reč ima gospodin Đurić, replika. Izvolite.

Da bi se to desilo, onda mora u narednih godinu, godinu i po dana da se dogodi bum u privatnom sektoru. Vi ste pominjali delove ekonomije ili delove privrede, pre svega mala i srednja preduzeća, a to je isključivo privatni sektor. Zbog toga je za nas problem što i u ovim predlozima ili merama Vlade zapravo ne vidimo novo rasterećenje tog sektora. Malo čas kada sam govorio pomenuo sam 179 društvenih preduzeća u restrukturiranju, ali mi imamo i preko 700 javnih i državnih preduzeća. Svi u ovoj zemlji znaju da u njima postoji ozbiljan višak radnika, ili ako hoćete drugim i lepšim rečima – manjak produktivnosti. Manjak produktivnosti zapravo razara ovu zemlju i zbog toga budžet izgleda tako kako izgleda, zato što iz te skupljene privrede, koja tako malo radi, proizvodi ili odbacuje profita u onom delu gde profit uopšte postoji, ne može da se izvuče tih skoro 10 milijardi evra, koliko nam je godišnje potrebno za ovako nizak nivo javne potrošnje ili rashodne strane budžeta.
Kada govorimo o periodu posle 2000. godine, već sam rekao, a i vi znate da je tako visoka zaposlenost u Srbiji nege do kraja 2000. godine, odnosno do septembra ili oktobra 2000. godine bila više fiktivna nego stvarna. I tada se govorilo o tome da treba po svaku cenu sačuvati radna mesta i za to smo plaćali ceh i posle 2000. i posle 2008. godine. Mada, ja nemam problem sa tim. Mi smo sa ovih pozicija kritikovali i Vladu od 2008. godine i onu Vladu koja je vladala 2007. godine, a pre toga LDP, makar u ovom obliku, nije bila parlamentarna stranka. Zato mi je zasmetalo kada ste imali potrebu da posebno citirate za 600 i nešto posto, za koliko je poskupela električna energija od 2000. godine. Tu je ministarka energetike i siguran sam da će se složiti da je jedan od razloga teškog stanja u elektroprivredi još i danas, a pogotovo katastrofalnog stanja koje je postojalo 2000, 2001. i 2002. godine, i ta činjenica da je cena bila nerealno niska i da je zapravo to u potpunosti ili gotovo u potpunosti uništilo sistem, pa se zbog toga makar u prvih nekoliko godina posle 2000. godine prilično oštrijim, ali ja bih rekao socijalno-odgovornim rezovima ta situacija kako tako nivelisala, nikada do kraja, a onda su došle neke druge vlade i, čini mi se, bile vrlo neuspešne.

Reč ima Ana Novković. Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministri i kandidati za buduće ministre, danas nadam se završavamo priču o rekonstrukciji, koja traje već 170 dana i za koju vidimo da nije ni suštinska, ni temeljna, već isključivo personalna. Vreme će pokazati šta je bila ideja ove rekonstrukcije.
Ujedinjeni regioni Srbije nemaju razloga da budu razočarani. Mislim da smo dobro radili u prethodnoj Vladi i u ovoj raspravi nismo čuli suštinske primedbe na naš rad. Naprotiv, mi smo ponosni na rad naših ministara u prethodnih godinu dana. Suzana Grubješić dala je veliki doprinos evropskim integracijama Srbije i prilikom formiranja Vlade prošle godine prisustvo URS bio je znak da će Srbija ubrzano ići evropskim putem, budući da smo mi jedini punopravni članovi Evropske narodne partije.
Prethodnih dana u raspravi moglo se čuti da je Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samouprave pravljeno po meri Verice Kalanović i URS. Mi to ne možemo da prihvatimo. Nije to pravljeno po njenom zahtevu i meri, nego onih koji danas sebe smatraju građanima drugog reda. Ravnomerni regionalni razvoj, suštinska decentralizacija, jaki gradovi i opštine potreba su čitave Srbije i svih njenih građana, a ne jednog čoveka i jedne partije. Srbija mora ravnomerno da se razvija. Svi regioni, svi gradovi i opštine moraju da dobiju svoju šansu da idu napred i da ljudi koji u njima žive tu od svog rada pristojno mogu da žive.
U ovom ministarstvu napravljeni su značajni rezultati i ja ću pomenuti samo neke od njih. To je završetak auto-puta od Kragujevca do Batočine, Moravski koridor koji je veoma važan za taj deo Srbije, jer svi danas znaju da investitori dolaze, grade fabrike i otvaraju nova radna mesta samo tamo gde ima dobrih puteva. Auto-put Novi Sad – Ruma, napravljeni su prvi konkretni koraci posle petogodišnje prazne priče i ovaj projekat treba da doprinese da Vojvodina više ne bude nerazvijeni deo Srbije. I u Ministarstvu finansija privrede ostvareni su značajni rezultati. Gospodin Vučić ih je i malo pre pomenuo, a pomenuo ih je i prilikom odgovora na diskusije jednog poslanika, ali ja ću ih ponoviti. Izbegnut je bankrot, olakšano je poslovanje maloj privredi, uvedena je nulta tolerancija na neplaćanje poreza i zaustavljen je rast nezaposlenosti.
