Hvala.
Gospodine Stefanoviću, želite li repliku? (Da)
Izvolite.

Samo bih još jednom vrlo jasno da iznesem i svoj i stav SNS.
Za nas ne postoji mogućnost da se toleriše nasilje nad bilo kojom ženom. Apsolutno i apsolutno stojim iza toga kao predsednik Odbora za prava deteta, zajedno sa svim kolegama koje su radile sa nama, da takva mogućnost ne postoji u SNS nikad..
Apsolutno ćemo se boriti da svaka žena, ne samo dobije zaštitu, nego da radimo na menjanju svesti našeg društva i da nasilje nad ženama, nad decom, bude nešto što je apsolutno neprihvatljivo, da niko ne može da pomisli na to, a da društvo bude spremno da jasno označi one koji su nasilnici i da pokažemo da će se u Srbiji takva politika sprovoditi.
Samo to želim zbog javnosti da kažem, to je stav SNS.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marković. Izvolite.

Hvala.
Poštovana predsedavajuća, ministre, kolege narodni poslanici, drago mi je što je veliki broj mojih kolega i koleginica govorio o Konvenciji o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. To pokazuje da prepoznajemo nasilje nad ženama i nasilje u porodici kao jedan od najvažnijih problema u našem društvu.
Osnovni cilj Konvencije je pojačavanje kapaciteta ustanova i organizacija koje se bave žrtvama nasilja, kao i definisanje i primenjivanje mehanizama koji će obezbediti postupanje u skladu sa obavezama navedenim u konvenciji.
Ovo je najsveobuhvatniji međunarodni ugovor u ovoj oblasti, kojim su predviđeni mehanizmi za praćenje primene Konvencije, formiranje ekspertske grupe, čiji je zadatak prikupljanje podataka, vršenje analize i objavljivanje rezultata.
Međunarodni monitoring je takođe veoma važan, kao i povezivanje sa drugim državama potpisnicama. U Srbiji je svaka treća žena žrtva nasilja, a nasilje u porodici je najčešći vid nasilja u našem društvu.
Zabrinjavajući je podatak da je nasilje nad ženama u stalnom porastu. Žrtve nasilja očekuju veće angažovanje službi kroz pružanje podrške, preko razumevanja problema, do pružanja pomoći, zato je neophodno angažovanje državnih organa, nacionalnih, regionalnih i lokalnih skupština i uprave, državnih institucija…
(Predsedavajuća: Narodna poslanice, samo mikrofon prema sebi okrenite. Hvala.)
… za zaštitu ljudskih prava, organizacija civilnog društva, ali i sredstava javnog informisanja.
Važno je da sve pomenute organizacije sprovode programe podizanja svesti u javnosti o različitim manifestacijama svih vidova nasilja, njihovim posledicama, potrebi da se nasilje spreči.
Svi mi imamo pravo da živimo u bezbednom okruženju, da se osećamo sigurno. Imamo obavezu da svi zajedno stvorimo društvo koje će se suprotstaviti nasilju.
Iako je ostvaren napredak, ne samo predlogom da se usvoji ova konvencija, već i usvajanje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici, partnerskim odnosima, mora još mnogo toga da se uradi. Nadam se efikasnijem odgovoru države, posebno kada su u pitanju programi prevencije nasilja.
Dosadašnji program i podrška žrtvama nasilja su nedovoljne, a veoma mali broj nasilnika je procesuiran ili su osuđeni na blage kazne. Dobro je to što u Srbiji postoje sigurne kuće, SOS telefoni, mada u mnogim sredinama nema materijalnih sredstava za ovakvu vrstu podrške. Nadam se da će se državne institucije više posvetiti rešavanju ovih problema, posebno u siromašnim, odnosno manje razvijenim sredinama.
Usvajanje ove konvencije predstavljalo bi veoma značajan korak napred ka rešavanju problema o kojima sam govorila. Podjednako je važno i ekonomsko osnaživanje žena, jer samo ekonomski jaka žena je nezavisna žena.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike da podrže ovu konvenciju. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Jovana Mehandžić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, kolege narodni poslanici, poštovani predstavnici Vlade, u današnjoj objedinjenoj raspravi, osvrnuću se uglavnom na Istanbulsku konvenciju zato što smatram da ova tema zaslužuje posebnu pažnju u današnjoj raspravi.
Pozdravljam činjenicu da se parlament već drugi dan bavi ovom temom i da se bavimo sprečavanjem i borbom protiv nasilja u porodici i nasilja nad ženama.
