Poštovane kolege, postavljam pitanje Ministarstvu rada i socijalne politike, s obzirom da se sektor na koji se pitanje odnosi nalazi u tom ministarstvu, logično je da postavimo pitanje resornom ministru, a odnosi se na to da rad Sektora za boračko-invalidsku zaštitu unutar Ministarstva rada i socijalne politike u poslednje vreme se sveo na sprovođenje tihe revizije prava boračko-invalidske zaštite, pre svega na vojne invalide.
Naime, nekoliko stotina, da na kažem hiljadu građana naše države, koji su ostvarili pravo na vojnu invalidninu, polako gube ta prava donošenjem rešenja ovog sektora, pre svega kao drugostepenog organa, ukidajući rešenja, ukidajući prinadležnosti, samim tim ukidajući i invalidnine, a to je nešto što je osnovna egzistencija tih ljudi. U Zakonu o boračko-invalidskoj zaštiti ne postoji mogućnost da se vrši revizija, da se stečena prava ukidaju. Međutim, načelnim ministarstva, gospodin Ljubiša Veličković, kršeći sve moguće norme i zakone, jednostavno potpisuje rešenja, ljudi ostaju bez prinadležnosti, ostaju bez invalidnina. Na Upravnom sudu gde pokreću sporove, gotovo svi do jednog dobijaju nazad ta ista prava, te iste invalidnine, a samim tim država Srbija i budžet Republike Srbije se šteti u velikoj meri, plaćajući se sudski troškovi, advokatske usluge itd.
Tražim od ministra da mi odgovori – šta će učiniti kako bi se u ovaj sektor uveo red, kako bi se primenjivao zakon i zakonski propisi, a ne ovlaš donosila rešenja i odluke?
Drugo pitanje odnosi se isto na Ministarstvo rada, pre svega je za ministra – dokle je stigla istraga vezana za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca? Pre tri, četiri godine završen je projekat gde je Vlada Carevine Japana donirala Vladi Srbiji šest miliona dolara, da se izgradi preko 300 stanova za porodice palih boraca i ratne vojne invalide. To je u velikoj meri urađeno, međutim, gotovo većina od tih stanova sada zvrje prazni, zbog toga što je pre svega rad na tim stanovima rađen na jedan divlji način, neprimeren za stanovanje, malih kvadratura itd, a da ne pričamo o samoj podeli, kako je diskriminatorski napravljen pravilnik koji je ranije ministarstvo usvojilo i koje je onemogućio sve građane Republike Srbije, pre svega one koji su rođeni u Srbiji, da mogu uopšte da konkurišu na takav jedan konkurs, kako bi dobili stan i rešili svoje stambeno pitanje.
Naravno, upoznat sam da je MUP u toku sprovođenja aktivnosti, kada je u pitanju istraga oko ovoga, oko kvaliteta i oko načina kako je to rađeno. S obzirom da se radi o 12 gradova u Srbiji, postavljam pitanje ministru – kada, kako i dokle se stiglo u ovoj istrazi?
Treće pitanje postavljam predsedniku Skupštine Republike Srbije, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Ono je na neki način vezano i za ova prethodna dva pitanja. Ono glasi – kada će na dnevni red skupštinskog zasedanja da postavi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti? Jedina smo država u regionu koja nema na pravi način rešenu zaštitu boraca invalida i porodica palih boraca iz proteklih ratova, već se oslanjamo na Zakon iz 1998. godine, koji u velikoj meri obesmišljava sve ono što su ti ljudi radili braneći ovu državu. Taj zakon stoji već godinu i po dana u proceduri. On je obnavljan, naravno, u ovom novom sazivu.
Ovaj zakon su podržali i građani Srbije sa 30.100 potpisa, kao inicijativom građanskom, plus mojim potpisom kao predlagača zakona. Prema tome, na odgovor na prošlo pitanje gospodina Stefanovića da će se utvrditi prioriteti donošenja zakona u ovom parlamentu, očekujem da i ovaj zakon u narednom periodu u što skorije vreme bude na dnevnom redu, a samim tim i sva ova prethodna pitanja koja se postavljaju iz ovog domena jednostavno će izgubiti smisao jer će sve biti zakonski uređeno i transparentno, vidljivo za sve građene Srbije, a pre svega u korist korisnika boračko-invalidske zaštite. Hvala.