Mogu samo da ponovim da svi narodni poslanici snose odgovornost za ono što izgovore. Molim vas da u svojim izlaganjima vodite računa o dostojanstvu Narodne skupštine.
Gospodin Stefanović, povreda Poslovnika.

Član 108. Povredili ste Poslovnik jer ste dozvolili bez opomene, nije stvar da li neko ima pravo da iznese svoje mišljenje, apsolutno da ima, ali se radi o tome da je pređena granica u svakom smislu, a vi niste reagovali. Nije dovoljno da sačekamo da gospodin završi pa da pređemo dalje već mi se čini da predsedavajući mora da reaguje i izrekne opomenu za najmonstruozniju optužbu da ljudi koji sede naspram njih su podržavali NATO bombardovanje Srbije.
(Marko Atlagić, s mesta: Nije vama rekla.)
Jeste. Pogledajte, molim vas, zapisnik i videćete da se vrlo jasna, direktna referenca odnosila na nas da smo mi podržavali NATO bombardovanje. Naravno, znate da to ima i dozu lične uvrede, pošto su mnogi od nas bili u uniformi i branili svoju zemlju. Nemojte, molim vas kao predsedavajućeg, da dozvolite da se takvi ljudi u ovoj Skupštini igraju vrlo opasnim stvarima. Sutra će ponovo da vrate u ovu zemlju takav način razmišljanja, pisanja i govora, pa ćemo onda na ulici da se prebrojavamo ko je pravi Srbin, ko nije, ko je izdajnik, ko nije. To je u svrhu zaštite svih narodnih poslanika koji ovde sede.
Molim vas, još jednom apelujem na vas, stvar je u tome što morate opomenuti poslanike. Danas su neke kolege za mnogo manje dobile opomenu. Mislim da je to pravično i u redu da izreknete opomenu. Hvala.

Moram priznati da moram da pogledam stenografske beleške. Ja to tako nisam razumela.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Cvijan, povreda Poslovnika.

Uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, povređeni su članovi 104. i 107. Mislim da je nedopustivo da dozvoljavate da se sada tumači, i to nekom slobodnom metodom, koju smo možda učili u trećem razredu gimnazije, ne mogu da se setim kako se zove ta metoda, šta je neko rekao. Pažljivo sam slušao govornika na koga je šef ove poslaničke grupe ukazao. Nisam tako doživeo njegov govor. Sada smo, odnosno vi ste mu dali dva minuta da može na tu temu da priča. Da li bih sada ja trebao u ime poslaničke grupe SNS da otvaram jučerašnje zapisnike i snimke, pa da vidim i da tumačim zašto je neko od poslanika neke druge stranke pokazao srednji prst i da li je to pokazao koleginici. To svakako ne bi bilo korektno, ali nemojte dozvoljavati to drugima.

Svi narodni poslanici, ukoliko se jave po povredi Poslovnika, imaju dva minuta da obrazlože tu povredu. Na predsedavajućem je da da obrazloženje.
Da li još neko želi po povredi Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Želim samo da nastavim u pravcu u kojem je gospodin Cvijan govorio. Povređen je član 107. Jednostavno, uz svo uvažavanje svih argumenata, i sa jedne i sa druge strane, uz svo uvažavanje onih koji su nosili jednu vrstu bedževa i drugu vrstu bedževa, koji su nosili u istoriji, govorim u bliskoj istoriji, mislim da danas nije ni vreme ni mesto da govorimo, da otvaramo ta pitanja, a naročito kada je u interesu Srbije da ovaj zakon i zakoni slični ovome pomognu da Srbija krene ka EU onako kako smo svi zajedno definisali.
Nemojte da otvaramo više teme koje ne služe na čast mnogima, prebacujući time da je neko drugi kriv. Molim vas, kao predsedavajuću, da prekinete sa time i da zaista vratite diskusiju.
