Hvala predsedavajući.
Uvaženi potpredsedniče, poštovani potpredsedniče Vlade, članovi resornog ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Srbija se danas nalazi naravno u jednom procesu dinamičnih, prvenstveno, ekonomskih reformi. Tu prvenstveno moram da navedem reformu javnog sektora, fiskalnu reformu, reformu monetarnog sistema, a ono što jeste cilj ove zemlje je brže i dinamičnije uključivanje u evropske integracije.
Jedan od glavnih uslova kako evropskih integracija naše zemlje ali i ono što je najbitnije napredovanja naše ekonomije je stvaranje jedne konkurentne, tržišne ekonomije. Smatram da su neke kolege koje su pre mene diskutovale u pravo da mi i nemamo tržišnu ekonomiju u pravom smislu te reči, u tom punom kapacitetu, ali smatram da izmene i dopune Zakona o zaštiti konkurencije i te kako će uticati na to da taj posao i taj cilj ostvarimo.
Jedan od najvećih ciljeva interesa SDPS jeste prvenstveno prevazilaženje i pretvaranje Srbije iz jednog službeničkog društva koje sada imamo. Čuli smo pre neki dan da je u javnom sektoru u našoj zemlji zaposleno oko 660 hiljada ljudi u jedno preduzetničko društvo, u društvo u kome će svi moći da se bave privatnim biznisom, svi moći da ulaze na to tržište i napuštaju ga po svom nahođenju i sopstvenoj volji kako je to u svim razvijenim i demokratskim zemljama ovog sveta, čijim primerima dobrim stremimo.
Mogu da kažem da je politika konkurencije imala, a ima i danas, centralnu ulogu u razvoju EU, gradi se još od 1957. godine od Rimskog ugovora. Da ne pominjem SAD u kojima ista ovakva politika, zakon, Komisija za zaštitu od konkurencije postoji od 1890. godine, o Šermanovog zakona, Klejtonovog zakona iz 1914. godine gde je bila jako izražena borba protiv monopola, borba protiv kartela i svaka borba protiv bilo kakvog sprečavanja igrača da mogu da ravnopravno učestvuju na tržištu.
Ovo je potpuno u saglasnosti, interesu ciljeva partije kojoj pripadam i poslaničke grupe kojoj pripadam, da je jedna ravnopravna, tržišna utakmica, kompanija, preduzeće, bilo da su oni iz javnog ili privatnog sektora i uvod u ono što je najveća vrednost demokratije danas, a to je slobodna tržišna utakmica ljudskih sposobnosti, ljudskih ideja. Na taj način, kroz ostvarivanje ove ideje mi ćemo moći da ostvarimo i da napravimo jedno kvalitetno i fleksibilno i tržište rada i tržište kapitala i naravno ovo o čemu danas pričamo tržište roba i usluga.
Evo, nekog preseka stanja ili svojevrsne svote analize kada je u pitanju situacija o stanju konkurencije i politika konkurencije u našoj zemlji. Navešću slabosti, to je učešće privatnog sektora u bruto domaćem proizvodu, nedovoljna liberalizacija cena, visok stepen mešanja države u ekonomiju.
Ono što je dobro i ono što je urađeno za vreme ove Vlade koja je formirana prošle godine u julu mesecu jeste da je to visok stepen liberalizacije trgovine, visok stepen trgovinske integracije sa zemljama EU koje je ova Vlada i ovo ministarstvo uspostavilo imajući u vidu činjenicu da se 60% trgovinskih odnosa i trgovinske razmene odigrava sa EU. Dakle, jedna veoma bitna trgovinska i poslovna integracija sa zemljama članicama EU kojoj naša zemlja stremi.
Ono što je veoma bitna slabost i ono što treba da popravimo u narednom periodu, to je da privatni sektor učestvuje u bruto domaćem proizvodu samo sa 60%. U Albaniji je to 80%, a 82% zaposlenosti u Albaniji definiše naravno privatni sektor. Mislim, da globalno možemo svi da uočimo gde je problem, a to je razvoj tržišta, razvoj konkurencija, a samim tim razvoj privatnog sektora. Stvaranje i onoga zašta se SDPS od svog osnivanja zalaže, stvaranje jedne start-up nacije u kojoj će mladi ljudi o kojima smo govorili u prethodnih nekoliko dana kada je bio u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, neće kao imperativ svog razmišljanja imati zapošljavanje u državnom institucijama, ministarstvima, lokalnoj samoupravi nego pokretanje sopstvenog biznisa i jednu otvorenu utakmicu na tržištu rada i konkurentnost koju će ispoljavati u odnosu na svoje kolege.