Međutim, kao i moje prethodne kolege, moram da podsetim i prisutne i javnost na neke od kolega koji su govorili o nasilju nad ženama, i to pripadnici najveće vladajuće stranke u Srbiji, na način i jezikom koji pripada prošlosti, iako smo dobili opravdanje i dobili zvaničan stav SNS, ja moram da podsetim da u četvrtak kada smo pričali o tome, kolega je imao repliku i nije iskoristio tu priliku niti da se predomisli, niti da se izvini. Zaista pitam, na koji način će se osim rečima, ova vlada i vladajuća SNS i delima boriti protiv ovakvih slučajeva u svojim redovima?
Dakle, da citiram, rečeno je da su žene najčešće psihološki i verbalno, manipulativno, sociološki i ekonomski dominantnije od muškaraca, a skrećem pažnju i na reči da žena često i sama provocira nasilje. Ovo ponavljam, ne zato što nemam šta drugo da kažem, nego zato što smatram da i mi ovde u Skupštini, a i javnost treba da zna o čemu se u četvrtak pričalo u ovom domu, da je to nedopustivo, da nije izrečena opomena, da nije iskorišćena prilika u replici da se kolega izvini, niti da se predomisli, a da smo danas dobili samo zvaničan stav SNS, deklarativan, da to neće biti tolerisano.
Moje pitanje kolegama u ovoj Skupštini jeste – na koji način ćete, osim verbalnog upozorenja, vašeg kolegu opomenuti ili naučiti da se više ovo ne ponavlja?
Za mene je to samo ilustracija verbalnog i deklarativnog zalaganja vladajuće stranke u Srbiji za vrednosti kojima se sprečava nasilje u porodici i nasilje nad ženama.
Da vas podsetim, teče petnaesti mesec rada ove Vlade. Postavljam pitanje – šta je konkretno urađeno da se spreči nasilje u porodici? Preko 20.000 prijava porodičnog nasilja postoji svake godine, a podsećam da je samo 79 puta sud izrekao meru udaljavanja nasilnika iz porodice. To je mera koja postoji u zakonu, a koja se de fakto ne primenjuje. Da se ovaj broj uvećao, to bi bio dokaz posvećenosti borbi protiv nasilja nad ženama i borbi protiv nasilja u porodici.
Zašto po hitnom postupku ne donosite zakone koji će u praksi i realnom životu sprečavati i jače sankcionisati počinioce u situacijama nasilja u porodici i nasilja nad ženama, nego amnestirate preko 3.000 osuđenika? Mnoge od njih upravo za dela nasilja.
Složićete se da dela govore više od reči. Molim vas da mi odgovorite na pitanje koje se tiče eskalacije svakodnevnog nasilja i u porodici, vršnjačkog nasilja, nasilja na utakmicama, sportskim događajima? Molim vas da odgovorite na pitanje u kojoj meri to ima veze sa osuđenicima koji su amnestirani, u kojoj meri eskalacija svakodnevnog nasilja u našem društvu ima veze sa povratnicima i ponovnim počiniocima krivičnih dela za koje su već bili osuđeni, pa onda pušteni na slobodu pre isteka kazne koju je trebalo da izdrže, a često se dešava da dela koja ponovo počine posle puštanja na slobodu budu teža od onih za koje su osuđeni?
Očekujem da predstavnici vladajuće koalicije daju odgovor na pitanje – u kojoj meri se eskalacija nasilja u našem društvu može povezati sa zakonima koje ova Skupština donosi? Podsetiću, tu mislim na Zakon o amnestiji kojim je ili će biti na slobodu pušteno više od 3.000 osuđenika, kao što smo čuli od ministra Selakovića kada je ovaj zakon obrazlagao.
Ova konvencija, podsetiću, zasniva se na sistemu 3P – prevenciji, protekciji žrtava nasilja i procesuiranju počinioca. Danas se nalazimo u situaciji da sigurne kuće više nisu sigurne. Podsetiću na nemili i šokantan događaj, neki bi čak rekli, tragičan koji se desio 13. juna ove godine, a kada su tri osobe, među kojima i jedanaestogodišnje dete, sin jedne od štićenica, povređene u sigurnoj kući u Beogradu kada je bivši muž jedne od štićenica provalio u kuću i nožem napao štićenice ove kuće. Dete je nastradalo braneći svoju majku. Ovaj napad, koliko sam pročitala u sredstvima javnog informisanja, tretira se kao pokušaj ubistva. Mene zanima dokle se stiglo sa ovim postupkom, da li je gotova istraga, da li je samo podneta krivična prijava ili možda podignuta optužnica ili možda ništa nije urađeno?
