Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.10.2013.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja

01.10.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:25 do 18:25

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milovan Marković.

Milovan Marković

Zajedno za Srbiju
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, zakon o kome danas imamo prilike da se izjasnimo je iz grupe jako važnih zakona, jer njegova implementacija se dotiče, ili pokušava da reši jedan problem koji se akumulira u Srbiji, u našem društvu već godinama i svi problemi koji su vezani za bespravno ili nelegalno izgrađene objekte datiraju do duboko u prošlost i ovo je samo pokušaj da se postojeće stanje u jednom delu reši kada je u pitanju legalizacija bespravno izgrađenih objekata.
Mogu da kažem da je bolje da imamo neki zakon po kome se može raditi legalizacija nelegalno izgrađenih objekata, nego da ga nemamo. Ovaj predlog zakona ima mnogo manjkavosti i nedorečenosti. Nadam se da će predlagač zakona kroz podzakonske akte i kroz ovlašćenja ministra, koja su definisana članom 19, preciznije definisati neke nedoumice ili neke nejasnoće, koje su date u predlogu ovog zakona.
Poslanička grupa ZZS podržava donošenje ovakvog zakona. Još jednom da naglasim, bolje je da rešimo i deo problema koji postoje, nego da se ne suočavamo sa takvim problemom, ali je suštinsko pitanje da li možemo do kraja rešiti ovu problematiku, a koja treba da rezultira jednom preciznom evidencijom o vlasništvu nad nepokretnostima i pravima nad njima. Zašto je, nisam potpuno razumeo ministra, u obrazloženju zakona, nemoguće dati novi rok za objekte izgrađene pre 11. septembra 2009. godine, kada je stupio važeći Zakon o planiranju i izgradnji, koji je tretirao i ovu problematiku, vezano za legalizaciju? Rečeno je u obrazloženju da posle odluke Ustavnog suda nije moguće drugačije definisati novi rok, bez da budu obuhvaćeni i oni koji su gradili posle stupanja na snagu važećeg zakona, što bi bilo krivično delo.
Ne mislim da problem imaju samo oni koji su bespravno gradili, čineći time krivično delo posle 11. septembra 2009. godine. Problem imaju i oni građani koji očigledno nisu imali dovoljno motiva, ni želje, ni potrebe da u roku koji je bio ostavljen posle stupanja na snagu prethodnog zakona, a to je bio mart 2010. godine, da podnesu zahtev za legalizaciju po prethodnom zakonu, kako god da je on kasnije odlukom Ustavnog suda proglašen neustavnim.
Ne vidim da će ovaj zakon u potpunosti izjednačiti prava onih koji su bespravno gradili i onih koji su poštovali redovnu proceduru, a naročito neće izjednačiti poziciju građana koji nisu podneli zahtev u ranije predviđenom roku, a njih približno ima polovina u odnosu na neke procene o ukupnom broju nelegalnih objekata. Podnetih zahteva je 700.000 i 700.000 ima nelegalnih objekata, po procenama i podacima kojima raspolažemo. Ne mislim da će neko u državi Srbiji imati nameru ni politički, ni kroz upravno postupanje, da pristupi rušenju ovih 700.000 objekata koji su evidentno sagrađeni u nelegalnoj proceduri, a nisu podneli zahtev i nemaju prema trenutnom stanju nikakvu šansu da pristupe legalizaciji svojih objekata.
Oni koji su podneli zahtev, a u postupku legalizacije, ili zakasne, ili se ispostavi da na osnovu potpune dokumentacije ne mogu pristupiti legalizaciji, dobiće urgentno rešenje o rušenju i na rešenje građevinske inspekcije o rušenju takvih objekata nadležni će morati, ili tako bi bar trebali, da pristupe izvršenju realizacije rešenja ovih objekata. Nemojte da u nedostatku sredstava, dovoljno gradimo, pribegnemo rušenju zato što je ono jeftinije, jednostavnije. Siguran sam da se to neće dogoditi, ali moramo pronaći način da do kraja dovedemo ovo pitanje, vezano za jednu preciznu evidenciju o nepokretnostima, odnosno da ustanovimo katastar nepokretnosti, i to ne samo zbog povećanja prihoda u lokalnim budžetima, ne samo zbog pravne sigurnosti u prometu nekretnina, nego zbog svega što jednoj dobro uređenoj državi potrebno kada je tema ova materija.
Mišljenja smo da odredba zakona koja tretira i izdavanje upotrebne dozvole za objekte, koji su pre 11. septembra 2009. godine, građene u redovnoj proceduri sa građevinskom dozvolom, nema nikakav smisao, jer je moguće da zahtev za izdavanje upotrebne dozvole u redovnoj proceduri, po važećem Zakonu o planiranju i izgradnji, podnesu svi oni koji su gradili i pre 11. septembra 2009. godine.
Moguće da je podnet veliki broj zahteva za izdavanje upotrebne dozvole po prethodnom zakonu, pošto su oni u proceduri, sada ovaj zakon koji je neka vrsta leks specijalisa, jer tretira samo zahteve koji su već kod nadležnih organa i praktično okončanjem svih tih postupaka ovaj zakon će, ne prestati da važi, nego neće imati više nikakav smisao. Očekujem da će novi zakon o planiranju i izgradnji, kako je ministar najavio, da će se pristupiti donošenju takvog zakona, sveobuhvatno tretirati ovu materiju na način da prosto imamo neke naznake kako će država pristupiti konačnom završetku posla.
Nije ni malo jednostavno, ali ne možemo to u beskonačnost odlagati. Ovde je pomenuto, a i to je činjenica, da je 1997. godine donet prvi zakon i svaka sledeća Vlada i svaki sledeći ministar je pokušavao da reši ovaj problem, ali možda smo za korak bliže, ali samo za korak bliže, da ćemo smanjiti broj nelegalnih objekata i onih koji nisu ušli u proceduru legalizacije, ali nismo ni za pola koraka bliže konačnom rešenju i razrešenju ovog problema.
