Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dr Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, 9. aprila Srbiju je potresao stravičan zločin u Velikoj Ivanči. Nastradalo je 14 naših sugrađana od oružja za koje je njegov vlasnik imao legalno izdatu dozvolu i oružani list.
Kako je reagovala Vlada Republike Srbije posle ovog stravičnog zločina? U 15,55 časova završen je uviđaj, u 15,57 časova oglasio se predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova gospodin Dačić rečenicom da ovaj zločin pokazuje da više pažnje treba da se obrati na pitanje izdavanja dozvole za držanje oružja. Održana je sednica Vlade i za 10. april je proglašen dan žalosti.
Kako je reagovala opoziciona demokratska stranka? U 10,00 časova, 9. aprila, doneli smo, napisali smo Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o oružju i municiji i predali ga 10. aprila na dan žalosti u Republici Srbiji.
Ovaj predlog zakona ima samo dva člana i on predviđa za sve vlasnike oružja i za sve ljude koji žele da uzmu oružje obavezu da obave psihijatrijski pregled i da lekar specijalista potvrdi da su ti ljudi zdravstveno sposobni da poseduju i koriste oružje.
Očekujem da će ova vladajuća većina, koja se zalaže za borbu protiv kriminala i korupcije podržati ovaj zakon, pogotovo u trenutku kada ulični kriminal, ulično nasilje eskalira, pogotovo u Novom Sadu. Ovaj zakon je trebalo doneti još juna meseca i tada nam se ne bi desilo da javna okupljanja, nedavno u Beogradu, otkazujemo zato što državi Srbiji prete naoružane kriminalne grupe, ne bi se desilo da državu Srbiju, 6.500 policajaca poraze kriminalci.
Očekujem visoku svest poslanika vladajuće većine, da se protiv kriminala ne treba boriti amnestijom kriminalaca, već donošenjem sistemskih zakona koji uređuju bezbednost našeg društva. Očekujem da odmah danas ovo stavimo na dnevni red, kako ne bismo bili svedoci neke nove tragedije. I odmah vas obaveštavam da će DS predložiti i zakon koji će predviđati mogućnost da država Srbija otkupi svo oružje od njenih građana, za koje ti građani imaju legalnu dozvolu, ali im više ne treba. Time će se povećati i bezbednost naših građana. Da donesete uredbu…
(Predsednik: Vreme.)
…po kojoj će građani ponovo moći da predaju svo naoružanje koje bez dozvole poseduju i drže u svojim stanovima, jer će to takođe biti pokazatelj da želimo da iskorenimo kriminal.
Uvažavajući razmišljanje da je zakon izvor svetlosti i putokaz iz mraka, ja vas pozivam da zajedno upalimo svetlo i da glasate za ovaj zakon. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 46, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nisu glasala 142 od ukupno prisutnih 189 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Borislav Stefanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red dopuni tačkom - Predloga zakona o glavnom gradu, koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 43 narodna poslanika poslaničke grupe DS 20. septembra 2013. godine, sa ispravkom teksta Predloga zakona i teksta obrazloženja od 27. septembra 2013. godine.
Da li narodni poslanika Borislav Stefanović želi reč? Izvolite.

Demokratska stranka je podnela Predlog izmene i dopune Zakona o glavnom gradu. To je jedan od nekoliko predloga koje smo predali Narodnoj skupštini sa nadom da ćemo prevazići političke razlike i politikanstvo vladajućeg režima u Srbiji i da ćemo uspeti da donesemo nešto što je očigledno za dobrobit građana Srbije, u ovom slučaju građana Beograda.
Nadamo se da, svako ko ima trunku dobronamernosti od strane vladajuće koalicije, razume da naš predlog za izmenu i dopunu Zakona o glavnom gradu se odnosi na našu očiglednu političku nameru da isti sistem u najkraćem roku preslikamo i na ostale opštine i gradove u Srbiji.
