Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS pozdravlja napore Vlade i resornog ministarstva da još jednom pokuša da reši gorući problem u Republici Srbiji koji postoji, kako reče neki kolega, više od 20 godina. Lično bih rekao, više od 30 godina, a to je nelegalna ili bespravna gradnja koja do sada nije, ni od koje vlade ili lokalne samouprave, na krajnje ozbiljan i odgovoran način pokušana da se spreči.
Naravno, svi pokušaji da se uvedu u legalne tokove i da se na zakonit način privedu dobijanju građevinskih i upotrebnih dozvola svi objekti koji su podignuti, pre 11. septembra 2009. godine kada je donet novi zakon, su više-manje bili neuspešni iz više razloga. Ako bih počeo da nabrajam razloge zašto se nije uspelo čini mi se da bi mi bilo malo vremena koje je određeno za poslaničku grupu, odnosno za šefa poslaničke grupe, da ih obrazložim. Naravno, to su bili politički i moralni i neki drugi razlozi ali u svakom slučaju kroz ovaj zakon Vlada i resorno ministarstvo još jednom, po ko zna koji put, a mislim da je poslednji put da se pokuša da se bukvalno oni koji imaju nelegalne objekte, objekte podignute bez građevinskih dozvola ozakone i da mogu da dobiju građevinske dozvole, upotrebne dozvole i da se tome već jednom stane na put.
Bilo je ovde priča o tome da se daje pravo da se vrši upis svojine na ovim objektima. Po nama iz poslaničke grupe JS to će stvarati određene probleme kod određenih građana koji imaju podignute i izgrađene nelegalne objekte, da se upisom, odnosno kod geodetskih službi, upisom prava svojine, na taj način stekli građevinsku dozvolu. To im treba jasno reći kao što je rečeno da to nije isto, mada se postavlja pitanje, da li je moguće upisati pravo svojine na nečemu što formalno i pravno ne postoji. Ako nema građevinske dozvole za neki građevinski objekat to u formalno-pravnom smislu ne postoji, to je vazduh, nema ga. Ima ga na terenu ali nema ga u papirima, u pravima. To jeste tako ali međutim i to je jedan pokušaj da se građanima koji imaju takve objekte omogući da zbog njihovih naslednika mogu da kažu – evo, ima upisano je pravo svojine na nekom objektu koji je podignut u nekoj lokalnoj samoupravi, gradu, selu.
Bilo je ovde i pitanja cena koštanja upisa, odnosno legalizacije objekta. Mi iz JS smatramo da ne trebamo građane da delimo po tome da li je neko platio ili nije platio. Svi moraju državi da plate ono što se traži da bi se jedan objekat legalizovao. Prema tome, ako je neki građanin koji je podigao svoj objekat, stan, poslovni prostor ili nešto drugo, izvršio naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta ili kako se kod nas u provinciji kaže tzv. komunalije, moraju to da plate i oni koji imaju nelegalne objekte da bi mogli da ih legalizuju.
Postavlja se pitanje i u zakonu je to predviđeno da će to određivati lokalne samouprave i taj „vruć krompir“ određivanja naknade bio je do sada i ostaje u rukama lokalnih samouprava. Međutim, u zakonu se predviđa u ovom članu da taj rok za naknadu može da ide i do 20 godina. Bojim se i poslanička grupa JS se boji, da se većina građana ne uhvati za taj krajnji rok, a to je 20 godina, i da traže da im se omogući da naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta plate u mesečnim iznosima na 20 godina za objekte koje su izgradili. Dešavaće se i to je normalno a to je pravo lokalnih samouprava da određuju te rokove, da određuju cene, da uređuju umanjenje naknada itd. i da će tu dolaziti do određenih nesporazuma.
Ono što bih molio u ime poslaničke grupe JS da se pravilnicima ubuduće precizira jeste da je u članu 4. rečeno da se legalizuju izrađeni objekti, izdaju građevinske i upotrebne dozvole. Koji stepen izgrađenosti će se uzeti kao izgrađeni objekat da bi mogao da se legalizuje objekat? Da li je to potpuno završen objekat? Da li je objekat stavljen pod krov ili je u nekoj drugoj fazi izgradnje? To bi moralo da se precizira jer u ovom članu to nije precizirano.
Kada se govori o veličini objekta, a ministar je govorio o upisu prava svojine, pa samo da napravim jedan mali izlet, rekao je – upisuju se vikendice do 200 kvadrata. Molim vas, većina ljudi u Srbiji živi u objektima građevinskim od 50 do 100 kvadrata. Koja je to vikendica nelegalno izgrađena, za šta služi ako ima 200 kvadrata. Taj bi morao prvo da plati, da bude prvi na spisku da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta jer ako je imao para da napravi vikendicu od 200 kvadrata sigurno da ima para i da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Prema tome, tu ne treba biti uopšte bolećiv i svi bi to morali da urade. Takođe, deljeni su objekti po veličini kada je u pitanju legalizacija do 300 i preko 300 kvadrata, govorim o objektima za stanovanje. Znate šta, mi iz JS, gde je naša centrala u Jagodini, znamo mnogo ljudi koji vrlo komforno žive u kućama od 100, 120 kvadrata, 150 kvadrata.
Koji su to objekti? Koje su to kuće u kojima se živi i sa koliko članova porodice od 300 ili ne znam koliko kvadrata? To bi možda trebalo, mi nismo podnosili amandmane, nismo hteli da, što kaže, dolivamo ulje na vatru, želimo da ovaj zakon što pre bude usvojen ovako kako je dat, ali treba razmišljati o tome da i lokalne samouprave kada donose svoje pravilnike da oni koji imaju primerenu veličinu izgrađenog građevinskog objekta, nelegalizovanog, da budu beneficirani u pogledu naknade, a da oni koji su hteli raskošno, itd, da budu sankcionisani time što će plaćati punu cenu ove naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i da plaćaju u kraćem vremenskom intervalu.
