Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predstavniče VSS, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas je dan kada otvaramo diskusiju o davanju svojih stavova, svog mišljenja o izboru, pre svega rekao bih predsednika VKS Srbije, a onda i predsednike sudova upravnih, prekršajnih i apelacionih sudova u Beogradu, Nišu i Kragujevcu.
Hoću da istaknem da smo za godinu i tri meseca ili 15 meseci ukupno uspeli da upristojimo Srbiju. Uspeli smo da u mirnim i zakonskim okvirima dođemo do predloga koji je VSS dao Narodnoj skupštini Republike Srbije bez da se bilo ko od nas kao poslanik, bez da se bilo ko iz republičke Vlade ili bilo kog ministarstva umešao, davao svoje mišljenje, davao svoju sugestiju ili ne daj Bože noću zvao nekoga i intervenisao za nekoga, slao SMS poruke i davao mišljenja o tome ko treba da bude favorizovan, ko je to ko je blizak našoj stranci, ko je to ko je u ranijem periodu bio neprijatelj nekih od stranaka koje su u vlasti. Toga svega naravno nije bilo.
Ono što smo mi na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu dobili kao obrazloženje za izbor predsednika VKS je potpuno ohrabrujuće za sve građane Srbije, za mene kao profesionalca koji je u tom poslu već skoro 25 godina. To je znak da smo došli u situaciju da možemo bez uticaja bilo čijeg da izaberemo predsednike sudova, da izaberemo sudije, da o tome odlučuje struka, da o tome može, treba i nadalje će biti tako, da se odlučuje u proceduri koja je propisana.
Zbog toga i zbog javnosti želim da pročitam obrazloženje koje je za mene kao melem na ranu imajući u vidu da sam veoma bolno učestvovao i lično bio pogođen reformom pravosuđa koju je vršila prethodna vlast, a tiče se izbora sudija 2009. godine, kada su nečije žene iz Vranja kao sudije koje su imale najbolje rezultate slane u Novi Pazar, kada su mnoge druge veoma stručne ličnosti i sudije i tužioci razrešavani. Radi se o ljudima koji su po 30, 35 godina veoma časno, visoko profesionalno i moralno obavljali svoj posao za koji je javnost u Srbiji imala samo reči hvale. Stručna javnost pogotovo.
Oni su razrešavani na jedan najgrublji, na najbestijalniji način tako što je puštena fama po fama po gradovima u kojima su živeli da su oni saradnici nekakvih kriminalnih grupa, da su učestvovali u oslobađanju određenih kriminalaca, a da sve to nije potkrepljeno nijednim dokazom.
Očekivao sam danas da kolege iz stranke koja je bila okosnica prethodne vlade imaju u vidu da kod ovakvih izveštaja koji su dati od VSS mogu samo da ustanu, da stoje mirno i da se dive onome što je urađeno, a urađeno je upravo zbog toga što je stvorena jedna potpuno normalna atmosfera gde je VSS data mogućnost da u potpunosti funkcioniše bez da bilo ko iz izvršne ili zakonodavne vlasti utiče na njih. Tako je bilo, tako će i biti.
Procedura koja je primenjena pre nego što je dat predlog gospodinu Tomiću da se za predsednika VKS izabere cenjeni kolega Dragomir Milojević jeste da ste oglas o izboru predsednika VKS objavili u „Služebnom glasniku“ i u „Politici“. To je bilo 31. maja 2013. godine. Dali ste mogućnost svima nama koji imamo pravne fakultete, položene pravosudne ispite, određeni broj godina iskustva u pravosuđu da se kandidujemo i da budemo u mogućnosti da budemo izabrani za ovako visoku funkciju.
Nakon toga je doneta odluka da se obrazuje komisija za izbor predsednika sudova i ta komisija je sačinjena od ljudi koji su veoma stručni, koji su potkovani znanjem i iskustvom i koji su sa svim kandidatima obavili neposredne razgovore, koji su sa njima mogli potpuno transparentno da popričaju o svemu, da postave određena pitanja iz njihovog profesionalnog života, verovatno i privatnog. Imajući u vidu da se svi koji se bavimo ovim poslom u Srbiji znamo, pošto to nije velika zemlja, svako je o svakome nešto čuo i mogao je tada tu činjenicu da proveri tako što će i sa ostalim članovima komisije porazgovarati i doneti određenu odluku.
