Poštovani gospodine ministre, poštovana predsedavajuća, pre svega bih se obratio gospodinu ministru. Mi smo na pauzu imali prilike i da se upoznamo i da popričamo nešto o ovome.
Stekao sam jedan utisak da nakon onih medijskih spekulacija da ćete vi kao ministar koji stvarno ima jednu sjajnu karijeru iza sebe, koji je pristao da žrtvuje deo svog vremena, ali i energije i znanja zarad državnog interesa i to je valjda čast. To je nešto što se podrazumeva u politici. Sa druge strane, kroz medije se odmah stekao utisak da će kroz vas govoriti neki Mića Jovanović ili neko drugi.
Danas ovde pre svega vidimo da ovo nije vaš predlog i vidimo da je više nego očigledno da oni koji vole bezbednosne službe, valjda svi od malena imaju nekakve stvari za koje bi voleli da rade u životu, nekog to napusti, nekog ne, ali očigledno da prvog potpredsednika Vlade strašno interesuju službe bezbednosti i sada se regrutuje jedna nova generacija ljudi. Iako postoji fakultet, postoje ozbiljne institucije o kojima smo danas govorili, govorili smo o tome da ozbiljne zemlje regrutuju ljude za ovakve stvari nakon završetka nekih drugih fakulteta, ekonomskog, pravnog, političkih nauka ili nekih drugih. Tek onda se vidi da li neko ima afiniteta, sposobnosti i ono što je potrebno za BIA, u našem slučaju.
Vi sada dolazite u situaciju da kroz vas govori neko drugi i to je ono što je opasno. Ministar prosvete mora da bude jaka politička ličnost. Nikada sigurno od mene neće čuti da ćemo žaliti za ministrom Žarkom Obradovićem. On je bio potpredsednik jedne stranke i imao je političkog uticaja.
Molim vas, što pre zauzmite svoj stav. Napravite sebi politički prostor. Doći ćemo u situaciju da će ovo biti samo jedan test za vas, šta je to šta sve mogu da puste u Skupštinu.
Vi ste poslednji reper pre nego što dođe u Skupštinu, jer ovde imamo vladajuću koaliciju koja ne čita uopšte zakonske predloge i automatski glasi za ono što stigne iz Vlade. Vi ste ti koji morate da podignete glas i da kažete da neke stvari, zarad interesa obrazovanja ne mogu da prolaze preko vas. To je nešto što je velika opasnost.
Molim vas, što pre zauzmite svoj stav, imate razloga, imate rezultate iza sebe, ali politika je takva da troši ljudi i ne bih voleo da budete zapamćeni u ovakvom kontekstu, pre svega kao građanin Srbije, neko ko je veoma zainteresovan za budućnost u obrazovanju. Hvala.

Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatraju da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li se neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 3 amandman su zajedno podnele narodne poslanice Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Da li se neko javlja za reč?
Reč ima narodna poslanica Donka Banović.

U članu 3. se govori o broju ispitnih rokova. Dakle, ovo je već, da kažem, jedna latinoamerička serija koja se provlači svakog septembra
Ako se sećate, mi smo prošlog septembra upravo govorili o broju ispitnih rokova, pa je tadašnji ministar u tendenciji da se smanji, da se dođe do broja četiri za sve fakultete. Mi smo i prošle godine u septembru imali isti amandman, odnosno tražili smo tadašnjeg ministra da prihvati amandman gde bi broj ispitnih rokova na fakultetima bio najmanje četiri, a najviše šest.
Ja sam i u raspravi u načelu govorila o tome da nije dobro, a uostalom to uopšte nije ni u duhu ove reforme, nije ni u duhu fleksibilnosti koju visoko obrazovanje mora da pokaže, da vi sve fakultete i visoke strukovne škole posmatrate na isti način. Dakle, svi fakulteti, čak i odseci, su različiti.