Lokalne samouprave moraju iz svojih sredstava, budžetskih sredstava da dovedu vodu, kanalizaciju, struju, gas, sve do tih objekata jer će ti građani kada legalizuju te objekte, tražiti da im se omogući normalan priključak na sve te objekte, odnosno da distributerne mreže budu prisutne do njihovih objekata.
Ovde u zakonu je predviđeno da se privremeno izdaju, odnosno dozvoljavaju priključci za električnu energiju, vodu, kanalizaciju, itd. i da u slučaju da ne dođe do legalizacije iz nekih razloga, da se ne dobije građevinska dozvola ili upotrebna, da se ti objekti po nalogu građevinske inspekcije isključuju sa priključaka od distributivnih organizacija.
Međutim, tu će biti kad to bude, ako dolazi do takvih situacija, jedan ogroman problem, e baš bih voleo da vidim toga ko je dobio priključak na električnu energiju, ima malu decu, hoće da dođe i ako nema, nije dobio građevinsku dozvolu, da ćemo neko isključiti struju da neće imati struju u tom svom objektu. Od tog posla nema ništa, to znači da čim se jednom priključi, to je po našem srpskom pravilu za navek.
Kada govorimo o važenju ovog zakona, samo bih molio da pošto u prelaznim i završnim odredbama se govori da će da se primenjuje, odnosno da će se svi započeti postupci okončati po odredbama ovog zakona. Svi započeti postupci za legalizaciju objekata nisu ni mogli da se okončaju, jer je odlukom Ustavnog suda od prošle godine, odnosno od ove godine, od 7.6, ove odredbe postojećeg zakona su stavljene van snage, Odeljenje za urbanizam, građevinske i imovinsko-pravne poslove u lokalnim samoupravama nisu mogle da ga primenjuju, jednostavno nisu mogli da okončaju te postupke i dobro je uostalom da budu okončani po ovom postupku.
Sve u svemu, da ne dužim mnogo, poslanička grupa JS će podržati ovaj zakon, ali bih molio resorno ministarstvo i molimo resorno ministarstvo da u primeni ovog zakona sa dopunskim uredbama ili već pravilnicima, itd, pojasni neke nejasnoće koje se javljaju već sada u primeni, javiće se u primeni ovog zakona i ako može da konačno stavimo tačku jednom za svagda na nelegalnu izgradnju u Republici Srbiji i da to ne bude tema svake nove vlasti, svakog novog saziva ovog parlamenta, već da jednostavno ako hoćemo da uđemo u Evropu i da budemo deo evropskih naroda, da moramo da poštujemo propise, moramo da poštujemo zakone, da svi građani pred zakonom i pred propisima budu jednaki.
Prema tome, poslanička grupa zaključujem, će podržati ovaj predlog zakona u načelu, verovatno i u pojedinostima. Hvala vam.

Reč ima ministar Ilić.

Evo gospodo narodni poslanici, ja sam vas pažljivo slušao i da ne bih odgovarao pojedinačno, sada sam želeo malo da odgovorim na neka postavljena pitanja.
Tačno je da je ovaj problem Srbije aktuelan preko 30 godina. U Srbiji se divlje gradi i to je bila navika jedno vreme i niko nije preduzimao ništa. Ljudi su teško živeli, gradili za sebe i svoju porodicu, sopstvenim sredstvima na svojoj očevini, dedovini ili na nekom imanju koje su dobili i jednostavno to je prešlo u hronično.
Tačno je da su ministarstva pokušavala i mnogi ministri donošenjem novih zakona, da se ovaj problem razreši, ali nije bilo jedinstva u ovome. Ne može samo ministar ili ministarstvo, ministarstvo ima deset inspektora na nivou cele Srbije. Deset je malo i za Beograd, a već da ne pričam za nacionalne parkove, itd, ali zato postoje lokalne inspekcijske službe, lokalne vlasti koje su sve ovo mirno tolerisale.
Ne želim da kažem da nisu odgovorni ministri, ljudi u ministarstvima, itd, ali da su postupili po zakonu, u Srbiji bi izbila revolucija. Pogledajte vi samo jedan slučaj koji se dogodio. Pre tri godine Vlada Republike Srbije je podigla kredit za investiciju vrednu 300 miliona evra. Kredit je podignut za firmu koja nema jedan ar zemlje. Dobili su kredit i potrošili 300 miliona evra i sada su svi došli kod mene da im dam dozvolu. Kako su dobili kredit ti što se na njih ne vodi? Onda smo morali da tražimo saglasnost od vlasnika da im ustupi zemljište, itd. Sada ljudi kažu – šta da radimo, 300 miliona evra je uzeto od spolja i kuda ćemo sada? Ne može da se dobije dozvola, ne mogu ljudi da počnu da rade.
Šta sam ja sada trebao da uradim? Da uzmem buldožere i da porušim 300 miliona evra? Vi znate da su pojedini državni funkcioneri dolazili i tražili da se ruše najveći objekti infrastrukture zato što nisu imali dozvolu. Vi znate da se grade mnogi objekti i danas bez dozvole, niko se ne obraća ministru ni ministarstvu, rade, grade ljudi.
Da li vi verujete da ima hiljade krivičnih prijava koje su date i niko nije aktivirao ni jednu? Zašto? Svi štite jedni druge. Da li vi znate da su objekti vrednosti 100 miliona evra ovde u Beogradu građeni bez i jednog papira? Kada je inspektor dao krivičnu prijavu, šta se dogodilo? Panika. Krivična prijava u fioci, niko je ne dira, pitaju novinari – ima li? Ima, ali ne diraj je.
