Meni je jako žao kad narodi poslanik kroz svoju diskusiju govori niz činjenica koje su neistinite, jer on ih nije čuo. On nije čuo šta sam rekao. Možda nije ni slušao, možda nije ni bio tu, a pretpostavlja nešto šta je rečeno i o čemu se radi.
Prvo pitanje je bilo zašto je bio vakum četiri meseca. Ušlo se u rekonstrukciju Vlade. Zakon je bio gotov. Zakon o planiranju i izgradnji nije mogao da uđe u javnu raspravu, a bio je gotov. Pojedini ministri kada su čuli da će biti promenjeni, otišli su na godišnji odmor i nisu više radili. Ko će da mi da saglasnost? Kako da dođem u parlament?
(Aleksandar Senić, s mesta: Ko je taj ministar?)
Sada neću da nabrajam, ali nijedan nije hteo da da nijedan odgovor na papir koji je dobio da da saglasnost. Niko. Nije hteo da da, otišao je i jednostavno nismo mogli da dođemo pred parlament. To je razlog.
Tačno je da urbanizam treba da dostavi dokumentaciju Katastru, ali kopije, a originali ostaju u urbanizmu. To je tačno, a ovo što ste vi rekli nije tačno.
Imamo jedan problem – zašto se povećava broj predmeta? To bih ja vas pitao, gospodine. Mi rešavamo duplo više dnevno predmeta, nego što se rešavalo prethodnih godina. Povećali smo broj pravnika dva puta. Da li znate zašto se povećava broj predmeta? Zato što ste vi u Beogradu pre dolaska ove vlade uknjižili samo na opštini Voždovac 980 objekata tuđih na Grad Beograd, a u celoj Srbiji, računajući i deo Vojvodine, vaše je tamo rukovodstvo, 44.000 objekata.
Ljudi su padali u nesvest kada su došli s odmora iz inostranstva. Vi ste im uknjižili kuće, placeve na Grad Beograd. Uknjižili ste Štampariju Ministarstva narodne odbrane na Grad Beograd.
Uknjižili ste objekte mog ministarstva. Sada vama plaćam kiriju, Gradu Beogradu. Plaćam vam kiriju svakog meseca. Vi ste sve uknjižili zato što vam je direktor Katastra bio vaš čovek, pravobranilac je napisao da je saglasan i da nema nikakve primedbe, a pravna služba Katastra tada je napisala da nema nijednu primedbu i da to može odmah da stupi na snagu bez onih osam dana. Sve je urađeno u jednom danu, gospodine. Pogledajte vi to u dokumentaciji. Istraga se vodi protiv toga. Mislim da će neko debelo da odgovara.
Vi ste ljudima koji su živeli, na primer, u Bulevaru ovde, uzeli placeve, kuće, prodali i napravili ste tu zgrade. Ljudi došli s odmora i vide zgradu u dvorištu. To ste na brzim licitacijama, uz neku komisiju, sve rasprodali. To je jedan problem veliki. Sada su svi ti građani napisali ministarstvu dopise, zahteve, traže poništenje, traže rešenje, 44.000 objekta. Imate kopiju, mogu vam dati. Dođite kad god hoćete.
Direkcija za imovinu Republike Srbije i ne zna da je opljačkana i da je sve prebačeno u Grad Beograd. Da li znate šta sada ima Direkcija za imovinu Republike Srbije u Beogradu? Nema skoro ništa. Mi u Vladi nemamo objekat. Vi ste zgradu Vladinu preveli na grad i mi vama plaćamo kiriju sada. Da li razumete? Možete da dođete, videćete sve papire. Sve to možete videti. To je sve predato određenim institucijama da vode istragu. Zato se povećava broj predmeta. Taj katastarski haos koji je napravio gospodin Tesla kao generalni direktor i ekipa koja je tamo radila, to je nešto neprimereno. U jednom danu na opštini Voždovac upisano je 980 objekata i to privatnih i državnih objekata. Ne znam šta je tu bilo, ali o tome ćemo razgovarati.
Nisam rekao da za firmu treba neko da da saglasnost, nego sam rekao nešto drugo – farmu. Nijedan građanin Srbije nije dobio saglasnost komšije da napravi farmu. To sam govorio. Farma, a ne firma. Seljaci moraju da prave firme, jer od toga žive. Dolazili su kod mene neki dan i kažu ljudi – izbacite to. Možete da odmahnete koliko hoćete, kada kažete farma svinja, farma junadi, oni kažu – ne može.