Nama su se javljali profesori, dekani i studenti sa različitih fakulteta i onda se može zaključiti da na fakultetima društvenih nauka kažu da im je šest rokova previše. Kažu da imaju problem da ne mogu da organizuju nastavu ako ima šest rokova. Kažu da se to čak pretvori u sedam ili čak u osam rokova.
S druge strane, imate fakultete na kojima se izučavaju prirodne nauke, koji su se već jako dobro prilagodili upravo ovom sistemu od šest ispitnih rokova prosto zbog prirode predmeta koji predaju, pa imaju mnogo više različitih vrsti vežbi itd. i oni zaista ne gledaju na smanjivanje broja rokova kao nešto što treba zaista da se i dogodi na njihovim fakultetima.
Upravo je ovaj amandman u tom pravcu, da treba fakultetima dozvoliti da oni sami odluče da li će to kasnije biti u statutu ili nekom njihovom internom aktu gde bi se nastavno-naučno veće pojedinačno izjašnjavalo o tome da li su im potrebna četiri, pet ili šest ispitnih rokova.
Da je bivši ministar obrazovanja prošlog septembra prihvatio ovaj naš amandman, mi danas uopšte ne bismo imali ovaj problem i uopšte ne bismo morali, ako ništa, ovaj član da menjamo. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, takođe želim da podržim ovaj naš amandman zato što mislim da je vrlo smislen.
Sećam se da je prošli put kada smo govorili o izmenama i dopunama ovog zakona ovde bila vrlo žustra diskusija upravo oko ovog našeg amandmana, jer on zaista ima svoju težinu i mislim da je vrlo, vrlo, efikasan u sistemu.
Nesporno je da ćemo mi podržati studente, jer nisu oni krivi za ovo stanje u kome se trenutno nalaze, naravno, moram odmah da budem jasna, ne iz razloga što studenti prete štrajkom, nego iz sasvim drugih razloga.
Moram da kažem i da iskoristim vreme moje poslaničke grupe da apelujem i na vas i na sve moje kolege danas ovde da se otvori jedna vrlo široka debata o tome šta se dešava sa nama kao državom, sa našim visokim obrazovanjem, šta se dešava sa procesom koji želimo da uspostavimo, šta se dešava sa problemima koji nastaju, koji su to problemi, kako ćemo ih prevazići. Zašto to govorim? Pa, da li je moguće da mi godinama stojimo na 48 bodova za upis i da je famoznu granicu od 50 bodova nemoguće prevazići kao država? Nedostižna nam je. To pokazuje da mi zaista imamo određen broj problema i da očigledno stojimo u mestu. Oni su stalni očigledno i mi nikako da pređemo tu granicu i nikako da razrešimo te svoje probleme.
Mora da se kaže da zaista ima jako mnogo problema. Molili su nas mnogi ljudi da na te probleme ukažemo, jer to je jedina prilika da se ukaže na te probleme.
Generalno, mi imamo sve manje znanje na svim nivoima obrazovanja. Konstatujemo na razne načine sve manje znanje koje nose učenici, a kasnije srednjoškolci i studenti.
Recimo, analize pokazuju da broj onih koji završe fakultet, recimo, u odnosu na poslednji popis taj broj visokoobrazovanih se skoro udvostručio. S druge strane, broj doktora nauka je itekako otišao zaista u nedogled.
Mnogi su skloni da kažu, ja se još ustručavam, ali moći ću brzo to da kažem da u Srbiji nije doktorirao u poslednjih nekoliko godina samo onaj ko nije imao novca da doktorira ili nije imao ambiciju da doktorira, jer za 205 godina beogradskog univerziteta 8500 ljudi je doktoriralo, a za nekoliko godina, od kako imamo privatne fakultete, na dva privatna fakulteta u poslednjih nekoliko godina doktoriralo je 200 ljudi i da je, recimo, broj doktoranata u poslednjih pet godina sa 1000 povećan na 5500. To su dramatično povećane brojke.