U zakonskom predlogu je kod više stambenih objekata naznačeno da se plaćanje nadoknade za uređenje građevinskog zemljišta vrši sukcesivno. Ne mislimo da je dobro da to bude obavezujuće. Dobro je da stoji da se to može raditi sukcesivno. Jako je važno ovo o čemu sada govorim, zato što zakonski predlog, kako je definisano, ne daje mogućnost da investitor koji je podneo zahtev za legalizacije višestambenog objekta u celini plati za ceo objekat nadoknadu za građevinsko zemljište, nego je imperativno definisano da to moraju sukcesivno raditi vlasnici pojedinih delova takvog stambenog objekta.
Ostavljen rok za plaćanje naknade, kako je definisano, prepušten je lokalnim samouprava i pretpostavljam da će i drugi rokovi biti prilika da se lokalne samouprave takmiče, na neki način, pod znacima navoda, po efikasnosti, da pokažu da imaju brigu za brzim rešavanjem ovog problema i da ponude svojim građanima na efikasan način da dovedu do kraja sve procedure za legalizaciju, mada, iskreno verujem da, pošto legalizacija, po ovom predlogu zakona, neće malo koštati, na kraju, kao što je ministar rekao, to je usklađivanje sa onim što je Ustavni sud stavio kao primedbu neustavnosti na prethodni zakon, tako da je moguće da će pojedini podnosioci zahteva odustati od postupka legalizacije. Uz to zakonska mogućnost za upis prava svojine na osnovu donetog Zakona obezbeđuje tim građanima jednu vrstu, jedan korak ka ulasku u neku legalizaciju, ne sa pravom prometa takvih nekretnina, ali kao što je ministar rekao više puta, da će to dati građanima neku sigurnost, da imaju upisano pravo svojine sa pravom nasleđivanja i svim ostalim pravima koja iz toga proizilaze, osim prava na promet i na prenos prava svojine po ovom osnovu. Nisam siguran da je to dobar motiv za one koji imaju objekte i treba da plate nadoknadu i sve troškove za legalizaciju da pristupe legalizaciji, kada ona nije obavezujuća.
To pitanje, da zakon nije definisao obaveznost legalizacije, je suštinsko pitanje – zbog čega smo neefikasni na polju rešavanja ovog problema, problema legalizacije bespravno izgrađenih objekata? Prosto ne vidim ni jedan razlog da se ne pristupi na taj način rešavanju ovog problema, jer ako postojeći Zakon o planiranju i izgradnji, a nadam se i svaki sledeći, pitanje bespravne gradnje, odnosno započetka gradnje bez odobrenja za gradnju ili građevinske dozvole, tretira kao krivično delo, ne vidim zašto bismo onda odlagali da bespravno izgrađene objekte i obaveze investitora ili sadašnjih vlasnika tih bespravno izgrađenih objekata obavežemo da pristupe legalizaciji pod zakonskim uslovima koje država propiše.
Naravno da je primarni cilj, uz sve ono što se navodi u obrazloženju zakona, pravna sigurnost, sigurnost u prometu nekretnina, da je primarni cilj precizna evidencija o svojinskim pravima na teritoriji cele Republike po pitanju svih nepokretnosti, svih objekata koji danas defakto postoje, ali koji nisu uneti u katastar nepokretnosti i jeste da građani i oni koji pristupe legalizaciji i uknjiže, kako mi to kažemo, svoje objekte, mogu da pristupe njihovoj sanaciji radi energetske efikasnosti, da ih stavljaju u promet, da ih koriste za hipoteke, da ih prodaju po većim cenama, sve to jeste motiv, ali on je nedovoljan da imamo daleko viši, da ne kažem stoprocentni pristup svakog vlasnika nelegalno izgrađenog objekta za njegovu legalizaciju, sa jedne strane, a sa druge strane još jednom podvlačim, interes države je da ima tu evidenciju, vlasničku evidenciju na teritoriji cele Republike, potpuno ažurnu, koja odgovara faktičnom stanju na terenu ili na parcelama, na zemljištu, tamo gde se nalaze objekti.
Jako je važno da podzakonski akt koji, koliko sam informisan kao član Odbora za planiranje i izgradnju, je pripremljen, bude precizan, sveobuhvatan i da edukacija nadležnih organa, pre svega mislim na lokalne samouprave tamo gde su, pretpostavljajući da Ministarstvo i nadležni organi u pokrajini imaju veće stručne kapacite, da odmah pristupe ovom postupku legalizacije po novom zakonu, ali lokalne samouprave i male opštine će sasvim sigurno imati mnogo pitanja i potrebe za edukacijom koju treba da organizuje Ministarstvo, da bi se ovom postupku pristupilo na što efikasniji i kvalitetniji način.
Rekao bih da je ostalo nedorečeno, jedino u članu 19. kod ovlašćenja ministra stoji da će preciznije propisati izradu i posebnih projekata za neke objekte. Logično je da se misli na javne objekte i na objekte sa više stambenih jedinica. Ako danas imate jedan objekat koji je javnog karaktera, objekat velike površine, koji se koristi za bilo koje namene, gde dolazi veliki broj ljudi, govorim o bezbednosnom karakteru takvog objekta o kome nema nikakve evidencije o načinu gradnje, moguće je da i investitor iz tog vremena nije više dostupan, bilo da je fizičko ili pravno lice, iz objektivnih razloga, da se ne zna ni ko je bio odgovorni inženjer, ni da li je projekat, ako je rađen, a rađen je ako se radi o ozbiljnim objektima, da li je prošao reviziju, da li je data saglasnost na takav projekat, da li je izvedeni objekat u skladu sa statičkim proračunom, govorimo najbanalnijim stvarima, koji je urađen u tom projektu, i sada treba neko sa punom odgovornošću, neki licencirani projektant, da uradi projekat izvedenog stanja na osnovu koga će taj objekat konačno dobiti upotrebnu dozvolu i samim tim postati, sa potpisom i rešenjem nadležnog organa, bezbedan za korišćenje i za upotrebu.