Da li vi znate da otac, odnosno lidera jedne partije je uzimao mito preko sina da ne bi rušio objekte i davao je žiro račun da se uplaćuju pare? To postoji u MUP i da li mislite da je neko aktivirao te prijave? Nije. Šta ja mogu da radim, da idem da ih bijem? Da se svađam sa njima? Pošaljemo inspektora, oni mu bace kofu maltera na glavu i kažu – to je završeno, pustite me.
Gospodo, ovo jeste problem Srbije, ali u ovome moraju svi da učestvuju, sve institucije države, ako mislimo ovaj problem da rešimo. Ako vi danas mislite da može ministar ovo da završi, jedan ili deset inspektora, nema od toga ništa. Vi pišete prijavu, niko ne reaguje, ljudi divlje grade najsloženije objekte. Svi dolaze kod mene i dovode strane firme i traže da sve bude besplatno, samo dajte im papir sutra, ode im investitor. Kako da legalizuju? Kako da napravimo papire? Da li verujete da je neki dan predsednik opštine, generalni direktor jednog velikog giganta doneo falš dokumentaciju, objekat se gradi u zelenoj površini u parku, ogroman objekat i on mene laže, izvukli smo ga iz zelene površine. Inspektori odu na mesto i kažu – pa ne, unutra. Šta sada da radite? Da porušite 30% Srbije?
Prema tome, ja preklinjem ljude, evo, sada će biti građevinska dozvola po novom zakonu besplatna, samo odeš i tražiš dozvolu – neće da popune. Mi sad pišemo, fali neki papirić, donesi samo da nisi na zelenoj površini, ništa. To je ono što smo pričali da je urbanizam neaktivan. Treba samo jedan papir da nisi na zelenoj površini i da nisi na ulici, a on kaže – mrzi me, ako može, upišite, ako ne može, ne mora.
Ovo je problem države. Ovo je problem svih nas. Ako hoćemo da rešimo, moraju svi. Ponavljam – nijedna krivična prijava, a ima ih hiljade, nije aktivirana ni protiv bilo koga. Vi znate da sam ja ovde govorio da se prave mostovi bez dozvole, nadvožnjaci, podvožnjaci, petlje. Ljudi samo grade, ništa ne pitaju. Bez DRI, to je sasvim normalno. Ali, posle, kad treba upotrebna dozvola, on kaže – joj, molim vas, sastavite reviziju, onda svi dođu kod mene, svi ministri, svi funkcioneri prethodnih vlada, itd. Ja sam sa ovim problemom više godina. Onda, kad dođu, kažu – nemojte da nas upropastite, ode nam čovek. Meni dolazi generalni direktor jednog giganta i kaže – znate, sutra vam 3.000 ljudi dolazi pred Vladu, ne mogu da počnu da rade, ministre potpisuj, opsada. I šta da radiš? To su problemi svih nas. Ja sam sad tu, sutra će biti neko drugi. Zato ovaj problem treba da se reši.
Meni dođe jedan gradonačelnik i ispriča da je kod njega 3.000 objekata izgrađeno u jednoj zoni gde ne sme da se gradi bespravno. Ja ga pitam: „Koliko ste dali krivičnih prijava“? On mi kaže: „Nijednu“. Pitam ga: „Šta ti rade inspektori“. On mi kaže: „Ne smeju oni da odu na teren. Jel znate vi ko sve tamo gradi?“
Kako ćemo onda da suzbijemo divlju gradnju? Tužilaštvo ne reaguje, MUP ne reaguje. Ja tražim – zaštitite mi inspektora, zatvorili ga u zgradu, ne daju mu da izađe dok ne pocepa zapisnik, a oni kažu – nismo nadležni. I drži ženu tamo ceo dan i neće da je puste da izađe napolje. Na kraju joj uzmu torbu i ona ode kući. I šta da radite? Gde je država? To traje 20 godina. Ovo je bilo pre 15 godina. Jadna žena kaže – dajte mi bilo šta drugo da radim, nemojte da me šaljete, molim vas.
Ovo možemo da rešimo ako se uključe lokalne vlasti, inspekcijske službe, tužilaštva, sud, policija. Inspektor je činovnik, institucija ove države, kad on dođe na gradilište svi treba da kažu – izvolte, evo dokumentacija. Ali, neće da mu daju papire. Neće da ga puste da uđe. Ili, ako ga i puste, ne daju mu da izađe.
Nije idealan ovaj zakon. Ali, moramo da imamo zakon o legalizaciji, mnogi ga traže, mnogi hoće pošteno da plate, ljudi ne mogu da otvore firmu, ne mogu da se bave poslom. Mnoge firme su prodate bez papira, bez građevinske dozvole, bez i jednog jedinog papira. Šta sad ja da radim? Da kažem da se sruši fabrika, da se oteraju ljudi kući? Znate li vi da su za 60% fabrika koje su prodate u privatizaciji, da su sve partije učestvovale? Nisu imala uopšte građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, ništa. Znate li vi da kad smo prodali određene objekte, uzmite NIS na primer, 80% pumpi nisu bile legalizovane? Neko je rekao – gradi ovde, udri ovde, može i ovde, itd. Sad kad ljudi pitaju – šta smo mi to kupili, šta da im kažemo? Ništa. Odatle je počelo mučenje, natezanje, kako praviti papire.
Svi mi dobro znamo šta treba da se radi, ali, u tome treba svi da učestvujemo. Ako želimo da suzbijemo divlju gradnju, da svedemo obaveze na minimum, mora svi da se aktiviramo i uključimo i da poštujemo određene institucije ove države. Neće, i to sam govorio.