Neće da vam da saglasnost nikad, nijedan komšija niko. Mi to pitanje zbog tih poljoprivrednika moramo da rešimo na neki način. O tome sam govorio, a ne firma nego farma. Kažem vam, farma. Izvinjavam se što je pogrešno napisano, a mislim da sam o farmi govorio. Znate da nijedna farma u Srbiji nije otvorena zadnjih nekoliko godina, niko nije uspeo da dobije saglasnost i mi moramo to pitanje da rešimo. Seljak živi od toga i on nema mogućnost da otvori farmu, ne može nigde da otvori farmu, niko mu ne da saglasnost, niko.
Još nijedna saglasnost nije potpisana, neće niko da potpiše. Znači, moramo nešto da promenimo ili da ukinemo, evo Stočni fond se gasi i postojaće farme koje nemaju dozvole, a nema skoro nijedna ne može ni da se legalizuje, ništa ne možete sa njima. Zatvaraju ih, ljudi ulaze u sudske sporove i ne mogu da ih reše. To je veliki problem.
Molim vas da pomognete da to rešimo. Nisam rekao - nikad ne legalizovati. Ja sam rekao za one koji ne mogu da legalizuju, jer će legalizacija biti skupa, dovoljno je da upišu, izmirili su opet neku obavezu upišite u katastar nepokretnosti. To bar ne košta ništa.
Znači, upišite. Nemojte da ostane objekat ne legalizovan i nemojmo biti tako surovi i sad reći - tačno je 2003. godine najlakše reći nećemo ništa legalizovati, nećemo upisati ništa, a znate koliko je to, to je milion objekata gospodine. Voleo bih da vas vidim da izađete u javnosti i da kažete - srušiću milion objekata u Srbiji. To je onaj period kada su izbeglice sa Kosova dolazile i kada su se pravile kuće, ljudi se mučili donosili nešto materijala, dobijali nešto donacija i gradili itd. Moramo to pitanje zajednički rešiti i drago mi je da imate stručnjake, ali verujte, nisam ja kriv. Vaš kolega koji je otišao u Katar, posetio sam Katar, tamo je plata inženjera 3.000 dolara najmanja, pa do 5.000, pa do 6.000, 7.000, 8.000, a ovde nažalost u ministarstvu mladi kolega inženjer ima platu 50.000 i svi tražite da se to ne povećava da to ostane tu. Voleo bih sada da vidim mladog građevinskog inženjera ekstra talentovanog da dođe i da kaže - evo ja ću da radim. Mislim da je taj početnik od 40.000 do 50.000 dinara. Kada mu kažete 40.000 on kaže – doviđenja, hvala lepo i ode.
Neće nijedan pravnik, evo gradovi, znate li da 30 opština u Srbiji u katastru nema nijednog pravnika? Za ove plate koje su i urbanizmi nemaju. Neće nijedan pravnik sa pravosudnim ispitom, radnim iskustvom da dođe da reši ni jedan predmet. Mi sada šaljemo iz Kragujevca pravnika da ide po opštinama i po jedan dan gostuje. Vozimo ga da rešava predmete. Neće da se zaposli, neće da radi, ode u neku advokatsku kancelariju. To je problem države, nas svih. Moramo adekvatno da platimo ljude
Nemojte tako samo napadati. Tu sedi potpredsednik Vlade, gospodin Đelić, mi smo zajedno bili u Vladi. On je bio potpredsednik Vlade, ja sam bio ministar. Kada ste pošli da otvorite „Delta siti“, rekao sam vam – gospodine Đeliću, ne možete da ga otvorite, nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu, nema ništa. Ali gospodin Đelić je voleo da ode pred kamere i da otvori „Delta siti“. Nisam mogao da mu zabranim. Kada je to video određeni gospodin gde je on bio, on je posle sve nelegalno gradio. Kaže – došao mi potpredsednik, otvorio, daj mi dozvolu, šta sad. Sećam se tada dobro da sam upozorio Vladu. Gospodo nema ni građevinsku dozvolu, ni upotrebnu dozvolu. Ako mi iz Vlade odemo da otvorimo takav objekat, slikamo se i damo izjave da je to super za Srbiju, da to podržavamo, to je krivično delo.
Trudio sam se, neke ljude i sada da zaustavim, da ne otvaraju neke tamo fabrike bez dozvole. Znate li da je jedan vaš kolega otvorio fabriku, doveo investitora koji treba pet megavata struje. Na tom celu području nema ni megavat i on mi doveo čoveka Italijana i on me ubi jer mi svaki dan traži da mu dam. Kaže – ja sam obećanje dobio. Kažem – kakvo obećanje čoveče, nemamo dalekovod u blizini. On kaže – šta me briga, dovedite mi struju. Ta struja košta pet puta skuplja od fabrike.
