Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, pošto sam direktno prozvana za pitanje uopšte Komisije za zaštitu konkurencije.
Na osnovu ovog izlaganja i mog prethodnika mogu samo da zaključim da je opravdano, suštinski da mora da postoje pola ekonomista, pola pravnika u komisiji, jer očito se nikada nećemo složiti u tom delu šta je ekonomski, a šta je pravni praktično deo rada, pogotovo dela koji se odnosi za zaštitu konkurencije.
Retroaktivnost ovog zakona na primer u „Imleka“ je dovela jednostavno izlaska 750 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Ako je ugovor po kome su „Simpo“, i država potpisali o reprogramu duga spada u određeni deo konkurencije onda je komisija trebala da izađe sa određenim svojim mišljenjem odlukom i da to jednostavno kaže.
Znači, govorila sam o prošlosti kako je komisija radila, kako se tržište ponašalo, a znalo se da su postojali jedan do dva centra moći po pitanju tržišta uopšte prometa roba i usluga Srbiji. Do trenutka dok gospodin Mišković nije otišao u zatvor. To se jasno znalo. Od tog trenutka je jednostavno donosi se nova reforma sistema, novi zakoni, konsolidacija javnih finansija, uspostavljaju se mehanizmi onako kako to treba da izgleda, kako su dati standardi EU. Zahvaljujem se.