Nije ni malo nevažno i nije ni malo jednostavno takav objekat proglasiti na osnovu projekta izvedenog stanja, ukoliko ne postoji ta dokumentacija, dati upotrebnu dozvolu, mada sam siguran da će, oni koji se bave ovom problematikom, imati to sve u vidu.
Ne bih voleo da to bude po nekoj našoj praksi - može ovako, a može i onako. To su jako osetljivi poslovi, tako da mislim da nam predstoji još puno posla, ne samo za implementaciju i sprovođenje ovog zakona kako bi on dao svoje konačne efekte zbog kojih ga i donosimo, nego i zbog obuhvatanja svih onih vlasnika objekata koji su gradili do 11. septembra 2009. godine bez građevinske dozvole i bez odobrenja za gradnju. Najmanje brinem o onima koje je ministar pomenuo, koji su bespravno gradili, bez odobrenja i dozvole, a posle stupanja na snagu prethodnog Zakona o planiranju i izgradnji. To jeste problem koji moramo da evidentiramo i da damo neko rešenje, ali ako je posle 11. septembra 2009. godine građenje bez građevinske dozvole krivično delo i za izvođača i za investitora, ne znam zašto bi to krivično delo, ako smo ga već takvim kroz zakon definisali, imalo neki poseban tretman u odnosu na bilo koju drugu vrstu krivičnog dela kada su u pitanju njegovi počinioci.
Verujem da će implementacija ovog zakona pokazati spremnost svih nadležnih organa u lokalnoj samoupravi, pokrajini i na nivou Republike da se ozbiljno pristupi razrešavanju ovog problema. Zato još jednom naglašavam, naravno, uz naše nastojanje da amandmani koje smo podneli budu prihvaćeni, jer u nekim tehničkim delovima sasvim sigurno poboljšavaju ovaj zakon, da ćemo podržati donošenje ovog zakona i da će građani koji su podneli zahtev i koji su u postupku legalizacije imati razloga da, u skladu sa ovim zakonom, dopune svoju dokumentaciju, pristupe legalizaciji i upišu svoje nepokretnosti u javnu evidenciju. Hvala lepo.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dragan Andrić. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Dragan Andrić

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Poštovani predsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u vreme kada se u zemljama EU odlučuje o tome da li je potrebno legalizovati istopolne brakove, dok je u mnogim državama EU ovo pitanje već rešeno, naravno, pozitivno ili negativno, dok smo svedoci da ova vlada nije sposobna da obezbedi ostvarenje osnovnih ljudskih prava zagarantovanih Ustavom pojedincima i zabranjuje tzv. „Paradu ponosa“, mi ovde raspravljamo o Zakonu o legalizaciji objekata. Ovaj zakon, nažalost, potreban je samo u Srbiji, s obzirom da bespravna gradnja kao pojam u uređenim državama ne postoji.
Poslanička grupa LSV smatra da ovaj zakon ima niz manjkavosti, na šta smo mi i ukazali podnošenjem amandmana, podneli smo četiri amandmana na ovaj zakon, ali sve manjkavosti ovog zakona ne ogledaju se samo u tome. Pre svega, krenuo bih kroz analizu pojedinih članova zakona za koje smatramo da nisu dorečeni i da stvarno stvaraju niz nejasnoća koje će dovesti do problema prilikom tumačenja i upotrebe ovog zakona kada ga budete usvojili.
U članu 3. navodi se za koje objekte ne može naknadno da se izda građevinska dozvola, pa se tu naglašava da ova dozvola ne može da se izda ukoliko su objekti izgrađeni na zemljištima koja su nepovoljna za gradnju, ukoliko objekti nisu izgrađeni od materijala koji je zadovoljavajućeg kvaliteta ili ukoliko trajnost ovog materijala nije zadovoljavajuća. Ono što ste propustili da navedete u ovom članu jeste – ko uopšte utvrđuje takav status zemljišta, ko utvrđuje kvalitet materijala i ko utvrđuje trajnost materijala?
U istom ovom članom navodite nadalje da ne može naknadno da se izda građevinska dozvola ni za objekte koji su izgrađeni, odnosno rekonstruisani u pogledu namene i spratnosti objekta, protivno uslovima propisani planskim dokumentom ili odredbama Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju. Smatram da ukoliko je objekat izgrađen u skladu sa planskim dokumentom, on onda i nije nelegalan. Moramo da ukažemo na činjenicu da najveći broj bespravnih graditelja i legalizuje objekte upravo iz razloga što odstupaju od planskih dokumenata. Ovo je posebno slučaj upravo kada se radi o spratnosti objekta. Koliko shvatam, ova odredba se odnosi samo na objekte koji nemaju potrebne dozvole, a građeni su u skladu sa planskom dokumentacijom.
Nadalje, u članu 5. u stavu 1. ne rešava se problem bespravnih objekata izgrađenih ili rekonstruisanih posle 11.09.2009. godine, a ovih objekata, svi smo toga svesni, ima poprilično. Postavljamo pitanje – da li će to, po ko zna koji put, biti regulisano nekim novim po ko zna koji put donetim zakonom o legalizaciji, ili kako će se već taj zakon zvati, pošto u obrazloženju zakona na strani sedam sudbina tih nelegalnih objekata ostaje nejasna?
U članu 6. navodite da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole utvrđuje da li objekat ispunjava propisane uslove za građenje i korišćenje. Smatram da je ovo neophodno preciznije definisati i da ste to morali da učinite, pošto propisani uslovi za građenje i korišćenje zaista predstavljaju nešto što je vrlo bitno. Ovakva formulacija koja je ovako široko postavljena daje više nego velike mogućnosti za kreativnosti nadležnog organa u pravcu tumačenja ovih uslova, a preterana kreativnost po pravilu vodi u selektivnu primenu zakona i daje mogućnost različitih vrsta zloupotreba. Da budem precizniji, otvara mogućnost korupcije.
Takođe, smatramo da bi možda bilo praktično da ste u odredbama člana 15. zahtevali, pored projektnog zadatka, osnova karakterističnih preseka, objekata, tehničkog izveštaja itd, što već navodite, i prilaganje fotografija sa svih strana, pošto jedino na taj način mogu da se uporede priloženi dokumenti sa izgrađenim objektom na terenu, pored već ovih propisanih grafičkih priloga.