Očekujem da dobijem odgovor na pitanja koja sam postavila, a zarad ilustracije mišljenja svog i svojih kolega, izneću nekoliko statističkih podataka. Naime, ove godine u partnerskim odnosima smrtno je stradalo, do sada, 37 žena, u odnosu na prošlu godinu, to je evidentan rast. Prošle godine, tokom cele godine, stradalo je smrtno 32 žene. U odnosu na prethodne godine, ponoviću, primetan je porast nasilja, jer je 2010. godine ukupno smrtno stradalo 26 žena, 2011. godine 29 žena, a 2012. godine 32 žene. Do sada, ponavljam do sada, a nalazimo se na kraju oktobra 2013. godine, nastradalo je smrtno 37 žena u partnerskim odnosima. Eskalacija nasilja u našem društvu je primetna.
Pozdravljam predlaganje Istambulske konvencije u ovom domu. Znam da smo se svi složili da treba za ovo da glasamo, da treba ovo da podržimo, ali ono što je evidentno jeste da je ova konvencija samo okvir i samo baza. Važno je šta ćemo kao društvo i kao pojedinci uraditi u budućnosti. Važno je šta se dešava u praksi, koliko se zakoni implementiraju. Važno je koliko se nasilnika udaljava iz porodice, a da vas podsetim, sa jedne strane imamo 20.000 prijava porodičnog nasilja, a samo 79 izrečenih mera za udaljavanje nasilnika iz porodice. Važno je koliko će se dosadašnja praksa promeniti.
Imali ste 15 meseci da promenite dosadašnju praksu. U ovom mesecu, petnaestom mesecu, ne vidim šta se po tom pitanju promenilo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marija Obradović, replika.

Dame i gospodo poslanici, još jedan dan rasprave o Istambulskoj konvenciji i novi prostor za zamenu teza kada govorimo o ovoj izuzetno važnoj temi. Složili smo se da ćemo kao jedan glasati i borite se za realizaciju ciljeva koji su propisani u Istambulskoj konvenciji.
Iz redova opozicije ponovo se insistira na menjanju konteksta, na izvlačenju određenih činjenica, delova govora iz konteksta, na uporne napade na SNS kako bi se dobili sitni dnevno-politički poeni. Podsećam vas da umanjujete efekat, značaj, suštinu objašnjavanja značaja usvajanja Istambulske konvencije.
Ono što su građani mogli da čuju pre nekoliko minuta kada je predsednik Skupštine dr Nebojša Stefanović govorio o značaju i posvećenosti i SNS, a i parlamenta u usvajanju Istambulske konvencije, dovoljno govori o tome šta je poruka Vlade kada je nasilje u Srbiji u pitanju, nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Mislim da vaša nastojanja da pomerite fokus da u narednom periodu, koliko nam je neophodno, da nakon potpisivanja ove konvencije nju zaista ratifikujemo, to je period kada mi treba da formiramo određena tela koja će pratiti sprovođenje ove konvencije, da napravimo određene zakonske izmene kako bi te žrtve nasilja osetile efekte. U svom tom brdu posla koji nam predstoji, a neophodno je da zajedno radimo, i parlament, i Vlada i civilni sektor, u celoj toj priči vi samo nalazite prostor da kritikujete i izvlačite iz konteksta deo izlaganja jednog od kolega u parlamentu.
Mislim da u ovom trenutku treba …
(Predsedavajuća: Vreme.)
… da samo ponovim još jedan deo iz izlaganja koji uporno pokušavate da izvučete iz konteksta – bezuslovno se saglašavamo sa ciljevima konvencije koji se odnose na zaštitu žena i porodice. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovana Mehandžić, replika.

Da budemo precizni, brojke su neumoljive, statistika je neumoljiva. Koleginica je replicirala na moje izlaganje. Ono što je evidentno jeste da je po sredi jedna zamena teza sa kojom se ne suočavamo po prvi put u ovom sazivu parlamenta.
Govorila sam o verbalnom zalaganju za određene vrednosti, o nedostatku dela koja potkrepljuju te reči, a ono što je evidentno i vidljivo jeste da i među vama, u vašim redovima, postoje disonantni tonovi kada je u pitanju definicija nasilja i ono što se dešava u porodici, disonantni tonovi o onome šta je prihvatljivo, odnosno neprihvatljivo ponašanje žena.
Dobro je što pričamo o ovoj temi. Dobro je što neke stvari mogu da izađu na videlo. Dobro je što napokon vidimo da se neki od poslanika koji sede u ovom parlamentu uporno vraćaju u prošlost, odnosno da iz prošlosti nisu ni izašli. Ovakve teme, bazična pitanja ljudskih prava i zaštite svakog građanina, odlična su prilika da zapravo vidimo kakvo odelo svako od nas nosi i kakav je neko u duši i srci, da li je nekakvo zalaganje samo deklarativno zarad, kao što je koleginica rekla, dnevno-političkih sitnih poena ili je to zalaganje suštinsko zalaganje u kakvo verujemo istinski i iz dubine duše. Hvala.