S druge strane, imamo sve niži i niži kriterijum, pa čak i u Vladi traže stručnjake sa strane, jer smatraju da ovi naši očigledno nemaju znanja koja mogu da se na taj način bore sa stvarnošću i sa savremenim problemima.
Očekujem od vas da dobijem informaciju o tom PISA testiranju, jer posle 12 godina Srbija očigledno 2015. godine neće prvi put biti u situaciji da ovaj test bude primenjen na njenim petnaestogodišnjacima. To je vrlo važno testiranje, iako mi ne postižemo neke bog zna kakve rezultate, ali sećam se 2006. godine kada je rezultat koji je dobijen na PISA testiranju zaista šokirao javnost kada smo dobili podatak da je polovina naše dece funkcionalno nepismeno. Naravno, ne govorim – nepismeno, nego – funkcionalno nepismeno. To je šokiralo javnost i to je uzburkale duhove i nešto se pomerilo. Nismo se mi dramatično popeli na lestvici, ali je istina s druge strane i to da smo jedna od zemalja koja je najviše napredovala između dva testiranja. To je važno zato što testiranjem na takav način mi dobijamo podatke gde se mi nalazimo u sistemu.
Strašno bi bilo da Srbija ne bude 2015. godine u ciklusu testiranja, ali s obzirom da je proces prilično izmakao i da ne verujem da će stići da uđe, čak i ako uplate tih 122.000 evra. Bojim se da smo ostali i apelujem na vas da pokušate da se svi podaci saberu i da mi nekako pokušamo da pratimo cikluse, jer je to vrlo važno za naš obrazovni sistem.
S druge strane, imamo još gomilu problema koji su vezani za proces nastave. Vi znate da studenti često govore da su mnogi profesori, mnogi predmeti koji su bili dvosemestralni, spakovani praktično samo u jedan semestar i nikom ništa. znači, apsolutno nefunkcionalno je urađeno to.
Zatim imamo problem sa udžbenicima koji će takođe poskupeti ovom odlukom Vlade, koji su komplikovani za studente. Vrlo ih je teško nabaviti. Mnogo resavske škole ima kod toga. To su sve problemi, ali još dva problema koja želim da kažem su sledeći.
Jedan problem je to da neki studenti koji dolaze, završe fakultete u Republici Srpskoj, a mi imamo Zakon o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom i kada dođu ovde kod nas, naš obrazovni sistem prepoznaje. Radi se, pre svega, o farmaciji.
Konkretan slučaj. Devojka je završila farmaciju. Došla je ovde. Normalno je dobila staž. Kada je trebalo da dobije licencu, ona više nije mogla da dobije licencu jer je Farmaceutska komora odbila da joj da licencu bez nostrifikacije diplome, a nostrifikacija je kao problem dalje.
Veliko je pitanje da li je moguće da Komora krši zakon koji postoji? Imate Ministarstvo prosvete koje kaže - nema potrebe da se nostrifikuje diploma, imate jasan zakon i imate Komoru koja kaže – ne, mi nećemo da poštujemo zakone ove zemlje. Opet, imate prosvetnu inspekciju za visoko obrazovanje koja, takođe, kaže – nas ne obavezuju zakoni koji se donose u Skupštini, a radi se, recimo, o devojci koja nema prohodnost koja je zakonom regulisana za studente magistarskih na doktorske studije FASPER. To je, naravno, isti fakultet. Žena kaže da je prosvetnu inspekciju obavestila o tome da ne može da izvede, iako je to zakonom dozvoljeno. Prosvetna inspekcija za visoko obrazovanje je rekla da ona apsolutno nema nameru da poštuje zakone koji se donose u Skupštine. Naravno, tužila ih je, ali to je sada već druga priča.
