Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao i ostale mere za decentralizaciju Srbije neposredni izbor za gradonačelnika jača lokalnu samoupravu kao ustavno pravo građana, jača participaciju građana i njihovo osećanje pripadnosti svome gradu, kao što iskustvo i politička praksa pokazuju da je odlučujući doprinos lokalnom i regionalnom ekonomskom razvoju. Zbog toga u ime poslaničke grupe URS svih članova i volontera URS, kao i više od pola miliona građana Republike Srbije koji su svojim potpisima dali podršku zakonodavnoj inicijativi URS za decentralizaciju Srbije, pitam Vladu Republike Srbije integralno – da li je spremna da podrži povratak u skupštinsku proceduru našeg Predloga zakona za neposredan izbor gradonačelnika? Naravno da je ovo pitanje apel i naravno da je taj apel orijentisan pre svega na političku volju skupštinske većine, što je odlučujuće, ali smatramo da u tom zahtevu ima dovoljno prostora za svaku od poslaničkih grupa i svakog narodnog poslanika pojedinačno da mu se pridoda i pozitivno odazove.
Da vas podsetim, pre dve godine URS su pokrenuli najveću zakonodavnu inicijativu građana u istoriji srpskog parlamentarizma prikupivši više od pola miliona potpisa građana Srbije za paket zakona o decentralizaciji Srbije. U tom paketu nalazio se i Predlog zakona o neposrednom izboru gradonačelnika i predsednika opština u Srbiji. Naš tadašnji koalicioni partner, većinski i sa nama vladajuća DS nije želela u tom trenutku da podrži usvajanje ovog zakona. Nije teško razumeti ni motivaciju koja je bila politička i verovatno zasnovana na proceni da će autoritet tadašnjeg predsednika Republike, njegov lični šarm, lista sa imenom DS i na lokalnim izborima biti snažnija preporuka od autoriteta lokalnih kandidata.
Međutim, ni opoziciona SNS tada, iako je baš kao i mi imala i interes da zagovara neposredni izbor gradonačelnika nije želela da tom predlogu da podršku, pretpostavljamo, opet razumljivo, da ne bi učestvovala zajednički u inicijativi vladajuće stranke URS, jer je tada SNS bilo stalo do izrazitog opozicionog karaktera.
Prošle su dve godine i odnosi ovih političkih partija prema pitanju neposrednog izbora gradonačelnika su se potpuno promenile, ne zbog odluka partijskih skupština, kongresa već zbog zamene na poziciji vlasti. Sada opoziciona DS čini nam se jasno uviđa prednost neposrednog izbora gradonačelnika. Ne mislimo da je vladajuća SNS izgubila sluh za to pitanje, ali je eksplicitno poručila da se povodom lokalnih izbora u gradu Beogradu zakon ne bi valjalo menjati i ne bi trebalo da se menja neposredno pre održavanja izbora, što je istinito.
Zbog toga URS čine jedan kompromis u svom zakonskom predlogu, uvažavajući inicijativu DS slične vrste, iako želimo i neposredan izbor predsednika opština, kada se za to budu stekli uslovi. U našem zakonskom predlogu će se govoriti o neposrednom izboru gradonačelnika, za sada, a u skladu sa inicijativom SNS o nemenjanju pravila igre uoči izborne utakmice, u prelazne i završne odredbe našeg predloga unosimo normu, da zakon stupa na snagu godinu dana nakon donošenja.
(Predsedavajući: Vreme.)
Pozivam vas da podržimo ovaj predlog, jer on ne zagovara prednost ni jedne liste, ni pred jedne lokalne izbore u Srbiji, već unapređuje politički sistem. I poslednja rečenica, ne popravlja poziciju niti jednog kandidata, nego poziciju građanina u političkom sistemu Republike Srbije.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru pravde. Naime, 1. oktobra je počeo da se primenjuje novi Zakonik o krivičnom postupku i pored niza novina koje taj zakonik unosi, on je predvideo i postojanje tužilačke istrage. Moram da napomenem da je od prošlog utorka predviđeno tako u zakonu, da umesto istražnih sudija koje su do sada sprovodile istragu, to čine državni tužioci i njihovi zamenici.
Primena tog zakona, o čijim lošim rešenjima, protivustavnim rešenjima sam ja u ovom parlamentu govorila mnogo puta do sada, već sa na samom svom početku izaziva ogromne poteškoće i ogromne probleme. Naime, sudije i sudovi, odnosno tužioci i tužilaštva, nisu spremni za primenu ovog zakonika. Ja mogu da kažem samo jedan primer, ono što se desilo u najvećem sudu, Osnovnom sudu, radi se o Prvom osnovnom sudu u Beogradu. Do kraja prošle nedelje nisu čak bile određene ni sudije za prethodni postupak. Onda se sa pravom postavlja pitanje ko je umesto njih odrađivao, primera radi, rešenje o određivanju pritvora. To je jedno vrlo važno pitanje koje dovodi u sumnju to da li se takav zakon, koji smo mi izglasali ovde, poštuje ili ne.