Ono što je veoma važno jeste da je pokrenuto šezdesetak investicionih projekata koji će u narednom periodu doprineti otvaranju 10.000 novih radnih mesta. Ima li išta važnije za građane Srbije? Samo pre nekoliko dana postavljen je kamen temeljac za novu fabriku u Doljevcu, jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji, gde će posao dobiti 1.500 radnika. Pokrenuta je proizvodnja u Smederevskoj železari. To je još jedan dokaz da za nas radnici nisu samo broj i nisu samo statistika. Ovim smo takođe pokazali da nećemo dozvoliti da se ni jedan grad u Srbiji polako gasi. Očekujemo uskoro i nove investicije na Staroj planini i to treba da doprinese još većem razvoju istočne Srbije i predstavlja mogućnost da ljudi koji su tamo rođeni tamo i ostanu da žive i da mogu pristojno da žive od svog rada.
Ono što gospodin Vučić nije pomenuo, a značajno je, da je u julu mesecu, dok je Mlađan Dinkić bio ministar finansija i privrede ostvaren istorijski rekordan mesečni izvoz od oko 1,1 milijarde evra. Ne manje važno, upravo zaslugama Mlađana Dinkića u prethodnih pet godina, danas s ponosom možemo da kažemo, da Srbija danas ne izvozi samo pšenicu i kukuruz, odnosno sirovine, već i automobile, auto komponente, savremene aparate za domaćinstvo.
Naravno, da ovo nije dovoljno i da mora još mnogo toga da se uradi da bi građani osetili boljitak. Zato novoj Vladi Srbije, mi iz URS, želimo uspeh jer će to biti u interesu Srbije.
Poseban uspeh želimo novom ministru finansija jer će pred njim biti puno izazova. Ujedinjeni regioni podržavaju programske prioritete koje je on izneo, do duše putem medija, jer program koji on namerava da sprovede već je usvojila Vlada Republike Srbije i to upravo na predlog Mlađana Dinkića.
Iskreno se nadamo da će imati političku podršku da te svoje postavljene ciljeve i realizuje, jer da biste mogli da štedite, a da istovremeno ulažete u razvoj i investicije, da sprovedete temeljnu reformu javnih preduzeća, penzionog i zdravstvenog sistema, da se obračunate za glomaznom administracijom, morate da imate ozbiljnu političku podršku.
Nadamo se da gospodin Lazar Krstić neće slušati priče - kako nečija baba na takav način može da vodi finansije, ili da trpi pritiske da neko ne plati porez zato što je član neke političke partije.
Ujedinjeni regioni Srbije će voditi u budućnosti odgovorno nacionalnu politiku, jer želimo dobro svojoj zemlji. Ne želimo da budemo opozicija svom narodu. Podržaćemo sve dobre predloge koji će voditi ubrzanom evropskom putu Srbije, ravnomernom regionalnom razvoju, stvaranju povoljnih uslova za investicije, i otvaranju novih radnih mesta, ali oštro napadati probleme i pokretati inicijative za njihovo rešavanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, strpljivo sam tri dana slušao govore iz protivničkih klupa, i gotovo sam zaprepašćen po količini buke koja je dolazila sa suprotne strane, pomislio sam da se radi o žrtvama tranzicije. Pomislio sam da se radi o opljačkanim ljudima, a ne o dobitnicima tranzicije i ljudima koji su opštu pljačku tolerisali.
(Predsednik: gospodine Rističeviću, molim vas da budete vrlo oprezni kad govorite o tome, i da govorite izraze koji su primereni u Narodnoj skupštini.)
To je jedna opšta pljačka, i to je moj utisak.
Država koju smo zatekli, je bila krajnje zapuštena. To je bila zemlja izgubljenih šansi i za sadašnje i za buduće generacije. U toj zemlji gotovo da proizvodnje nije bilo. Proizvodile su se samo mašta, iluzija i predizborna obećanja. Ekonomska politika je bila, kako bi kod mene na selu rekli. Ekonomska politika „propalović“, komotno se moglo pevati, - mirno spavaj nano, sve je opljačkano. Dok su bivšem režimu punili cepove sebi i svojim bližnjima, Srbija je postajala socijalni slučaj.