Na osnovu izveštaja Komisije za izbor predsednika sudova VSS je na sednici održanoj 16. jula 2013. godine u odsustvu predsednika VSS, jer je on jedan od kandidata, utvrdila da sudija Dragomir Milojević ispunjava sve kriterijume i merila za izbor predsednika VKS. Uz to, ono što je najvažnije to je da je opšta sednica VKS, gde je tu i građansko odeljenje, krivično odeljenje, jednoglasno, što je za mene frapantan podatak ali samo pokazuje koliki ugled gospodin Milojević uživa u toj instituciji, svi do poslednjeg su odlučili da ovakva ličnost može biti prva među jednakima, da ovakav čovek može biti na čelu VKS kao kape pravosuđa u Republici Srbiji. Verovatno znajući moralne kvalitete koje on poseduje, znajući ga lično i znajući njegov rad, njegovo dugogodišnje iskustvo, očigledno je da se radi o čoveku koji je od profesije. Radi se o čoveku koji je od prvog dana nakon diplomiranja u pravosuđu i o njemu se sve zna. Nije moglo ništa da se sakrije. Kada ste sudija ne možete ništa da sakrijete.
Postoje stranke u postupku, imajući u vidu da je kolega pretežno radio krivicu, tu su i tužioci koji kontrolišu čitav postupak, koji svojim žalbama na presudu kolege Milojevića, traže od Višeg suda da se izjasni i ono što znam jeste da je ogroman procenat potvrđenih presuda koje je gospodin sudija u svom dugogodišnjem radu u pravosuđu imao.
Pošto smo u Srbiji i ništa nije čudno, 2009. godine gospodin Dragomir Milojević je razrešen sa mesta sudije. Neko bi rekao – najuren, upravo zbog ovakve biografije koju ima nije odgovarao tadašnjem režimu. Plašili su se ovakvih ljudi na koje ne možete da utičete. Teško je kada imate profesionalca koji zna i siguran je u sebe, da na njega izvršite uticaj. Prosto je nemoguće.
Možete na slabije, na ljude koji su klimavog moralnog integriteta ili ljude koje ste doveli, a oni znaju da su dovedeni na mesto sudija a nisu to zasluživali. Takvih je bilo. Nadam se da ih neće biti. Na žalost, u 2010. godinu smo ušli veoma tužni svi mi koji smo u pravosuđu i koji živimo od pravosuđa i koji ćemo svoju profesiju okončati u pravosuđu. Neki su veoma teško podneli neizbor. Neki koji su po 35 ili 37 godina radili, koji su bili pred penzijom su razrešeni bez ikakvog obrazloženja, ali uz famu i priču po gradu da se radi o ljudima koji su vezani za kriminal. Hvala bogu te je Ustavni sud Republike Srbije smogao snage u potpuno novoj atmosferi, koju smo mi relaksirali time što smo pobedili, odnosno građani Srbije su dali svoj glas nama više ne želeći da žive u strahu, ne želeći da žive u mraku. Hteli su da dobiju između ostalog i nezavisno pravosuđe. Mi smo na tome radili. Dali smo mogućnost da ovi časni ljudi budu postavljeni, izabrani i imenovani tamo gde zaslužuju.
Mislim da je kolega Milojević Dragomir doživeo potpunu satisfakciju, kao i ukupno 1.000 naših kolega, od toga negde oko 700 sudija, ostalo su tužioci i zamenici tužioca, da se vrate na svoja radna mesta, da mogu sebe da opravdaju pred porodicom u kojoj su imali probleme i porodica je imala probleme zato što oni nisu izabrani, zato što su označeni kao najgori mogući ljudi. Neki od njih čak nisu izlazili iz kuća. Neki su se povukli. Neki su bili na ivici suicida. To mogu da kažem jer sam sa mnogima od njih razgovarao. Sa mnogima od njih sam bio u kontaktu, hrabrio ih, kuražio i rekao doći će vreme, doživećete satisfakciju kakvu ne očekujete, ne smete da padate i da dozvolite sebi da gori od vas koji su odlučili o vašoj sudbini seire, raduju se, a da vi koji ste moralno i besprekorno čisti sedite kod kuće umesto da dignutog čela odete i prošetate kroz grad, odete do svog radnog mesta.