Ono što takođe ostaje nejasno, jeste zašto se posebna vrsta projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije izrađuje za porodične stambene objekte do 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, kako to navodite u članu 14, pa razrađujete u čl. 15. i 16. zakona, a ne izrađuje se za porodične stambene objekte preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine, nego samo za stambene objekte bruto razvijene građevinske površine preko 300 metara, dok se porodični objekti izostavljaju? Zašto se izostavljaju ovi porodični stambeni objekti preko 300 metara kvadratnih? Sasvim je jasno da porodični stambeni objekti mogu biti i preko 300 metara kvadratnih bruto razvijene građevinske površine. Ostaje pitanje koga to želite da lišite zadovoljstva da izradi posebnu vrstu projekta izvedenog objekta za potrebe legalizacije?
Takođe, u članu 31. propisujete dužnost lokalne samouprave da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona donese opšti akt kojim će bliže urediti merila za određivanje visine naknade, uslove pod kojima se može ostvariti pravo na umanjenje naknade, kao i uslove i način plaćanja naknade. Ovo pitanje je za nas posebno značajno. Pošto se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok, to znači da dok se ne donese ovaj opšti akt legalizacija i ne može da se sprovede. Samim tim, mi poslanici LSV postavljamo pitanje – zašto se onda ovaj zakon donosi po hitnom postupku? Za hitan postupak nije bilo nikakvog razloga, ukoliko se lokalnim samouprava ostavlja ovako dugačak rok za donošenje ovog opšteg akta.
Takođe, kao i u svakom zakonu koji reguliše određena prava i obaveze, postoje i kaznene odredbe. Ono što je interesantno jeste da nigde nema kaznenih odredbi za građevinske inspektore. Postavljam pitanje – ko donosi rešenja? Donose ih građevinski inspektori. Ko je najveći krivac za bespravnu gradnju? Ko nije postupao u slučajevima bespravne gradnje? Nisu postupali upravno građevinski inspektori. Zašto onda nisu propisane kazne za njihovo nepostupanje?
Naposletku, po mom mišljenju, najsporniji član ovog zakona jeste član 38, iz više razloga. Pre svega iz razloga što direktno utiče na prava pojedinaca koja su već ostvarena. U ovom članu se navodi da postupci za legalizaciju započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, po zahtevima koji su podneti do 11. marta 2010. godine, a koji nisu okončani do dana stupanja na snagu ovog zakona, treba da se okončaju po odredbama ovog zakona. Naime, od 11.03.2010. godine građani su postupali po već podnetim zahtevima, a po onome što su im naložili organi koji su po ovim zahtevima postupali. Prilagali su dokumentaciju, dostavljali su je.
Postojao je veliki broj predmeta. Mnogi od tih postupaka nisu okončani. Najčešće to nije krivica onih koji su ove zahteve podnosili. Tehnička dokumentacija koja se traži po novom zakonu ne razlikuje se mnogo od dokumentacija koja je predavana po prethodnom zakonu ali svakako njena dorada predstavlja za investitore i za građane dodatne troškove. Smatramo da je racionalno da se dokumentacija predata u skladu sa starim zakonom prihvati kao kompletirana i reši po odredbama starog zakona, osim ukoliko podnosilac zahteva ne odluči drugačije, što smo mi predložili i amandmanom na ovaj član. Oni dokumenti koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona i zahtevi koji se predaju nakon usvajanja ovog zakona, logično je da se rešavaju po odredbama ovog zakona.
Smatramo da niko ne treba da trpi mimo svoje krivice to što administracija, državna administracija nije na adekvatan način radila svoj posao, a to je da pribavlja nove dokumente koji su slični sa već pribavljenim dokumentima i da zbog toga ima troškove.
Na kraju bih rekao da LSV jeste svakako stava da legalizacija objekata u Srbiji mora da se napokon sprovede do kraja i da se okonča. Ono što je svakako poražavajuće jeste činjenica da kroz legalizaciju treba amnestirati nečija krivična dela na koje se nije blagovremeno reagovalo.
U Republici Srbiji legalizacija traje već 20 godina, rezultati su negativni. Imamo što je apsurdno više nelegalnih objekata sada nego kada je ova problematika počela da se stavlja u zakonske okvire. Nesprovođenjem postupka legalizacije na adekvatan način oštećeni su kako i država tako i oni građani koji su postupali po zakonu i ispunjavali svoje obaveze. Smatramo da treba pojednostaviti i pojeftiniti proceduru za legalizaciju i uknjižbu legalnog objekta i obezbediti sprovođenje zakona ali takođe smatramo da treba oštro sankcionisati one koji zakone krše. Ako želimo da živimo u uređenoj državi ovo je svakako početak koji iako je zakasneo Republici Srbiji treba.
Naposletku želim da kažem da će poslanici LSV doneti odluku da li će ovaj zakon podržati, a što će umnogome zavisiti od toga da li će biti usvojeni amandmani koje smo na ovaj zakon podneli. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija
Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS pozdravlja napore Vlade i resornog ministarstva da još jednom pokuša da reši gorući problem u Republici Srbiji koji postoji, kako reče neki kolega, više od 20 godina. Lično bih rekao, više od 30 godina, a to je nelegalna ili bespravna gradnja koja do sada nije, ni od koje vlade ili lokalne samouprave, na krajnje ozbiljan i odgovoran način pokušana da se spreči.
Naravno, svi pokušaji da se uvedu u legalne tokove i da se na zakonit način privedu dobijanju građevinskih i upotrebnih dozvola svi objekti koji su podignuti, pre 11. septembra 2009. godine kada je donet novi zakon, su više-manje bili neuspešni iz više razloga. Ako bih počeo da nabrajam razloge zašto se nije uspelo čini mi se da bi mi bilo malo vremena koje je određeno za poslaničku grupu, odnosno za šefa poslaničke grupe, da ih obrazložim. Naravno, to su bili politički i moralni i neki drugi razlozi ali u svakom slučaju kroz ovaj zakon Vlada i resorno ministarstvo još jednom, po ko zna koji put, a mislim da je poslednji put da se pokuša da se bukvalno oni koji imaju nelegalne objekte, objekte podignute bez građevinskih dozvola ozakone i da mogu da dobiju građevinske dozvole, upotrebne dozvole i da se tome već jednom stane na put.
