Gospođo Obradović vi ste želeli repliku?
Replika. Izvolite.

Izgleda slušajući kolege iz DS da je nasilje u porodici nad ženama u Srbiji počelo 31. maja prošle godine. Imali smo rok ovih nekoliko meseci da rešimo taj problem. Nismo ga rešili i mislim da SNS treba da ide na giljotinu zbog toga. Tako je trebalo da shvate danas građani Srbije slušajući kolege iz DS.
Neprijatno sam iznenađena izlaganjem koleginice Tripić jer današnja priča, ponovila sam više puta i tokom prethodnih dana, treba da pronađe i da nas ujedini, da pronađe načine da što pre sprovodimo Istanbulsku konvenciju. Izgleda da kolege iz DS, da to njima nije među prioritetima. Među prioritetima je da unize SNS, sve uspehe koje smo napravili u prethodnom periodu. Ovo je, poštovani gledaoci, a i drage kolege, početak još jedne pojačane kampanje protiv SNS gde će svako hapšenje, svako ukazivanje na kriminalce, korupcionaše, ljude koji su napravili ozbiljne prestupe biti prozvano kao politički progon. To vam neće proći. Jednostavno, ljudi koji su osumnjičeni moraće da odgovaraju nakon završenih sudskih procesa za ono što su radili prethodnih godina.
Nasilje u porodici je jako ozbiljan problem i nasilje nad ženama dugo traje i dugo će nam trebati da umanjimo brojke koje se odnose na nasilje o kome govorimo danas. Ne možemo to da pripisujemo isključivo periodu od kada je SNS na vlasti u Srbiji, odnosno ova vladajuća koalicija.
Mislim da je građanima Srbije to apsolutno jasno i vaš pokušaj da umanjite sve uspehe ove vlade zaista neće proći. Zamena teza ne prolazi u Srbiji.

Tamara Tripić, replika.

Slažem se, nasilje nije počelo od 31. maja prošle godine ali nesumnjivo jeste eskaliralo. Ako vi imate do 2012. godine za 12 meseci bude ubijeno 32 žene u porodičnom nasilju, a samo za prvih devet meseci 2013. godine bude ubijeno 37, onda zaista imam pravo da govorim da mi imamo eskalaciju nasilja.
Samo se pitam gospodo iz vladajuće stranke, pre 15 meseci ste preuzeli vlast, koji je to trenutak kada ćete biti spremni da preuzmete i odgovornost za ono što radite. Znate, najlakše je za sve osuditi DS i sve koji se nalaze ispod plavo-žute zastave ali to i dalje neće oživeti ovih 37 žena, neće njihova deca zbog toga prestati da budu siročići. Hvala.

Doktor Janko Veselinović, replika u ime DS.

Činjenica je da nasilje nije počelo dolaskom SNS na vlast u Srbiji, muškarci su tukli svoje supruge i za vreme Karađorđevića, za vreme Obrenovića, za vreme Tita i za vreme Miloševića, tukli su ih i za vreme prethodne vlasti, tuku ih i za vreme SNS. Međutim, svaka vlast ima svoju odgovornost da to nasilje spreči.
Prethodna vlast je donela sistemske zakone koji sprečavaju nasilje. Kažnjavani su počinioci tog nasilja. Suđeno im je i stavljani su u zatvor. Od kada je došla SNS na vlast ti kriminalci su pušteni iz zatvora. Amnestirano je 3.000 lica a među njima i nasilnici koji su tukli svoje supruge ili su ih ubijali. Od dolaska SNS na vlast stvorena je atmosfera da možete slabijeg tući, da možete slabijeg vređati. To pokazuju ministri kada dođu ovde u Skupštinu, pa viču na poslanike. To pokazuju ministri, odnosno prvi potpredsednik Vlade u Vrbasu se obraća gledaocima, kao što kaže koleginica sada, pa vređa novinarku ispred 30 polu pijanih pristalica koji aplaudiraju na svaku njegovu reč. To podstiče nasilje. To stvara nadu svakom nasilniku da će njegovo nasilje ostati nekažnjeno.
Tu je problem SNS i ove vlasti da stvara jednu atmosferu iz koje se teško vraćamo u jedno normalno stanje u kome će svako nasilje nad ženama, decom i drugim slabijim od sebe biti kažnjeno.

