Hvala.
Na član 5. Amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, hteo bih da rasvetlim jedan specifičan slučaj i da pokušamo zajedno da pronađemo rešenje u tom pravcu.
Mi očigledno razlikujemo dve stvari. Jedna stvar jeste vreme podnošenja zahteva. Druga stvar jeste datum izgradnje. Ako je problem Ustavnog suda datum izgradnje, onda nije istovremeno i problem Ustavnog suda datum podnošenja zahteva.
Amandman koji sam predložio predlaže da sve one koji su izgradili objekte do 11. septembra 2009. godine stavimo u isti položaj time što ćemo da im damo naknadni rok, nakon usvajanja ovog zakona, od 90 dana da oni podnesu zahteve.
Dakle, tu nema krivičnog dela. Ukoliko ovi koji su do 2009. godine izgradili i podneli zahteve mogu, ne vidim razloga zašto ne mogu i ovi koji su do 2009. godine isto izgradili objekte, a nisu podneli zahteve iz jednog vrlo prostog razloga jer imate ljude koji su bili veliki građevinski magnati koji su gradili puno i oni su sigurno podneli zahteve, međutim, imate i male siromašne porodice koje su na jadovite jade izgradili neku kućicu od 50, 60 ili 100 kvadrata i nisu bili u situaciji zbog finansijskih ograničenja da podnesu taj zahtev da im se legalizuje stambeni objekat. Sada mi njima, ukoliko bi usvojili ovaj amandman koji je predložen, dajemo mogućnost samo da mogu u periodu od 90 dana da podnesu taj zahtev, da ispune samo jedan formalni uslov. Taj formalni uslov im daje mogućnost da oni zaista budu u suštinski istom položaju kao i oni građani koji su taj formalni uslov ispunili.
Da to zaista nema nikakve veze sa obrazloženjem koje sam dobio, moram da citiram i deo Ustava koji govori da se ne smatra diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima. Dakle, ova lica su u suštinski nejednakom položaju sa ostalim građanima. Znači, ne radi se o tome da sada mi kažemo – hajde onaj ko je posle 2009. godine izgradio objekat, posle datuma o kome vi govorite.
Na terenu se pokazalo da ćemo upravo socijalno najugroženije kategorije da dovedemo u situaciju da trebamo da damo mogućnost lokalnim organima vlasti da poruše 10 ili 20 hiljada takvih objekata, a ne treba da idemo u istoriju unazad, kada se to u Gradu Beogradu dešavalo, naročito u naseljima koje smo nazivali neformalnim naseljima. S druge strane, onda dolazimo u situaciju za isti taj broj ljudi da trebamo da obezbedimo stambene objekte. Dakle, ostavljamo te ljude na milost i nemilost lokalnih organa vlasti da oni odluče šta će sa njima, da li ćete da im srušite objekte ili ne.
Razgovarao sam sa Mrežom „Anglunipe“ i sa nekoliko mreža nevladinih organizacija. Razgovarao sam i sa Mrežom za ligu za dekade u okviru ovoga i kakve će to ozbiljne probleme da napravi na terenu. Na terenu se daje mogućnost lokalnim samoupravama da nam stvore još mnogo veći problem koji upravo sutra čeka vaše ministarstvo po pitanju rešavanja stambenog pitanja kada su u pitanju upravo socijalno ugrožene kategorije.
Mi imamo, recimo, naselja kao što je naselje u Kragujevcu, ili naselje u Beogradu, u Zemunu, gde su ljudi pre 2009. godine izgradili svoje stambene objekte, međutim samo nisu ispunili jedan formalni zahtev iz ovog zakona, nisu ga predali. Nisu ga predali iz razloga zato što je u to vreme u prošloj Vladi, ministarstvo dobilo sredstva da pomogne tim ljudima i to su dobili sredstva u 12 opština, a da gotovo ni jedan zahtev nije predat. Međunarodne organizacije su htele da pomognu upravo takvim aktivnostima i dale su sredstva nekim nevladinim organizacijama i drugima i sada imate utrošena sredstva, a ti ljudi nisu to predali.