Nisam replicirao gospodinu koji je govorio o mom kolegi pre toga. Tačno je da je u građevinarstvu kriza, ali danas gospodo moja draga ne možete naći dobro tesara. Znate li koliko košta dobar tesar, od 700, 800 do 1000 evra. Znate li koliko ima zaposleni u „Zastavi“, 20.000 dinara. Znate li koliko smo uložili tamo za njih? Pitajte. Ili u nekim fabrikama gde je seckanje kablova itd. gde smo dali ogromne pare, a gazda sada daje plate od 15, 16, 17, 18 hiljada. Ljudi masovno beže iz tih fabrika.
Zato vam kažem, ima struke ali traži da se plati. Odu da rade na crno, uzmu bolovanje celo leto i odoše. Odoše u Katar, tamo sam sreo naših radnika koliko hoćete, ali bez 2-3 hiljade evra nijedan nije. Prema tome, nije tačno da nema posla.
Kod mene u ministarstvu na projektima koji su trenutno u toku ima posla za 2 milijarde 98 miliona evra. Ne znam šta više treba da se uradi. Šta treba više da se uradi da bi bilo posla? Ima posla koliko hoćete. Da li verujete da na našim gradilištima sada rade i Albanci i Bugari i mnogi sa strane. Došli su kao radna snaga. Sada dolaze i iz Federacije masovno, jer nemamo dovoljno kadra. Nemamo radnike i to je problem. Imate 5.000 Srba sada u Sočiju koji trenutno rade. Najbolji radnici i tamo dobro zarađuju. Neće ovde da dođu, naravno. Šta da radimo? Rekao sam koliki je prosek starosti našeg radnika, to moramo da zanovimo svi zajedno.
Drago mi je da radite na fakultetu koji izuzetno cenim. Da nije Građevinskog fakulteta, Arhitekture, Saobraćaja da rade revizije i to vrlo jeftino, nekad i besplatno rade, jer Vlada nije bila u situaciji da im plati, mi bi imali još manje posla. Želim da im se zahvalim sada javno. Znate da za jedan auto put treba kamion projektne dokumentacije i ti profesori koje mi stvarno mučimo danonoćno rade na revizijama, na saglasnostima. Znate šta znači uraditi upotrebnu dozvolu jedne termoelektrane koja se rekonstruiše ili jedne hidrocentrale? Svaka im čast, danonoćno ljudi rade. Ali, još mi smeta kada ne možemo da im platimo, jer ono što se plaća za dozvolu sada ide u budžet, a ne u prihode ministarstva. To je u stvari plaćanje ljudima koji rade, nego rade besplatno. Želim stvarno da im se zahvalim. Više mi je neprijatno da iz zovem. Stotine profesora radi džabe da bi pomogli Srbiji, prvenstveno sa arhitekture, građevine i elektrotehnike, sa Mašinskog fakulteta itd.
Moramo nešto učiniti i moramo menjati. Zato vam kažem, nemojte sada da se raspravljamo, nije ovaj zakon idealan, ali Ustavni sud je tražio da napravimo nešto, da premostimo. Neko ko hoće da legalizuje, kupio je a nema legalizaciju objekta ne može da uđe kod banke, ne može da dobije sredstva, dolaze, i obilaze pragove. Brzo će biti zakon o planiranju i izgradnji i verujte, svi koji su želeli da učestvuju u njegovoj izgradnji, u njegovom pisanju, najmanje su razni ljudi koji su bilo kako vezani za Vladu, sve su sa strane eksperti na tom zakonu.
Meni je drago, uključite se i vi ako imate neke primedbe, da ga poboljšamo, da bude stvarno dobar. Ja ću biti presrećan da svi koji imate neke ideje dođete i da ih donesete. Drago mi je da su se uključivali mnogi profesori, sigurno vaši prijatelji. Dolazili su i tražili da daju doprinos. Donosili su svoje savete itd. i Privredna komora i firme i udruženja i Svetska banka i USAID i ko se sve nije uključivao da pripomogne i pomagali su. Drago mi je da su mnoge države slale svoje eksperte da nam pomognu da napravimo dobar zakon.
Ali, podržite taj zakon. Za 30 dana ćemo ga imati u Skupštini i da napravimo tu dozvolu da se dobije za sedam dana i da napravimo mogućnost da na jednom šalteru bude dozvola i da bude besplatna. Hvala vam puno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Senić, replika.

Gospodin ministar je imao 16 minuta, ja ću probati u svojih dva da kažem.
Dakle, 15. maja je pomoćnik ministra građevinarstva i urbanizma, Aleksandra Damjanović, rekla da će zakon biti donet u roku. Novinari su je pitali i to je za 21 dan. Ona je rekla – da. Možete i da je pitate, ako svratite do ministarstva.
