Poštovana predsedavajuća, naravno da ću glasati protiv ovog amandmana i obrazložiću zbog čega.
Vama je poznato, ja sam i u ovoj narodnoj skupštini bio zagovornik, i danas sam, velikog broja rokova našim studentima, ali nisam za to da to određuju naučno nastavna veća ili naučna veća fakulteta sa svojim statutima, jer bi dobili haos u visokom obrazovanju, svako bi prilagođavao svojim uslovima, pogotovo kada se radi o privatnim fakultetima. Tu već sad imamo po deset, mi znamo koji je proces, neki imaju i po deset rokova. Ja se zalažem, u celini, da im damo, ali da to zakonodavac odredi – što više rokova. Zašto? Zato što Bolonja podrazumeva stručno, pedagoško i naučno usavršavanje nastavnika. Ukoliko je nastavni, profesor stručno pedagoški osposobljen, onda će i kvalitet obrazovanja biti jači.
Moram vam napomenuti ovde da ne postoji visokoškolska pedagogija u praksi. Ona kao teorija postoji. U praksi mi imamo preko 80% univerzitetskih profesora koji nikada nisu slušali ni jedan predmet iz pedagogije. Zamislite ocenjivanje tih kolega. Zato imamo bauk profesore. Samo jedan primer da navedem. Na jednom beogradskom fakultetu, 400 stalnih studenata zbog jednog profesora. To je ono o čemu moramo voditi računa. Na drugom imamo 1.000, „čuvenom“, zbog jednog čoveka. To su strašne stvari, gde su pojedini profesori gospodari „života i smrti“, da tako kažemo, studenata, a da ne govorim o rukovodiocima, dekanima fakulteta.
Postoji jedan dekan jednog fakulteta koji je dekan u ovoj Republici i stalno radno mesto ima u drugoj državi, druga penzija. Takvih, gospodine ministre, imamo jako mnogo i na fakultetima i na institutima i upravo ćemo tu dobiti uštede. Prekinimo to. Znam da je zakonodavac rekao da možemo samo jedno radno mesto imao u trećinski odnos na drugo, ali imamo profesora na tri, četiri, pet, šest, sedam i deset radnih mesta. Otvorimo proces mlađim generacijama, asistentima. Zato se otvaraju novi kolegiji, izmišljaju pa kažu – kolega, dođite kod mene, izvršite predavanje itd. „Namiče se“, jedni drugima nastavne predmete, a ima kolega koji na deset, petnaest fakulteta izvode nastavu. Naravno da inspekcija nije delovala tu. Kao što imamo stotinu područnih odeljenja fakulteta mimo zakona i to nas gospodin načelnik Ministarstva informiše preko štampe, a on treba to da zabrani.
Dakle, problem je uvek u nama, ne u studentima, u državnim institucijama, u politici, u profesorima, njihovoj osposobljenosti. Mi imamo krasne studente, verujte, ja čitav život radim sa tom decom, ne sve, ali u većini slučajeva.
Uslovi su vrlo bitni. Kada je Bolonja u pitanju, govorimo o bodovima, nemamo mi evropske uslove, ali imamo evropske bodove i tu smo u raskoraku. Ja sam za to da mi to uskladimo itd.
Zalažem se da ovu problematiku, o kojoj sad ja govorim, da to radi Ministarstvo sa svojim savetnicima i stručne osobe, a mi ovde samo zakonodavnu stvar da vodimo. Moram ovde da ispravim, gospoda iz DS su danas dve neistine izneli. Nije tačno, gospodo, da su jučerašnjim merama zakinuti profesori osnovnih i srednjih škola. Onda izvinite, ne poznajete kolika im je plata, ona je mizerna, ispod 60.000. Da li su obuhvaćeni profesori univerziteta, instituta? Dabome da jesu, ali nisu ni tu svi. Zavisi od zvanja.
Molim vas, nemojmo plašiti populaciju u kojoj ja radim. Logički je da profesori univerziteta „biće zakinuti“, ali profesori osnovnih i srednjih škola ne, njihova je plata 45.000 do 50.000. Nemojmo neistine pričati, nemojmo plašiti te profesore. Oni to vrlo dobro znaju, pa se smeju na naše izjave itd. Moramo tačne podatke iznositi, ovo je zakonodavno telo. Ja se uvek zalažem da argumentima ovde „ratujemo“, a ne pričama – rekla, kazala sa ulice. Zaista, moramo argumentima.
Izvinjavam se i zaista podržavam ovaj zakon. Mislim da treba studentima izaći u susret. Studenti nisu problemi. Najveći problemi su profesori. Ponoviću, 400 na jednom fakultetu u Beogradu, 1.000 na drugom, na mom fakultetu ima i 80 studenata kod jednog profesora po starom programu. Veliki je problem „stari program“. Imamo jako veliki broj studenata, a godina izlazi, 2014. godina dolazi, moramo razmišljati unapred. Službe Ministarstva moraju da razmišljaju – šta sa armijom tih studenata dogodine. To su naša deca. Nisu ona kriva zato što mi donesemo zakone, počesto ne vodeći računa o njima. Hvala.