U Srbiji štrajk glađu nije više bila protestna pojava, već opštenarodna pojava. Dug države, od 2001. i 2002. godine, uvećan dug države privrede i stanovništva, da budem precizan, uvećan je za fantastičnih 35 milijardi. I, da kažem, dug države javni, 17 milijardi 671 milion do polovine prošle godine. Dug privrede 20 milijardi i 209 miliona, u evrima govorim. Dug stanovništva pet milijardi i 740 miliona. Ukupan zatečeni dug polovinom prošle godine 43. milijarde 610 miliona evra.
Fond plate u privredi je bio manji od sredstava za finansiranje duga u privredi. Država samo za kamate u ovoj godini je izdvaja 920 miliona, samo za javni dug. Sledeće godine 1,2 milijarde. Ukupno nam treba četiri milijarde za servisiranje javnog duga. Ukupno godišnje za dug privrede, javni dug i dug stanovništva treba nam deset milijardi eura ili jedna trećina BDP.
Za poslednjih deset godina redovno se trošilo 20% više od zarađenog, šest milijardi. Potrošena je celokupna društvena privreda. Potrošeno je i 35 do 40 milijardi eura deviznih doznaka naše dijaspore. Problem duga je još veći jer nije napravljen nikakav izvor za vraćanje duga.
Danas nam prigovaraju da nismo izvršili reforme oni koji to nisu uradili 12 godina. Reforme koje su oni vršili su bile simbolične. Promenjeni su samo državni simboli, grb, himna i zastava. Država koju smo zatekli bila je država u kojoj se dimilo najviše tri, do četiri fabrička dimnjaka. Od države su pravili socijalni slučaj, a od stranke su pravili stranku milionera. Predsednik im je milijarder. Od 2005. godine do 2011. godine ukupno je bruto prihoda od 937 miliona dolara, ali mu je glavni grad kojim rukovodi otišao 500 miliona u minus.
Gospodin Vučić nije u pravu, beogradska nagrada u Dablinu nije koštala 11 hiljada evra, koštala je 18.300. Jedanaest hiljada evra je bilo učešće, a sedam hiljada i trista se plaćala izrada luksuzne nagrade koja se uručila gradonačelniku, predsedniku te stranke, kao najboljem menadžeru.
Poljoprivredna politika koju su vodili je vođena u korist prerađivača, a ne proizvođača. Najveći prerađivač je bio finansijski direktor njihove stranke poznat po kapitalu koji je uložio od devet evra. Na devet evra godišnje pravi pedeset i nešto miliona evra dobiti, pa se ja pitam, gde to može sa devet eura, budući ministar će moći da mi odgovori za koji dan, da se napravi dobit od pedeset i nešto miliona evra. To se ne može ostvariti ni na lutriji. Možda može u lutriji u Americi.
Imali su u poljoprivrednoj politici, aferu aflatoksin, aferu subvencija za đubrivo, aferu subvencija prijateljima svoje stranke, vinograda kojih nema, zalivni sistem kojih nema, za sve to su isplaćene ogromne subvnecije, a tih zasada, tih zalivnih sistema nema. Poplava za vreme njihove vladavine je bila jedini zalivni sistem u Srbiji.
Siva ekonomija je dostigla 30% ukupne ekonomije i postala nelojalna konkurencija. Zamislite sad 400 hiljada radnih mesta koji su izgubljeni jer je od 800 i nešto hiljada broj zaposlenih u industriji pao na trista hiljada, ali se zato uvećao broj zaposlenih u javnom sektoru. Zamislite 400 hiljada izgubljenih radnih mesta, da je to sada u industriji zatečeno, to bi bio BDP veći za deset milijardi, a penzije bi porasle za 20%.
Iza stranke bivšeg režima, gde im je Šarić bio najbolji investitor, a on nije mogao uneti para koliko su oni izneli, stoje radnici iz fabrika, a preti opasnost da lustriraju seljake sa njiva. Ostaju svi iza njih gladni, bosi i goli, jer nisu imali novca šta da kupe. Ljudi su po tri puta zagledali hleb pre nego što ga kupe, beda i siromaštvo našeg naroda je bilo neizdrživo za gledanje. Vlast se nije borila protiv siromaštva već protiv siromašnih. Država nije suzbijala kriminal već je kriminal suzbijao državu. Vlada koja je došla iza ove ima gotovo nemoguću misiju.
Pošto se svi pozivaju na izreke, pozvaću se ja na Tomasa Mana. On je rekao – hrabrost nije nedostatak straha, već delovanje uprkos njemu. Zato mislim da ova Vlada je izuzetno hrabra. Takođe je dotični gospodin rekao – za otadžbinu sve, a za Vladu koliko zasluži. Glasaću za ovu Vladu dok god bude zasluživala, ali od njih tražim da stave tri tačke. Tačku na pljačku, tačku na bedu, tačku na sramotu. Hvala.

Po Poslovniku Ivan Jovanović.