Mi smo menjali zakone. Svaka vlada je promenila zakon. Šta se dogodilo? Nismo promenili ljude koji to treba da odrade, činovnike. On ima svoju proceduru i ne možeš da mu je promeniš nikad. Dok je živ, on stavi u fioku i nešto čeka. Šta čeka, to vi najbolje znate. Ne mrda, ne pipaj fioku do daljnjeg.
Kada pošaljete inspekciju i pitate – zašto niste legalizovali, zašto niste upisali u katastar nepokretnosti. Neće čovek da diže kredit, neće ništa, hoće da upiše. On kaže – pa, ne može to odmah, mora da se čeka.
Juče sam bio u Vrbasu. Pitao sam ljude zašto ga nisu upisali, a on kaže – pa, ne može to odmah, mora malo da se sačeka. Pitao sam koliko da se čeka i da li ima razloga da se ne upiše, a on kaže – Pa, nema. Ne znam, videću. On misli dođe sad, pa sad…
Novi zakon o planiranju i izgradnji biće besplatna dozvola. Dođete i dobijete dozvolu. Ne plaćate ništa. Da vidimo da li će onda biti divlja gradnja, da li će onda neko imati obraza da gradi divlje ako može da dobije papir i rečeno je da će dobiti papir veoma brzo. I onda će biti divlje gradnje. Neće čovek da popuni obrazac. Verujte, neće da popune obrazac i da predaju na šalter. Neće. Ne može da ga natera, a mnogi koji bi hteli, nemaju para.
Meni ljudi kažu – i deset hiljada mi je mnogo, jer nemam dinara. Šta da mu radim? Ima problema, ponavljam, ali moramo zajednički kao država učiniti sve.
Rekli ste – gde ne može da se legalizuje objekat? Ne može na klizištu, ne može na zelenoj površini.
Da li verujete da imam 20 prijava da je u groblju napravljen objekat? Čovek je odsekao deo groblja i napravio kuću. Vi odete, on odvije plinsku bocu, dovede decu i ne možete mu ništa.
Čitali ste ovih dana po novinama kada su otišli inspektori… Evo, iz Ivanjice imamo slučaj gde je Vrhovni sud presudio da mora da se sruši objekat. Ne postoji tehnika da se ne sruši. Neki dan je policija tu u Vladi dovela čoveka, on je došao da se spali pred Vladom. Policajci su ga priveli, doveli i kažu – ministre, šta da radimo s njim? Šta da rade? Ne znam da li će on sam da se zapali ili neće. Došla je cela familija i svi kažu – molim vas, nemojte, odložite, sklonite. Kako? Ugrožava drugi objekat. Drugi objekat je potpuno uništen zato što je taj bespravno napravljen, jer je čovek bio u inostranstvu, nije bio tu i nije mogao da kontroliše izgradnju. Nije znao ni da je ovaj napravio bespravno objekat.
Dođu predsednici opština, pa mole – nemojte, povucite, imamo probleme. Prema tome, zaista vas molim, ako želimo nešto da uradimo, da svi zajednički uradimo. Najlakše je sesti i iskritikovati i reći da ne valja nijedan zakon. Tačno je, ako se ne primenjuje, ako se svi ne uključimo u to, imaćemo problem sa svakim zakonom. Svaki ministar se trudio. Evo, Dulić je dao maltene sve da bude besplatno i čovek nije uspeo ništa da uradi. Ne može. Predali su zahteve, prazan papir, samo napisali ime i prezime i broj katastarske parcele i on napiše dopis tamo – molim vas, dostavite osnovnu dokumentaciju i sve će biti u redu, a oni nisu dostavili i neće da dostave. Zovete ih 20 puta i date im rok 15 – 20 dana, a oni kažu – nemam vremena, videću, predaću itd.
Prema tome ovo je problem države, ovo je problem državnih institucija, ovo je svih nas problem. Na marginama smo, zato što taj problem ne možemo da rešimo, moramo da budemo odlučni i sve institucije odlučne.
Meni pričaju, čekala se dozvola, ne daju se dozvole stranim investitorima. Evo, ja pozivam javno nek dođe jedan investitor strani i domaći u mom mandatu da nije dobio dozvolu za 30 dana, samo ako ima u vlasništvu zemljište, ili bilo kako da je rešena imovina, najduže 30 dana. Išli smo na teren i pravili im dokumentaciju, pa pomagali, ja sam u Boru napravio sve papire, oni nisu mrdnuli, oni nisu hteli da se potpišu. Ne znam da li vi znate taj slučaj, vi ste otud, jel tako?
Dođu kod mene i samo sede na hodniku i kažu ako nam ne date dozvolu sve propade, radnici ne mogu da uđu unutra. Pošaljem 20 inženjera, pravnika, pravite im papire, kucali smo im papire, popunjavali, crtali, skicirali, dopunjavali, molili ih samo ljudi dajte uključite se da napravimo dozvolu. Za autoputeve ovde, sam pravio dozvole, ljudi, išao na teren, vodio čitave ekipe, snimao, merio, vodio CIP, vodio Institut za puteve da bi napravio papir, molio ih. Ljudi, neće Svetska banka da pusti pare, moramo da napravimo dozvolu.
Jednog ministra sam molio – podnesi mi zahtev, molim te, ne mogu da ti dam dozvolu, nisi mi podneo zahtev. On kaže – videću ovih dana, nemam vremena. Onda me zovu – što mu nisi dao. Kako da dam kad nije podneo zahtev?
Prema tome, uključimo se svi u ovo, pomozimo da se ovo razreši ako hoćete. Ako nećete i ovaj zakon će proći i propasti. Doći će neki drugi, sličan, ili isti, nešto malo će se promeniti i biće ista priča. Shvatimo jednom, ako hoćemo tamo gde smo krenuli ne možemo bez određenih dokumenata. Ne možemo da dobijemo kredite bez papira, ne možemo da opravdamo investicije koje su u ovoj državi evidentne, ako nećemo u to da se uključimo.