Nego, da se vratimo na odredbe zakona. Pitam vas - zašto zakon ne sadrži obavezujuće rokove za državnu administraciju? Niste mi odgovorili kada se plaća naknada za uređenje zemljišta, da li prilikom podnošenja zahteva ili naknadno? Član 12. propisuje pre podnošenja zahteva, član 21. propisuje naknadno.
To što je uknjiženo 900 i nešto objekata i što je i Vlada uknjižena na Grad Beograd, ako je to zaista tako, to je zato što je ministar građevinarstva napravio propust i nije se odazvao javnom izlaganju i dozvolio da objekti pređu na Grad Beograd, koji je bio izrađivač plana detaljne regulacije. Na primer, prošle godine, bili ste ministar… Hvala vam za to mladi inženjer, ali da vam kažem da moj kolega iza sebe ima realizovane projekte u vrednosti od preko 500 miliona evra, da je do sada radio u Sočiju, da je pre toga radio na rekonstrukciji Gazele, za „Štrabak“, tako da on nije mladi inženjer koji treba da radi za 50.000 dinara, već ozbiljan, iskusni inženjer, možda u najboljem životnom dobu.
Ne odgovoriste mi gde su te investicije. Ukinuli ste konverziju. Milijarde evra investicija, 100 milijardi evra predizborno obećanje, za 10 godina 10 milijardi evra svake godine. Gde su te investicije? Brojimo ih ovako dinar po dinar. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Gospodine Iliću, uvek je bilo zabavno sa vama. Evo još jedne diskusije koja se nikada nije desila. Ja sam išao tamo gde je odredio predsednik Vlade da treba da idem, gospodin Koštunica. Žao mi je što me niste pozvali na otvaranje vaše bolnice, koja se na kraju izgleda nije otvorila.
Da se uozbiljimo malo, gospodine Iliću, vi dobro znate da što se tiče gradinarstva, to je sektor koji pokreće bar 16 drugih sektora i ako treba da tražimo neki motor koji može ponovo pokrenuti privredu Srbije, to je sigurno resor koji vi bar delimično pokrivate i znamo da imate određene probleme zbog podele u ovoj Vladi i žao nam je što niste tokom rekonstrukcije, za koju ste evo sada javno priznali da je bila recept za nerad i za izbegavanje odgovornosti, da šest meseci ljudi koji očigledno nisu znali da li će ostati ministri, nisu ništa radili ili bar ne radili u onom kapacitetu i intenzitetu koji se očekuje od ljudi koji moraju da se suoče sa ovom krizom.
Ono što nije jasno, to je možda – zašto od kad se bavite svim ovim poslovima legalizacije nema? Legalizacija autoputa, evo bili smo zajedno u Vladi, pa smo se trudili godinu dana da spasimo onu koncesiju koju ste vi potpisali par dana pre nego što je došla nova Vlada. Od toga ponovo nije bilo ništa. Tako da, mislim da je bitno da i vi imate neku zaostavštinu posle vas, da nešto ostane. Evo, ja vas pitam jedno konkretno pitanje, jer ste vi o tome pričali malopre, dopustili ste kao ministar da se rebalansom skine i ono malo što je bilo predviđeno za građevinu i da ne pričaju oni koji politizuju sve, mnogo toga je već odobreno da se gradi, u Gradu Beogradu čak dva miliona kvadrata bi moglo da se gradi kada bi bilo sredstava i neke perspektive u ovoj zemlji. To se ne dešava i nije sve, mada ima i toga u toj giljotini propisa.
Koliko znamo, gospodine Iliću, do kraja godine ministar finansija je sve skinuo. Vaša kvota je nula. Da li ćete se izboriti bar za neki budžet za 2014. godinu, da ne umre ovih 100.000 radnih mesta, koliko ih ima u građevini i da li ćemo posle nekoliko velikih bankrotstava konstatovati da od naše operative više nema ništa? Da li to želite da ostavite iza vas?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Katarina Rakić.

Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, verujem da se u ovom trenutku većina građana Srbije pita – zašto se sada donosi ovaj novi zakon o legalizaciji, zar nemamo već jedan koji je na snazi? Dokle će nas više plašiti novim rokovima i tražiti od nas gomilu nekakve dokumentacije, a da ni sami ne znaju šta u stvari traže od nas? Svi oni koji postavljaju ovakva pitanja su u pravu.
Bivši režim je u prethodnih 10 godina u ovu oblast uneo potpunu pometnju, govorivši pri tom da želi da je uredi i ne samo da je nije uredio, nego je donosio i zakone koji se kose međusobno, tako npr. da za jednu oblast, ukoliko gradite neregularno, po Krivičnom zakonu bićete krivično gonjeni, krivično kažnjeni, a ukoliko vas ne uhvate po tom zakonu, onda možete da predate zahtev za legalizaciju i da legalizujete svoj bespravno izgrađeni objekat. Da su poštovali sami zakone koje su donosili, videli bi i sami u kakvoj se situaciji nalaze.
