Evo gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao i da ne bih odgovarao pojedinačno, sada sam želeo malo da odgovorim na neka postavljena pitanja.
Tačno je da je ovaj problem Srbije aktuelan preko 30 godina. U Srbiji se divlje gradi i to je bila navika jedno vreme i niko nije preduzimao ništa. Ljudi su teško živeli, gradili za sebe i svoju porodicu, sopstvenim sredstvima na svojoj očevini, dedovini ili na nekom imanju koje su dobili i jednostavno to je prešlo u hronično.
Tačno je da su ministarstva pokušavala i mnogi ministri donošenjem novih zakona, da se ovaj problem razreši, ali nije bilo jedinstva u ovome. Ne može samo ministar ili ministarstvo, ministarstvo ima deset inspektora na nivou cele Srbije. Deset je malo i za Beograd, a već da ne pričam za nacionalne parkove, itd, ali zato postoje lokalne inspekcijske službe, lokalne vlasti koje su sve ovo mirno tolerisale.
Ne želim da kažem da nisu odgovorni ministri, ljudi u ministarstvima, itd, ali da su postupili po zakonu, u Srbiji bi izbila revolucija. Pogledajte vi samo jedan slučaj koji se dogodio. Pre tri godine Vlada Republike Srbije je podigla kredit za investiciju vrednu 300 miliona evra. Kredit je podignut za firmu koja nema jedan ar zemlje. Dobili su kredit i potrošili 300 miliona evra i sada su svi došli kod mene da im dam dozvolu. Kako su dobili kredit ti što se na njih ne vodi? Onda smo morali da tražimo saglasnost od vlasnika da im ustupi zemljište, itd. Sada ljudi kažu – šta da radimo, 300 miliona evra je uzeto od spolja i kuda ćemo sada? Ne može da se dobije dozvola, ne mogu ljudi da počnu da rade.
Šta sam ja sada trebao da uradim? Da uzmem buldožere i da porušim 300 miliona evra? Vi znate da su pojedini državni funkcioneri dolazili i tražili da se ruše najveći objekti infrastrukture zato što nisu imali dozvolu. Vi znate da se grade mnogi objekti i danas bez dozvole, niko se ne obraća ministru ni ministarstvu, rade, grade ljudi.
Da li vi verujete da ima hiljade krivičnih prijava koje su date i niko nije aktivirao ni jednu? Zašto? Svi štite jedni druge. Da li vi znate da su objekti vrednosti 100 miliona evra ovde u Beogradu građeni bez i jednog papira? Kada je inspektor dao krivičnu prijavu, šta se dogodilo? Panika. Krivična prijava u fioci, niko je ne dira, pitaju novinari – ima li? Ima, ali ne diraj je.
Da li vi znate da otac, odnosno lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i davao je žiro račun da se uplaćuju pare? To postoji u MUP i da li mislite da je neko aktivirao te prijave? Nije. Šta ja mogu da radim, da idem da ih bijem? Da se svađam sa njima? Pošaljemo inspektora, oni mu bace kofu maltera na glavu i kažu – to je završeno, pustite me.
Gospodo, ovo jeste problem Srbije, ali u ovome moraju svi da učestvuju, sve institucije države, ako mislimo ovaj problem da rešimo. Ako vi danas mislite da može ministar ovo da završi, jedan ili deset inspektora, nema od toga ništa. Vi pišete prijavu, niko ne reaguje, ljudi divlje grade najsloženije objekte. Svi dolaze kod mene i dovode strane firme i traže da sve bude besplatno, samo dajte im papir sutra, ode im investitor. Kako da legalizuju? Kako da napravimo papire? Da li verujete da je neki dan predsednik opštine, generalni direktor jednog velikog giganta doneo falš dokumentaciju, objekat se gradi u zelenoj površini u parku, ogroman objekat i on mene laže, izvukli smo ga iz zelene površine. Inspektori odu na mesto i kažu – pa ne, unutra. Šta sada da radite? Da porušite 30% Srbije?