Pošto je bilo govora o tome i bilo određenih kritika, kada je u pitanju ono što definiše zakon o zaštiti konkurencije, a to je, naravno, politika zaštite od koncentracije, politika zaštite od dominacije na tržištu, evo podataka od Konferencije UN za trgovinu i razvoj i zato je upravo ovo napor ovog ministarstva i ove izmene i dopune zakona idu ka tome da popravi ovu sliku, 2010. godine 65 zabeleženih koncentracija, 2011, godine 94, 2012. godine 105.
Imamo najdrastičniji primer u tim godinama rasta koncentracija na našem tržištu. Kada je u pitanju zloupotreba dominantnog položaja u Srbiji imamo blagi rast. Od tri 2010. godine, do pet 2012. godine.
Ništa toliko značajno, ali se beleži jedan alarmantan rast jednog kršenja zakona o zaštiti konkurencije kojom, naravno, ovim izmenama zakona samo ministarstvo koje, vidim, ima podršku jedne velike većine u Narodnoj skupštini, želimo da stanemo na put.
Mnogi govornici pre mene su govorili o tome šta i u kojim segmentima ovaj zakon definiše izmene. To je zakonski rok zastarelosti. Navođenje postupka se produžava sa tri na pet godina. Komisija više nema trošak kamate usled umanjenja ili ukidanja mere zaštite konkurencije u sudskom postupku.
Nije više jedini kriterijum za ocenjivanje dominantnog položaja na tržištu 40% zauzeća tog tržišta, već su tu uključeni i biće uključeni drugi parametri i drugi kriterijumi. Teret dokazivanja statusa dominantnog položaja pada na komisiju. Za kaznu od prihoda kompanija 10% se odnosi na prihod na domaćem tržištu, ne na globalnom tržištu, što je, naravno, isto tako jedan veliki interes naše države, što znači da ćemo na taj način ohrabriti strane direktne investitore da još više investiraju ovde i da napravimo jedan kvalitetniji ambijent i klimu za njihovo investiranje, a ovo je definitivno predstavljalo jednu od najvećih prepreka.
Što se tiče institucionalnog kapaciteta, mislim da tu i nema neke dileme. Naravno da je potrebno da se ekonomska analiza, ekonometrijska analiza u okviru rada Komisije za zaštitu konkurencije upotrebljava i da nije bila ni logična ni dobra situacija da u Savetu te komisije funkcionišu četiri pravnika, da ne postoji i da ne radi ni jedan ekonomista.
Bilo je ovde predloga koje mi možemo da podržimo i možemo da apelujemo na ministra i na samo ministarstvo da u nekom narednom periodu, narednoj fazi, razmisli i o formiranju instituta glavnog ekonomiste Komisije za zaštitu konkurencije, što mislim da bi unapredilo i poboljšalo kapacitet ove komisije u tom aspektu ekonometrije i ekonomske analize koja je, po našem mišljenju, najvažniji aspekt u toj borbi i zaštiti konkurencije.
Etički kodeks, u smislu i u domenu korporativnog, dobrog korporativnog upravljanja, dobre prakse, nije sporan. Dobro ga je uvesti i prosto on predstavlja jedan uvod u bolje rešenje i bolje promovisanje tzv. kompetišn advokas, ili dobrog glasa o tome da takva jedna komisija i sama država spremna da zaštiti tržište, da ga razvija, da unosi i da pravi ambijent da što više konkurenata bude na takvom tržištu.
Ono što je isto tako primećeno, a što može da bude predlog samog ministarstva, ministarstvo od strane SDPS, je rad na povećanju kapaciteta samih sudija u Upravnom sudu i u Vrhovnom kasacionom sudu kada je u pitanju ekonomsko znanje, jer tu imamo jedan primer koji su definisale mnoge analize da više od godinu dana neki slučajevi stoje u tim sudovima, upravo zbog toga što nema dovoljno kapaciteta i nema dovoljno ekonomskog znanja da se po tim slučajevima rešava.
Stoga mislim da nema spora da sve one ideje, izmene i dopune zakona, sve ono što će ići u prilog, privlačenju domaćih i stranih investicija, što će otvarati tržište, što će razvijati preduzetništvo u našoj zemlji, što će uticati na to da napravimo preduzetničko društvo, SDPS u danu za glasanje, ali naravno, u narednom periodu svaki takav konstruktivan, pa naravno i ovakav ćemo podržati i zahvaljujem se na pažnji.