Međutim, najgore od svega toga je što ni za 10 godina posao oko legalizacije nije završen, ne samo da nije završen, nego je legalizovano tek nešto preko 10% od ukupnog broja podnetih zahteva za legalizaciju. To je zaista poražavajuće.
Sada bih se vratila na početak svoje priče i pokušala da građanima objasnim bar nešto od ovih pitanja. Zašto se u stvari donosi zakon o legalizaciji objekata? Do sada ova oblast nije bila regulisana posebnim zakonom. Godine 2003. prvi put je donet Zakon o planiranju i izgradnji i on je u jednom svom delu planirao da oblast legalizacije reguliše kao jedno prelazno rešenje i nakon tog roka svaka divlja gradnja će se sankcionisati.
Međutim, izmenama i dopunama ovog istog zakona 2006. i 2009. godine ne samo da se postavljaju novi rokovi u kojima se dozvoljava da se podnesu novi zahtevi za legalizaciju, nego prosto ova oblast legalizacije pokušava da se reši na jedan sistemski način. Na ovakav način prosto oni ljudi koji su u tom roku gradili svoje objekte nakon toga što su dobijali dozvolu za izgradnju, prosto su stavljani u jedan ne fer odnos u odnosu na one koji su prvo gradili svoje objekte, a zatim ih legalizovali.
Ono što se nameće kao logično pitanje jeste – kako je moguće da 2009-2010. godine, do kada je bio rok za podnošenje, da je u Srbiji podneto 700.000 zahteva za legalizaciju? Kako je moguće da se samo nekoliko godina broj zahteva za legalizaciju skoro duplira? Odakle ti novi zakoni? Zašto se rok za predaju zahteva pomerio sa 2003. godine na 11. septembar 2009. godine? Zašto se na te objekte primenjuje legalizacija, kada je taj period bio regulisan Zakonom o planiranju i izgradnji? Zašto se ti objekti nisu tretirali kao novoizgrađeni? Postoji veoma jasan odgovor na ovo pitanje. Jednostavno, nije se ozbiljno pristupalo problemu.
Građani su želeli da legalizuju svoje objekte i nema sumnje u to. O tome jednostavno govori broj podnetih zahteva. Međutim, one koje je ova oblast zanimala onoliko koliko su imali lične koristi od svoga su upravo oni koji su sedeli, nažalost, možda i dan danas sede na raznim šalterima i organima koji su zaduženi da nam izdaju građevinske dozvole.
Često smo mogli da čujemo da građani više ni sami ne znaju šta im oni u opštini traže, čime još da dopune svoje predmete, a ne retko smo imali slučajeve da odemo da pitamo u vezi svog predmeta i da nas nadležan organ iz opštine pošalje kod baš određenog projektanta, da nam kaže da baš on zna da nam docrta i nacrta projekat baš onako kako treba. Doduše, jeste on malo skuplji nego drugi, ali posao će vam sigurno biti rešen. Ono što je sigurno, u prethodnih 10 godina najviše koristi od legalizacije imale su agencije koje su radile na poslovima merenja građevinskog zemljišta, odnosno parcela, odnosno agencije koje su se bavile bilo kakvim poslom u vezi legalizacije. To nije sporno do onog trenutka kada nalazimo da su vlasnici tih agencija upravo oni ljudi koji u nadležnim organima rade na izdavanju dozvola. Naravno, tim ljudima je značilo da se taj posao što više zakomplikuje i da se zahtevi za legalizaciju što više puta podnesu.
Što se tiče odgovora na pitanje - zar već nemamo jedan zakon koji se odnosi na legalizaciju? Odgovor je – nemamo. Naime, Ustavni sud je 6. jula ove godine objavio svoju odluku kojom kaže da su članovi od 185. do 200. Zakona o planiranju i izgradnji neustavni, da nisu u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku koji kaže da je izgradnja objekata bez građevinske dozvole krivično delo.
U svemu ovome ostaje nejasno zašto ova dva zakona nisu usaglašena, po kom kriterijumu je vršena procena, ko od građana koji je nelegalno gradio će biti kažnjavan po jednom zakonu, a ko će legalizovati svoj objekat u drugom zahtevu. Na kraju krajeva ko snosi odgovornost za jednu ovakvu situaciju?