Sada je pitanje čiji je to problem? Da li je to problem naš, svih zajedno ovde u Skupštini? Ne želim govorim o objektima posle 2009. godine. Govorim o objektima koji su izgrađeni upravo u ovim okvirima do 11. septembra 2009. godine. Ako uzimamo da je ustavno da se legalizuju objekti koji su izgrađeni do 11. septembra 2009. godine, onda ne vidim da ikakve veze ima sa pitanjem ustavnosti da se samo zahtev podnese u narednih 90 dana od dana donošenja ovog zakona. Posebno uzimajući u obzir deo Ustava koji govori o ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, koji izričito daje mogućnost Vladi da definiše afirmativne mere.
Još jednom se vraćam, ukoliko je suštinski problem datum izgradnje nekretnine, onda ovaj zakon u celini je protivustavan. Onda ne možemo da govorimo o legalizaciji bilo kog objekta koji je do tog vremena izgrađen. Ukoliko pođemo sa time da je datum 11. kao što je ovde pisano 11. septembar 2009. godine, nešto što je ustavno, što prihvatam i sa čime se slažem sa vama, onda ne vidim zašto je neustavno da ljudi koji su u tom ustavnom periodu, tzv. bar se tako tretira o zakonu, zašto im ne dajemo mogućnost da u roku od 90 dana samo taj formalni zahtev urade i podnesu taj zahtev da može da se legalizuje taj objekat.
U tom smislu bih predložio, slušajući sve ove diskusije koje su bile i od kolega iz PUPS i kolega iz SPS, da pokušamo da sagledamo taj problem sa različitih strana. Nije meni problem, onaj ko je izgradio 1.000 ili 2.000 kvadrata stambenog prostora, pa za tih 1.000 ili 2.000 kvadrata stambenog prostora je imamo sigurno para da plati i dokumentaciju za legalizaciju i sve to da reši.
Međutim, mnogo mi je ozbiljan problem onih ljudi koji su sa Kosova izbegli, pa su nekako uspeli, ili socijalno najugroženije kategorije, nekako uspeli da sagrade neke male kuće, a upravo je to ta kategorija stanovnika koja nije mogla da pripremi dokumentaciju ili, jednostavno, nisu imali tih 100 evra da dođu u situaciju da predaju te zahteve.
Molim vas da još jednom razmotrite tu mogućnost, da se upravo tim ljudima, tim socijalno najugroženijim kategorijama da mogućnost koju im pruža Ustav. Oni su ta kategorija stanovništva koja se nalazi u suštinski nejednakom položaju u odnosu na ostale građane, što jasno piše u Ustavu, u članu 21. koji sam pročitao.
Dakle, mi imamo ustavni osnov za to. Pretpostavljam da ste u pravu i podržavam deo gde imate ustavni osnov da je 11. septembar 2009. godine nešto što daje mogućnost, ali onda dajte da im damo i ovaj jedan formalni uslov, da zaista u periodu od 90 dana oni mogu da predaju zahtev i da na taj način pokažemo da smo mi kao Skupština Srbije odgovorni upravo prema socijalno najugroženijim kategorijama i onda da se svi angažujemo i da vidimo kako oni mogu da podnesu taj zahtev. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović, Borislav Stefanović, Gordana Čomić, mr Božidar Đelić, Aleksandar Senić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić, Jovana Joksimović i Branka Karavidić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
` Reč ima narodni poslanik dr Janko Veselinović. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre, pokušaću još jednom da kažem šta je bila naša želja kroz podnošenje ovog amandmana.
Pored kuća, zgrada, pomoćnih objekata, u proteklom periodu je građena i infrastruktura kojom su ti objekti priključeni na vodovod, kanalizaciju, gas, posle i na internet itd. Pored tih objekata kojima smo omogućili legalizaciju, građevinskih objekata – kuća, zgrada, fabrika, ostali su nelegalni objekti koje su nekada finansirali sami građani, a kojima su ti objekti priključeni na infrastrukturu.