To su sve problemi. Rekla sam, nostrifikacija je kao jedan od vodećih problema. Zaista moramo da otvorimo tu debatu i molim vas da je što pre otvorimo. Što je pre otvorimo imaćemo konkretnije razloge da menjamo zakone, ali kada te zakone menjamo onda će ti zakoni zaista služiti svrsi da poprave određeni problem i da prevaziđemo kao država konačno to tapkanje u mestu.
Ove godine ćemo izaći u susret studentima. Ja ne znam iduće godine šta će se dešavati. Vi najavljujete izmene novog zakona. Bilo bi dobro da te izmene i dopune zaista imamo ranije, da možemo o njima da se izjasnimo, da razgovaramo, zato što mislim da su to problemi koji su problemi svih nas.
Definitivno, sva društva koja žele da izađu iz krize, ulažu strašno mnogo u obrazovanje. To je put da se izađe iz krize. To je investicija za budućnost. Nažalost, mi nismo u toj poziciji. Mi, kao država, prvo malo odvajamo za obrazovanje, drugo što stalno posmatramo obrazovanje kao trošak, a treće je to što sami sebi stavljamo nogu u okove sa kojima treba da preskačemo prepone. Način na koji ove izmene ovde stavljate pred nas su okovi, koje poslanici treba da nose dok preskaču prepone. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miljenko Dereta.

Hvala, predsedavajuća.
Meni je zanimljivo kako, kada treba da diskutujemo o pravim problemima obrazovanja, nema onih koji trebaju da diskutuju samo novoj akademiji.
Mi stalno govorimo da ovo radimo u ime studenata. Ja moram da pitam - u ime kojih studenata? Imali smo studentsku organizaciju koja je prvo podržala promenu zakona, a onda je pod pritiskom nekih drugih studenata, očigledno i ta studentska organizacija promenila svoj stav.
Kada je svojevremeno vođena rasprava oko toga kako da se registruje SKONS i da to, zapravo, postaje državna institucija koju plaća ova država iz budžeta da bi podržavala u ime studenata, navodno, sve promene koje ministarstvo, odnosno Vlada ima nameru da sprovede, to je rečeno da to nije tačno i da su tu, zapravo, uključene sve studentske organizacije. Nisu. Ja imam pred sobom papir da grupa, veliki broj studenata Fakulteta političkih nauka, za sutra priprema protest u kome se zalaže za neke vrlo važne stvari vezane za Bolonju.
Oni se zalažu, između ostalog, i za broj rokova itd, za broj bodova. Sve vrlo konkretno navode i navode, između ostalog, i potrebu da se unapredi kvalitet studija. O tome se malo govori, a to je, zapravo, rasprava o sistemu obrazovanja i obrazovnoj politici. Kvalitet studija. Oni navode primer – promena reforme i literatura, jer je stvarno smešno, citiram – i apsurdno, kada npr. naiđem na literaturu koja je stara i po 30 godina i čitamo rečenice poput „do 2002. godine bi moglo da se desi to i to“. Dakle, uče o nečemu što bi moglo da se desi pre 11. godina.
O tome ovde, naravno, se malo govori. A ono što stoji iza te rečenice, jeste zapravo ono o čemu sam govorio kada sam govorio o zakonu u celini, a to je pitanje etike onih koji rade na Univerzitetu. To, da takav udžbenik postoji, znaju svi, kolege tog profesora, koji očigledno drži nastavu po tom udžbeniku. Da li je neko od njih digao glas protiv toga? Ne. Da li su neka stručna tela iz oblasti prosvete digla glas protiv toga? Ne. Nego moraju studenti da organizuju protest, da ne bi učili iz knjige koja je stara 30 godina. Da se uskladi broj stranica prema onome što je propisano, onome što je usvojeno u našem odnosu prema bolonjskom sistemu.
Za to se bore samo studenti, zapravo štiteći neka prava, koja im loše organizovana nastava uskraćuje i probleme koje im loše organizovana nastava i loši programi, ne prilagođeni programi, stvaraju te probleme i onemogućavaju ih da na vreme kvalitetno završe svoje studije. To etičko pitanje mora da se postavi kao jedan imperativ, jer to je nešto što formira naše buduće generacije.
