Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Ponavljaću sve dok neko ne shvati pitanje. Zakon o izmeni zakona o javnoj svojini, da li je on ispoštovan za partijske kadrove DS i Dragana Đilasa u gradu Beogradu? Da li je ovaj zakon konzumirao Cvijo Babić, direktor „Beogradskog vodovoda i kanalizacije“?  Da li je ovaj zakon ispoštovao Ćeran nekada u „Kolubari“, sada u GSP? Da li su ovaj zakon ispoštovali ljudi koje ste vi bez konkursa direktnom partijskom linijom postavili u gradu Beogradu? Možda ne vi lično, ali Dragan Đilas sigurno da. Onda se legitimišite da možete da komentarišete bilo čije preke poglede.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Svaki vaš nastup kruni taj vaš vazdušni imaginarni rejting na kojem živite u iluziji. Radujem se svakom vašem nastupu, svakoj vašoj nervozi, svakoj vašoj vici, buci, besu i svemu ovome što izručujete na DS. U gradu Beogradu smo se držali zakona, svih odredbi i sve je urađeno po zakonu. Pitam vas isto tako, da li ste spremni sa istim žarom, vikom i pozivanjem na rejting, Zaječar i ne znam šta da pričate o tom istom Zaječaru? Da li ste spremni da pričate o tome kako je vaš gradonačelnik tj. predsednik skupštine grada odmah uplatio svojoj televiziji pare? Što tu ne vičete tako na nas? Znam da vam je sada teško, nemate maramicu pa morate da vičete.
Kada spomenete Đilasa, spomenite Mirkovića, spomenite Prostrana u „Jugo importu“, spomenite pola Batajnice i Zemuna koje ste prebacili u „Jugo import“, SDPR, spomenite ko je primljen od njih na konkurs i kojim kolima dolaze na posao. Spomenite da sin direktora „Železnica“ radi tamo od nedavno, ide džipom železnice na posao. Što to ne spomenete? Što ne spomene niz drugih preduzeća. Gde ste ušli trava ne raste. Rastu samo naprednjaci. Para nema. Javnih nabavki nema. Posla nema. Virmana nema. Putnih naloga ima. Što to ne kažete? Šta mislite da ćete nama ovde da pričate o stvarima koje čitate u vašim tabloidima da mi ćutimo? Misliste da se mi vas plašimo, da citiram gospodina Vučića? Ne plašimo vas se.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, replika.

Poneću maramicu sutra, a možda mi kolege daju paket papirnih maramica da vam poklonim, jer treba da se obrišu suze za prošlim vremenima, baš tih virmana, trošenja sredstava, bahatisanja godinama unazad. Mislite sada to što ste sve izrekli, a podsetiću vas, za istom govornicom se izrekli da nije podignuta ni jedna optužnica, da nije potvrđena ni jedna optužnica, a onda kada je došao Izveštaj Specijalnog suda za organizovani kriminal o podignutih i potvrđenih 180 optužnica, puj pik - ne važi se. Nemojte da nas podsećate na ružnu prošlost. Mi našu, sve što smo loše radili, platili smo na izborima. E, pa ne može.
Kvalifikujte se da bi o nečemu govorili. Prozivate kolege koje žive na Kosovu i Metohiji. Zašto ste vi glasali za Briselski sporazum? Zašto ste glasali, ako je to toliko strašno, ako je to toliko loše? Ali, za razliku od vas, gospodine Stefanoviću, nećemo jednu stvar pričati u Briselu, drugu u Moskvi, treću u Vašingtonu, četvrtu u Beogradu, petu držati testeru kada su se balvani obarali dole, a šesto misliti. To nikada. Ono što kažemo, toga se i držimo, i u Beogradu i na svakoj drugoj destinaciji.
Opet izbegavate pitanje – da li je gospodin Cvijo Babić upisao imovinu, odnosno po Zakonu o javnoj svojini ispoštovao sve, potpredsednik gradskog odbora DS? Da li je Ćeran, potpredsednik ili šta već, kadar DS, to uradio u GSP?. Da li su to uradili drugi? Zašto o tome ne govorite? Zašto na to pitanje ne odgovorite? Ne brinite o mojoj maramici, poneću vam je sutra.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić, povreda Poslovnika.

Član 27. Izvinite što moram da se pozivam na taj član, ali mislim da smo zaista otišli predaleko. Petnaesti put čujem, apsolutno ne znam ko je Cvijo Babić, niti me zanima dok u Beogradu ima vode. Beogradski vodovod me zanima na nivou da li ima vode. Molim vas da onemogućite ovakvu dalju raspravu.
Druga stvar, nema pravo šef poslaničke grupe SNS da bilo kom izabranom poslaniku kaže – kvalifikujte se da biste o nečemu govorili. Ovde su svi narodni poslanici izabrani i kvalifikovali su se time što su izborne liste na kojima su bili prešle izborni prag, te su time ušli u parlament i svi narodni poslanici imaju pravo da govore u ovoj skupštini u skladu sa Poslovnikom.
Molim vas da se vratimo na temu dnevnog reda. Neću ukazivati na ovo čudno obećanje gospodina Babića da će sutra poneti nešto gospodinu Stefanoviću. Mislim da sutra, nažalost, ne radi Skupština, a to je posledica loše organizacije rada i postupanja gospodina Stefanovića.