Stojim na raspolaganju. Možete da kažete šta god hoćete, ali trudim se. Ako sam mogao za Koridor 11 za godinu dana da napravim sve dozvole i sve papire od Požege do Surčina sa jednom malom ekipom, sve studije i da dobijem sve kreditne linije koje su postojale, onda mogu i drugi. Sada za Moravski koridor smo za mesec i po dana napravili dokumentaciju da pokrijemo određene papire i sve činimo da uradimo kako treba. Pomoći ćemo svima. Svim ministrima sam pomagao kome je god trebalo, ali samo mi traže danas za sutra. Traže dozvolu kada im dođe inspekcija pa hoće da im zatvori gradilište i da im stavi crvenu traku. Onda se sete da treba papir.
To je problem i zato vas molim da pomognete ovde. Lako je kritikovati. Najlakše je iskritikovati sve, da ne valja ništa, ali mi moramo da se promenimo. Zakone donosimo i menjamo, ali mi se nismo promenili. Onaj činovnik tamo neće da se promeni, neće geometar da se promeni, neće da izađe na teren. Meni kaže – ne izlazim na teren, ima agencija, evo vizit karta, pa se njima obratite. Oni nam donesu papire a mi onda radimo dalje. Odete onda kod supruge direktora koja ima agenciju i tako ovaj daje ovome, onaj onome, i sve to ide tako. Onda se narod razočara i kaže - pusti me molim te, više ne znam kome da se obratim.
To je administracija koja neće da prihvati nikakve promene. To je naš problem u Srbiji i to je veliki problem. Ne možete onog šalterskog radnika da promenite, on tako radi od početka do danas. Neko ko bude imao sutra snage da kaže – idi kući doći će drugi tu da sedi, onda ćemo nešto i učiniti.
Hvala puno i nadam se da ćemo korektno razgovarati i učiniti što možemo, ali vi kao narodni poslanici utičite malo na svoje sredine ako mislimo da nešto napravimo. Ovde nema partije koja nije imala ovaj problem, ne vidim ni jednu partiju, svi ste kritikovali i svi ste bili u problemu i svi ćete biti u problemu, da li na lokalu, da li na nivou države. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18,00 časova imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Određujem redovnu pauzu i sa radom nastavljamo u 15,00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Mirna Kosanović.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice poslanici, Predlog zakona koji se danas nalazi pred nama, a to jest pred parlamentom, trebalo bi da uredi uslove, postupak i način legalizacije objekata, odnosno delova objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, a potom da uredi i pribavljanje, odnosno izdavanje upotrebne dozvole. Predlog zakona jasno definiše za koje objekte se ne može naknadno izdati građevinska dozvola, dakle, objekte koji su izuzeti iz mogućnosti legalizacije.
U svakom slučaju, intencija zakonodavca prilikom sačinjavanja ovog predloga je svakako u tome da se prevede bespravna gradnja u režim pravom priznatih odnosa, čime bi se uvećala tržišna vrednost tih objekata, zatim, da se uspostavi pravna jednakost u obavezama između lica koja su gradila objekte bez dozvole i lica koja su to pravo ostvarili u redovnom postupku, da se uspostavi pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, da se preciziraju prava i obaveze svih učesnika u postupku i građana i administracije, kao i da se povećaju prihodi u budžetima lokalnih samouprava koje će poslužiti za izgradnju komunalne infrastrukture.
Predlog ovog zakona je po svemu sudeći i onako kako to proizilazi samog teksta predloga proizašao iz razloga što se, s obzirom da je Zakonom o planiranju i izgradnji već prethodno uređena materija koja se odnosi na planiranje, građevinsko zemljište, izgradnju i legalizaciju, odlukom Ustavnog suda iz 2013. godine zaključeno je da je neophodno pristupiti pripremi posebnog zakona koji će urediti legalizaciju objekata, odnosno precizirati, odlukom Ustavnog suda prestaju da važe odredbe člana 185. i 200. Zakona o planiranju i izgradnji. U jednom momentu je došlo do pravnog vakuma, koji svakako treba urediti novim odredbama.
Ustavni sud je konstatovao da je odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, koje su prestale da važe, uspostavljen poseban režim u vezi sa izgradnjom i upotrebom objekta koji je različit u odnosu na pravila predviđena za režim gradnje koji je redovan, tako da se moralo intervencijom Ustavnog suda izbeći paralelizam režima ostvarenja istog prava i određenih pogodnosti za neke grupe lica u odnosu na druge grupe lica.
S tim u vezi, da bi se stvorio osnov za ostvarivanja prava građana, kako bi se objekti koji su izgrađeni bez dozvole vratili u zakonske okvire i ostvarili očekivani efekti rešavanja svih podnetih zahteva, data su u ovom predlogu zakona neophodna zakonska rešenja radi što boljeg ekonomskog razvoja i radi uspostavljanja prava svojine na objektu koji je predmet legalizacije ili pak na delu tog objekta, kao i daljeg prava uknjižbe tog prava u javnim knjigama i u potrebnim registrima.
Istovremeno bi se prevazišlo postojanje pravnog vakuma koji je nastao u regulaciji ove oblasti posle donošenje odluke Ustavnog suda Srbije. U vezi odredaba ovog zakona, sprovedena je javna rasprava, što se pokazalo kao veoma korisno zbog velikog broja korisnih sugestija od strane relevantnih predstavnika koji su u toj raspravi učestvovali, tako da se došlo do rešenja koja treba podržati, bar što se tiče nekih rešenja koja su nova i neophodna.