Učiniću još jednu stvar koju je gospodin Cvijan uradio, mada nisam nosio ni jedne, ni druge bedževe, a bio sam u koaliciji sa SRS Beočin, sa DS u Novom Sadu …
(Predsedavajuća: Gospodine Šajn, zamolili ste me da uvedem red, stoga vas molim da završite.)
Hteo bih da svima izvinem za sve ono što se dešavalo do sada i da sa time prekinemo.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić.

Mislim da sam poslednji iz DS na ovoj listi i time bih hteo da zaključim ovu diskusiju.
Nećemo glasati za ovaj zakon iz razloga. Videli smo kroz ovu raspravu, tokom ovog dana, da ova Vlada, ne samo da nije ništa uradila u proteklih 14 meseci, da uvede red u javne svojine. Pokušali smo tokom ove rasprave da pokažemo da ovo nije samo puka tehnika, kao što je neko rekao, da nije bitno, bože moj, šest meseci gore-dole. Ovde se radi o sektoru gde radi nekoliko stotina hiljada ljudi i radi se o veoma značajnim resursima naše zemlje, koji nisu optimalno upotrebljeni danas.
Iza svega ovoga je jedna bitna politika decentralizacije. Verujem da smo ovde jasno pokazali, ne samo da Vlada ne može da se krije iza bilo koga, nego iza sopstvenog nerada. Ovde nije bilo potrebe za nekom velikom ideologijom, nekih kvantum skokova. Ovo je zakon koji treba primeniti. Zakon treba primeniti tako što svako javno preduzeće, svako javno komunalno preduzeće mora u mesecima koji dolaze, ako imate većinu za ovo, a ona će biti bez nas, u sledećih 12 meseci, da radite, da prvo odredite ko je u Vladi zapravo odgovoran, jer umesto ministra finansija, kojeg smo danas očekivali, došao je ministar za regionalni razvoj. To nije direktno njegova ingerencija, mada indirektno prati i pitanje javnih komunalnih preduzeća. Vidimo da se time u Vladi pre svega bavi ministar privrede, da govori o nekim konceptima koji nemaju zakonsko utemeljenje, poput ličnih karti javnih preduzeća.
Mislim da sve to treba da se vrati u jedan normalan zakonski okvir i da Vlada formira jednu, recimo, međuresornu grupu, ako jedan ministar ne može sam da radi to i da već krajem godine vidimo dokle ste stigli, ne da bismo kritikovali, jer teško je da bude lošije od trenutne situacije gde i ministar ovde prisutan nije bio u stanju da nam da jedno ime jedne firme koja je do kraja završila ovaj posao. Bitno je da se to uradi što je moguće pre i što je moguće bolje.
Da podsetim, ova odredba treba da obezbedi da se osnivač svakog javnog preduzeća na nacionalnom nivou i javnog komunalnog preduzeća na nivou opština i gradova izjasni i kaže – ovo je imovina, pokretna, nepokretna, pa čak i imovina koja danas postoji u nematerijalnom smislu, to su patenti, koja meni pripada, tj. danas sam korisnik, ali po zakonu mislimo da je uputno da budem upisan kao vlasnik. Taj dijalog nije samo pitanje jedne ili druge partije, taj dijalog interesuje sve građane Republike Srbije, jer poslednjih 60 godina od kada je Srbija unutar Jugoslavije izašla iz Drugog svetskog rata imali smo postepenu kumulaciju imovine i proširenje predmeta delovanja javnih preduzeća. To je tako. Birokratije svuda, pa i kod nas, imaju tendenciju da rastu, a nismo imali mehanizam da obezbedimo da taj proces bude uređen i da se nađe optimalna mera bilo čega.
Zašto? Zato što je za vreme socijalizma sve bilo društveno, a potom, tokom vladavine SPS i radikala, u drugom delu njihove vladavine, zato što su lokalne samouprave imale drugačije političke boje, došlo se do ekstremne centralizacije imovine, ekstremne centralizacije finansija. Evo nas, deset godina nam je trebalo, i evo 2011. godine se došlo do dva ključna zakona – Zakona o javnoj svojini koji na jasan način vraća zakonito utemeljeno na nivou pokrajine. Danas je bilo priče o tome i videli smo da se ne slažu baš svi oko optimalnog obima imovine pokrajina, a na Kosovu postoji specifičnost trenutne situacije.