Hvala.
Narodna poslanica Donka Banović.

Ja u odbranu amandmana.
Gospodin Atlagić je rekao da nipošto neće podržati predloženi amandman iz DSS. Samo ću ponoviti šta mi predlažemo, kada je u pitanju broj ispitnih rokova, da ih bude najmanje četiri, a najviše šest i da to fakulteti odluče koliko će biti, upravo u prilog tome da su fakulteti različiti i da mora da postoji neka vrsta fleksibilnosti.
Gospodin Atlagić je rekao da ni u kom slučaju neće podržati ovaj amandman, iako u Predlogu zakona stoji da predlažete da u ovoj školskoj godini bude šest ispitnih rokova. Da li to znači da će glasati za ovaj predlog zakona?
Zatim je rekao da na nekim fakultetima ima čak i deset ispitnih rokova i da on apsolutno podržava bolju saradnju između studenta i profesora. Da li to znači da se profesor Atlagić zalaže da maksimum bude deset ispitnih rokova? Možda bi bilo zanimljivo da je podneo amandman, da poveća ovaj predloženi broj. Hvala.

Hvala.
Marko Atlagić, replika.

Mislim da mi koleginica stavlja u usta ono što nisam rekao. Ja sam za tačno određeni broj, a ne između, i za najveći broj. Ako se sećate izmena zakona prošle godine, zalagao sam se za najveći broj ispitnih rokova.
Čim vi ostavite - od do, tu strašan haos nastaje. To znaju kolege koji rade na fakultetu. Dakle, zalažemo se za taj deo. Ako mene lično pitate, kao i prošle godine što sam rekao, za maksimum, profesori su dužni biti na fakultetu, a učenik može polagati kako hoće. Ne znam zašto im to ograničavamo uopšte.
Gospodine ministre, predstavnik Nacionalnog saveta na zadnjem odboru kaže – nek se spremaju. Čekajte, Nacionalni savet je strategiju uradio. Student se sprema u toku školske godine prisustvom nastave, pisanjem seminarskih radova i aktivnim učešćem u izvođenju nastave. Mi imamo veliki problem sa Nacionalnim savetom. To moram da kažem ovde. Na prvoj sednici odbora sam tražio, ima godinu dana, plate pojedinačno članova Nacionalnog saveta, a do danas nisam dobio. To moram na ovoj skupštini da kažem. To i danas zahtevam da vidim.
O strategiji neću govoriti jer sam o njoj rekao jako mnogo i na pripremnom delu i u ovoj skupštini. Ona se ne zove strategija vaspitanja i obrazovanja, dobro je kolega primetio, nego obrazovanja. Prekjuče smo imali raspravu, na jednoj televiziji vrti se svaki dan nasilje iz škola, verovali ili ne, 40 učesnika je bilo, a ni jednom rečju nisu pomenuli vaspitanje. Posledicama se bavimo, a ne uzrocima. Zašto? To je duga priča, mogli bi seminar o tome organizovati.
Ja se zalažem da vratimo vaspitanje, kao kolega što kaže, i u školu i obdanište i u nastavne programe, pa nećemo imati nasilje u porodici, nego govorite o humanim odnosima među polovima, o humanim odnosima u porodici i nećemo imati posledice. Te nastavne jedinice smo isterali, ima 10 godina. Hoćete da vam govorim iz kojeg nastavnog predmeta, od bukvara do najnovije? Ne, dabome da ne. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala.
Ja bih u odbranu onoga što sam htela da kažem. Nisam spominjala humane odnose među polovima jer nisam načisto šta gospodin misli pod tim humanim odnosima među polovima.