Kao i svaki predlog zakona koji u izvesnom smislu menja pristup građana u ostvarivanju njihovih prava i primedbi koje su se odnosile mahom na mogućnost koja je data opštinama da same odrede npr. popuste prilikom plaćanja naknade, mi u SDPS smatramo da je veoma važno da se tom prilikom povede računa o tome da lokalne
samouprave svojim odlukama ne diskriminišu građane kod odlučivanja o visini naknade i davanju mogućih popusta, takođe i prilikom odlučivanja o mogućnosti plaćanja naknade jednokratno ili na rate, kao i u pogledu rokova plaćanja, o kojima se takođe odlučuje lokalno, u samim opštinama.
U SDPS smo mišljenja da ovakva vrsta bojazni ne treba da postoji iz razloga što je zakonom propisano da se naknade za uređivanje građevinskog zemljišta utvrđuju na osnovu kriterijuma, a to su stepen komunalne opremljenosti, godišnji program za uređenje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, namene i površine objekata.
Iz tih razloga, ne otvara se zapravo mnogo prostora za različita tumačenja i nejednake kriterijume od opštine do opštine, te se nadamo da će lokalne samouprave na ovaj način rešiti postojeću problematiku, a istovremeno, da će povećati i svoje prihode u budžetu.
Uvažavajući realno stanje, odnosno postojanje velikog broja izgrađenih objekata, kao i potrebu njihove legalizacije, a kako bi se okončalo postojanje bespravnosti, uvažavajući potrebu da se nešto što je protivpravno zasnovano prevede u režim pravno regulisanih odnosa, ocenjeno je od strane zakonodavca da bi bilo korisnije uvesti institut legalizacije umesto sankcije, odnosno uklanjanja rušenja objekta. Na ovaj način, primenom predloženog zakona, održalo bi se faktičko stanje izgrađenosti objekata, uz izvršenje svih obaveza u pogledu izgradnje, u pogledu tereta svakog investitora, a koji se odnose na zakonitu izgradnju.
Polazeći od odredaba člana 1. Ustava koji utvrđuje zasnovanost pravnog sistema Republike Srbije na vladavini prava i socijalnoj pravdi, u SDPS smatramo da bi predložene odredbe osigurale ustavne garancije pravne jednakosti i da bi zabranile diskriminacije zajemčenih Ustavom, kao i odredbama Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i Protokola 12 uz Evropsku konvenciju. Mi iz SDPS smatramo da bi Predlog zakona o legalizaciji trebalo podržati u danu za glasanje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić.

Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege poslanici, pred nama se nalazi kao prva tačka ovog Prvog zasedanja u jesenjem delu rada Narodne skupštine Srbije upravo jedan graditeljski zakon. Mislim da je to dobra simbolika s kojom otvaramo redovno jesenje zasedanje Narodne skupštine.
Tema koja se nalazi pred nama je tema koja unazad već nekoliko decenija muči građane Srbije. Prvi pokušaj rešavanja pitanja nelegalne gradnje datiraju još od pre skoro dve decenije. U međuvremenu se kroz nekoliko pokušaja i nekoliko zakona pokušalo da se ova oblast definiše, sistemski uredi i učini održivom, kako bi se sprečila i zaustavila dalja divlja gradnja, nelegalna gradnja, gradnja objekata bez potrebne dokumentacije definisane zakonom iz oblasti građevinarstva i izgradnje. S druge strane, koliko se u tome uspelo vidimo i nakon dve decenije da smo, čini mi se, sada posle dve decenije na pragu da po prvi put dobijemo jedan konkretan, održiv sistemski zakon koji će u budućnosti dati odgovore i rešenja na sve neuralgične situacije kroz koje su građani prolazili tokom prethodnih decenija i na izvestan način bili prisiljeni da grade objekte bez prethodne dokumentacije.
Samo kratko da napomenem šta mogu biti uzroci dosadašnje divlje gradnje, koja je očito bila vrlo prisutna u Republici Srbiji. Na prvom mestu su problemi vezani za neažurnost rada lokalnih uprava, koje su bile nadležne za donošenje urbanističkih planskih akata, kako bi se omogućili i stvorili preduslovi za dobijanje građevinske dozvole.
S druge strane, činjenica je da su postojale i evidentne situacije da su i tamo gde su možda postojali urbanističko-planski akti, dakle preduslovi za dobijanje građevinske dozvole, sami investitori bežali od pribavljanja istih, dakle svesno ulazili u problem građenja bez odobrenja za gradnju i na taj način su direktno štetili celoj društvenoj zajednici i državi, u krajnjoj liniji.
Ovaj zakon tretira, kako smo još pre nekoliko meseci usvajajući Zakon o upisu prava svojine na bespravno izgrađenim objektima imali prilike da čujemo, postoji negde oko 1.300.000 što stambenih, što stambeno-poslovnih, što poslovnih objekata, ili drugih vrsta objekata iz oblasti niskogradnje. Kako smo i sami čuli malopre u diskusiji ministra i država sama je često puta gradila bez izdate građevinske dozvole i to ne male objekte. To su bili kapitalni objekti, to su bile hidrocentrale, to su bili autoputevi. Ja dobro znam da su pojedine hidrocentrale i veliki kapitalni objekti dobili građevinsku dozvolu, čini mi se negde 2005, 2006. ili 2007. godine, u tom naknadnom postupku, opet u periodu kada je gospodin Ilić bio takođe tada isto ministar za oblast građevinarstva.