Gospodine Đuriću nemate pravo na repliku. Izazvali ste je, a znate dobro da po Poslovniku ne možete se obraćati narodnim poslanicima neposredno.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi potpredsedniče, poštovani potpredsedniče Vlade, članovi resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se danas nalazi naravno u jednom procesu dinamičnih, prvenstveno, ekonomskih reformi. Tu prvenstveno moram da navedem reformu javnog sektora, fiskalnu reformu, reformu monetarnog sistema, a ono što jeste cilj ove zemlje je brže i dinamičnije uključivanje u evropske integracije.
Jedan od glavnih uslova kako evropskih integracija naše zemlje ali i ono što je najbitnije napredovanja naše ekonomije je stvaranje jedne konkurentne, tržišne ekonomije. Smatram da su neke kolege koje su pre mene diskutovale u pravo da mi i nemamo tržišnu ekonomiju u pravom smislu te reči, u tom punom kapacitetu, ali smatram da izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije i te kako će uticati na to da taj posao i taj cilj ostvarimo.
Jedan od najvećih ciljeva interesa SDPS jeste prvenstveno prevazilaženje i pretvaranje Srbije iz jednog službeničkog društva koje sada imamo. Čuli smo pre neki dan da je u javnom sektoru u našoj zemlji zaposleno oko 660 hiljada ljudi u jedno preduzetničko društvo, u društvo u kome će svi moći da se bave privatnim biznisom, svi moći da ulaze na to tržište i napuštaju ga po svom nahođenju i sopstvenoj volji kako je to u svim razvijenim i demokratskim zemljama ovog sveta, čijim primerima dobrim stremimo.
Mogu da kažem da je politika konkurencije imala, a ima i danas, centralnu ulogu u razvoju EU, gradi se još od 1957. godine od Rimskog ugovora. Da ne pominjem SAD u kojima ista ovakva politika, zakon, Komisija za zaštitu od konkurencije postoji od 1890. godine, o Šermanovog zakona, Klejtonovog zakona iz 1914. godine gde je bila jako izražena borba protiv monopola, borba protiv kartela i svaka borba protiv bilo kakvog sprečavanja igrača da mogu da ravnopravno učestvuju na tržištu.
Ovo je potpuno u saglasnosti, interesu ciljeva partije kojoj pripadam i poslaničke grupe kojoj pripadam, da je jedna ravnopravna, tržišna utakmica, kompanija, preduzeće, bilo da su oni iz javnog ili privatnog sektora i uvod u ono što je najveća vrednost demokratije danas, a to je slobodna tržišna utakmica ljudskih sposobnosti, ljudskih ideja. Na taj način, kroz ostvarivanje ove ideje mi ćemo moći da ostvarimo i da napravimo jedno kvalitetno i fleksibilno i tržište rada i tržište kapitala i naravno ovo o čemu danas pričamo tržište roba i usluga.
Evo, nekog preseka stanja ili svojevrsne svote analize kada je u pitanju situacija o stanju konkurencije i politika konkurencije u našoj zemlji. Navešću slabosti, to je učešće privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu, nedovoljna liberalizacija cena, visok stepen mešanja države u ekonomiju.
Ono što je dobro i ono što je urađeno za vreme ove Vlade koja je formirana prošle godine u julu mesecu jeste da je to visok stepen liberalizacije trgovine, visok stepen trgovinske integracije sa zemljama EU koje je ova Vlada i ovo ministarstvo uspostavilo imajući u vidu činjenicu da se 60% trgovinskih odnosa i trgovinske razmene odigrava sa EU. Dakle, jedna veoma bitna trgovinska i poslovna integracija sa zemljama članicama EU kojoj naša zemlja stremi.
Ono što je veoma bitna slabost i ono što treba da popravimo u narednom periodu, to je da privatni sektor učestvuje u bruto domaćem proizvodu samo sa 60%. U Albaniji je to 80%, a 82% zaposlenosti u Albaniji definiše naravno privatni sektor. Mislim, da globalno možemo svi da uočimo gde je problem, a to je razvoj tržišta, razvoj konkurencija, a samim tim razvoj privatnog sektora. Stvaranje i onoga zašta se SDPS od svog osnivanja zalaže, stvaranje jedne start-up nacije u kojoj će mladi ljudi o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko dana kada je bio u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, neće kao imperativ svog razmišljanja imati zapošljavanje u državnom institucijama, ministarstvima, lokalnoj samoupravi nego pokretanje sopstvenog biznisa i jednu otvorenu utakmicu na tržištu rada i konkurentnost koju će ispoljavati u odnosu na svoje kolege.
Pošto je bilo govora o tome i bilo određenih kritika, kada je u pitanju ono što definiše zakon o zaštiti konkurencije, a to je, naravno, politika zaštite od koncentracije, politika zaštite od dominacije na tržištu, evo podataka od Konferencije UN za trgovinu i razvoj i zato je upravo ovo napor ovog ministarstva i ove izmene i dopune zakona idu ka tome da popravi ovu sliku, 2010. godine 65 zabeleženih koncentracija, 2011, godine 94, 2012. godine 105.
Imamo najdrastičniji primer u tim godinama rasta koncentracija na našem tržištu. Kada je u pitanju zloupotreba dominantnog položaja u Srbiji imamo blagi rast. Od tri 2010. godine, do pet 2012. godine.
Ništa toliko značajno, ali se beleži jedan alarmantan rast jednog kršenja zakona o zaštiti konkurencije kojom, naravno, ovim izmenama zakona samo ministarstvo koje, vidim, ima podršku jedne velike većine u Narodnoj skupštini, želimo da stanemo na put.
Mnogi govornici pre mene su govorili o tome šta i u kojim segmentima ovaj zakon definiše izmene. To je zakonski rok zastarelosti. Navođenje postupka se produžava sa tri na pet godina. Komisija više nema trošak kamate usled umanjenja ili ukidanja mere zaštite konkurencije u sudskom postupku.
Nije više jedini kriterijum za ocenjivanje dominantnog položaja na tržištu 40% zauzeća tog tržišta, već su tu uključeni i biće uključeni drugi parametri i drugi kriterijumi. Teret dokazivanja statusa dominantnog položaja pada na komisiju. Za kaznu od prihoda kompanija 10% se odnosi na prihod na domaćem tržištu, ne na globalnom tržištu, što je, naravno, isto tako jedan veliki interes naše države, što znači da ćemo na taj način ohrabriti strane direktne investitore da još više investiraju ovde i da napravimo jedan kvalitetniji ambijent i klimu za njihovo investiranje, a ovo je definitivno predstavljalo jednu od najvećih prepreka.
Što se tiče institucionalnog kapaciteta, mislim da tu i nema neke dileme. Naravno da je potrebno da se ekonomska analiza, ekonometrijska analiza u okviru rada Komisije za zaštitu konkurencije upotrebljava i da nije bila ni logična ni dobra situacija da u Savetu te komisije funkcionišu četiri pravnika, da ne postoji i da ne radi ni jedan ekonomista.
Bilo je ovde predloga koje mi možemo da podržimo i možemo da apelujemo na ministra i na samo ministarstvo da u nekom narednom periodu, narednoj fazi, razmisli i o formiranju instituta glavnog ekonomiste Komisije za zaštitu konkurencije, što mislim da bi unapredilo i poboljšalo kapacitet ove komisije u tom aspektu ekonometrije i ekonomske analize koja je, po našem mišljenju, najvažniji aspekt u toj borbi i zaštiti konkurencije.
Etički kodeks, u smislu i u domenu korporativnog, dobrog korporativnog upravljanja, dobre prakse, nije sporan. Dobro ga je uvesti i prosto on predstavlja jedan uvod u bolje rešenje i bolje promovisanje tzv. kompetišn advokas, ili dobrog glasa o tome da takva jedna komisija i sama država spremna da zaštiti tržište, da ga razvija, da unosi i da pravi ambijent da što više konkurenata bude na takvom tržištu.
Ono što je isto tako primećeno, a što može da bude predlog samog ministarstva, ministarstvo od strane SDPS, je rad na povećanju kapaciteta samih sudija u Upravnom sudu i u Vrhovnom kasacionom sudu kada je u pitanju ekonomsko znanje, jer tu imamo jedan primer koji su definisale mnoge analize da više od godinu dana neki slučajevi stoje u tim sudovima, upravo zbog toga što nema dovoljno kapaciteta i nema dovoljno ekonomskog znanja da se po tim slučajevima rešava.
Stoga mislim da nema spora da sve one ideje, izmene i dopune zakona, sve ono što će ići u prilog, privlačenju domaćih i stranih investicija, što će otvarati tržište, što će razvijati preduzetništvo u našoj zemlji, što će uticati na to da napravimo preduzetničko društvo, SDPS u danu za glasanje, ali naravno, u narednom periodu svaki takav konstruktivan, pa naravno i ovakav ćemo podržati i zahvaljujem se na pažnji.