Šta u stvari znači reč, odnosno proces legalizacije? Legalizacija je proces dobijanja građevinske i upotrebne dozvole za objekat ili deo objekta koji je izgrađen, dograđen ili rekonstruisan bez građevinske dozvole, odnosno korišćen je bez upotrebne dozvole. Legalizacija takođe podrazumeva i proces dobijanja upotrebne dozvole, ukoliko je objekat sazidan do 11. septembra 2009. godine i poseduje građevinsku dozvolu, ali je korišćen bez upotrebne dozvole.
Ono što je novina ovog predloga zakona jeste da se njime ne utvrđuju novi rokovi za podnošenje zahteva. Znači, ovaj zakon se odnosi na one zahteve koji su građani već predali. Međutim, iako su građani predali zahtev za legalizaciju to ne znači da će moći da legalizuju svoj objekat. Naime, članom 3. ovog zakona predviđeni su slučajevi u kojima, nažalost, objekti neće moći biti legalizovani, a to se posebno odnosi na one objekte koji su zidani na nepropisnom tlu, tačnije močvarama, klizištima, kao i objekte kojima materijal, od kojih je izgrađen, ne garantuje stabilnost. Takođe, neće moći da se legalizuju ni objekti koji se nalaze na javnim površinama, a na tom mestu je već predviđena izgradnja nekog avio objekta, kao i oni objekti koji se nalaze u zoni zaštite nekog kulturnog dobra.
Zakonom je predviđeno da se upotrebne i građevinske dozvole izdaju jednim rešenjem, što je bila situacija i do sada. Međutim, ukoliko objekat nema upotrebnu dozvolu, a izgrađen je do 11. septembra 2009. godine, on predaje zahtev, i uz zahtev predaje kopiju građevinske dozvole i organ je dužan da mu u roku od osam dana izda upotrebnu dozvolu, ukoliko mu komisija izda izveštaj da se objekat može koristiti.
Međutim, ono što nedostaje ovom članu, što sam ja amandmanom pokušala da popravim, jeste da nije precizirano kada nadležni organ formira ovu komisiju. Pošto smatra da je ova komisija potrebna od samog starta primene ovog zakona, predložila sam amandmanom da se komisija formira najkasnije u roku od 30 dana od početka primene ovog zakona.
Smatram da je krajnje vreme da se ovoj oblasti pristupi odgovorno i precizno i da postanemo država koja se više ne bavi posledicama, nego da stvari rešavamo na vreme i da probleme otklanjamo na vreme.
Dalje, član 21. i 22. Predloga zakona obavezuje organ uprave da dostavi obaveštenje podnosiocu zahteva za legalizaciju, a podnosilac zahteva za legalizaciju dužan je da u roku od šest meseci dopuni svoj zahtev onim što mu nedostaje. Međutim, ako je dokumentacija kompletna, nadležni organ mu daje rok od 60 dana da uredi svoje odnose sa Fondom za građevinsko zemljište, odnosno da plati naknadu za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
Lično smatram da je rok od 60 dana dug, pa sam predložila da se amandmanom ovaj rok smanji na 30 dana. Mislim da nema potrebe dva meseca za ovako nešto. Po dostavljanju ugovora nadležni organ je dužan da u roku od 15 dana izda građevinsku dozvolu.
Što se tiče same naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, njenu visinu određuju same jedinice lokalne samouprave. Sama visina može varirati u zavisnosti od stepena komunalne opremljenosti, od urbanističke zone u kojoj se objekat nalazi, pa i od same namene objekta.
Zanimljiv je slučaj da je recimo u Beogradu 2003. godine podneto negde oko 127 hiljada zahteva za legalizaciju. Nakon pet godina obrađeno je, odnosno izdato je nešto više od 3% zahteva. Možemo da izračunamo da je u opštinske budžete lokalnih samouprava veća naknada bila iz administrativnih taksi, kada su podnosili zahteve, nego što su naplatili od naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. Da su se potrudili i naplatili novac za gradsko građevinsko zemljište, lokalne samouprave su mogle mnogo toga da investiraju, da urede komunalnu infrastrukturu, da asfaltiraju ulice, da izrede vodovodnu mrežu i kanalizaciju, i to sve iz sopstvenih sredstava, da vrate građanima ono što su uložili, a ne da podižu nepovoljne kredite i da zadužuju našu decu i naše unuke.
Ono što je novina ovog zakona jeste evidencija o predatim, odnosno izdatim rešenjima koja će biti dostupna putem interneta. Lično se nadam da će ta evidencija biti dostupna i za javnost, da neće biti potrebna šifra ili nalog.
Takođe, predložila bih da se na samom sajtu ministarstva objavi nekakva tabela gde će se mesečno voditi evidencija po gradovima u Srbiji, koliko je predato zahteva, koliko je poslato obaveštenja da se dopune predmeti, koliko je izdato građevinskih dozvola, koliko je odbijeno zahteva. Prosto, na takav način bismo mogli da pratimo sprovođenje ovog zakona.