Bilo je ovde priča o tome da se daje pravo da se vrši upis svojine na ovim objektima. Po nama iz poslaničke grupe JS to će stvarati određene probleme kod određenih građana koji imaju podignute i izgrađene nelegalne objekte, da se upisom, odnosno kod geodetskih službi, upisom prava svojine, na taj način stekli građevinsku dozvolu. To im treba jasno reći kao što je rečeno da to nije isto, mada se postavlja pitanje, da li je moguće upisati pravo svojine na nečemu što formalno i pravno ne postoji. Ako nema građevinske dozvole za neki građevinski objekat to u formalno-pravnom smislu ne postoji, to je vazduh, nema ga. Ima ga na terenu ali nema ga u papirima, u pravima. To jeste tako ali međutim i to je jedan pokušaj da se građanima koji imaju takve objekte omogući da zbog njihovih naslednika mogu da kažu – evo, ima upisano je pravo svojine na nekom objektu koji je podignut u nekoj lokalnoj samoupravi, gradu, selu.
Bilo je ovde i pitanja cena koštanja upisa, odnosno legalizacije objekta. Mi iz JS smatramo da ne trebamo građane da delimo po tome da li je neko platio ili nije platio. Svi moraju državi da plate ono što se traži da bi se jedan objekat legalizovao. Prema tome, ako je neki građanin koji je podigao svoj objekat, stan, poslovni prostor ili nešto drugo, izvršio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta ili kako se kod nas u provinciji kaže tzv. komunalije, moraju to da plate i oni koji imaju nelegalne objekte da bi mogli da ih legalizuju.
Postavlja se pitanje i u zakonu je to predviđeno da će to određivati lokalne samouprave i taj „vruć krompir“ određivanja naknade bio je do sada i ostaje u rukama lokalnih samouprava. Međutim, u zakonu se predviđa u ovom članu da taj rok za naknadu može da ide i do 20 godina. Bojim se i poslanička grupa JS se boji, da se većina građana ne uhvati za taj krajnji rok, a to je 20 godina, i da traže da im se omogući da naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta plate u mesečnim iznosima na 20 godina za objekte koje su izgradili. Dešavaće se i to je normalno a to je pravo lokalnih samouprava da određuju te rokove, da određuju cene, da uređuju umanjenje naknada itd. i da će tu dolaziti do određenih nesporazuma.
Ono što bih molio u ime poslaničke grupe JS da se pravilnicima ubuduće precizira jeste da je u članu 4. rečeno da se legalizuju izrađeni objekti, izdaju građevinske i upotrebne dozvole. Koji stepen izgrađenosti će se uzeti kao izgrađeni objekat da bi mogao da se legalizuje objekat? Da li je to potpuno završen objekat? Da li je objekat stavljen pod krov ili je u nekoj drugoj fazi izgradnje? To bi moralo da se precizira jer u ovom članu to nije precizirano.
Kada se govori o veličini objekta, a ministar je govorio o upisu prava svojine, pa samo da napravim jedan mali izlet, rekao je – upisuju se vikendice do 200 kvadrata. Molim vas, većina ljudi u Srbiji živi u objektima građevinskim od 50 do 100 kvadrata. Koja je to vikendica nelegalno izgrađena, za šta služi ako ima 200 kvadrata. Taj bi morao prvo da plati, da bude prvi na spisku da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta jer ako je imao para da napravi vikendicu od 200 kvadrata sigurno da ima para i da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Prema tome, tu ne treba biti uopšte bolećiv i svi bi to morali da urade. Takođe, deljeni su objekti po veličini kada je u pitanju legalizacija do 300 i preko 300 kvadrata, govorim o objektima za stanovanje. Znate šta, mi iz JS, gde je naša centrala u Jagodini, znamo mnogo ljudi koji vrlo komforno žive u kućama od 100, 120 kvadrata, 150 kvadrata.
Koji su to objekti? Koje su to kuće u kojima se živi i sa koliko članova porodice od 300 ili ne znam koliko kvadrata? To bi možda trebalo, mi nismo podnosili amandmane, nismo hteli da, što kaže, dolivamo ulje na vatru, želimo da ovaj zakon što pre bude usvojen ovako kako je dat, ali treba razmišljati o tome da i lokalne samouprave kada donose svoje pravilnike da oni koji imaju primerenu veličinu izgrađenog građevinskog objekta, nelegalizovanog, da budu beneficirani u pogledu naknade, a da oni koji su hteli raskošno, itd, da budu sankcionisani time što će plaćati punu cenu ove naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i da plaćaju u kraćem vremenskom intervalu.
Lokalne samouprave moraju iz svojih sredstava, budžetskih sredstava da dovedu vodu, kanalizaciju, struju, gas, sve do tih objekata jer će ti građani kada legalizuju te objekte, tražiti da im se omogući normalan priključak na sve te objekte, odnosno da distributerne mreže budu prisutne do njihovih objekata.
Ovde u zakonu je predviđeno da se privremeno izdaju, odnosno dozvoljavaju priključci za električnu energiju, vodu, kanalizaciju, itd. i da u slučaju da ne dođe do legalizacije iz nekih razloga, da se ne dobije građevinska dozvola ili upotrebna, da se ti objekti po nalogu građevinske inspekcije isključuju sa priključaka od distributivnih organizacija.
Međutim, tu će biti kad to bude, ako dolazi do takvih situacija, jedan ogroman problem, e baš bih voleo da vidim toga ko je dobio priključak na električnu energiju, ima malu decu, hoće da dođe i ako nema, nije dobio građevinsku dozvolu, da ćemo neko isključiti struju da neće imati struju u tom svom objektu. Od tog posla nema ništa, to znači da čim se jednom priključi, to je po našem srpskom pravilu za navek.