Sada imate situaciju da imate kuću koja će ovim zakonom biti legalizovana, imate dalekovod koji je napravljen još kada i koji je legalan i imate vod do te kuće koji će i dalje ostati nelegalan. Šta se dešava? Tim infrastrukturnim objektima trenutno gazduju javna komunalna preduzeća. Dakle, „Vodovod i kanalizacija“ naplaćuju uslugu isporuke vode i kanalizaciju, „Elektroprivreda“ naplaćuje struje, distributer gasa naplaćuje gas, distributer internet signala, odnosno kablovske televizije naplaćuje kablovsku televiziju, a ti objekti koji nisu magistralni su nelegalni. Kompletna infrastruktura u nekim ulicama je sada nelegalna, ali javna preduzeća gazduju tim objektima i naplaćuju korist.
Ovaj amandman je imao nameru da se za te objekte podnese zahtev za legalizaciju, da to učine javna preduzeća ili privredna društva koja gazduju tim objektima i da se prihvati minimalni tehnički uslovi kako bi ti objekti mogli biti legalizovani. Dakle, da ispunjavaju sve uslove koje traže razne mere zaštite.
Nije mi jasno zbog čega to niste prihvatili? Ostavićete jedan deo infrastrukture nelegalnim. Ne govorim o onoj infrastrukturi koja je kada je donet prethodni Zakon o legalizaciji nije mogao da se realizuje zato što je to bilo krivično delo, ali ranije su građani svojim sredstvima često i u saradnji sa tim javnim preduzećima gradili te objekte infrastrukture i oni su sada nelegalni.
Postavlja se nekoliko pravnih pitanja. Čije je vlasništvo nad tim objektima. Sa druge strane, šta će se desiti ako jednog dana se desi havarija i će objekti dotrajati, ukoliko javno preduzeće bude trebalo da izvrši javnu nabavku održavanja tih infrastrukturnih objekata, kako će oni to moći da urade ukoliko taj objekat pre svega, nije legalan a sa druge strane nije uknjižen kao njihovo vlasništvo?
Ovim amandmanom se otvara mogućnost i da se prenese vlasništvo nad tim infrastrukturnim objektima na ta javna preduzeća. Smatram ministre, da ste trebali da prihvatite ovaj amandman. Ukoliko niste prihvatili predlažem da u Zakonu o planiranju i izgradnji to pitanje uredite.
Sada se vraćam na prethodnu tezu, protiv činjenice sam da zakon o planiranju i izgradnji uređuje pitanje legalizacije. Od vas sam čuo jednu tezu, ako je istinita, vi i kroz ovaj novi Zakon o planiranju i izgradnji ne samo da otvarate mogućnost legalizacije objekata koji su sagrađeni posle perioda 2009. godine, nego vi otvarate mogućnost da budu legalizovani objekti koji će biti građeni u nekom narednom periodu. Mislim da sam vas dobro razumeo. Vi ste rekli – šta ako se u nekom narednom periodu desi da neko slučajno zaboravi, pa se sagradi neki objekat nelegalno, zašto mu ne omogućiti da taj objekat legalizuje? Molim vas ministre dajte odgovor na to pitanje.
Dakle, vi otvarate mogućnost, novu pravnu nejednakost da jedni građani po ubrzanom postupku, koji obećavate od kad vas poznajem gospodine Iliću, i pre kada ste bili ministar i dok ste bili poslanik i sada kada ste ministar, da će se na jednom šalteru izdavati građevinske dozvole, da građani neće čekati. Ne čeka se nikad više nego od kad ste vi postali ministar. Ne samo u vašem Ministarstvu. Čeka se po svim šalterima i u zdravstvu, i u svim drugim oblastima, nikad duži redovi nisu bili.
Dakle, da li je tačno da i kroz novi Zakon o planiranju i izgradnji uvodite mogućnost nelegalne gradnje i da date odgovor na pitanje - zbog čega ne presečete taj krug nelegalne gradnje i nelegalizujete ovu infrastrukturu koja je sagrađena, ako već stvarate mogućnost da se legalizuju ti objekti koji su bili nelegalni? S druge strane, moram priznati ova oblast ni ranije nije bila regulisana Zakonom o legalizaciji.
