Poštovani poslanici, uvaženo predsedništvo, evo nekoliko reči ako ja mogu da pomognem. Samo pre toga, meni je žao što redovnom profesoru Medicinskog fakulteta u Beogradu, mislim ne namerno, ne shvatam kao zlonamerno, inputira nešto što ne stoji. Ako hoćemo da iznosimo svoja lična iskustva, iskustva naših porodica, iskustva ličnog okruženja onda ćemo daleko da odemo. Otići ćemo u merenju ko je više, ko je manje, za nešto ko je više stradao, ko je manje stradao. Bojim se da nam u tome neće biti dovoljno vremena do kraja života da to iznesemo.
Imam i ja ličnih razloga da budem nešto za i nešto protiv ali staviti meni etiketu da ću biti nešto što ne mogu nikako da budem, što ni po poreklu, ni po onome što nosim, što sam proživeo, što su proživeli moji staviti da to činim sada, zaista ne stoji. Izvinjavam se što moram to da iznesem da ne bi dalje širili tu diskusiju.
Mi danas diskutujemo o osnivanju jedne akademija koja nije deo univerziteta, ne pripada fakultetima nego školama strukovnih studija koji imaju potpuno druga pravila. Ovo o čemu se danas diskusije je predviđeno Predlogom zakona o izmenama zakona čija je javna diskusija trebala da se završi 16. septembra, pa na zahtev Konusa je diskusija, javna diskusija produžena do 1. oktobra. Ova škola strukovnih studija, je osnovana, informisao sam se ovih dana, oformljena u aprilu ove godine odlukom Vlade Republike Srbije i ta odluka je objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Škola je započela da radi, a zajedno sa aktuelnim problemom, prihvatajući probleme studenata, prihvatajući, razumejući napore studenata da ostvare taj minimum od 48 poena ili kredita kako to glasi originalno Bolonjskom deklaracijom, založio sam se da po hitnom postupku ide predlog izmena zakona vezan za olakšavanje studentima svih univerziteta i državnih i privatnih, tamo gde ima problem, a ima ih preko 30.000 da se po hitnom postupku reši problem i njima omogući sa 48 bodova nastavak, ne upis fakulteta, nego nastavak studiranja radi olakšavanja tog njihovog studiranja, u prvom redu zbog materijalnog položaja, a znajući da postoje i razlozi ne samo studentski, razlozi za neuspeh i sa naše strane, nas univerzitetskih nastavnika.
Obzirom da je škola počela, škola o kojoj je danas reč, započela sa radom, u ovaj predlog je uvršćen i deo koji se odnosi na rad škole, kako bi mogli po hitnom postupku da regulišemo i postupak, legalno odvijanje nastave u toj školi.
Verovatno bi da je javna diskusija o izmenama Zakona o univerzitetu, gde nisam učestvovao, trebalo je da bude završena do 16. septembra, a ja imenovan 2. oktobra ove godine u ovom visokom domu, onda su ta dva predloga spojena i uvršćena kao jedinstven predlog.
Samo da vas podsetim, mi imamo dva sistema obrazovanja kod nas, jedan koji pripada Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i drugi kome pripada Policijska akademija, pripada ova škola koja je osnovana, strukovne studije i postoji poseban univerzitet vojnih nauka čiji je rektor, na sreću, takođe lekar, profesor, ili general Jeftić. Takva nam je obrazovna visoko školska struktura. Znam da sada postoje nastojanja rektora generala Jeftića, da učinimo sve i verovatno će u skoroj budućnosti doći njihov predlog, izmene zakona da se objedine svi sistemi obrazovanja, visokog obrazovanja i ovi koji pripadaju republici, odnosno ministarstvo koje je direktno odgovorno ovom visokom domu i te tzv. strukture koje su sada pod kontrolom, da pročitam kako stoji pravilno, u zakonu koji postoji, koji važi, da upravni nadzor nad ovim visoko školskim ustanovama vrši ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, odnosno poslove odbrane.
Zaista vas molim još jednom za ono prvo što sam rekao.