Bojan Đurić, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine Arsenoviću, smatram da ste prekršili čl. 27. i 104. Poslovnika Narodne skupštine. Ne razumem šta znači vaše objašnjenje, odnosno odbijanje da mi date reč da sam izazvao reakciju gospođe Tomić i zato ovaj deo kojim sada predsedavate se zove načelna rasprava i ovde narodni poslanici raspravljaju, iznoseći svoja mišljenja.
Moram da vam kažem da ste prekinuli jednu raspravu za koju mislim da je bila dobra.
Ja se više neću javljati, jer nemam snage da se raspravljam sa vama na ovakvim pitanjima. Vi imate dominantan položaj, da se izrazim jezikom Zakona o konkurenciji, i ne znam da li je to ovaj osnov, pristup mrežama za distribuciju, zato što kontrolišete mikrofon, ali se ipak bojim da je to pitanje vertikalne integrisanosti.
Sledeći put recite, neću pominjati ni Fond PIO, neću ništa drugo, samo nam omogućite da normalno razgovaramo.
Gospođa Tomić i ja smo normalno razgovarali, a vi ste prekinuli diskusiju bez ikakvog razloga.
Dakle, neću se više javljati, hvala vam.

Gospodine Đuriću, vi znate dobro da po Poslovniku nemate pravo da se obraćate narodnim poslanicima neposredno.
Molim vas, saslušajte me, vi ste nekoliko puta prozvali Aleksandru Tomić, vezano za njeno izlaganje, nekoliko puta, a ako vi to ne znate i ako niste svesni toga, meni je žao.
Po tom osnovu sam ja dao pravo replike gospođi Aleksandri Tomić koja je na dostojanstven način i fino obrazložila svoj stav po određenom pitanju, ne spominjući vas uopšte, ni vašu stranku, nije bilo ništa uvredljivo i smatram da po tom osnovu niste imali pravo ni na kakvu repliku i to je isključivo pravo člana 104. moje pravo.
Prema tome, vi imate pravo ako hoćete da tražite da se izjasni Skupština.
(Narodni poslanik Bojan Đurić, sa mesta: Svejedno mi je.)
Judita Popović, po kom osnovu? Izvolite.

Gospodine predsedavajući, kako da vam kažem, ne govorite istinu. Ne govorite istinu i pri tom predsedavate na prilično neobjektivan način.
Dakle, gospodin Đurić je pominjao član 27. i 107.

Gospođo Popović, ja vam izričem opomenu, ne zato što ste mene uvredili, nego što vi ne govorite istinu. Prema tome, izričem vam opomenu, zbog toga što upotrebljavate neprimerene izraze.
Da li želite da nastavite? Izvolite.

Član 27. i član 107. Gospodine predsedavajući, meni je žao što ste toliko osetljivi na svaku vrstu kritike, ali gospodin Đurić nije se direktno obraćao gospođi Tomić. Gospodin Đurić je samo spominjao njenu diskusiju.
Da li zabranjeno spominjati ime, odnosno prezime diskutanta prilikom rasprave u načelu? Mislim da nije.
Zato ste, gospodine predsedavajući, prekršili čl. 27. i 107. Vi ste direktno povredili dostojanstvo ove skupštine i svakog od prisutnih poslanika, zato što ste govorili nešto što nije tačno gospodine predsedavajući. Trebalo je pažljivije da slušate načelnu raspravu gospodina Đurića i da ne budete subjektivni prilikom ocenjivanja na koji način je isti diskutovao.
Subjektivnost, najverovatnije proističe iz činjenice da je kritikovao u velikoj meri Fond PIO. Mi znamo da ste vi direktno, što se tog fonda tiče, zainteresovani za isti, s obzirom da ste u penziji.
Prema tome, i tu možemo da nađemo, je li tako gospodine predsedavajući, razloge za jednu neobjektivnost.
Zaista apelujem na vas da sledeći put prvo pazite, slušate šta govore poslanici, a kao drugo, kada reagujete budite maksimalno objektivni. Zato vam sada preporučujem da gospodinu Đuriću date priliku da replikom odgovori na sve ono što je pogrešno protumačeno od strane gospođe Tomić u pogledu njegove diskusije.

Meni je žao što ste vi opsednuti Fondom PIO. Ja nisam uopšte primaoc. Prema tome, ako vi mislite da ja o tome vodim, uopšte nisam čak ni zapazio da je Fond PIO spomenut. Jeste spomenuo neku trgovinu, kupovinu, to je njegovo pravo. Nije tačno da vam kažem, to ostaje vama.