Ovim predlogom tražimo da građani, u ovom konkretnom slučaju Beograda, biraju direktno, imenom i prezimenom, kroz većinske izbore, svog gradonačelnika. Na taj način bi građani znali da i ono što već postoji, a što je personalizovano na svim dosadašnjim izborima, treba da se zna i ubuduće i da građani znaju tačno, imenom i prezimenom, ko će stajati na čelu njihovog grada ili opštine, u ovom slučaju glavnog grada Srbije, Grada Beograda.
Bilo je dosta zamerki. Jedna od zamerki režima bila je – zašto to radite u izbornoj godini? Smatramo da je važno da se ovaj predlog usvoji što pre. Tražimo podršku svih poslaničkih grupa da se usvoji stavljanje na dnevni red i da se da podrška. Tražimo da se izbegne politikanstvo. Tražimo da svi u ovoj zemlji razumeju da, kad su izbori, zavisi, kao i sve ostalo, od jednog čoveka. Tako da, mi ne možemo znati šta je izborna godina, to zna samo Aleksandar Vučić, a pošto on o tome neće jasno da se izjasni, mi tražimo, kao narodno predstavništvo, da se izjasnimo o tome, gospodo iz vlasti – da li hoćete da jednog od vaših 10, 20, 150 kandidata za gradonačelnika Beograda građani biraju direktno ili nećete?
Pošto nemamo iluzije da nećete podržati ovaj predlog, nemamo nikakvih iluzija da ćete se sakriti iza vaših plakata – dobrodošao predsedniče, kao u Vršcu, nemamo iluzija da ćete podržati vašeg jednog jedinstvenog i jedinog nosioca na svim izborima od mesne zajednice do predsednika, ali tražimo da to jasno pokažete ovde pred građanima Srbije. Tražimo da kažete - zbog čega je nedopustivo da građani svih gradova u Srbiji, svih opština i Grada Beograda biraju svog gradonačelnika? Na taj način će biti jasno ko je nosilac najveće odgovornosti. Skupštine grada i skupštine opštine će moći da smene gradonačelnika ako imaju dvotrećinsku većinu i ako to odobri građanska inicijativa, tj. referendum u određenom gradu.
Inače, odbornici, po našem predlogu, za Grad Beograd bi se birali na većinski, mešoviti način, gde bi se tačno znalo ko je odbornik u kojoj izbornoj jedinici i onaj ko bi dobio najviše poverenja građana, taj bi bio na vrhu izborne liste. Taj sistem je, pre svega, pravičan, taj sistem potvrđuje legitimnost…
(Predsednik: Vreme.)
… završavam, legalitet i taj sistem donosi nov kvalitet građanima Srbije i građanima Beograda.
Prema tome, tražimo da podržite ovaj predlog i da, na neki način, i vi jednom doprinesete kvalitetu i demokratiji u Srbiji.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 28, protiv – tri, uzdržanih – nema, nisu glasala 153 od ukupno prisutna 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Gorica Mojović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, koji je Narodnoj skupštini podnela grupa od 31 narodnog poslanika poslaničke grupe DS 23. aprila 2013. godine.
Da li narodni poslanik Gorica Mojović želi reč?
Izvolite.

Dame i gospodo, ovo je još jedan pokušaj, rekla bih i molba vladajućoj koaliciji, rekla bih i vapaj za pomoć kulturi koja se, zahvaljujući donošenju Zakona o javnim nabavkama, našla u velikom problemu.
Navešću samo nekoliko primera kojima ću ukazati da je Zakon o javnim nabavkama, kada je kultura u pitanju, doveo do blokade ove delatnosti, doveo do konfuzije u tumačenju Zakona o javnim nabavkama, a rekla bih i izazvao izvesna fingiranja primene ovog zakona, jer drugačije ne može.
Dame i gospodo iz vladajuće koalicije, da li znate da od donošenja Zakona o javnim nabavkama, odnosno stupanja na snagu, od aprila meseca, ni jedna biblioteka u Srbiji nije nabavila nove knjige za svoje fondove? Ovo što je ministarstvo uradilo ovih dana na javan način, to su konkursi koji su raspisani po Zakonu o kulturi, a ne po Zakonu o javnim nabavkama. Nadam se da ministar neće zbog toga odgovarati.