Mnogo važnije pitanje je – da li su tužioci spremni za postupanje po novim pravilima Zakonika o krivičnom postupku, s obzirom da se obim njihovih nadležnosti i te kako uvećava.
Postavlja se, takođe, novo pitanje – koliko su obuka, edukacija, seminara, simulovanih suđenja prošli tužioci i da li su oni u ovom trenutku spremni i sposobni da preuzmu tako veliki profesionalni izazov. Po mojim informacijama, u Prvom osnovnom tužilaštvu u Beogradu bilo je održano i organizovano svega dva predavanja, to je negde krajem juna, od svega par sati, što lično smatram da, ne da je nedovoljno, nego je više nego nedovoljno da govorimo uopšte o tome, da će tužioci, nakon svih ovih nadležnosti koje im stoje na raspolaganju po novom zakonu, biti spremni da kvalitetno rade svoj posao.
Moram da podsetim da su tužioci do sada imali poprilično pasivnu ulogu, da će novim Zakonom o krivičnom postupku oni imati i te kako aktivnu ulogu, da će sprovoditi istrage, da će imati mnogo aktivniji odnos na glavnom pretresu. Onda se postavlja pitanje – da li će oni biti tako neobučeni i neiskusni u mogućnosti da kvalitetno obave zadatak koji pred njima stoji. Odgovorno tvrdim da će njihovo neiskustvo i nespremnost biti jedan u nizu razloga koji će dovesti do zastoja u postupanju.
Postavlja se takođe novo pitanje – da li su obezbeđeni materijalno-tehnički uslovi za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku. Do sada istragu u Prvom osnovnom sudu je radilo 22 istražnih sudija i još toliko saradnika. Moram da podsetim da su svi oni mahom saslušavali svaki dan. Sada iz Prvog osnovnog suda u tužilaštvo odlazi negde oko devet hiljada predmeta. Sa razlogom sam zabrinuta i postavljam pitanje – kako će biti moguće da 70 ljudi koji su radno aktivni u Prvom osnovnom tužilaštvu, kako će moći tih devet hiljada predmeta da reše u roku od šest meseci, kako po zakonu stoji, ukoliko na raspolaganju imaju samo jedan dan nedeljno za saslušanje.
Moje pitanje je u isto vreme i odgovor – materijalno-tehnički uslovi za primenu novog Zakonika o krivičnom postupku nisu obezbeđeni, a kako da budu obezbeđeni kada tužioci nemaju na raspolaganju ni prostorije za saslušavanje.
Od tužilaca se takođe očekuje da u isto vreme, u toku jednog dana, i saslušavaju u istrazi i budu aktivni na glavnom pretresu i dežuraju ukoliko se nalaze na spisku za dežurstva. Onda se postavlja jedno jako logično pitanje za koje će praksa pokazati da je vrlo često, a to je – kako je moguće da jedan tužilac u isto vreme fizički bude prisutan na različita mesta? To je situacija koju ćemo imati u najbližoj budućnosti. Ukoliko je, recimo, tužilac zakazao saslušanja u istrazi, u tom istom danu on mora da bude prisutan i na glavnom pretresu, ukoliko je sudija zakazao predmet koji se po hitnosti zakazuje i koji je pritvorski predmet. To su pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore, a praksa još uvek nije razvijena.
Da ne bih prekršila vreme, postaviću na kraju jedno pitanje. Na osnovu svega ovoga što sam ja sada iznela, više je nego izvesno da danas nemamo obučene, nemamo iskusne sudije, da imamo vrlo mali broj ljudi koji su zaposleni u tužilaštvu, s obzirom na ogroman obim nadležnosti koje se novim zakonom stavljaju u rad. Sa druge strane, nemamo obezbeđene materijalno-tehničke uslove i izvesno je da će doći do ugrožavanja efikasnosti i do odugovlačenja postupka u krivičnom postupku.
Postavljam svoje pitanje ministru pravde. Prvenstveno me zanima, s obzirom da je ovo već izvestan scenario…
(Predsedavajući: Vreme.)
… - šta će Ministarstvo pravde da uradi da taj ishod spreči?

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Poštovane kolege, postavljam pitanje Ministarstvu rada i socijalne politike, s obzirom da se sektor na koji se pitanje odnosi nalazi u tom ministarstvu, logično je da postavimo pitanje resornom ministru, a odnosi se na to da rad Sektora za boračko-invalidsku zaštitu unutar Ministarstva rada i socijalne politike u poslednje vreme se sveo na sprovođenje tihe revizije prava boračko-invalidske zaštite, pre svega na vojne invalide.