Kada govorimo o važenju ovog zakona, samo bih molio da pošto u prelaznim i završnim odredbama se govori da će da se primenjuje, odnosno da će se svi započeti postupci okončati po odredbama ovog zakona. Svi započeti postupci za legalizaciju objekata nisu ni mogli da se okončaju, jer je odlukom Ustavnog suda od prošle godine, odnosno od ove godine, od 7.6, ove odredbe postojećeg zakona su stavljene van snage, Odeljenje za urbanizam, građevinske i imovinsko-pravne poslove u lokalnim samoupravama nisu mogle da ga primenjuju, jednostavno nisu mogli da okončaju te postupke i dobro je uostalom da budu okončani po ovom postupku.
Sve u svemu, da ne dužim mnogo, poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, ali bih molio resorno ministarstvo i molimo resorno ministarstvo da u primeni ovog zakona sa dopunskim uredbama ili već pravilnicima, itd, pojasni neke nejasnoće koje se javljaju već sada u primeni, javiće se u primeni ovog zakona i ako može da konačno stavimo tačku jednom za svagda na nelegalnu izgradnju u Republici Srbiji i da to ne bude tema svake nove vlasti, svakog novog saziva ovog parlamenta, već da jednostavno ako hoćemo da uđemo u Evropu i da budemo deo evropskih naroda, da moramo da poštujemo propise, moramo da poštujemo zakone, da svi građani pred zakonom i pred propisima budu jednaki.
Prema tome, poslanička grupa zaključujem, će podržati ovaj predlog zakona u načelu, verovatno i u pojedinostima. Hvala vam.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Ilić.

Velimir Ilić

Evo gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao i da ne bih odgovarao pojedinačno, sada sam želeo malo da odgovorim na neka postavljena pitanja.
Tačno je da je ovaj problem Srbije aktuelan preko 30 godina. U Srbiji se divlje gradi i to je bila navika jedno vreme i niko nije preduzimao ništa. Ljudi su teško živeli, gradili za sebe i svoju porodicu, sopstvenim sredstvima na svojoj očevini, dedovini ili na nekom imanju koje su dobili i jednostavno to je prešlo u hronično.
Tačno je da su ministarstva pokušavala i mnogi ministri donošenjem novih zakona, da se ovaj problem razreši, ali nije bilo jedinstva u ovome. Ne može samo ministar ili ministarstvo, ministarstvo ima deset inspektora na nivou cele Srbije. Deset je malo i za Beograd, a već da ne pričam za nacionalne parkove, itd, ali zato postoje lokalne inspekcijske službe, lokalne vlasti koje su sve ovo mirno tolerisale.
Ne želim da kažem da nisu odgovorni ministri, ljudi u ministarstvima, itd, ali da su postupili po zakonu, u Srbiji bi izbila revolucija. Pogledajte vi samo jedan slučaj koji se dogodio. Pre tri godine Vlada Republike Srbije je podigla kredit za investiciju vrednu 300 miliona evra. Kredit je podignut za firmu koja nema jedan ar zemlje. Dobili su kredit i potrošili 300 miliona evra i sada su svi došli kod mene da im dam dozvolu. Kako su dobili kredit ti što se na njih ne vodi? Onda smo morali da tražimo saglasnost od vlasnika da im ustupi zemljište, itd. Sada ljudi kažu – šta da radimo, 300 miliona evra je uzeto od spolja i kuda ćemo sada? Ne može da se dobije dozvola, ne mogu ljudi da počnu da rade.
Šta sam ja sada trebao da uradim? Da uzmem buldožere i da porušim 300 miliona evra? Vi znate da su pojedini državni funkcioneri dolazili i tražili da se ruše najveći objekti infrastrukture zato što nisu imali dozvolu. Vi znate da se grade mnogi objekti i danas bez dozvole, niko se ne obraća ministru ni ministarstvu, rade, grade ljudi.
Da li vi verujete da ima hiljade krivičnih prijava koje su date i niko nije aktivirao ni jednu? Zašto? Svi štite jedni druge. Da li vi znate da su objekti vrednosti 100 miliona evra ovde u Beogradu građeni bez i jednog papira? Kada je inspektor dao krivičnu prijavu, šta se dogodilo? Panika. Krivična prijava u fioci, niko je ne dira, pitaju novinari – ima li? Ima, ali ne diraj je.
Da li vi znate da otac, odnosno lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i davao je žiro račun da se uplaćuju pare? To postoji u MUP i da li mislite da je neko aktivirao te prijave? Nije. Šta ja mogu da radim, da idem da ih bijem? Da se svađam sa njima? Pošaljemo inspektora, oni mu bace kofu maltera na glavu i kažu – to je završeno, pustite me.
Gospodo, ovo jeste problem Srbije, ali u ovome moraju svi da učestvuju, sve institucije države, ako mislimo ovaj problem da rešimo. Ako vi danas mislite da može ministar ovo da završi, jedan ili deset inspektora, nema od toga ništa. Vi pišete prijavu, niko ne reaguje, ljudi divlje grade najsloženije objekte. Svi dolaze kod mene i dovode strane firme i traže da sve bude besplatno, samo dajte im papir sutra, ode im investitor. Kako da legalizuju? Kako da napravimo papire? Da li verujete da je neki dan predsednik opštine, generalni direktor jednog velikog giganta doneo falš dokumentaciju, objekat se gradi u zelenoj površini u parku, ogroman objekat i on mene laže, izvukli smo ga iz zelene površine. Inspektori odu na mesto i kažu – pa ne, unutra. Šta sada da radite? Da porušite 30% Srbije?
Prema tome, ja preklinjem ljude, evo, sada će biti građevinska dozvola po novom zakonu besplatna, samo odeš i tražiš dozvolu – neće da popune. Mi sad pišemo, fali neki papirić, donesi samo da nisi na zelenoj površini, ništa. To je ono što smo pričali da je urbanizam neaktivan. Treba samo jedan papir da nisi na zelenoj površini i da nisi na ulici, a on kaže – mrzi me, ako može, upišite, ako ne može, ne mora.