Ovaj zakon dalje propisuje priključenje na infrastrukturu i kaže da oni objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine mogu biti privremeno priključeni na infrastrukturne objekte koji su im u tom prostoru dostupni do dobijanja konačnog rešenja. Međutim, ukoliko njihov zahtev iz bilo kog razloga bude odbijen, građevinska inspekcija će dostaviti javnom komunalnom preduzeću akt da to preduzeće hitno isključi taj objekat sa svoje mreže.
Zakon predviđa, takođe, veoma visoke kazne ukoliko to javno komunalno preduzeće ne postupi prema tome šta mu je naložila građevinska inspekcija.
Sama kazna iznosi od milion i po do tri miliona dinara, a za odgovorno lice u toj firmi predviđena je kazna od 100 do 200 hiljada dinara.
Što se tiče kazni koje propisuje član 36, a mogla bih da kažem da se odnosi na jednu stvar koja je česta, nažalost, u našoj državi, a to je ćutanje uprave. Član 36. kaže da će se novčanom kaznom od 25 do 50 hiljada dinara ili kaznom zatvora od 30 dana za prekršaj kazniti lice u organu ukoliko u zakonski propisanom roku ne izda odgovarajuće rešenje.
Sad pravim poređenje. Ukoliko građani koji su podneli zahtev za legalizaciju u zakonski propisanom roku ne dopune svoj zahtev, zahtev će im biti odbijen, a kasnije i srušen objekat. Međutim, ukoliko oni koji rade na sprovođenju ovog zakona u organu uprave, oni će biti kažnjeni simboličnom kaznom od 25.000 dinara. Kažem simboličnom kaznom ne zato što smatram da je 25.000 dinara malo, nego smatram da su upravo ti ljudi koji sede u organima uprave i rade na mestima izdavanja građevinskih dozvola, upravo oni koji su ovaj zakon i kočili.
Iz ličnog primera mogu navesti da za 10 godina, od kada je prvi zakon o legalizaciji, odnosno zakon koji reguliše ovu oblast na snazi, nisam čula nijedan jedini slučaj da je neko od građana otišao u organ uprave i da je tamo dobio sve informacije šta mu je potrebno za legalizaciju, odnosno novu gradnju svog objekta, da je on otišao i pribavio sve moguće papire, da je platio i sklopio ugovor sa Direkcijom za građevinsko zemljište, platio naknadu i oni mu odmah izdali rešenje. Verujte mi, ni jedan jedini ovakav slučaj nisam čula.
Nasuprot ovome svaki dan čujemo primere da građani više ni sami ne znaju šta im organi u upravi traže. Neretko se dešava to da za jednu istu stvar na dva različita mesta od dva različita zaposlena u upravi dobijaju različite odgovore. Znači, svako od tih radnika, načelnika, ili kako bih već njih sve tamo nazvala, daju sebi za pravo da zakon tumače na svoj način. Zato smatram, to je upravo ono što ste i vi govorili, da nam ništa i ne funkcioniše i zato nam ništa nije ni legalizovano. Prosto, mogu odgovorno da garantujem, ukoliko ti ljudi u opštinskim upravama ostanu na svojim mestima, plašim se da posao neće biti nikada ni urađen.
Zato vas molim, ministre, da upotrebite sve svoje ingerencije i da prosto promenite te ljude, da ih pošaljete da rade nešto drugo, neka rade nešto gde neće praviti štetu. Možda ne bi bilo loše ni da proverite imovinske karte tih ljudi koji su već deceniju na tim mestima. Proverite da li je moguće da su oni od svoje plate mogli da imaju to što imaju. Ne bi bilo loše, recimo, da se oforme timovi koji će se baviti korupcijom i u ovom poslu, jer smatram da je mnogo ima i da to svakako treba da se proveri. Takođe nešto što bi bilo dobro i za sprovođenje ovog zakona, to je uvođenje kol-centra na koji bi građani prijavljivali ne samo korupciju, nego i mnoge stvari koje im ne bi bile jasne u toku sprovođenja samog zakona.
Što se tiče vaše ingerencije, znam da nije velika što se tiče naloga ka organima lokalne samouprave, ali prosto im možete poslati nekakvu preporuku da zaposle neke nove ljude, da zaposle neke ljude koji će svoj posao raditi bez korupcije, bez ličnog interesa, jer ovde imamo pre svega javni interes, a to je da se uredi Srbija. Građani Srbije ne žele da žive u državi gde vlada korupcija i urbanistički haos. Građani Srbije žele da legalizuju svoje objekte. Hajdemo da im sprovođenjem ovog zakona to i omogućimo. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Velimir Ilić. Izvolite.