Naime, nekoliko stotina, da na kažem hiljadu građana naše države, koji su ostvarili pravo na vojnu invalidninu, polako gube ta prava donošenjem rešenja ovog sektora, pre svega kao drugostepenog organa, ukidajući rešenja, ukidajući prinadležnosti, samim tim ukidajući i invalidnine, a to je nešto što je osnovna egzistencija tih ljudi. U Zakonu o boračko-invalidskoj zaštiti ne postoji mogućnost da se vrši revizija, da se stečena prava ukidaju. Međutim, načelnim ministarstva, gospodin Ljubiša Veličković, kršeći sve moguće norme i zakone, jednostavno potpisuje rešenja, ljudi ostaju bez prinadležnosti, ostaju bez invalidnina. Na Upravnom sudu gde pokreću sporove, gotovo svi do jednog dobijaju nazad ta ista prava, te iste invalidnine, a samim tim država Srbija i budžet Republike Srbije se šteti u velikoj meri, plaćajući se sudski troškovi, advokatske usluge itd.
Tražim od ministra da mi odgovori – šta će učiniti kako bi se u ovaj sektor uveo red, kako bi se primenjivao zakon i zakonski propisi, a ne ovlaš donosila rešenja i odluke?
Drugo pitanje odnosi se isto na Ministarstvo rada, pre svega je za ministra – dokle je stigla istraga vezana za izgradnju stanova za ratne vojne invalide i porodice palih boraca? Pre tri, četiri godine završen je projekat gde je Vlada Carevine Japana donirala Vladi Srbiji šest miliona dolara, da se izgradi preko 300 stanova za porodice palih boraca i ratne vojne invalide. To je u velikoj meri urađeno, međutim, gotovo većina od tih stanova sada zvrje prazni, zbog toga što je pre svega rad na tim stanovima rađen na jedan divlji način, neprimeren za stanovanje, malih kvadratura itd, a da ne pričamo o samoj podeli, kako je diskriminatorski napravljen pravilnik koji je ranije ministarstvo usvojilo i koje je onemogućio sve građane Republike Srbije, pre svega one koji su rođeni u Srbiji, da mogu uopšte da konkurišu na takav jedan konkurs, kako bi dobili stan i rešili svoje stambeno pitanje.
Naravno, upoznat sam da je MUP u toku sprovođenja aktivnosti, kada je u pitanju istraga oko ovoga, oko kvaliteta i oko načina kako je to rađeno. S obzirom da se radi o 12 gradova u Srbiji, postavljam pitanje ministru – kada, kako i dokle se stiglo u ovoj istrazi?
Treće pitanje postavljam predsedniku Skupštine Republike Srbije, gospodinu Nebojši Stefanoviću. Ono je na neki način vezano i za ova prethodna dva pitanja. Ono glasi – kada će na dnevni red skupštinskog zasedanja da postavi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti? Jedina smo država u regionu koja nema na pravi način rešenu zaštitu boraca invalida i porodica palih boraca iz proteklih ratova, već se oslanjamo na Zakon iz 1998. godine, koji u velikoj meri obesmišljava sve ono što su ti ljudi radili braneći ovu državu. Taj zakon stoji već godinu i po dana u proceduri. On je obnavljan, naravno, u ovom novom sazivu.
Ovaj zakon su podržali i građani Srbije sa 30.100 potpisa, kao inicijativom građanskom, plus mojim potpisom kao predlagača zakona. Prema tome, na odgovor na prošlo pitanje gospodina Stefanovića da će se utvrditi prioriteti donošenja zakona u ovom parlamentu, očekujem da i ovaj zakon u narednom periodu u što skorije vreme bude na dnevnom redu, a samim tim i sva ova prethodna pitanja koja se postavljaju iz ovog domena jednostavno će izgubiti smisao jer će sve biti zakonski uređeno i transparentno, vidljivo za sve građene Srbije, a pre svega u korist korisnika boračko-invalidske zaštite. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, poštovane koleginice i kolege poslanici, moje pitanje je upućeno ministru poljoprivrede.
Naime, 22. januara ove godine, kada smo raspravljali o podsticajima u poljoprivredi, tadašnji ministar gospodin Knežević je najavio izradu nacionalne strategije u poljoprivredi, izjavivši da je ona upravo u toku. Od tada više ništa nismo čuli o tome. Interesuje me da li je u opciji novog ministra stvarno izrada te strategije i kada će ona biti pred Skupštinom? Hvala lepo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja za sve ministre u Vladi Republike Srbije.