Jedan kolega nedavno je ovde baš u razgovoru rekao kako je nameravao da upiše magistraturu, pa pošto je iz Kragujevca, ipak nije na Kragujevcu, jer je hteo na pravnom fakultetu, jer taj pravni fakultet ima jedno nasleđe korupcione afere, koju ovaj sistem nije kaznio, nego je amnestirao neke od učesnika u toj aferi, da bi mogli da se bave odgovornim poslovima po državu. Neko ko je uhvaćen u korupciji. U borbi protiv korupcije nisam čuo da se to ime pominje i da se ta imena pominju.
Ako obrazujemo mlade ljude, onda moramo da ih obrazujemo u jednom sistemu vrednosti, čiji su primeri oni koji u obrazovanju deluju. Takvih je, moram reći, koje bih podržao u tom njihovom sistemu, vrlo malo ili nedovoljno, da budem vrlo oprezan, da kažem nedovoljno.
Mi se zagovaramo ovde i bilo je pre dva dana toliko zanimljivih, nadahnutih sastava koje su čitali ovde mnogi i poslanici o pitanju obrazovanja, a onda je sutradan došla nova odluka o uštedama koje treba ovo društvo da ostvari i jedna od ušteda će se najviše obiti o Ministarstvo obrazovanja i tehnološkog razvoja, koje će kroz poskupljenje udžbenika i nabavke nastavnih sredstava i nabavku kompjutera usporiti i otežati i studiranje i tehnološki razvoj u celini, ako mogu tako da kažem. Naravno, tu je i pitanje kulture, koju neću ovaj put da zaboravim. Dakle, i kultura, podsticanje građana da bar prisustvuju kulturnim manifestacijama, ako već ne mogu u njima da učestvuju, da bude stimulisana, a ne da bude još sada za 2% skuplja, nego što je bila do sada.
Ako hoćemo jednu koherentnu politiku, onda moramo da uspostavimo vrlo jasna pravila. Zato sam ja protiv amandmana. Neću glasati za amandman koleginica, zato što mislim da je trenutak da se postavi jedan jasan kriterijum. To je broj rokova. Studenti predlažu pet rokova, ali to je sada irelevantno. Važno je da to bude nešto što se neće tako lako menjati. Takođe bih pozvao ministarstvo da tu crtu ojača činjenicom da o novom zakonu o visokom obrazovanju se razgovara malo ozbiljnije, nego što je to do sada bila reč i da se napravi jedna jasna projekcija koja mora imati neko utemeljenje i u Strategiji.
Mnoge stvari koje se sada rade i koje se predlažu i koje su već usvojene u okviru zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju, nažalost su u suprotnosti sa Strategijom, šta god ja o Strategiji mislio. Ali, postoji ta relacija koja mora da postoji, da bi se obezbedilo jedno jasno pravilo, jasan ugovor o kome se govorilo ovde, između studenata i države koja ih školuje, da se znaju pravila i da ko hoće da bude na državnom budžetu, zna pod kojim uslovima tom budžetu će imati pristup tokom celog ciklusa obrazovanja. Hvala.

Narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Uvaženi ministre, kada je reč o ovom amandmanu, glasaću za ovaj amandman jer dolazi iz moje poslaničke grupe. Kada govorimo o izmenama i dopunama bilo kog zakona, ministre, očekujemo neke radikalne promene, možda normativne, epohalne promene koje će promeniti segment života i urediti ga na način kako zakonodavac o tome misli.
Ova izmena i dopuna zakona ne donosi ništa novo, sem visoke škole o obučavanju kadrova za službe bezbednosti i da nekim slučajem Branislav Nušić je sa nama itekako bi imao materijala za pisanije. Mi uvršćujemo u ovaj zakon visoku školu koja će obučavati svetske špijune i ne znam kuda Srbija ide sa tim, kuda to vodi Srbiju. Danas je 9. oktobar i ne da je pet do 12 nego je 12 i 15 za donošenje jednog ovakvog zakona.