Ono što smo mi vrlo precizno rekli, jeste da mi smatramo da univerzitet, odnosno fakulteti posebno imaju pravo, njihova veća i studenti kao partneri tih istih veća, da kažu šta je specifičnost njihovog fakulteta. Ni manju, ni veću, nego što je specifičnost koju nudite za ovu akademiju. Šta je to što je njima potrebno? Nekom će biti dovoljno četiri, a nekom će biti dovoljno šest. Da ne govorim da ne pratite analize koje kažu da veliki broj rokova dovodi do manje efikasnosti, iako treba da očekujemo drugačije. Tako kažu analize. Ne znam da li su one nameštene ili nisu, ali takvo je stanje kako jeste.
Dalje, vrlo mi je zanimljivo da čujem kako se oni koji su glasali za ovo što danas menjamo i tada bili žestoki zagovornici toga danas bacaju pod noge studentima objašnjavajući im kako su oni sada zagovornici nečeg drugog i pominju evropske vrednosti, za koje se inače kao stranka zalažu i kojima teže, da su oni sad da mi nemamo te evropske vrednosti. Ne, mi imamo te evropske vrednosti, ali mi imamo neke druge uslove koji su problematični.
Podsetiću vas da sam vrlo jasno rekla da su roditelji zakinuti. Naravno da su zakinuti ako će im sve poskupeti, ako podižete PDV. Recite, da li danas postoji dete koje nema kompjuter ili koje ne traži kompjuter? Znate li koliko će da poskupi kompjuter, gospodine Atlagiću? Nisam ja izmišljala ove činjenice, one su juče stavljene na sto. Iz tih činjenica proizilazi ovo što ja danas govorim. Ništa niti izmišljam, niti dodajem.
Pomenuli ste problem tzv, kako vi kažete, bauk profesora. Da li se zalažete da oni ne predaju na fakultetima? Da oni nisu kompetentni, kažete, pa da ne treba da predaju na fakultetima? To su pitanja na koja ovde treba da odgovaramo. Je li tako?
Šta kažete dalje? Navodite problem privatnih fakulteta koji imaju 10 rokova. Kako je moguće ako postoji zakon koji se odnosi i na njih i na državne fakultete?
Vrlo su komplikovane stvari koje vi navodite, ali nikako ne pratite ono što mi pišemo u amandmanu. Molim vas, recite šta je u našem amandmanu sporno, pa da vam to objasnimo. Pustite te široke priče za narodne mase. Glasali ste prošli put da imaju 50 poena, niste omogućili da imaju uslove da ispune 50 poena i sada prihvatite da ste krivi za to. Hvala.

Reč ima Marko Atlagić, replika. Izvolite.

Zaista nemam nameru, jer ovo je po meni stručna stvar, ali kad koleginica govori da ne zna šta su humani odnosi među polovima, neka pita pedagoga u osnovnoj školi, pa će reći nastavnu jedinicu koja se obrađuje, pa nećemo imati onda nasilje nad ženama u porodici ako ovakve teme budemo obrađivali. Zaista je suvišno, ovo su stručne stvari, nego idemo na zakonske.
Ako o uštedama govorite, čudno niste, koleginice, spomenuli da nastavnici u osnovnoj školi imaju dva bukvara. Jedan drže kod kuće, a jedan u školi. Da li je to zakidanje od roditelja? To je sramota nas, što to postoji u ovom obrazovnom sistemu. Znate li zašto dva bukvara? Neko je postotak uzeo u džep. To sam govorio na ovoj skupštini.
Da ne idem u širinu, podržavam ovaj zakon. Protiv sam vašeg amandmana, a vi budite za, ništa nemam protiv. Mislim da je u celini ova izmena zakona genijalna stvar sada. Bolonja je fleksibilan proces. To je ono što je bitno. Valjda neću i to objašnjavati šta znači. Fleksibilan znači da možemo dogodine doći u situaciju da ćemo ponovo menjati neke stvari. To je proces koji treba da zaživi. Mi preslikavamo neke stvari od drugih itd. Kada vidimo da se ne pokaže dobro, onda odstupamo od toga. Kao normalni ljudi, valjda tako treba da radimo.
Izvinite na ovim malim upadicama. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milica Vojić Marković, replika. Izvolite.