Pre neki dan čuli smo nove mere štednje Vlade Republike Srbije, koje trebaju da ne znam koliko novca obezbede u budžetu Republike Srbije. Juče smo imali priliku da u praksi vidimo kako izgledaju nove mere štednje. Sto automobila Vlade Republike Srbije i javnih preduzeća, sa sve rotacionim svetlima, od kojih bar pet šestina nema pravo na ta rotaciona svetla, uputilo se u Vrbas. Stotinu automobila puta 45 litara goriva, koliko je potrošio prosečan automobil od 4000 kubika do Vrbasa, puta 152 dinara, koliko košta litar goriva, puta osam vikenda, koliko se to već bez prekida radi, iznosi pet i po miliona dinara.
U državi Srbiji, u kojoj nema para za stentove, nema para za citostatike, ima para za kampanju SNS o trošku građana Republike Srbije. Čemu onda onaj igrokaz i skeč prvog potpredsednika Vlade, Aleksandra Vučića, koji na istoj sednici kaže – neće vam proći ona putovanja, ovo pod stavkom osam neće proći? „Šta rade ovi pripadnici BIA, zašto idu u Koreju?“ Pa valjda da nađu predavače za akademiju bezbednosti. Ali, zašto idu svi u ovolikom broju u Vrbas, to ne znamo i taj odgovor dobili nismo.
Nažalost, ne samo da je kompletna Vlada o trošku građana Srbije, a za račun SNS, u vidu kaznene ekspedicije, posetila Vrbas, već danas tamo odlazi i predsednik svih građana Republike Srbije, kako voli da kaže, Tomislav Nikolić. Imam pitanje i za njega. Zašto on danas odlazi u Vrbas? Da pojača kampanju SNS, jer ga na ulazu u Vrbas čeka bilbord „Dobrodošli, predsedniče, vaša SNS“. Gde je tu Agencija za borbu protiv korupcije da vidi kako se troše pare poreskih obveznika? Da li su zbog toga mere štednje? Da li je zbog toga politika tupih noževa posle politike zarđale kašike? Moram da vam kažem da građani Srbije i građani Vrbasa to vide, ali zahtevam da to vidi i Agencija za borbu protiv korupcije.
Imam pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije – šta će preduzeti ljudi koji rade u Agenciji za borbu protiv korupcije i da li će pratiti troškove kampanje lokalnih izbora u Vrbasu? Smatram da je ovo jedno neracionalno arčenje para građana Republike Srbije u trenutku kada se sa mukom Srbija udružuje da skupi novac za naše mlade ljude koji su nastradali u Americi, kada opravdano otac tog mladog čoveka pita – bilo je para za Miladina Kovačevića, a za mog sina nema novca, kada ljudi u Vrbasu čekaju da se ugrade stentovi, čekaju na red da stignu citostatici.
Da li će tim građanima Vrbasa biti bolje kada vide karavan od 100 blindiranih vozila sa rotacionim svetlima u Vrbasu? Da li će tim građanima biti lakše da podnesu zdravstvene tegobe, dok se nalaze na beskrajnim redovima za čekanje, kada vide kolonu od 100 blindiranih automobila koju predvodi Aleksandar Vučić, koji hoće da uštedi? Ako hoćete na takav način da štedite, onda nemojte to da radite u interesu građana Srbije, već kažite da to radite u interesu vaše stranke.
Da ne govorim o onoj vanrednoj konferenciji za novinare u FK „Crvena zvezda“, gde ste u ponoć doveli Dragana Džajića i onda smo videli kako izgleda stabilizacija prilika u „Crvenoj zvezdi“, ali ste i tu „Crvenu zvezdu“ odveli u Vrbas da igra fudbalsku utakmicu. Ovo viđeno nije u istoriji parlamentarizma. Podvlačim još jedanput – nadam se da Agencija za borbu protiv korupcije to vidi. Naravno, očekujem da tu bude i neizostavni Aca Lukas.
Samo ću vas podsetiti, kada je bila kampanja u Zaječaru, nisu mogli policijski presretači da se nazaustavljaju vaših blindiranih džipova koji su jurili preko 200 na sat, sa sve rotacijom na koju nisu imali prava.
Je li lažem? Pa pogledajte izveštaje o zaustavljanju Saše Mirkovića na auto-putu kod Jagodine. Lično sam svojim očima video. Da vam ne pričam koliko je juče blindiranih automobila letelo 200 na sat da bi siglo na vreme na početak kampanje u Vrbas.
Zahtevam odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na pitanje – da li su propraćeni troškovi kampanje i šta radi predsednik Republike i svih građana, Tomislav Nikolić, danas u Vrbasu i o čijem trošku tamo putuje? Hvala.