Usvajanjem ovog zakona, a kasnije ću malo da konkretizujem neke delove tog zakona, da se osvrnem na njih, šta dobija uopšte država Srbija? Pretpostavlja se, kako su neki ekonomisti izračunali, da u nelegalno izgrađenim objektima leži neevidentirano, neuknjiženo i nelegalizovano nekih pet do šest milijardi evra. Kroz ovaj zakon, legalizacijom tih istih objekata, naprosto diže se ekonomski i kreditni potencijal ove zemlje za taj isti novčani iznos. Mi u Novoj Srbiji smatramo da je ovaj zakon u pravom smislu jedan razvojni zakon koji će omogućiti da se njegovim usvajanjem pokrenu privredne, odnosno investicione aktivnosti. Pokrenuće se čitav mehanizam i niz pratećih privrednih grana, delatnosti, koje će biti u funkciji građevinarstva.
Na kraju, pošto se ovaj zakon odnosi i najviše se njemu raduju građani, a to su onih oko milion građana, 1.300.000 koji su gradili svoje objekte bez odobrenja za gradnju. Ti građani, koja je to struktura? U najvećem delu to su radnici koji su tokom čitavog svog radnog veka uplaćivali doprinose za solidarnu stambenu gradnju i to su radili nekih 30, 40 godina koliko su radili, a nikada nisu dobili nikakav stan od tadašnjeg Fonda solidarnosti, odnosno solidarne stambene gradnje kako se to tada zvalo, preko SIZ-ova kako je bilo organizovano i još manje su kasnije s početka 90-ih godina, u vreme otkupa tih stanova bili u prilici da ih otkupe. Naravno, nisu mogli da ih otkupe, kao što je to uradila jedna druga brojka, jedna druga grupacija ljudi. Sećamo se da su pojedini stanovi u tom periodu otkupljivani i za maltene neka dva boksa cigareta reda veličine novca.
Usvajanjem ovog zakona mi smatramo u Novoj Srbiji da se konačno stavljaju u istu ravan i stvaraju preduslovi za jedan novi početak, jednakosti svih građana i da se od časa usvajanja ovog zakona više neće, niti može, niti sme tolerisati divlja gradnja koja se očito sve vreme tokom prethodnih decenija odvijala pred našim očima, a kada kažem našim, najviše mislim na odgovorne organe, inspekcijske organe koji su pri lokalnim samoupravama jer, podsetimo se, to je preneta nadležnost lokalnim samoupravama. Inspekcijski organi su sve vreme bili nemi i slepi pred onim što se pred njihovim očima dešavalo, a da ne kažem da je to sve predstavljalo i jedan vrlo značajan izvor korupcije u to vreme, jer su se lokalni moćnici, štiteći takve vrste investitora koji su gradili objekte za dalju prodaju, direktno stavljali u neke tokove koji su definitivno sa one strane zakona i koji se mogu tretirati i nekim drugim krivičnim zakonima, osim samo krivičnog dela koje proističe iz gradnje bez izdate građevinske dozvole.
Mi imamo, i nije redak slučaj, da su čak komisije za izdavanje upotrebne dozvole, dakle za tehnički prijem objekata i izdavanje upotrebne dozvole, izdavale rešenja o odobrenju, odnosno upotrebnoj dozvoli pojedinih stambenih objekata koji nisu imali nikakve priključke na infrastrukturu. Ni na vodu, ni na kanalizaciju, još manje na elitro napajanje. Ko je onda najviše tu trpeo? Naravno, trpeli su kupci, prevareni građani koji su kupujući stan u zgradi za koju je izdata upotrebna dozvola, nakon useljenja ustanovili da su zapravo kupili samo gole zidove, bez osnovnih i elementarnih preduslova za život u tim stanovima, ili u toj zgradi u celini.
Dame i gospodo, kratko da se osvrnem na odredbe ovog zakona. Pored ovoga što smo svi imali prilike da pročitamo u Predlogu zakona koji nam je dostavljen, ne bih se na to osvrtao, ali moram da napomenem da pošto se u dosadašnjim diskusijama čulo više negativnih komentara, da ne kažem kritika na visinu naknade itd, moram reći da je ovim zakonom sa ovog zakonskog nivoa samo su određeni kriterijumi na osnovu kojih se može obračunati naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Visina cene koštanja te naknade se utvrđuje merilima za utvrđivanje vrednosti naknade koju određuje svaka lokalna samouprava posebno sama za sebe i ona nikako ne može biti predmet kritike ovog zakona, već se sva takva kritička razmišljanja moraju adresirati na adrese naših lokalnih predsednika, predsednika lokalnih samouprava i gradonačelnike, one kojima je to u nadležnosti da određuju cenu koštanja ove stvari.
Sa druge strane, znamo svi i to se čulo više puta u toku dosadašnje diskusije da je ovaj zakon kao poseban zakon izdvojen iz dosadašnjeg Zakona o planiranju i izgradnji nalogom, odnosno odlukom Ustavnog suda RS, koja je stupila na pravno dejstvo i pravnu snagu početkom juna ove godine. Ovaj zakon mora da na poseban način pokrije pitanje ove vrste objekata, ovih 1.300.000 objekata, uvažavajući sve argumente iznete u stavu Ustavnog suda RS. U odnosu na prethodna rešenja iz Zakona o planiranju i izgradnji koja su bila predmet razmatranja Ustavnog suda uvažavajući sve to što je Ustavni sud rekao, ovde u ovom zakonskom predlogu su se stekli uslovi formulisani kroz sve ove članove, a napomenuo bih da je počev od člana 13, koji definiše koja vrsta dokumentacije je potrebna za postupak legalizacije, ono je identična onoj vrsti dokumentacije koja se prikuplja za dobijanje građevinske dozvole u redovnom postupku, i tu je samo napravljena klasifikacija u odnosu na vrste objekata koji su veličine bruto građevinske površine do 300 kvadrata i preko 300 kvadrata. Za ove veće je potrebnija malo složenija dokumentacija, kao što je Nivemanski plan, katastarsko-topografski plan. Sve to nije ništa komplikovano i nepoznato i našim projektantima i našim organima uprave koji se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Investitori će tu vrlo lako da se snađu.