Želim da se zahvalim narodnoj poslanici na jednoj korektnoj diskusiji. Evo, ja dođem ovde ispred vas da mi vi očitate lekciju, a nisam ni kriv ni dužan. Znate li ko legalizuje? Lokalne uprave. Vi znate da to urbanizmi rade. Vi znate da se po koalicionim sporazumima na lokalu postavljaju ljudi koji vode urbanizam. Šta ćete sada vi?
Ja dođem u grad i kažem – vi ne radite ništa urbanizmu, a tamo oni u koaliciji kažu da je to koalicioni dogovor, pada im koalicija, da se ništa ne dira, tako je dogovoreno, itd. Tako to funkcioniše 20 i više godina. A ja dođem ovde i vi me izgrdite, kao ministra. Zašto? Nijednu jedinu dozvolu niko više, za ono za šta sam nadležan kao ministar, za velike infrastrukturne objekte, za auto-puteve, velike hale, fabrike, za trafo stanice, za razne prenosne sisteme itd, niko nije od 30 dana više čekao, ni od domaćih ni od stranih investitora. Niko nije imao problema. Ja bih voleo da mi se neko javi ko je čekao više od 30 dana kod mene građevinsku dozvolu. Sve je bilo na vreme. Ali, zato u nekom dole mestu, neće ljudi da legalizuju da ih obesite. Ja ih pitam zašto? Mi smo sad napravili timove i ekipe koji će ići po gradovima, prvo ih edukovati a onda ih smenjivati.
Ja sam tražio od svih koalicionih partnera da donesemo odluku da smenimo sve one koji ne funkcionišu. Ima opština gde nije legalizovano ništa poslednjih pet godina. Niti imaju nameru, niti se time bave. Uopšte ih to ne interesuje. Sve stoji u fijoci. Onaj jadan narod dole čeka, dolazi, moli, preklinje. Možete da donesete koji god hoćete zakon, oni šlajfuju u mestu.
Zato vas molim – pomozite. Vi ste narodni poslanici. Hajde zajedno da napravimo jednu akciju kroz Srbiju, da se ovo sve upiše. Sramota je više da se brukamo. Sramota je da više o tome pričamo. Verujte, ko god je od vas došao kod mene da traži dozvolu, za bilo šta što je u nadležnosti ministarstva, dobio je. Nekad i za dva, tri dana, a u najgorem slučaju do 30 dana, i to za najveće fabrike. Ja sam ovde govorio o fabrikama od 300 miliona evra – za mesec dana je završena papirologija. Ali, ne mogu da učinim ništa kad tamo neki na lokalu neće da uzme predmet da reši. Neće ni da ga odbije, da bar znamo da je odbijen predmet i zašto je odbijen.
Što se tiče upotrebnih dozvola, kada dobije građevinsku dozvolu, završi objekat, niko i ne traži upotrebnu dozvolu. Neću sada da nabrajam ovde, mostovi. Pa, najnoviji most ovde nema upotrebnu dozvolu od decembra meseca. Niko je nije ni tražio. Niko me nije ni pitao da mu dam. Ne traže. Nisu podneli ni zahtev.
(Aleksandar Senić, s mesta: Dana, 25. novembra prošle godine podnet je zahtev.)
Nisam ja dobio još. Nije završeno nešto što treba i Komisija neće da pusti.
Evo, most na Tisi otvoren je pre tri ili četiri godine. Nema papirologije. Niko i ne traži. Ljudi misle da smo napravili, pustili smo u saobraćaj, kakva upotrebna dozvola, šta će nam.
Molim vas, pomozite da ovo zajedno rešimo. Ovo je naša bruka. Ovaj zakon o legalizaciji smo doneli da se ne brukamo kod stranaca koji su došli i kupili firme. Oni nam kažu – dajte nam neki zakon da legalizujemo i naplatite koliko god hoćete, samo da legalizujemo. Kažu – ljudi, dajte nam taj papir, ne možemo u našim bankama da dobijemo pare. Zato molim sve da pomognete u ovom poslu. Odazovite se, da šaljemo inspekcije, da ubrzamo taj proces. Mnogo zavisi od tih lokalnih činovnika koji ceo život su proveli u lokalu radeći.
Zahvaljujem vam se na saradnji današnjoj. Imamo veliki problem. Svi ste vi bili korektni. Imali ste neke svoje primedbe i one su opravdane, ali krivci su neki tamo koje moramo menjati kad-tad. Možemo da menjamo zakone, ali ako njih ne promenimo, ne vredi ništa. Hvala vam puno.

Hvala.
Ovde prekidamo sa radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 sati. Hvala vam.