To je bilo izuzetno teško uraditi. Imamo zakon, sprovedimo ga, sprovedite ga. Imate podršku DS da sprovedete ovaj zakon u delo. Mislim da smo pogodili 2011. godine tu tačku ravnoteže koja može da zadovolji sve legitimne interese.
Mislim da je veoma bitno da se to uradi. To je taj politički deo priče, ali postoji i taj ekonomski, a to je da će osnivač biti u stanju ovim zakonom, a ne nekim ekstra merama ličnih karata, koje sprovodi mala grupa savetnika oko ministra privrede, koji su danas ovde, a sutra ih nema, mora da postoji utemeljenje u zakonu i da se kaže – ne, Vlada Republike Srbije ne prihvata da železnice imaju toliko zemlje, ne prihvata, to je nešto o čemu ćemo se mi informisati, ne prihvata da EPS ima ove sporedne aktivnosti i tu imovinu, to nije potrebno, onda će biti u stanju da uzme tu imovinu i da je upotrebi na optimalan način, izda, proda ili ono što će biti bolje urađeno mimo okvira tih javnih preduzeća.
Sa druge strane, javna preduzeća, javna komunalna preduzeća, neće više biti u poziciji da za sve kredite traže podršku njihovog osnivača.
U ovom momentu izuzetno teške finansijske situacije, mogućnosti da se uđe u pregovore sa poveriocima i da se kaže – jeste, u prethodnom zakonskom okviru ova javna preduzeća nisu mogla da vam ponude kao kolateral hipoteku sopstvenu imovinu, danas mogu. Izvolite preuzeti tu imovinu kao kolateral, a skinite i skinućemo obavezu budžeta grada, budžeta opštine, budžeta Republike Srbije.
Evo jednog načina, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, jedne ideje koju dajemo ovoj većini, pošto ih nema mnogo, kako da smanji za nekoliko stotina miliona evra suverene garancije Republike Srbije i da ne povećavajući okvir zaduženja možda smanji nivo zaduženja ili upotrebi tako osvojeni novi okvir, da pokrene neke projekte koji mogu da pokrenu ekonomski rast, bilo da je poljoprivreda ili infrastruktura.
Zaključiću sa jednom opaskom, a ta opaska nije politički natopljena. Mislim da smo dokazali ovde da ova Vlada ne zna da upravlja sistemom. Mislim da smo danas to dokazali. Ali, ono što je veoma interesantno, to je da danas nismo čuli plan kako će to uraditi, nismo videli kog kvartala će koje preduzeće ići, kojim ćete mehanizmima obezbediti. Evo sad opaske koja bi možda mogla da se primeni na jednu drugu vladu. Ovaj član, koji se sada menja ovim zakonom, je član 82. Kada smo pravili ovaj zakon, hteli smo da imamo veoma snažni podsticaj za javna i javna komunalna preduzeća, da se izjasne i da kažu tokom perioda od dve godine – koja imovina im je potrebna za njihovu funkciju. Nije tačno da nema kaznene odredbe. Ona postoji i vi zapravo pomerate danas rok, nudite da se pomeri rok, baš zbog toga da se taj „kazneni mehanizam“ ne upotrebi, a to je da po službenoj dužnosti se upiše ta imovina kao imovina države, ne da ode u tuđe ruke, nego da se kaže javnim preduzećima i javnim komunalnim preduzećima – ako niste uradili vaš posao, ako niste ušli u dijalog sa osnivačem, molim lepo. To znači da vama ta imovina ne treba.