Posebnim pravilnikom ili pravilnicima, koje donosi ministar, bi se definisala vrsta i sadržaj projektno-tehničke dokumentacije koja je potrebna da se izradi za objekat koji predstavlja predmet legalizacije, odnosno dobijanja građevinske dozvole u postupku legalizacije.
Već sam rekao ko je nadležan za visinu naknade, dakle, još jednom da građani znaju, to je pitanje lokalnih vlasti, lokalne skupštine i lokalnih izvršnih organa vlasti, koji će visinu naknade odrediti. U tom smislu, pozivam sve odbornike svih lokalnih samouprava da prema objektima koji predstavljaju predmet legalizacije, odnosno dobijanje građevinske dozvole kroz postupak legalizacije, imaju malo drugačiji stav i odnos prilikom određivanja merila za visinu naknade, a što i sam zakon ovde ostavlja mogućnost kroz svoje odredbe da se visina naknade može definitivno umanjiti za nivo ulaganja koje su građani tokom postupka gradnje imali, kao investicije, u pripremanju lokacije. Dakle, u dovođenju i komunalne infrastrukture do svojih lokacija, odnosno do svojih placeva.
Ovim zakonom je definisana obaveza da se svim objektima koji se nalaze u postupku legalizacije, a da se podsetimo, to su svi oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, a čiji su zahtevi predati do 10. marta 2010. godine, mogu izdati privremeni priključci na infrastrukturu sve do okončanja postupka legalizacije. Nakon donošenja opštinskog pravosnažnog rešenja, odnosno gradskog organa uprave koji odlučuje da li je moguće ili ne legalizovati predmetni objekat, priključak na infrastrukturu ostaje, a nakon donošenja rešenja, ukoliko je ono negativno, i odbacuje mogućnost legalizacije takvog objekta, onda organ uprave obaveštava preduzeće koje je izdalo priključak na infrastrukturu da taj objekat nije moguće legalizovati i nakon toga se taj priključak takvom objektu definitivno mora ukinuti.
Da podsetim, objekti koji predstavljaju predmet ovih legalizacija, mada svaki za sebe predstavlja jednu posebnu priču, jer svaki objekat je jedna posebna životna storija svake porodice koja je gradila svoj objekat, ali jedna zajednička crta koja se sigurno u većinskoj meri provlači kroz ovaj skup od 1.300.000 objekata govori nam da su te objekte, opet napominjem, radili i gradili ljudi, porodice koje su bile prinuđene da rešavaju svoja porodična stambena pitanja i koja služe samo za svrhu svog ličnog, porodičnog stanovanja.
Ti ljudi, te porodice, ti naši građani će kroz ovaj zakon imati definitivno koristi i benefit. Nikako ne stoji primedba izneta u malopređašnjoj diskusiji, u prepodnevnom radu, da građani koji su ranije dobili građevinsku dozvolu, da li kroz redovni postupak ili kroz postupak legalizacije koji je važio do 6. juna ove godine, kada je prestao da važi i stupio na snagu mišljenje Ustavnog suda, nalaze u neravnopravnom položaju u odnosu na ove koji sada započinju postupak legalizacije, odnosno dužni su da ga okončaju po sadašnjem zakonu, za sve koji nisu do 6. juna to učinili. Cela ova priča o toj nejednakosti ne stoji. Ona je posledica odluke Ustavnog suda i nikako nije produkt ničijeg ličnog hira ili želje da se nekome zakomplikuje život, već je naprosto Ustavni sud rekao da ono što je ranije rađeno izazivalo je pravnu, odnosno ustavnu nejednakost građana u ovoj državi pred organima ove države.
Samo poštujući Odluku Ustavnog suda, a obavezni smo svi da je poštujemo, kako kao građani i fizička lica, tako i državne institucije, mi danas imamo ovaj predlog zakona o legalizaciji pred sobom koji će pak zajedno u sadejstvu sa onim ranije donetim u martu mesecu, opet ponavljam, Zakonom o upisu prava svojine na dobitima izgrađenim bez građevinske dozvole, sigurno rešiti višedecenijsku noćnu moru koju su mnoge porodice imale, jer do sada nisu mogle da se nigde definišu i deklarišu kao vlasnici i imaoci svojinskih, odnosno vlasničkih prava nad tim objektima. Te porodice su decenijama živele podređeno, kao građani drugog reda, jer kao što reče, čini mi se, kolega Petar Petrović, u formalno-pravnom smislu njihovi objekti, čim ih nema evidentiranih u listu nepokretnosti, odnosno u katastru nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda, nisu postojali, a mi znamo da nam život govori drugo.
Sada je došlo vreme da se život i pravo usaglase i da, od ovog časa pa nadalje, idu zajedno ruku pod ruku u interesu svih građana, a ne da to stalno bude u nekoj koliziji. Opet kažem, građani žive decenijama pod stresom i u utisku jedne neravnopravnosti, nesigurnosti šta će se desiti sutra i sigurnosti za svoju porodicu i budućnost svoje porodice.
Pozvao bih sve poslaničke grupe da podrže ovaj zakon. Ovaj zakon je ponajmanje u domenu nekih političkih, da ne kažem politikantskih, odnosa i relacija. Mislim, ako želimo dobro građanima ove zemlje, da ovaj zakon to za početak pruža, da tih nekih milion građana reši svoje osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na imovinu i zaštitu svoje imovine i Nova Srbija će svakako zdušno podržati ovaj predlog. Još jednom kažem, pozivam i sve ostale poslaničke grupe da učine isto. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Judita Popović.