Prema tome, ja preklinjem ljude, evo, sada će biti građevinska dozvola po novom zakonu besplatna, samo odeš i tražiš dozvolu – neće da popune. Mi sad pišemo, fali neki papirić, donesi samo da nisi na zelenoj površini, ništa. To je ono što smo pričali da je urbanizam neaktivan. Treba samo jedan papir da nisi na zelenoj površini i da nisi na ulici, a on kaže – mrzi me, ako može, upišite, ako ne može, ne mora.
Ovo je problem države. Ovo je problem svih nas. Ako hoćemo da rešimo, moraju svi. Ponavljam – nijedna krivična prijava, a ima ih hiljade, nije aktivirana ni protiv bilo koga. Vi znate da sam ja ovde govorio da se prave mostovi bez dozvole, nadvožnjaci, podvožnjaci, petlje. Ljudi samo grade, ništa ne pitaju. Bez DRI, to je sasvim normalno. Ali, posle, kad treba upotrebna dozvola, on kaže – joj, molim vas, sastavite reviziju, onda svi dođu kod mene, svi ministri, svi funkcioneri prethodnih vlada, itd. Ja sam sa ovim problemom više godina. Onda, kad dođu, kažu – nemojte da nas upropastite, ode nam čovek. Meni dolazi generalni direktor jednog giganta i kaže – znate, sutra vam 3.000 ljudi dolazi pred Vladu, ne mogu da počnu da rade, ministre potpisuj, opsada. I šta da radiš? To su problemi svih nas. Ja sam sad tu, sutra će biti neko drugi. Zato ovaj problem treba da se reši.
Meni dođe jedan gradonačelnik i ispriča da je kod njega 3.000 objekata izgrađeno u jednoj zoni gde ne sme da se gradi bespravno. Ja ga pitam: „Koliko ste dali krivičnih prijava“? On mi kaže: „Nijednu“. Pitam ga: „Šta ti rade inspektori“. On mi kaže: „Ne smeju oni da odu na teren. Jel znate vi ko sve tamo gradi?“
Kako ćemo onda da suzbijemo divlju gradnju? Tužilaštvo ne reaguje, MUP ne reaguje. Ja tražim – zaštitite mi inspektora, zatvorili ga u zgradu, ne daju mu da izađe dok ne pocepa zapisnik, a oni kažu – nismo nadležni. I drži ženu tamo ceo dan i neće da je puste da izađe napolje. Na kraju joj uzmu torbu i ona ode kući. I šta da radite? Gde je država? To traje 20 godina. Ovo je bilo pre 15 godina. Jadna žena kaže – dajte mi bilo šta drugo da radim, nemojte da me šaljete, molim vas.
Ovo možemo da rešimo ako se uključe lokalne vlasti, inspekcijske službe, tužilaštva, sud, policija. Inspektor je činovnik, institucija ove države, kad on dođe na gradilište svi treba da kažu – izvolte, evo dokumentacija. Ali, neće da mu daju papire. Neće da ga puste da uđe. Ili, ako ga i puste, ne daju mu da izađe.
Nije idealan ovaj zakon. Ali, moramo da imamo zakon o legalizaciji, mnogi ga traže, mnogi hoće pošteno da plate, ljudi ne mogu da otvore firmu, ne mogu da se bave poslom. Mnoge firme su prodate bez papira, bez građevinske dozvole, bez i jednog jedinog papira. Šta sad ja da radim? Da kažem da se sruši fabrika, da se oteraju ljudi kući? Znate li vi da su za 60% fabrika koje su prodate u privatizaciji, da su sve partije učestvovale? Nisu imala uopšte građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, ništa. Znate li vi da kad smo prodali određene objekte, uzmite NIS na primer, 80% pumpi nisu bile legalizovane? Neko je rekao – gradi ovde, udri ovde, može i ovde, itd. Sad kad ljudi pitaju – šta smo mi to kupili, šta da im kažemo? Ništa. Odatle je počelo mučenje, natezanje, kako praviti papire.
Svi mi dobro znamo šta treba da se radi, ali, u tome treba svi da učestvujemo. Ako želimo da suzbijemo divlju gradnju, da svedemo obaveze na minimum, mora svi da se aktiviramo i uključimo i da poštujemo određene institucije ove države. Neće, i to sam govorio.