Šta konstatujemo? Konstatujemo da javni sektor na republičkom, na pokrajinskom, na gradskom, na opštinskom nivou, misli da ova odredba nema kredibiliteta. Nisu se previše uzbudili zbog toga što su mogli za dva dana da ostanu bez ijednog elementa iz jedne imovine koja treba da im obezbedi da rade njihov posao. Toliko o ovom dijalogu, između onih koji vrše vlast u datom momentu i onih koji su u javnom sektoru, gde očigledno neko misli da se nalazi u preimućstvu. Zbog toga, čini mi se, to je moja poslednja sugestija u interesu svih nas ovde u Skupštini i šire u našoj državi, da treba da se dobro promisli kako će se ova odredba sprovesti, ali njena lekcija jeste da javni sektor Srbije ne veruje da je država jača od njega.
Zbog toga mislim da bi, uz ovo što vidimo, od nesprovedenih elemenata u Zakonu o javnim preduzećima, jer se i dalje ta departizacija ne sprovodi, mislim da ćemo morati ponovo, ukoliko stvarno želimo da reformišemo ovaj sektor, da se vratimo na to pitanje i da vidimo, uz sve ovo što sada imamo, koje možda dodatne mehanizme, demokratske, moramo da upotrebimo, da javni sektor ne vidi sebe kao državu u državi, da se ne osete otuđenim, da ne misle da oni, zbog toga što su im povereni neki resursi za upravljanje u ime svih nas, da je to jednostavno njihova dedovina, njihov profit i njihova mogućnost. Čini mi se da to prevazilazi bilo koju vladu i bilo koju većinu u datom momentu i mislim da ovo što danas doživljavamo, ponavljam, zbog manjka rada i revnosti ove vlade, je ipak neka dublja priča i pokazuje da ćemo javnim sektorom morati i te kako da se pozabavimo i u godinama koje dolaze. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala.
Reč ima ministar Mirović.

Gospodine Đeliću, Vlada zna da upravlja ovom oblašću, kao što zna da upravlja i da uvodi red i u svim drugim oblastima u Republici Srbiji i to je pokazala na bezbroj primera još od vremena konstituisanja Vlade, nakon izbora u maju 2012. godine.
Ne samo to i ne samo u direktnoj, već i u indirektnoj vezi sa predlogom izmena ovog zakona, Vlada će preduzimati sve mere da restrukturira javna preduzeća, posebno u delu ogromnog nasleđenog duga. Sami ste izneli procenu da se radi o dugu od 6,3 milijarde dolara ili evra u velikim javnim sistemima. To je takođe predmet analize aktuelne Vlade Republike Srbije i u delu posebne analize zasebnog duga za svako preduzeće, vodiće se posebna politika restrukturiranja tog duga. Prvi rezultati već su vidljivi kroz primer javnog preduzeća JAT, koje je kroz poseban model formiranja zajedničkog preduzeća, uz restrukturiranje starog duga koji je nasleđen iz vašeg vremena, uspela da nađe strateškog partnera.
Haos je zatečen i u drugim oblastima, u oblasti privatizacije koja je indirektno dovela do problema u svojinskim odnosima, o tome danas nije bilo reči, a veoma je značajna tema. Takođe, kroz zakon koji je pre nekoliko dana bio na dnevnom redu Skupštine Republike Srbije, tiče se na stotine nelegalnih objekata nasleđenih, posebno u periodu nakon 2000. godine. Ova vlada i tu preduzima mere kroz Zakon o legalizaciji i to je tema u indirektnoj vezi sa Zakonom o javnoj svojini kroz podudarne mere oba zakona. Takođe, Vlada će preduzimati mere na izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, takođe sa indirektnom vezom sa Zakonom o javnoj svojini, jer svuda težimo da napravimo ono o čemu ste govorili, ali u vreme vašeg mandata niste uspeli da sprovedete, a to je da se, u suštini, očiste bilansi, pa i bilansi imovine kroz jasno razgraničenje javnog od javne svojine, od one svojine koja pripada javnim preduzećima i njima zavisnim društvima.
Još jednim želim da pozovem sve narodne poslanike da u Danu za glasanje, nakon rasprave o amandmanima, podrže ovaj predlog zakona. Hvala vam.