Ovo je problem države. Ovo je problem svih nas. Ako hoćemo da rešimo, moraju svi. Ponavljam – nijedna krivična prijava, a ima ih hiljade, nije aktivirana ni protiv bilo koga. Vi znate da sam ja ovde govorio da se prave mostovi bez dozvole, nadvožnjaci, podvožnjaci, petlje. Ljudi samo grade, ništa ne pitaju. Bez DRI, to je sasvim normalno. Ali, posle, kad treba upotrebna dozvola, on kaže – joj, molim vas, sastavite reviziju, onda svi dođu kod mene, svi ministri, svi funkcioneri prethodnih vlada, itd. Ja sam sa ovim problemom više godina. Onda, kad dođu, kažu – nemojte da nas upropastite, ode nam čovek. Meni dolazi generalni direktor jednog giganta i kaže – znate, sutra vam 3.000 ljudi dolazi pred Vladu, ne mogu da počnu da rade, ministre potpisuj, opsada. I šta da radiš? To su problemi svih nas. Ja sam sad tu, sutra će biti neko drugi. Zato ovaj problem treba da se reši.
Meni dođe jedan gradonačelnik i ispriča da je kod njega 3.000 objekata izgrađeno u jednoj zoni gde ne sme da se gradi bespravno. Ja ga pitam: „Koliko ste dali krivičnih prijava“? On mi kaže: „Nijednu“. Pitam ga: „Šta ti rade inspektori“. On mi kaže: „Ne smeju oni da odu na teren. Jel znate vi ko sve tamo gradi?“
Kako ćemo onda da suzbijemo divlju gradnju? Tužilaštvo ne reaguje, MUP ne reaguje. Ja tražim – zaštitite mi inspektora, zatvorili ga u zgradu, ne daju mu da izađe dok ne pocepa zapisnik, a oni kažu – nismo nadležni. I drži ženu tamo ceo dan i neće da je puste da izađe napolje. Na kraju joj uzmu torbu i ona ode kući. I šta da radite? Gde je država? To traje 20 godina. Ovo je bilo pre 15 godina. Jadna žena kaže – dajte mi bilo šta drugo da radim, nemojte da me šaljete, molim vas.
Ovo možemo da rešimo ako se uključe lokalne vlasti, inspekcijske službe, tužilaštva, sud, policija. Inspektor je činovnik, institucija ove države, kad on dođe na gradilište svi treba da kažu – izvolte, evo dokumentacija. Ali, neće da mu daju papire. Neće da ga puste da uđe. Ili, ako ga i puste, ne daju mu da izađe.
Nije idealan ovaj zakon. Ali, moramo da imamo zakon o legalizaciji, mnogi ga traže, mnogi hoće pošteno da plate, ljudi ne mogu da otvore firmu, ne mogu da se bave poslom. Mnoge firme su prodate bez papira, bez građevinske dozvole, bez i jednog jedinog papira. Šta sad ja da radim? Da kažem da se sruši fabrika, da se oteraju ljudi kući? Znate li vi da su za 60% fabrika koje su prodate u privatizaciji, da su sve partije učestvovale? Nisu imala uopšte građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, ništa. Znate li vi da kad smo prodali određene objekte, uzmite NIS na primer, 80% pumpi nisu bile legalizovane? Neko je rekao – gradi ovde, udri ovde, može i ovde, itd. Sad kad ljudi pitaju – šta smo mi to kupili, šta da im kažemo? Ništa. Odatle je počelo mučenje, natezanje, kako praviti papire.
Svi mi dobro znamo šta treba da se radi, ali, u tome treba svi da učestvujemo. Ako želimo da suzbijemo divlju gradnju, da svedemo obaveze na minimum, mora svi da se aktiviramo i uključimo i da poštujemo određene institucije ove države. Neće, i to sam govorio.
Mi smo menjali zakone. Svaka vlada je promenila zakon. Šta se dogodilo? Nismo promenili ljude koji to treba da odrade, činovnike. On ima svoju proceduru i ne možeš da mu je promeniš nikad. Dok je živ, on stavi u fioku i nešto čeka. Šta čeka, to vi najbolje znate. Ne mrda, ne pipaj fioku do daljnjeg.
Kada pošaljete inspekciju i pitate – zašto niste legalizovali, zašto niste upisali u katastar nepokretnosti. Neće čovek da diže kredit, neće ništa, hoće da upiše. On kaže – pa, ne može to odmah, mora da se čeka.
Juče sam bio u Vrbasu. Pitao sam ljude zašto ga nisu upisali, a on kaže – pa, ne može to odmah, mora malo da se sačeka. Pitao sam koliko da se čeka i da li ima razloga da se ne upiše, a on kaže – Pa, nema. Ne znam, videću. On misli dođe sad, pa sad…
Novi zakon o planiranju i izgradnji biće besplatna dozvola. Dođete i dobijete dozvolu. Ne plaćate ništa. Da vidimo da li će onda biti divlja gradnja, da li će onda neko imati obraza da gradi divlje ako može da dobije papir i rečeno je da će dobiti papir veoma brzo. I onda će biti divlje gradnje. Neće čovek da popuni obrazac. Verujte, neće da popune obrazac i da predaju na šalter. Neće. Ne može da ga natera, a mnogi koji bi hteli, nemaju para.
Meni ljudi kažu – i deset hiljada mi je mnogo, jer nemam dinara. Šta da mu radim? Ima problema, ponavljam, ali moramo zajednički kao država učiniti sve.
Rekli ste – gde ne može da se legalizuje objekat? Ne može na klizištu, ne može na zelenoj površini.
Da li verujete da imam 20 prijava da je u groblju napravljen objekat? Čovek je odsekao deo groblja i napravio kuću. Vi odete, on odvije plinsku bocu, dovede decu i ne možete mu ništa.