Zaista sada prekidamo repliku i molim da se vratimo na temu dnevnog reda.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, politika je bavljenje javnim poslom. Na izborima se kandidujemo da se bavimo tim javnim poslom i u tom bavljenju javnim poslom upravljamo javnom svojinom i budžetima, finansijskim sredstvima i imovinom.
Danas produžujemo rok za godinu dana da se ta svojina upiše. Ni prilikom predlaganja i odbrane ovog zakona nismo svaljivali krivicu na prethodnu vlast zašto nije iskoristila godinu dana i po zakonu koji su sami doneli upisali tu svojinu. I dan danas drže vlast po Vojvodini gotovo u 70% opština. Ne vidim da su nešto napredovali u ove zadnje dve godine. Ako se rok produžava za upis javne svojine, ako se produžava sadašnjoj vlasti, produžava se i bivšoj, odnosno vlasti na lokalima, raznim koalicijama, tako da sam na neki način iznenađen količinom žuči koja je ovde prosuta zbog brige koja je iskazana za javnu svojinu.
Javna svojina, javna imovina je stvarno bila i predmet plena i alavosti i pohlepe. Mogu da navedem primere, npr. Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije gospođe Barać, koja je govorila o arčenju te javne svojine u korist privatnih biznisa. Nije tajna da je u prošloj vlasti javna svojina korišćena za privatne biznise funkcionera koji su bili dužni da se staraju o javnoj svojini, a ne o privatnoj. Nije tajna, postoji izveštaj SBPOK 29 iz 2011. godine, koji govori o tome da su javni funkcioneri, najviši partijski funkcioneri i javni funkcioneri u našem najvećem gradu, u našem glavnom gradu, sklapali kao javni funkcioneri poslove sa svojim privatnim firmama.
O tome govori Izveštaj o javnoj svojini i Izveštaj SBPOK, da je privatna firma vodećeg čoveka u našem glavnom gradu i lidere jedne stranke, da je kao funkcioner sklapao poslove sa javnim ustanovama i javnim preduzećima, pa recimo, štampani materijali za Gradsku skupštinu od strane njegove privatne firme „Big print“, pa je štampan materijal Biblioteku grada Beograda, pa je štampan za Kulturni centar Beograd, pa je štampan za Dom omladine, pa za većinu pozorišta, za Turističku organizaciju. To je izveštaj SBPOK koji kaže da je partijski lider jedne moćne partije koja trenutno nije u državi na vlasti, ali je na vlasti u mnogim lokalnim samoupravama i još uvek je na vlasti u Beogradu, ne da nije upisala javnu svojinu, nego je baš ta javna svojina bila predmet plena, pohlepnosti, alavosti, kako se to ovde reklo.
Hoću da podržim takvu vrstu nastupa, tim pre što u tom izveštaju piše da je, sem ovog što sam nabrojao, sklapao poslove i sa državnim javnim preduzećima, navešću samo „Telekom“ i da je kao javni funkcioner u privatnim poslovima, ne upisujući javnu svojinu i ne razlikujući je, presipajući je najverovatnije u privatnu, prihodovao od 2005. godine samo na dve firme do 2012. godine ukupno jednu milijardu i 87 miliona dolara, što je prevedeno na dinare preko 120 milijardi dinara.
Mislim da kad su nas građani birali da se bavimo javnim poslom, da smo za to dobili platu, da smo trebali da čuvamo javnu svojinu, a ne da od nje presipanje pravimo svoje privatne biznise.
Samo u jednoj godini prihod, samo na dve firme od 15, iz javne svojine u privatnu je bio 12.955.974.000 dinara, što je 154.237.000 dolara. I danas njegovi saborci pričaju o nekom plenu, alavosti, pohlepe nove vlasti po pitanju javne svojine. Stvarno ne znam šta bi mi trebalo da kažemo o rasulu, haosu, beznađu i državi bez šansi, koju smo zatekli bez ikakvih šansi za naše građane. Bil Gejts jeste bio bogataš, napravio je međunarodne poslove, milijarde i onda je rešio da to podeli sa siromašnima.
Kod nas jeste bilo obrnuto. Kod nas su na javnom poslu pravili milijarde otimajući od siromašnih i ne pada im na pamet da makar jedan deo javne svojine koja se prelila u privatne džepove preko javnih funkcija, koje su koristili za privatne biznise, vrate siromašnim građanima odakle su taj novac uzeli, ostavljajući hiljade i hiljade ljudi bez posla zahvaljujući alavosti, gramzivosti i pohlepi.
Na kraju da zaključim, veoma sam uvređen zbog moje rodbine i prijatelja koji su bili na Košarama. Ovde o Košarama priča čovek kome 1999. godine nisu smeli da daju pušku jer nisu znali na koju će stranu pucati. Sada vidim koja je razlika između Košara i kokošara. Hvala.