Hvala.
Nadovezaću se na moju koleginicu Milicu, pa ću morati da kažem da ovde postoji kolizija kolizije, ne samo kada se radi od dva člana, članu 21. i članu 22, jer zapravo, eto, ja sam podnela ove amandmane, naravno, oni nisu prihvaćeni, ali se kaže da zapravo predloženim zakonskim rešenjem je propisan posebni upravni postupak. Ovo je zapravo leks specijalis, pa on u okviru svog zakona, sem što reguliše materiju legalizacije objekta, on propisuje i poseban upravni postupak. To što on zapravo nije leks specijalis i nije poseban postupak, to nema veze.
Mi imamo ovim predviđen poseban upravni postupak i imamo i u Zakonu o opštem upravnom postupku, ali koga to zanima. Možda nas kao pravnike, ostale ne verujem da zanima, jer se onda ovakve odredbe nikada ne bi našle u ovakvom predlogu zakona.
Ministre Iliću, postoji u zemlji važeći Zakon o opštem upravnom postupku. U obrazloženju koji vi dajete vi uvodite nekakav posebni upravni postupak za legalizaciju objekata, čak naznačujete članove kojima to radite i mislim da je to pravni nonsens. Izbrišite ovo i nemojte da se brukate. Hvala.

Hvala.
Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, mr Božidar Đelić, Aleksandar Senić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić i Jovana Joksimović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Hvala gospodine predsedavajući.
Prihvatanje ovog amandmana je verovatno odgovor na nedoumice svih prethodnih govornika, jer je prihvatanjem ovog amandmana usvojeno da je rok za obaveštavanje podnosioca zahteva 30 dana, pisanim putem, od dana podnošenja zahteva, kao i da je nadležni organ dužan da obavesti, opet u roku od 30 dana, podnosioca zahteva, u slučaju da je potrebna dopuna predmeta. Ali, prihvatanje i ovog amandmana DS i narednog amandmana koji je promenio član 22. ovog zakona ne rešava sve probleme.
Molim vas, gospodine ministre, da se uključite, ne zbog mene, ja nemam nelegalni objekat i generalno nisam lično zainteresovan za vaš odgovor, ali želim da vas pitam u ime mnogih građana kojima jednostavno nije jasno – kada se plaća naknada za uređenje građevinskog zemljišta?
Ostalo je nedefinisano, jer je uz zahtev koji je definisan članom 12, predviđeno je da se preda i dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta u trenutku podnošenje zahteva, a članom 21. stav 2. je predviđeno da se dokaz o uređivanju međusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja uređuje građevinsko zemljište, dostavlja kada vlasnik bespravno izgrađenog objekta od nadležnog organa dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije.
Ponovo vas pitam – kada se plaća naknada za uređenje građevinskog zemljišta, pre podnošenja zahteva, kako je predviđeno članom 21. stav 1. a u vezi člana 12. ovog zakona ili tek kada se dobije obaveštenje o mogućnosti legalizacije, u skladu sa članom 21. stav 2? Jer, jedan član je u suprotnosti sa drugim članom. Dakle, građanima nije jasno kada će trebati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta.
Ostaje i nedostatak, iako ste usvojili amandman DS i propisali rok od 30 dana u kome nadležni organ mora da obavesti podnosioca zahteva o mogućnosti legalizacije ili da zatraži dopunu predmeta, nije predviđena nikakva sankcija ni kaznena odredba za nepostupanje.
Dakle, moje drugo pitanje je – šta se dešava u slučaju ćutanja administracije i ukoliko administracija ne ispoštuje rok od 30 dana da da odgovor o mogućnosti legalizacije ili zahtev za dopunu predmeta? Molim vas zbog građana da odgovorite na pitanje – kada se plaća legalizacija, tj. naknada za uređenje građevinskog zemljišta i koje će biti mere ministarstva ukoliko dođe do ćutanja administracije? Hvala.