Čitali ste ovih dana po novinama kada su otišli inspektori… Evo, iz Ivanjice imamo slučaj gde je Vrhovni sud presudio da mora da se sruši objekat. Ne postoji tehnika da se ne sruši. Neki dan je policija tu u Vladi dovela čoveka, on je došao da se spali pred Vladom. Policajci su ga priveli, doveli i kažu – ministre, šta da radimo s njim? Šta da rade? Ne znam da li će on sam da se zapali ili neće. Došla je cela familija i svi kažu – molim vas, nemojte, odložite, sklonite. Kako? Ugrožava drugi objekat. Drugi objekat je potpuno uništen zato što je taj bespravno napravljen, jer je čovek bio u inostranstvu, nije bio tu i nije mogao da kontroliše izgradnju. Nije znao ni da je ovaj napravio bespravno objekat.
Dođu predsednici opština, pa mole – nemojte, povucite, imamo probleme. Prema tome, zaista vas molim, ako želimo nešto da uradimo, da svi zajednički uradimo. Najlakše je sesti i iskritikovati i reći da ne valja nijedan zakon. Tačno je, ako se ne primenjuje, ako se svi ne uključimo u to, imaćemo problem sa svakim zakonom. Svaki ministar se trudio. Evo, Dulić je dao maltene sve da bude besplatno i čovek nije uspeo ništa da uradi. Ne može. Predali su zahteve, prazan papir, samo napisali ime i prezime i broj katastarske parcele i on napiše dopis tamo – molim vas, dostavite osnovnu dokumentaciju i sve će biti u redu, a oni nisu dostavili i neće da dostave. Zovete ih 20 puta i date im rok 15 – 20 dana, a oni kažu – nemam vremena, videću, predaću itd.
Prema tome ovo je problem države, ovo je problem državnih institucija, ovo je svih nas problem. Na marginama smo, zato što taj problem ne možemo da rešimo, moramo da budemo odlučni i sve institucije odlučne.
Meni pričaju, čekala se dozvola, ne daju se dozvole stranim investitorima. Evo, ja pozivam javno nek dođe jedan investitor strani i domaći u mom mandatu da nije dobio dozvolu za 30 dana, samo ako ima u vlasništvu zemljište, ili bilo kako da je rešena imovina, najduže 30 dana. Išli smo na teren i pravili im dokumentaciju, pa pomagali, ja sam u Boru napravio sve papire, oni nisu mrdnuli, oni nisu hteli da se potpišu. Ne znam da li vi znate taj slučaj, vi ste otud, jel tako?
Dođu kod mene i samo sede na hodniku i kažu ako nam ne date dozvolu sve propade, radnici ne mogu da uđu unutra. Pošaljem 20 inženjera, pravnika, pravite im papire, kucali smo im papire, popunjavali, crtali, skicirali, dopunjavali, molili ih samo ljudi dajte uključite se da napravimo dozvolu. Za autoputeve ovde, sam pravio dozvole, ljudi, išao na teren, vodio čitave ekipe, snimao, merio, vodio CIP, vodio Institut za puteve da bi napravio papir, molio ih. Ljudi, neće Svetska banka da pusti pare, moramo da napravimo dozvolu.
Jednog ministra sam molio – podnesi mi zahtev, molim te, ne mogu da ti dam dozvolu, nisi mi podneo zahtev. On kaže – videću ovih dana, nemam vremena. Onda me zovu – što mu nisi dao. Kako da dam kad nije podneo zahtev?
Prema tome, uključimo se svi u ovo, pomozimo da se ovo razreši ako hoćete. Ako nećete i ovaj zakon će proći i propasti. Doći će neki drugi, sličan, ili isti, nešto malo će se promeniti i biće ista priča. Shvatimo jednom, ako hoćemo tamo gde smo krenuli ne možemo bez određenih dokumenata. Ne možemo da dobijemo kredite bez papira, ne možemo da opravdamo investicije koje su u ovoj državi evidentne, ako nećemo u to da se uključimo.
Stojim na raspolaganju. Možete da kažete šta god hoćete, ali trudim se. Ako sam mogao za Koridor 11 za godinu dana da napravim sve dozvole i sve papire od Požege do Surčina sa jednom malom ekipom, sve studije i da dobijem sve kreditne linije koje su postojale, onda mogu i drugi. Sada za Moravski koridor smo za mesec i po dana napravili dokumentaciju da pokrijemo određene papire i sve činimo da uradimo kako treba. Pomoći ćemo svima. Svim ministrima sam pomagao kome je god trebalo, ali samo mi traže danas za sutra. Traže dozvolu kada im dođe inspekcija pa hoće da im zatvori gradilište i da im stavi crvenu traku. Onda se sete da treba papir.
To je problem i zato vas molim da pomognete ovde. Lako je kritikovati. Najlakše je iskritikovati sve, da ne valja ništa, ali mi moramo da se promenimo. Zakone donosimo i menjamo, ali mi se nismo promenili. Onaj činovnik tamo neće da se promeni, neće geometar da se promeni, neće da izađe na teren. Meni kaže – ne izlazim na teren, ima agencija, evo vizit karta, pa se njima obratite. Oni nam donesu papire a mi onda radimo dalje. Odete onda kod supruge direktora koja ima agenciju i tako ovaj daje ovome, onaj onome, i sve to ide tako. Onda se narod razočara i kaže - pusti me molim te, više ne znam kome da se obratim.
To je administracija koja neće da prihvati nikakve promene. To je naš problem u Srbiji i to je veliki problem. Ne možete onog šalterskog radnika da promenite, on tako radi od početka do danas. Neko ko bude imao sutra snage da kaže – idi kući doći će drugi tu da sedi, onda ćemo nešto i učiniti.
Hvala puno i nadam se da ćemo korektno razgovarati i učiniti što možemo, ali vi kao narodni poslanici utičite malo na svoje sredine ako mislimo da nešto napravimo. Ovde nema partije koja nije imala ovaj problem, ne vidim ni jednu partiju, svi ste kritikovali i svi ste bili u problemu i svi ćete biti u problemu, da li na lokalu, da li na nivou države. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Mirna Kosanović.