Da li znate da je Narodno pozorište pozvalo preko stotinu umetnika koji su angažovani po autorskim ugovorima i nisu stalno zaposleni, da donesu potvrde da nisu krivično gonjeni, da su platili porez i niz drugih dokumenata, da bi mogli da obnove svoje ugovore za predstave koje su već na repertoaru? Pitam vas – da li ćete bivšeg direktora Beogradske filharmonije, a današnjeg ministra kulture, prozvati zato što je pet vrhunskih dirigentkinja pozvao da diriguju u sezoni na visokim potpeticama Beogradske filharmonije, a nije ih izazvao na tenderu? Pitam vas – da li ćete okriviti Filmski centar, upravni odbor i direktora zato što su raspisali konkurse za izbor filmova za produkciju i postprodukciju po Zakonu o kinematografiji, a ne po Zakonu o javnim nabavkama?
Sve ovo o čemu govorim, ovi primeri su pretežno, odnosno osnovna delatnost kulture. Predlog ovog zakona o izmenama i dopunama ne predviđa da se oslobode one nabavke koje se tiču štampanja, nabavke repromaterijala, nabavke sijalica, reflektora itd. Tiču se pretežne delatnosti.
Nekoliko reči o konfuziji. Da li znate da je Uprava za javne nabavke Republike Srbije poslala mišljenje JDP da se na pozorišne predstave ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama, jer se predstava smatra proizvodom za dalju prodaju, da to mišljenje ne uvažava Narodno pozorište, jer se ono navodno odnosi samo na gradske ustanove? Da li vidite da sam uz ovaj zakon dobila izjavu našeg Odeljenja za evropske integracije, da je zakon u skladu sa Evropskom direktivom 2004/18, a da sam od premijera dobila pismo u kome stoji da nije u skladu sa istom tom direktivom?
Gospodo iz vladajuće većine, prekinimo ovu konfuziju, ovu blokadu u radu ustanova kulture. Nemojte da nas upućujete na pogađanja, na male nabavke ili na male finte. Usvojimo izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama i dozvolimo normalno funkcionisanje delatnosti kulture. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 34, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 151 od ukupno prisutnih 186 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Srđan Miković, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, koji je podneo Narodnoj skupštini 8. januara 2013. godine.
Da li narodni poslanik Srđan Miković želi reč? (Da)
Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, vidite da su poslanici poslaničke grupe Demokratske stranke u proteklom periodu predložili čitav niz predloga zakona. U situaciji smo sada da vidimo da je u celokupnom ovom periodu od poslednjih godinu dana u proceduri više od desetak zakona i ne postoji dobra volja da se bar u jednom delu razmotre ovi predlozi zakona, da stavimo ovde pred vas našu argumentaciju i da pokušamo da obrazložimo zbog čega predlozi koje smo postavili mogu da doprinesu boljem životu građana, boljem obavljanju određenih društvenih funkcija, uopšte poboljšanju situacije u Srbiji.    
Učestvovao sam, sa svojim kolegama iz poslaničke grupe Demokratske stranke, u predlaganju jednog broja zakona, a jedan broj zakona sam i lično predložio. Jedan od takvih je Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, koji sam u jednom obliku predložio još tokom kalendarske 2012. godine, da bi nakon stupanja na snagu Odredbe o neobaveznom članstvu u dosadašnjem komorskom sistemu u Srbiji, odmah nakon Nove godine, praktično na drugi dan Božića, 8. januara 2013. godine, predložio Predlog zakona o izmeni Zakona o privrednim komorama, upravo imajući u vidu ono što treba da omogući partnerski odnos komorskog sistema sa državnim organima, a to su, pre svega, potpuna reprezentativnost svih interesa, ravnopravnost svih privrednih subjekata unutar Komore i karakter javno-pravne institucije kroz vršenje javnih ovlašćenja.