Meni je žao što vi mislite, pažljivo sam slušao gospodina Đurića i sve vas, prema tome, pravo davanja replike je isključivo moje pravo, moja je procena, vi to morate da poštujete, ako hoćete, ako nećete, to je drugi problem vaš.
Možete da tražite da se izjasnimo o povredi Poslovnika.
(Judita Popović, s mesta: Da.)
Dobro. Izjasnićemo se o povredi Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege narodni poslanici, Zakon o zaštiti konkurencije je izuzetno važan antimonopolski zakon i dobro je što imamo danas pred nama izmene i dopune ovog zakona, jer ako smo svi pažljivo pratili diskusiju danas u Skupštini, niko nije zadovoljan trenutnim stanjem na tržištu u Srbiji danas.
Ne možemo da kažemo jer smo zadovoljni radom Komisije za zaštitu konkurencije i ako je tome doprinela nejasna zakonska regulativa, onda je dobro da sada se izvrše izmene.
Sa nekim predloženim izmenama možemo da se složimo kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije, ali smo mi podneli i određen broj amandmana kojim želimo da doprinesemo unapređenju ovog zakona.
Moja koleginica Gorica Gajić iznela je neke od naših primedbi na ove predložene izmene, ja ću se osvrnuti se na još neke. Nažalost, nismo bili u prilici da ponesemo amandman koji se odnosi na definiciju relevantnog tržišta, zato što ovim izmenama i dopunama taj član zakona nije tretiran, ali bih ukazala na to.
Smatramo da je definicija relevantnog tržišta trebala da bude jasnija i preciznija u samom zakonu, da nije dobro što smo ostavili Vladi da uređuje kriterijume, tj. za određivanje preciznije irelevantnog tržišta, pošto je ono što je za pohvalu ovim predlogom zakona, to su izmene koje preciznije definišu kriterijume o dominantnom položaju na tržištu. Smatramo da je to isto moglo da se uradi i sa preciznijim i jasnijim definisanjem irelevantnog tržišta, koji je izuzetno važan za ovu oblast.
Možda i najznačajnija predložena izmena tiče se produženja roka zastarelosti, sve moje kolege su danas govorile o tome, da se poveća sa tri na pet godina, to je praksa pokazala, a i to je kako pogledati izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, takođe su stavili da je to bio problem zbog složenih predmeta i da je ovo dobro što imamo u ovim predloženim izmenama, produžetak ovog roka.
Kada pogledate Izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije, možete da vidite da oni smatraju da imaju nedovoljan broj zaposlenih koji rade na predmetima. Da li to utiče na kvalitet njihovog rada, da li se predmeti koji su pred komisijom ne rešavaju brže, to je sada da pokaže vreme da sudi, da li je to razlog ili samo nejasna do sada zakonska regulativa, koju ćemo danas izmeniti.
Ono što oni u svom Izveštaju o radu spominju i neadekvatan poslovni prostor u kojem se nalaze i za koji plaćaju visok zakup u privatnoj svojini, smatram da država treba da obezbedi Komisiji, a i drugim agencijama koje osniva Skupština i Vlada da bi se smanjili troškovi, jer uvek kada plaćate privatni zakup cena na tržištu pokazuje i tu se troškovi povećavaju.
Još jedna naša primedba, što se tiče ovih predloženih izmena odnosi se na član 22, kojim se regulišu postupci pred komisijom koji nisu okončani ni do dana stupanja na snagu. Znači, u stavu 1, o tome smo govorili danas se kaže – da će se na te postupke primenjivati ovaj zakon kada stupi na snagu, a onda zatim u stavu 2. se izuzimaju postupci utvrđivanju dominantnog položaja i zastarelosti i mere zaštite konkurencije. Mi smatramo da stav 2. treba da se briše. Mi smo i podneli amandman kojim to jednostavno želimo da izmenimo ovaj predloženi zakon.
Zbog ograničenog vremena, a većeg broja predloženih zakona koji su isto važni, osvrnula bi se na zakon o elektronskoj trgovini.
Elektronska trgovina je izuzetno popularna u svetu, Srbija je i dalje daleko od tih trendova, po nekoj proceni 80% naših građana do sada još uvek nije koristilo takav vid kupovine, znači, elektronskim putem. Razlozi za to su višestruki, nepoverenje i strah od gubitka novca, strah od prevare, zloupotreba privatnih informacija, sve su to razlozi koji još uvek predstavljaju prepreku kod nas da se elektronska trgovina brže razvija.