Dakle, ovo je novi momenat baš zato da bi se iz tog kruga legalizacije i nelegalne gradnje izvukli. Hvala.

Reč ima ministar Velimir Ilić.

Evo trudim se da ne pričam jako puno da bi brže radili, ali to ne vredi. Neki narodni poslanici iznose - ovaj rekao ovo te godine, onaj rekao ono, onaj rekao to, itd. i vrtimo se u krug.
Prepoznajem neke narodne poslanike koji pričaju kako to treba, šta treba, a sećam se dobro kada su bili gradonačelnici i pravili prekršaj za prekršajem, kada su bili u nekim drugim partijama koje su bile bog i batina u Srbiji, sve prekršaje su pravili. Sada su otišli u neke druge opozicone vode, pa su se promenili 100%. Sad sve dodvoravanje građanima, itd. To nije korektno.
Vi meni postavljate pitanja - šta ste predvideli? Pitam va,s gospodine Veselinoviću, vi ste profesor, šta vi ako imate opet nekog sumanutog gradonačelnika kojem pišete prijave, zapisnike, sve živo, da stane, da ne može više da krši zakon, a on samo gura, bez papira, bez dozvole? Šta ja sada trebam da srušim nešto što vredi 460 miliona evra. Šta da radim sa njim? Ne postoji sila da ga zaustavim. Čovek radi. On i danas radi, svaki dan radi.
Da li verujete, kod tog čoveka da je u kubik betona ugrađeno 500 evra, a znate li vi koliko je realno ugrađen kubik betona u Srbiji, do 100 evra, od 50 do 100 evra. Sada vam tvrdim kada uzmete jedinične cene videćete da je petostruko više. Vi mu ne možete ništa. On radi. Inspekcija piše prijave. Nadležni ne reaguju i sve to tako stoji i to se vrti u krug. Ne mogu da kaznim građane koji su uzeli kredit 460 miliona evra i da kažem – ruši. Šta da radim? Narod nije kriv što svako danas može da dođe na vlast. Nema tu nekih kontrola ko može, a ko ne može. Ima ljudi koje ne možete da zaustavite, kada dograbe vlast nema nikakve kočnice.
Ubih se ovde od priče da je građevinska dozvola u startu besplatna, da pravite ugovor za upotrebne dozvole i da se izmire stvarna ulaganja grada itd. Mnogi to ne shvataju i stalno objašnjavaju da će biti besplatno. Besplatno nećemo. Ponavljam da je veliki prihod koji je uveden od skoro, a to je porez na imovinu, izuzetno veliki bio. Da li verujete da ljudi u prvoj zoni imaju objekte koji će da pojedu sami sebe za deset godina ako se ne plaća porez na imovinu? To treba da se uloži u infrastrukturu i to su velike stavke.
Da li shvatate jedno, kada čujete prepucavanja za mnoge objekte – kako se gradilo, gde se radilo i to je sve nezgodno. Pričamo o građevini. Svi vi kada diskutujete kažete – pad građevinarstva u Srbiji. Drastičan pad građevinarstva u Srbiji. Da li je tako? Slažem se. Da li znate da je za građevinske radove u Srbiji u Ministarstvu građevinarstva izdvojeno u budžet 170 miliona dinara? To je pola „Žičare“ na Staroj Planini. Kažite kako pokrenuti građevinarstvo i građevinsku industriju sa pola „Žičare“ od kojih je napravljeno ne znam koliko i koje ne služe ničemu sada, nego su u koprivama? To je bilo u nekoj prethodnoj Vladi.
Kažu da je to ključna privredna grana. Kada se zavrte kranovi krenula je zemlja. Mi smo joj dali 1.600.000 ili 1.700.000 evra da pokrene celu mašineriju. Pomoć građevinskoj industriji i pomoć građevini.