Prvo pravo na repliku, Marija Obradović.

Još jednom. Neću se spuštati na nivo komunikacije koji se dogodio od strane kolega iz DS. Nasilje je problem koji se dešava, i počinioci nasilja su u svim strankama u Srbiji. Nemojte prebacivati loptu u naše dvorište. Nemojte spominjati primere koji treba da se odnose na članove SNS. Nemojte da spominjemo ljude iz DS za koje je apsolutno jasno da su nasilnici. Za koje je apsolutno jasno da su supruge napustile porodične domove i otišle. Za to postoje dokazi. Mislim da mi ne treba tako da komuniciramo. Treba da kažemo da smo svi za ovo krivi, da se u svim strankama nalaze nasilnici, i da svi treba strogo da osudimo ovaj problem i počinioce. I da zajedno nađemo rešenja …
(Predsedavajuća: Molim vas gospođo Obradović, te konstatacije da se u strankama nalaze nasilnici, molim vas nemojte da upotrebljavate ovde.)
Počinioci nasilja su članovi, ja ne govorim o poslanicima, ja govorim o članovima stranaka, znači stranke imaju na stotine hiljade članove. Znači, nalazi se i među visoko obrazovanim ljudima i među manje obrazovanim ljudima, i među siromašnim, i među bogatim ljudima. Dakle, nemojmo ove odrednice koristiti.
Želim još jednu stvar da ukažem. Kolega Girić o kome govorite sve vreme, i izvlačite iz konteksta njegovo predavanje, njegovo izlaganje. On je veoma ugledan lekar i njegova porodica ovim takođe dolazi pod udar i takođe je ukaljano njegovo ime. Nema razloga da i dalje izvlačite iz konteksta njegovo izlaganje. Molim vas da uzmete izlaganje i pročitate ovde na glas, ali u kontekstu, a ne da to, još jednom ponavljam da činite te zamene teza.
Što se tiče akcije Vlade da li je nešto učinila do sada? Mislim da svi zajedno treba da radimo na tome i da insistiramo da se sprovode zakoni koji već postoje, odnosno da se izmene oni kojima je to neophodno. Jasno je, i predsednik Skupštine danas je preneo poruku da ćemo oštro osuditi svaki oblik nasilja i počinioce nasilja u Srbiji.

Samo da razjasnim. Gospođa Obradović je dobila pravo na repliku na izlaganje gospođe Tripić. Sada Zoran Babić ima pravo na repliku, na izlaganje gospodina Veselinovića.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, nisam želeo da govorim o ovoj temi zato što živim u ovoj temi. Živim u prelepoj zajednici sa četiri dame iz tri različite generacije od 9 do 79 godina i uživam u takvoj zajednici, uživam da negujem moje dame i da uživam u njihovoj ljubavi i pažnji, i mislim da mi kao društvo trebamo da negujemo i da sprovodimo takve vrednosti.
Ono što sam mislio da će nas ova tema, koja treba da bude svetinja, i treba da bude tačka spajanja, a ne tačka vulgarizacije politike, i zarađivanja nekih malih poena, trebala je da nas spoji. Trebala je da nas uhvati za ruke. Trebali smo zajednički da pokažemo poruku da smo protiv nasilja, ne samo nad ženama, nego protiv nasilja u našem društvu. Mi sada na ovaj način demonstriramo političko nasilje.
Ono što je istina da je Zakon o amnestiji izglasan u ovom domu, ali nije prvi. Prvi Zakon o amnestiji izglasan je u februaru mesecu 2001. godine. Za taj Zakon o amnestiji, koji je bio mnogo liberalniji i širi, je glasala DS. Ali, to se zaboravlja. Pozivate se da zaboravimo na tako nešto. Ne, podsećaćemo vas.
Nije nasilje nad parlamentom kada dolaze ministri i kada odgovaraju na pitanja. Nasilje nad parlamentom, gospodine Veselinoviću, je onda kada ne dolaze ministri, kada ne poštuju ni zakon, kada ne poštuju ovaj visoki dom, kada ne poštuju narodne poslanike, kao što nisu poštovali od 2008. do 2012. godine. To je nasilje nad parlamentom. Problem našeg društva, problem ovog parlamenta je vulgarizacija politike.
Recite ono što vidite …
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Babiću.)
… a ne ono što bi želeli da se desi.