Elektronska trgovina u Srbiji predstavlja i problem nejasne carinske regulative. Praksa pokazuje da carinski propisi kada se carini roba koja se kupuje u inostranstvu predstavljaju problem našim građanima, oni poručuju robu iz inostranstva, koja je po nižoj ceni, a kažem naša nejasna, još uvek carinska regulativa povećava cenu tih proizvoda koji se kupuju elektronskim putem i smatramo da treba da se pomeri granica za carinjenje koja sada za pošiljke do 50 evra je za komercijalnu robu, a do 80 evra je za poklone i da bi unapredila elektronsku trgovinu ako bi povećali iznos do koga se ova roba ne carini.
Ono što je značajno i što sigurno unaprediti ovu oblast, to je dolazak „Pejpala“, o tome su danas govorili, to što naši građani mogu da koriste servis „Pejpala“ od skora, od aprila meseca, tako što mogu neograničeno da kupuju robu, još više će se unaprediti naravno kada budu naši građani i naše kompanije u mogućnosti da prodaju i tj. da mogu da naplate našu robu, a imamo šta da ponudimo na ovom tržištu.
Čuli smo od vas da to očekujemo u nekom doglednom periodu i to će zaista ovu oblast unaprediti. Zakonska regulativa je nešto što predstavlja još uvek problem u ovoj oblasti. Ove izmene Zakona o elektronskoj trgovini su dobre, ali one nisu dovoljne. Kao što znate, potrebno je da izmenimo Zakon o platnim uslugama, platnom prometu, Zakon o računovodstvu.
Ono što nije dobro, što bih se složila sa gospodinom Đelićem, a to je, ako dođe do povećanja PDV na računarsku opremu, to je jedna mera koju Vlada donosi, koja ne može ovu oblast da pospeši, tj. da je unapredi, ona ima ogroman potencijal.
Našta bih se još osvrnula? Mislim da nije dobro što danas imamo samo izmene i dopune Zakona o elektronskoj trgovini, a nemamo izmene i dopune ovih pratećih zakona koji treba da unaprede ovu oblast. Znam da to nije do vas i da ovi ostali zakoni nisu u nadležnosti vašeg ministarstva. Mislim da treba da sarađujete na tom nivou da se vidi da je Vlada jedinstvena, da predlažete izmene i dopune zakona i unapređujete određene oblasti, tako što Vlada, tj. resorno ministarstvo izlaze sa predlozima zakona koji pokrivaju tu oblast.
Ove zakone koje sam pomenula, koji su potrebni da bismo uredili ovu oblast, još uvek nisu u skupštinskoj proceduri. Kada dođu u skupštinsku proceduru, što zavisi od Vlade, tj. od ministarstva, onda je odgovornost na predsedniku Skupštine da nama na dnevni red stavi sve te zakone i po meni je logično da imamo objedinjenu načelnu raspravu po tom principu.
Znači, ako uređujemo određenu oblast, onda da se načelna rasprava objedinjuje za zakone o elektronskoj trgovini, zakon o računovodstvu, o platnim uslugama, o platnom prometu i da znamo da smo mi završili nešto. Ovako mi danas imamo važne zakone, nemam vremena da se osvrnem na sve, zato što nam je objedinjena načelna rasprava, a opet ništa nismo zaokružili do kraja. Opet kažem, ima ovde dobrih izmena, ove izmene o elektronskoj trgovini unaprediće, doći će do poboljšanja, ali nismo završili, i ne možemo da kažemo da smo odradili posao do kraja, što je u našoj moći naših poslanika da izglasamo, a vašoj da nam predložite.
Naravno da i mi možemo da predložimo izmene i dopune zakona, ali je praksa pokazala da ono što poslanici opozicije predlože u ovom parlamentu, nažalost ne može da dođe na dnevni red i ne može da se raspravlja o njima, zato tu odgovornost ostavljam na vama, vi možete to da uradite i da u dogovoru sa vašim kolegama iznađete način da ubuduće dolazite ovde pred nas i da kažete, sada unapređujemo i zaokružujemo ovu oblast, tako što ćemo izmeniti sve ove zakone koji su potrebni. Toliko. Hvala.

Hvala.
Nataša Mićić, po kom osnovu se javljate?
(Nataša Mićić, s mesta: Povreda Poslovnika.)
Gospođo Mićić, samo da vas upozorim, verovatno je vezano za prethodni slučaj. Ovde lepo piše u Poslovniku da narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupku predsednika Narodne skupštine, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
U međuvremenu sam dao reč narodnom poslaniku Dušici Morčev, vi ste zakasnili u tom smislu. Da ne bih bio toliko tvrdoglav, izvolite.