Hvala.
Gospodine Veselinoviću, daću vam pravo na repliku, ali molim sve narodne poslanike da se vratimo na temu.

Moja želja je bila da se vratimo na temu, međutim, poslanici SNS danas su bili veoma malo u temi, jer upravo oni se uvek u svojim diskusijama vraćaju u prošlost. Prosto ne mogu da verujem da ovo izgovara šef poslaničke grupe koji radi sve suprotno. Njihovi ministri, njihovi poslanici jesu, odnosno postavljaju se u ulogu i tužioca i sudija. Oni izriču presude pre suđenja. Oni najavljuju hapšenja, oni se ponašaju kao što su se ponašali njihovi prethodnici, neki su tada i učestvovali u vlasti devedesetih godina.
Imali smo jednu neveselu istoriju koja je za primer u Evropi i u celom svetu kada se pominje jedan režim koji je za sebe ostavio samo pustoš. Vi sada ste na putu da vratite taj sistem na jedna mala vrata već u zakoni koji je trebao da reguliše pitanje broja bodova sa kojima studenti nastavljaju studiranje u narednoj školskoj godini. Vi ste gospodine Babiću dali preciziranje tog zakona gde se jasno vidi da SNS stoji iza ovog zakona, da SNS stoji iza ovog kukavičijeg jajeta i vi danas uporno branite te teze, bavite se istorijom, vrlo nevešto to radite.
Mislim, svi oni koji su mogli danas da prate ovu diskusiju da su shvatili šta ste napravili, da ste podvalili studentima, njihovim roditeljima, da se upakujete u breme njihovih problema kako da iškoluju svoju decu, da upakujete vašu akademiju koja će služiti vama i vašim istomišljenicima koji će imati dve plate i uz to pratiti šta rade drugi, šta rade profesori, nastavnici, poslanici da bi svako od njih imao svog prisluškivača. Mislim da je to veoma…

Vreme gospodine Veselinoviću.
Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović, povreda Poslovnika.

Zahvaljujem.
Moram da reklamiram povredu člana 103. Poslovnika, gde sam tražio blagovremeno da ukažem na povredu Poslovnika po članu 107. u govoru jednog od prethodnih govornika, ali nisam dobio pravo na reklamaciju povrede Poslovnika.
Imam da kažem da zaista u ovom parlamentu moramo da poštujemo dostojanstvo. Prethodni govornik, tačnije ne direktno prethodni, nego pre njega, se apsolutno nije držao poštovanja dostojanstva ovog parlamenta, nego je po svom starom dobrom običaju koristio priliku da apsolutno…

Gospodine Todoroviću, to smo već čuli od gospodina Babića, to je već reklamirano. Dakle, ako imate nešto novo.

Kako da ne, moram da kažem da čovek koji priča o uvođenju administrativnih granica pojedinaca, ne može da ne pomene da je iz redova njegove stranke bilo ministara koji su bili ministri u kosovskoj vladi, a danas služe kao branioci…

Gospodine Todoroviću, ne mogu vam dozvoliti dalje da govorite.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Sada određujem redovnu pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Meni ćete računati vreme ovlašćenog predstavnika, mada kasnije imamo i neke amandmane.
Rekla bih par reči o raspravi koja se vodila u prvom delu današnje sednice iz koje se moglo, ili ljudi koji su pratili tok rasprave, ako su imali živaca da prate raspravu od 10,00 do 14,00 i da uopšte zaključe o čemu pričamo, ali nekako se stvorila atmosfera da su neke poslaničke grupe ili poslanici za formiranje ove akademije, a da su drugi poslanici protiv. Meni se ne sviđa takva podela zato što upravo razgovaramo o tome da li je neko rešenje dobro ili nije, ali nismo apriori protiv nekih stvari.
Još se nešto moglo primetiti, da je imidž naših obaveštajnih agencija, kao i drugih u svetu, još uvek prilično negativan, odnosno da građani, političari, političke stranke imaju živa sećanja na neke periode kada je ova agencija, koja se nekada drugačije zvala, vrlo često bila instrument u rukama političara. Dakle, još uvek ih prati loš imidž.
Znam da, ne samo naša agencija, imamo dve agencije, imamo ovu bezbednosno-informativnu, da kažem civilnu, i imamo vojno-obaveštajnu agenciju. Izbegava se da se one nazivaju tajnim službama zato što demokratska društva pokušavaju da izgrade mehanizme za civilnu kontrolu tih službi.
Postaviću stvari malo drugačije ovde. Čini mi se da, ljudi koji su predložili da se formira ova akademija, je njima podmetnut ovaj projekat i da oni od drveta ne vide šumu. Dakle, govorimo o ljudima koji će se školovati i koji će obavljati neke veoma osetljive i opasne poslove u budućnosti. Srbija, kao i ceo svet, se suočava sa bezbednosnim pretnjama i izazovima koje su mnogo drugačije od onih koje su postojale pre 50 godina. Imamo pretnju terorizma, trgovina narkoticima i ljudima, sajber kriminal itd. Te pretnje su veoma opasne.
Sada osnivamo akademiju, imamo amandman gde tražimo da Ministarstvo obrazovanja na neki način ima uvid u studijski program i da ima upravni nadzor itd. Ministar sada klima glavom, odnosno maše da nisu prihvatili amandman. Niste, ali to su neki naši amandmani o kojima ćemo kasnije govoriti.
Ako samo ovo prevedemo u život, odnosno u praksu, ta će akademija morati da objavi javni konkurs za prijem studenata. Vidimo da sada planiraju upis 30 studenata. Kako će oni to da urade? Da li će to u „Službenom glasniku“ ili će to da bude u okviru neke njihove oglasne table? Znate kako to fakulteti i visoke strukovne škole rade, dakle ide javni konkurs. Onda se kandidati prijavljuju, pa kandidati prolaze kroz sve te testove. Vidim da su to ambiciozni testovi od psihofizičkih sposobnosti pa do upoznavanja matematike, maternjeg jezika itd. Dakle, oni kroz to prolaze javno. Kada se čitav taj posao završi, negde će morati biti istaknuta rang lista, odnosno ko su budući studenti. Neko je ovde spomenuo da je ovo tajna škola. Nije, ovo će biti javna škola. Da ne spominjem da će roditelji verovatno kada im dete završi taj fakultet organizovati i slavlje, da proslave i da kažu – moj sin je završio taj fakultet.
Sada ja vas pitam – kakva je to služba koja će morati svoje ljude da šalje na veoma opasne i osetljive zadatke, koja će javno ta imena da provlači? Dakle, meni se čini da ljudi koji su ovo predložili nisu dovoljno razmišljali.
Ovo o čemu mi govorimo je u stvari ugrožavanje nacionalne bezbednosti. Da li će ti ljudi uopšte moći da rade te neke jako osetljive poslove kada prođu kroz čitav ovaj ciklus javnog oglašavanja?
O sledećim amandmanima ćemo govoriti kada dođu na red.

Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić, replika na ministrovo izlaganje.