Za one koji to ne znaju, javno-pravni karakter privrednih komora ogleda se u vršenju javnih ovlašćenja koja su joj poverena zakonom, kao što su izdavanje potvrda, uverenja i drugih isprava o bonitetu, poslovno-tehničkoj osposobljenosti pravnog lica, upis u registar prevoznika, da se roba ne proizvodi u zemlji, ispunjenost i uslovi za vršenje javnog prevoza, referentne liste o poreklu robe TIR karnetima, uverenja koja prate robu pri uvozu i izvozu, potvrde o upisu u listu zainteresovanih izvođača građevinskih radova radi učešća u postupku javnih nabavki itd.
Ukoliko Nemačka, Italija, Austrija, Francuska i Španija prihvate sistem obaveznog članstva, ukoliko je čak i Republika Srpska vratila sistem obaveznog članstva u komorskom sistemu, predlažem da razmotrite ovaj predlog zakona na dnevnom redu.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 35, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 149 od ukupno 185 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Dejan Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Narodnoj skupštini grupa od 43 narodna poslanika poslaničke grupe Demokratska stranka 20. septembra 2013. godine.
Da li narodni poslanik Dejan Nikolić želi reč? (Da)

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je pravo vreme da izađemo iz tog kliše odnosa po kojem ni jedan reformski predlog opozicije ne može da dođe na dnevni red. Ne znam gde možemo o predlozima zakona da razgovaramo, ako o tome ne razgovaramo u parlamentu. Srbija je u poslednjih 14 meseci takva da ovakav odnos vladajuće većine prema opoziciji u Skupštini moramo da menjamo.
Demokratska stranka je podnela set izbornih zakona, među kojima je i Zakon o lokalnoj samoupravi, kako bismo napravili jedan pravni okvir za izmenu izbornog sistema. Moj kolega je o tome govorio i u javnosti smo puno ovih dana o tome govorili. Demokratska stranka predlaže da građani u svim gradovima Srbije, u sva 23 grada svoje gradonačelnike biraju direktno. Tako, kada preko 30% ljudi u Leskovcu podrži ljude iz jedne stranke, da oni znaju ko će voditi Leskovac i ko će biti gradonačelnik Leskovca, a ne oni koji nisu osvojili ni približno toliko glasova. Ili kada svaki treći građanin Užica da podršku jednoj listi, da onda znaju ko će voditi Užice i ko će biti gradonačelnik Užica, a ne da vode oni koji nisu osvojili ni upola toliko glasova.
Nažalost, postoji ustavno ograničenje da predsednike opština biramo takođe na direktan način, ali ne postoji ni jedno ustavno ograničenje da odbornike biramo na jedan drugačiji način, da građani znaju za kog kandidata glasaju i da ako taj kandidat osvoji dovoljan broj glasova znaju ko će ih predstavljati u lokalnim parlamentima, u opštinskim i gradskim. To će smanjiti mogućnost političkim strankama da u lokalne skupštine uvode ljudi koji nisu dobili poverenje na izborima. Tačno je da odbornici koji dobiju poverenje dobiju i jednu novu odgovornost, ali dobiju i mnogo veći legitimitet, što će dodatno osnažiti lokalne skupštine, opštinske i gradske.
Da budem potpuno iskren, ovi zakoni nemaju toliko veze sa političkim dešavanjima u Beogradu. Ovi zakoni imaju mnogo više veze sa političkim dešavanjima u poslednjih 14 meseci u čitavoj Srbiji. Izborna volja građana je nešto što mora da se poštuje, a ne nešto sa čime se treba igrati. Zato predlažemo ove zakone i zato o tome želimo da razgovaramo u parlamentu. Hvala lepo.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 29, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 155 od ukupno 184 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ivan Jovanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju maksimalne zarade u javnom sektoru, koji je podneo Narodnoj skupštini narodni poslanik Srđan Miković 23. novembra 2012. godine.
Da li narodni poslanik Ivan Jovanović želi reč? (Da.)
Izvolite.