Pametne države to drugačije rade. Kada detektuju problem one sistemski to rešavaju a ne ovako sukcesivno kao što mi to danas radimo iz godine u godinu. Ova izmena i dopuna zakona je jedna iznuđena mera na zahtev studentske organizacije i na zahtev Konosa, kako bi 30 hiljada studenata upisali sledeću školsku godinu. Možemo zaključiti da je ovo naknadna pamet Vlade, u stvari to je poraz Vlade s obzirom da smo mi iz DSS detektovali ove probleme i amandmanski reagovali pre godinu dana kada je ovaj zakon bio ovde u Skupštini.
No međutim, tada vlast, tadašnja Vlada, tadašnji ministar nije imao sluha za amandmane Demokratske stranke Srbije i evo opet pred nama je izmena i dopuna jednog ovakvog zakona.
Dakle, Demokratska stranka Srbije je i tad reagovala amandmanski, želeći da pomogne studentima, reagujemo i sad. Međutim, vidimo da nismo partner Ministarstva u ovom slučaju, tj. Vlade, naši amandmani su dobronamerni, naši amandmani, pre svega, žele da pomognu vama gospodine ministre da rešite ovaj slučaj i da pomognu samim studentima.
Sada da se osvrnem na ovaj amandman koji su podnele moje uvažene koleginice Donka Banović i Milica Vojić Marković, šta je njihova namera. Dakle, one su htele ovim amandmanom pre svega da reaguju na taj problem rokova. One su htele da daju mogućnost fakultetima, univerzitetima da to rešavaju sami, između četiri i šest rokova. O tome je govorila i moja koleginica Donka Banović, postoji mogućnost da određeni fakulteti, koji obučavaju studente tehničkih nauka, imaju četiri roka, a medicinski fakulteti, zbog obima predavanja i zbog velikog broja interesovanja i zbog studenata imaju šest rokova.
Dešava se, gospodine ministre, da pojedini fakulteti imaju i osam rokova i da upisuju studente sa 47 bodova, kako ne bi neki profesori izgubili svoje katedre, jer ne bi imali studente koji bi bili na budžetu. To je opasno. Ovim smo hteli mi da regulišemo taj problem. To je bila namera mojih koleginica.
Ono što sam ja primetio gospodine ministre, kada ste imali uvodni govor o ovom zakonu, vidim da se zalažete za reformu našeg školstva i mi to podržavamo, ne samo visokog školstva, već uopšte, razmišljate na jedan kvalitativan način da reformišete naš obrazovni vaspitni sistem. Ovde ste govorili o obrazovnom sistemu, međutim, mnogo je bitno da pričamo i o vaspitnom sistemu, gospodine ministre. Vi ste čovek koji je dugo godina u prosveti, rekli ste da 35 godina radite u prosveti, i otprilike znate te probleme. Očekujemo da određenim mehanizmom rešite taj problem vaspitnog procesa. Nemojte da dozvolite da nam decu vaspitavaju „Veliki brat“, „Farma“ ili neki rijaliti šou ili ulica, već očekujemo da to vi, kao resorni ministar reagujete i doneste određene kvalitativne zakone.
Da se ne bi dešavalo ovo, gospodine ministre, da svake godine radimo izmene i dopune ovog zakona, očekujem da će uskoro biti ovde pred nama jedan novi zakon o visokom obrazovanju. Ako vam je potrebna pomoć, mi smo tu, želimo da razgovaramo po tom pitanju i nadam se da ćemo uraditi jedan kvalitetan zakon i da ćete, na kraju krajeva, prihvatiti naše sugestije. Zahvaljujem vam se.

Hvala.
Narodni poslanik dr Marko Atlagić.