Mi smo menjali zakone. Svaka vlada je promenila zakon. Šta se dogodilo? Nismo promenili ljude koji to treba da odrade, činovnike. On ima svoju proceduru i ne možeš da mu je promeniš nikad. Dok je živ, on stavi u fioku i nešto čeka. Šta čeka, to vi najbolje znate. Ne mrda, ne pipaj fioku do daljnjeg.
Kada pošaljete inspekciju i pitate – zašto niste legalizovali, zašto niste upisali u katastar nepokretnosti. Neće čovek da diže kredit, neće ništa, hoće da upiše. On kaže – pa, ne može to odmah, mora da se čeka.
Juče sam bio u Vrbasu. Pitao sam ljude zašto ga nisu upisali, a on kaže – pa, ne može to odmah, mora malo da se sačeka. Pitao sam koliko da se čeka i da li ima razloga da se ne upiše, a on kaže – Pa, nema. Ne znam, videću. On misli dođe sad, pa sad…
Novi zakon o planiranju i izgradnji biće besplatna dozvola. Dođete i dobijete dozvolu. Ne plaćate ništa. Da vidimo da li će onda biti divlja gradnja, da li će onda neko imati obraza da gradi divlje ako može da dobije papir i rečeno je da će dobiti papir veoma brzo. I onda će biti divlje gradnje. Neće čovek da popuni obrazac. Verujte, neće da popune obrazac i da predaju na šalter. Neće. Ne može da ga natera, a mnogi koji bi hteli, nemaju para.
Meni ljudi kažu – i deset hiljada mi je mnogo, jer nemam dinara. Šta da mu radim? Ima problema, ponavljam, ali moramo zajednički kao država učiniti sve.
Rekli ste – gde ne može da se legalizuje objekat? Ne može na klizištu, ne može na zelenoj površini.
Da li verujete da imam 20 prijava da je u groblju napravljen objekat? Čovek je odsekao deo groblja i napravio kuću. Vi odete, on odvije plinsku bocu, dovede decu i ne možete mu ništa.
Čitali ste ovih dana po novinama kada su otišli inspektori… Evo, iz Ivanjice imamo slučaj gde je Vrhovni sud presudio da mora da se sruši objekat. Ne postoji tehnika da se ne sruši. Neki dan je policija tu u Vladi dovela čoveka, on je došao da se spali pred Vladom. Policajci su ga priveli, doveli i kažu – ministre, šta da radimo s njim? Šta da rade? Ne znam da li će on sam da se zapali ili neće. Došla je cela familija i svi kažu – molim vas, nemojte, odložite, sklonite. Kako? Ugrožava drugi objekat. Drugi objekat je potpuno uništen zato što je taj bespravno napravljen, jer je čovek bio u inostranstvu, nije bio tu i nije mogao da kontroliše izgradnju. Nije znao ni da je ovaj napravio bespravno objekat.
Dođu predsednici opština, pa mole – nemojte, povucite, imamo probleme. Prema tome, zaista vas molim, ako želimo nešto da uradimo, da svi zajednički uradimo. Najlakše je sesti i iskritikovati i reći da ne valja nijedan zakon. Tačno je, ako se ne primenjuje, ako se svi ne uključimo u to, imaćemo problem sa svakim zakonom. Svaki ministar se trudio. Evo, Dulić je dao maltene sve da bude besplatno i čovek nije uspeo ništa da uradi. Ne može. Predali su zahteve, prazan papir, samo napisali ime i prezime i broj katastarske parcele i on napiše dopis tamo – molim vas, dostavite osnovnu dokumentaciju i sve će biti u redu, a oni nisu dostavili i neće da dostave. Zovete ih 20 puta i date im rok 15 – 20 dana, a oni kažu – nemam vremena, videću, predaću itd.
Prema tome ovo je problem države, ovo je problem državnih institucija, ovo je svih nas problem. Na marginama smo, zato što taj problem ne možemo da rešimo, moramo da budemo odlučni i sve institucije odlučne.