Hvala bogu, sada ti ljudi su na svojim radnim mestima. Na poslu su i imaju još veći elan. Čak i posle 35 godina su voljni da dođu pre svih na posao, a da odu poslednji. Dobili su želju i da i ostalim mladim kolegama na sve moguće načine pokažu kako se radi, kako se postaje sudija i kako se neko može predložiti jednoga dana za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Ovo je poziv svim pripravnicima, svim diplomiranim pravnicima da ostanu u Srbiji, da ovde neće biti ni po babu ni po stričevima, neće biti onako kako je bilo do 6. maja 2012. godine. Zapravo, nikada neće biti kao što je bilo 6. maja, odnosno 20. maja 2012. godine. To smo mi i juče pokazali. Nismo mogli da uđemo u „Arenu“ od broja ljudi. Unutra je bilo 30.000, a 20.000 napolju. Sada smo obavezni prema svim tim ljudima. Osećam stvarno veliku odgovornost da i u ovoj profesiji kojom se bavim, a i u svim segmentima društva, ekonomiji, privredi učinimo sve da ovo postane normalna država u koju će početi da se vraćaju mladi ljudi koji su odavde pobegli jer su shvatili da su 5. oktobra učestvovali u velikoj prevari i su 12 godina lagani. Obećavano je nešto što nije bilo moguće ostvariti, a lagani su zato što je neko hteo da bude na vlasti, da se bori za još jedan dan vlasti, da još malo napuni džepove.
Najtužnije mi je danas bilo što sam čuo od kolege iz DS – kada biramo prvake ovih sudova, kasacionog, upravnog, prekršajnog, apelacionog beogradskog, niškog i kragujevačkog pričamo o nekim obijenim ambarima i šupama u Vojvodini, sve da bi se bacila senka na ovaj izbor, da bi se stvorila negativna atmosfera kod građana Srbije, da bez obzira što biramo ove predsednike sudova zaboravimo kako se to u ranijem periodu radilo. Da su bitni ambari. Da su bitne šupe, a nikako da se pomene kako su obijane banke i ko je te u „Vojvođanskoj banci“ ili „Razvojnoj banci Vojvodine“ uzimao milione evra. To bi da se zaboravi. Takođe su spominjane neke navijačke grupe. Te navijačke grupe 5. oktobra su bile vaše. Oni su palili ovu Skupštinu, iznosili umetnine, razrušili je. Sreća što nisu dinamit imali, ali tada su to bili vaši navijači. To su bili vaši ljudi. To je bilo za pohvalu. Oni su bili veoma prijatni i pomogli su vam da dođete na vlast.
Spomenut je i „Jugoskandik“. Moram da se osvrnem na to gospodine predsedavajući, da je zastareo slučaj direktora i vlasnika „Jugoskandika“. Naravno, ali za zastarelost je potrebno da prođe izvesno vreme. Nije zastareo slučaj sada nego je zastareo u prethodnih deset godina kada je stub vlasti u Srbiji bila DS, kada je ministar odnosno ministarka pravosuđa žarila i palila, kada su noću pozivane sudije i rečeno im je kako da glasaju i kako da sude …
(Predsedavajući: Gospodine Nikoliću, molim vas.)
… sada spominjati „Jugoskandik“ je stvarno van poštovanja i naše inteligencije i inteligencije građana Srbije jer je svima jasna da ovo nije moglo da se desi za jednu noć nego se dešavalo deset godina, a za tih deset godina se apsolutno zna ko je odgovoran. Meni je žao što se tako nešto desilo. Apsolutno mi je žao što je zastareo slučaj i što nije moglo da bude meritorno odlučivano o tome, ali šta ćete. To je nekome odgovaralo. Možda je neko omastio brke od toga što je postupak odugovlačen toliko godina.