Ovde su neki diskutovali o komunalnom opremanju grada. Ako vi na poziciji, vi ste izglasali taj zakon a ne ja, kada ste glasali budžet izdvojite 190 miliona dinara za komunalno opremanje cele Srbije, i onda pitate mene šta da radite? Ne znam. Zašto ste glasali? Niko od vas nije ustao da kaže da to nije normalno. To je jedna bolje opremljena ulica. Koliko je miliona evra koštala ulica Bulevar kralja Aleksandra? Kao cela Srbija puta sto. O čemu se radi?
Mnoge stvari nisu dobre i zato smo mi tu da menjamo. Ne želim sad da kritikujem, da pričam priče. Da li vi znate sada da most Beška npr. nema papire? Znate li da nekad izvođač i onog mosta pre 20 godina nije uradio zaštite u vodi koje su bile predviđene projektom i da imamo sad sanaciju mosta zbog toga, koja košta kao izgradnja novog mosta. Sad se mi pitamo – da li je neko odgovarao zbog toga? Nije niko. Da li mislite da je ta zaštita stavljena na ovaj novi most koji je pušten u saobraćaj za vreme mandata one vlade? Nije. Šta mislite, da li će sad da potkopa stubove bujica ili led kad krene da udara u stubove i da će i njemu brzo doći sanacija, ako se to ne uradi? Zašto se ne pitate – što je četiri puta odbijeno na prethodnim vladama rešenje Umke koja kliza u Savu? Znate da se tu Sava suzila sa 450 metara na 120? Znate li da četiri metra godišnje kliza ceo prostor u reku? Znate li da može da klizne to ako budu velike kiše i da pregradi Savu i do Siska da napravi jezero i da svi kažu – nema para za to. A sutra, ako se desi, ne dao Bog, to što može da se desi, šta ćemo onda?
Prema tome, znate da je tu Sava u proseku duboka od šest do osam metara, a tu je 20 metara. Ona kopa i ceo prostor tone i oni ljudi što štrajkuju tamo i traže da se to reši su u pravu.
Završiću. Molim vas da ovaj zakon razmotrimo i sve što je dobro, što možemo da prihvatimo, mi ćemo prihvatiti. Nemojte nas sad kritikovati – što smo prihvatili puno amandmana. Prihvatili smo svima vama, ko god je dao dobar amandman, da može nešto da popravi. Nema nijedne stranke kojoj nismo prihvatili neki. Predsednik Odbora je tu, sve što je bilo dobro, mi smo prihvatili.
Prema tome, molim vas da mi nastavimo ovo i da radimo, jer ovo je dobro za sve, da se završi i da se stavi tačka na to divlje građenje. Vi mene pitate – Ministarstvo ima predviđena sredstva. Tačno, za dozvole koje mi izdajemo, a mi izdajemo za fabrike i za sve ostalo.
Slažem se sa vama, gospođo. Kako je mogla prethodna vlada da podigne kredit 300 miliona evra bez ijednog papira, bez građevinske dozvole, bez vlasništva za imovinu? Taj ko je dobio kredit nije vlasnik imovine gde je dobio kredit. Kako je moglo to da se završi tako i da se zaduži država i da se potroši svih 300 miliona i onda dođu kod mene – daj nam papire da se ne sruši fabrika. Tačno je da postoje sve krivične prijave koje su aktivirane. Ja nisam sudija. Postoje zapisnici i postoji sve. Tačno je da mnogi i danas dolaze u opštinama, gledate li vi to na televiziji, i kažu – ovde pravi fabriku, a tu ne sme da se pravi fabrika. Tačno je ovo da je na vodozahvatu napravljena prerada olova i taj je čovek sad napredovao, on je glavni u Vojvodini, on sad o mleku raspravlja, a vodovod je sredio. Ne sme to da se uradi.
Ja se izvinjavam. Hvala vam danas na saradnji. Sutra ćemo, daće Bog, nastaviti.

Gospodo narodni poslanici, završavamo danas sa radom.
Nastavljamo sutra u 10.00 časova.