Bojan Đurić, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine Arsenoviću, smatram da ste prekršili čl. 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Ne razumem šta znači vaše objašnjenje, odnosno odbijanje da mi date reč da sam izazvao reakciju gospođe Tomić i zato ovaj deo kojim sada predsedavate se zove načelna rasprava i ovde narodni poslanici raspravljaju, iznoseći svoja mišljenja.
Moram da vam kažem da ste prekinuli jednu raspravu za koju mislim da je bila dobra.
Ja se više neću javljati, jer nemam snage da se raspravljam sa vama na ovakvim pitanjima. Vi imate dominantan položaj, da se izrazim jezikom Zakona o konkurenciji, i ne znam da li je to ovaj osnov, pristup mrežama za distribuciju, zato što kontrolišete mikrofon, ali se ipak bojim da je to pitanje vertikalne integrisanosti.
Sledeći put recite, neću pominjati ni Fond PIO, neću ništa drugo, samo nam omogućite da normalno razgovaramo.
Gospođa Tomić i ja smo normalno razgovarali, a vi ste prekinuli diskusiju bez ikakvog razloga.
Dakle, neću se više javljati, hvala vam.

Gospodine Đuriću, vi znate dobro da po Poslovniku nemate pravo da se obraćate narodnim poslanicima neposredno.
Molim vas, saslušajte me, vi ste nekoliko puta prozvali Aleksandru Tomić, vezano za njeno izlaganje, nekoliko puta, a ako vi to ne znate i ako niste svesni toga, meni je žao.
Po tom osnovu sam ja dao pravo replike gospođi Aleksandri Tomić koja je na dostojanstven način i fino obrazložila svoj stav po određenom pitanju, ne spominjući vas uopšte, ni vašu stranku, nije bilo ništa uvredljivo i smatram da po tom osnovu niste imali pravo ni na kakvu repliku i to je isključivo pravo člana 104. moje pravo.
Prema tome, vi imate pravo ako hoćete da tražite da se izjasni Skupština.
(Narodni poslanik Bojan Đurić, sa mesta: Svejedno mi je.)
Judita Popović, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, kako da vam kažem, ne govorite istinu. Ne govorite istinu i pri tom predsedavate na prilično neobjektivan način.
Dakle, gospodin Đurić je pominjao član 27. i 107.

Gospođo Popović, ja vam izričem opomenu, ne zato što ste mene uvredili, nego što vi ne govorite istinu. Prema tome, izričem vam opomenu, zbog toga što upotrebljavate neprimerene izraze.
Da li želite da nastavite? Izvolite.

Član 27. i član 107. Gospodine predsedavajući, meni je žao što ste toliko osetljivi na svaku vrstu kritike, ali gospodin Đurić nije se direktno obraćao gospođi Tomić. Gospodin Đurić je samo spominjao njenu diskusiju.
Da li zabranjeno spominjati ime, odnosno prezime diskutanta prilikom rasprave u načelu? Mislim da nije.
Zato ste, gospodine predsedavajući, prekršili čl. 27. i 107. Vi ste direktno povredili dostojanstvo ove skupštine i svakog od prisutnih poslanika, zato što ste govorili nešto što nije tačno gospodine predsedavajući. Trebalo je pažljivije da slušate načelnu raspravu gospodina Đurića i da ne budete subjektivni prilikom ocenjivanja na koji način je isti diskutovao.
Subjektivnost, najverovatnije proističe iz činjenice da je kritikovao u velikoj meri Fond PIO. Mi znamo da ste vi direktno, što se tog fonda tiče, zainteresovani za isti, s obzirom da ste u penziji.
Prema tome, i tu možemo da nađemo, je li tako gospodine predsedavajući, razloge za jednu neobjektivnost.
Zaista apelujem na vas da sledeći put prvo pazite, slušate šta govore poslanici, a kao drugo, kada reagujete budite maksimalno objektivni. Zato vam sada preporučujem da gospodinu Đuriću date priliku da replikom odgovori na sve ono što je pogrešno protumačeno od strane gospođe Tomić u pogledu njegove diskusije.

Meni je žao što ste vi opsednuti Fondom PIO. Ja nisam uopšte primaoc. Prema tome, ako vi mislite da ja o tome vodim, uopšte nisam čak ni zapazio da je Fond PIO spomenut. Jeste spomenuo neku trgovinu, kupovinu, to je njegovo pravo. Nije tačno da vam kažem, to ostaje vama.
Meni je žao što vi mislite, pažljivo sam slušao gospodina Đurića i sve vas, prema tome, pravo davanja replike je isključivo moje pravo, moja je procena, vi to morate da poštujete, ako hoćete, ako nećete, to je drugi problem vaš.
Možete da tražite da se izjasnimo o povredi Poslovnika.
(Judita Popović, s mesta: Da.)
Dobro. Izjasnićemo se o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.