Meni pričaju, čekala se dozvola, ne daju se dozvole stranim investitorima. Evo, ja pozivam javno nek dođe jedan investitor strani i domaći u mom mandatu da nije dobio dozvolu za 30 dana, samo ako ima u vlasništvu zemljište, ili bilo kako da je rešena imovina, najduže 30 dana. Išli smo na teren i pravili im dokumentaciju, pa pomagali, ja sam u Boru napravio sve papire, oni nisu mrdnuli, oni nisu hteli da se potpišu. Ne znam da li vi znate taj slučaj, vi ste otud, jel tako?
Dođu kod mene i samo sede na hodniku i kažu ako nam ne date dozvolu sve propade, radnici ne mogu da uđu unutra. Pošaljem 20 inženjera, pravnika, pravite im papire, kucali smo im papire, popunjavali, crtali, skicirali, dopunjavali, molili ih samo ljudi dajte uključite se da napravimo dozvolu. Za autoputeve ovde, sam pravio dozvole, ljudi, išao na teren, vodio čitave ekipe, snimao, merio, vodio CIP, vodio Institut za puteve da bi napravio papir, molio ih. Ljudi, neće Svetska banka da pusti pare, moramo da napravimo dozvolu.
Jednog ministra sam molio – podnesi mi zahtev, molim te, ne mogu da ti dam dozvolu, nisi mi podneo zahtev. On kaže – videću ovih dana, nemam vremena. Onda me zovu – što mu nisi dao. Kako da dam kad nije podneo zahtev?
Prema tome, uključimo se svi u ovo, pomozimo da se ovo razreši ako hoćete. Ako nećete i ovaj zakon će proći i propasti. Doći će neki drugi, sličan, ili isti, nešto malo će se promeniti i biće ista priča. Shvatimo jednom, ako hoćemo tamo gde smo krenuli ne možemo bez određenih dokumenata. Ne možemo da dobijemo kredite bez papira, ne možemo da opravdamo investicije koje su u ovoj državi evidentne, ako nećemo u to da se uključimo.
Stojim na raspolaganju. Možete da kažete šta god hoćete, ali trudim se. Ako sam mogao za Koridor 11 za godinu dana da napravim sve dozvole i sve papire od Požege do Surčina sa jednom malom ekipom, sve studije i da dobijem sve kreditne linije koje su postojale, onda mogu i drugi. Sada za Moravski koridor smo za mesec i po dana napravili dokumentaciju da pokrijemo određene papire i sve činimo da uradimo kako treba. Pomoći ćemo svima. Svim ministrima sam pomagao kome je god trebalo, ali samo mi traže danas za sutra. Traže dozvolu kada im dođe inspekcija pa hoće da im zatvori gradilište i da im stavi crvenu traku. Onda se sete da treba papir.
To je problem i zato vas molim da pomognete ovde. Lako je kritikovati. Najlakše je iskritikovati sve, da ne valja ništa, ali mi moramo da se promenimo. Zakone donosimo i menjamo, ali mi se nismo promenili. Onaj činovnik tamo neće da se promeni, neće geometar da se promeni, neće da izađe na teren. Meni kaže – ne izlazim na teren, ima agencija, evo vizit karta, pa se njima obratite. Oni nam donesu papire a mi onda radimo dalje. Odete onda kod supruge direktora koja ima agenciju i tako ovaj daje ovome, onaj onome, i sve to ide tako. Onda se narod razočara i kaže - pusti me molim te, više ne znam kome da se obratim.
To je administracija koja neće da prihvati nikakve promene. To je naš problem u Srbiji i to je veliki problem. Ne možete onog šalterskog radnika da promenite, on tako radi od početka do danas. Neko ko bude imao sutra snage da kaže – idi kući doći će drugi tu da sedi, onda ćemo nešto i učiniti.
Hvala puno i nadam se da ćemo korektno razgovarati i učiniti što možemo, ali vi kao narodni poslanici utičite malo na svoje sredine ako mislimo da nešto napravimo. Ovde nema partije koja nije imala ovaj problem, ne vidim ni jednu partiju, svi ste kritikovali i svi ste bili u problemu i svi ćete biti u problemu, da li na lokalu, da li na nivou države. Hvala.