Još nešto, pomenut je slučaj „Ilarion“, verovatno da bi se gospodinu Milojeviću spočitavalo kako je on učestvovao u tom predmetu i kako je on kriv za to što je ovaj predmet zastareo. Ono što ja znam je da je gospodin Milojević bio tada u Vrhovnom sudu Srbije i kada je slučaj došao, bez obzira da li je bio u Vrhovnom sudu Srbije ili u Okružnom sudu, koji je zastareo kao viši sud možete to da konstatujete, a nemate nikakav uticaj, niti možete bilo šta da promenite u svemu tome. Protekom vremena određena krivična dela zastarevaju. Krivica može biti samo prvostepenog suda, odnosno sudije koji je na tom predmetu radio a ne nekoga ko nije mogao ni da dobije taj predmet pre nego što je on došao u njegov sud. Svaki predmet se zavodi po datumu i delovodnikom i po tome možete videti da u trenutku kada je bilo, veoma mi je žao, mogućnosti i dokaza da se utvrdi krivica.
Dug prema advokatima, milijarda i 500. Nema potrebe da toliko tugujete. Ja jesam advokat i meni se mnogo duguje. Znam da ova država kako se polagano razvija i polagano se okreće točak privredni i ekonomski, kako dolaze strani investitori i sleću neki avioni od kojih je nekima muka, znam da će taj točak polagano da se okrene.
(Predsedavajući: Molim vas.)
Očekujem da će mi to platiti. Dajem ovoj državi još godinu dana i neću tražiti naplatu onoga što mi se duguje.
Usput je spomenut i Vrbas.
(Predsedavajući: Nemojte molim vas. O Vrbasu je već vođena rasprava. Ostavite sada Vrbas.)
Neću više. Stvarno neću više i hvala vam na strpljenju koje ste pokazali, ali nisam mogao da sve ovo ne iznesem i nerepliciram na neki način, ne zbog vas jer je vama jasno o čemu se ovde radi nego zbog građana Srbije koji su ovde godinu i nešto dana svaki put kada damo neki predlog, kada uđemo u proceduru za neki zakon slušamo lamentiranje određenog dela opozicije o tome šta to treba da se radi i šta je tu trebalo da se radi, pa kada ste bili u prilici, što to niste radili? Zakasnela pamet? Apsolutno nije pamet. Ta dela su mogla za 12 godina da se urade, a ne da se sada nama ovde nešto priča a da mi za to apsolutno niti smo odgovorni niti smo mogli biti odgovorni.
Hvala bogu te je pre pet godina formirana SNS, prozor u slobodu, prozor u pravnu državu. Svima vama, gospodine Tomiću, koji se vrlo profesionalno odnosite prema onome što radite i svim vašim kolegama u Visokom savetu sudstva, želim sve najbolje i želim da ovako nastavite. Kada budemo birali predsednike viših sudova, predsednike osnovnih sudova, a bitno je da to što pre uradite jer su svi oni u nekom stanju vršioca funkcije, to je jedno stanje nedorečeno, bez potpunih ovlašćenja, naravno, oni ih formalno-pravno imaju, ali jednostavno ne žele da uđu i da punim kapacitetom rade taj posao, sve do onog momenta dok ne bude raspisan konkurs, gde komisija daje mišljenje o njima, da to što pre uradite da bismo kompletirali ovaj sistem koji se zove pravosuđe, da taj stub Republike Srbije bude postavljen na svoje mesto i da nikada više ovaj parlament ne raspravlja o stručnosti, o znanju, o svemu onome o čemu ne bismo trebali da raspravljamo.
Znači, pružamo šansu da struka odlučuje o struci, da izbor predsednika sudova nadalje bude samo u okviru Visokog saveta sudstva, gde su ljudi koji to znaju, a da svako ko se kandiduje mora dobiti mišljenje suda i svih sudija gde radi, funkcioniše, jer je to najmerodavnije i oni se najbolje znaju.
Prema tome, imaćete podršku. Mi ćemo u Danu za glasanje kao SNS dati svoj glas i podržati vaš predlog. Hvala.