Hvala.
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Narodni poslanik Suzana Grubješić podnela je amandman kojim predlaže da se posle člana 21. doda novi član 21a.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni Odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala vam gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici. Neverovatna je lakoća sa kojom ste vi prihvatili da ono loše rešenje iz člana 21. potvrdite tako što ćete usvojiti jedan amandman koji je uskladio to rešenje iz člana 22. sa rešenjem iz člana 21. Dakle, umesto da poboljšate i onaj član 21. usvajanjem amandmana, tako što ćete ga uskladiti sa članom 22, vi ono bolje rešenje iz člana 22. ukidate i napravite opet jednu zabunu.
Kao da gubite iz vida koje su posledice ovih zakonskih rešenja po građane, ukoliko zaista rešite da ih sprovodite. To je zaista veliko pitanje – zašto ste se odlučili upravo za ovu formu koja je predočena narodnim poslanicima u Skupštini?
U članu 22. smo pokušali na neki način da vam ostavimo prostora za manje drakonsko rešenje i ostavili smo mogućnost onom građaninu koji je podneo zahtev, a dokumentacija mu nije celovita i kompletna, da može da povuče taj svoj zahtev kako ne bi došao u situaciju da mu porušite objekat zato što neki dokumenat fali iz te dokumentacije koja je predviđena zakonom.
Dakle, ostavili smo mogućnost da onaj koji je podneo zahtev raspolaže sa tim zahtevom. Vi niste prihvatili amandman i ostajete pri tom vašem tvrdom stavu da nema tu nikakvog drugog rešenja osim rušenja, ukoliko se odbaci zahtev zato što nije bio kompletan. Mislim da je to veoma strogo, kada se uzima u obzir kako dopuštate sebi puno prostora za razne propuste i mnogo šta sebi progledate kroz prste, a građaninu ćete srušiti objekat ukoliko mu dokumentacija nije kompletna.
Bilo bi dobro da ovde jasno izađete i kažete da li ste ozbiljno mislili juče kada ste govorili o tome da se objekti neće rušiti ukoliko su predviđeni uslovi koje je ovaj zakon predvideo za rušenje ili ste samo onako u nekom momentu dobrog raspoloženja to predočili javnosti. To je samo iz tog razloga da se napokon razjasni šta se želi ovim zakonom. Da li je ovaj zakon pro forme dat u skupštinsku proceduru ili se zaista želi podvući crta oko divlje gradnje? Mislim da je to jako ozbiljno pitanje i bilo bi dobro da u tom smislu i odgovor bude ozbiljan.

Hvala. Ovlašćenom predstavniku ostalo je još 15 sekundi.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Branka Karavidić, Borislav Stefanović, prof. dr Janko Veselinović, Gordana Čomić, Božidar Đelić, Aleksandar Senić, Srđan Milivojević, Radoslav Milovanović, Jovana Mehandžić i Jovana Joksimović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić.

Još jedan u nizu amandmana DS koji su prihvaćeni.
Ako me, gospodine ministre, malopre niste čuli, želim da vam ponovim pitanje. Kada se plaća naknada za uređivanje građevinskog zemljišta, pre podnošenja zahteva ili posle dostavljanja informacije, tj. obaveštenja od nadležnog organa o mogućnosti legalizacije? Vi možete da se smejete, ali nemate odgovor.
Članom 21. stav 1. propisano je da se uz zahtev za legalizaciju podnosi dokaz o uređenju odnosa sa organom koji je zadužen za građevinsko zemljište. Članom 21. stav 2. predviđeno je da se taj dokaz daje tek posle dobijanja obaveštenja o mogućnosti legalizacije. Tako da, još jednom vas zbog građana pitam – kada će morati da plate naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, da li u trenutku podnošenja legalizacije, što nije logično jer ne znaju da li će uopšte moći da budu legalizovani, a kako ste propisali u članu 3. stav 2. tačka 5) teško da će iko i moći da bude legalizovan, ili tek u trenutku kada dobiju obaveštenje o mogućnosti legalizacije i kada budu znali da će moći da upišu svoje objekte? Hvala.

Hvala.
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Milan Lapčević, Aleksandar Pejčić i Bojana Božanić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 23. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov i Kenan Hajdarević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Radmila Gerov. Izvolite.

Hvala vam.
Vlada je odbila ovaj amandman LDP sa obrazloženjem da je predložena odredba člana 23. jasnija i preciznija, ali to, ministre, zaista nije tako. Član 23. predloženog zakona je prepisani član 195. iz Zakona o izgradnji objekata iz 2009. godine. Predlagač se uopšte nije potrudio da bar malo uredi taj član.
U stavu 4. ovog člana navodi se da će se po pravosnažno okončanom postupku rešenje kojim se odbija zahtev za legalizaciju kada se utvrdi da ne postoji mogućnost legalizacije dostaviti nadležnoj građevinskoj inspekciji, a ta nadležna inspekcija, u smislu člana 33. stav 3, ima obavezu da donese rešenje o rušenju.
Ako smo konstatovali da članom 4. zakona legalizacija podrazumeva i upotrebnu dozvolu i odobrenje za izgradnju, onda je potpuno nejasno kada će se rušiti ti objekti. Da li će se rušiti ukoliko čovek ima dozvolu, ali je dobio upotrebnu? To je suprotno članu 9. predviđenog zakona.
Znači, predlagač može da koristi u ovom članu samo termin: „zahtev za naknadno izdavanje građevinske dozvole i rešenje o odbijanju zahteva za naknadno izdavanje građevinske dozvole“. Potpuno se besmisleno to odnosi i na upotrebnu dozvolu. Radi jasnoće, predlagač zakona je morao posebno da definiše odlučivanje o zahtevu za naknadno izdavanje građevinske dozvole, a posebno ste morali da definišete na koji ćete način odlučivati o zahtevu za upotrebnu dozvolu. Tada bi ovaj zakon bio jasan, a ovako će stvoriti velike nedoumice u primeni i mislim da će biti loša praksa, jer je potpuno jasno da ukoliko nadležna inspekcija ne postupa po ovom zakonu, to znači da će oni odgovarati za to, a na ovakav način će mnogi objekti u Srbiji biti srušeni.

Hvala.
Reč ima gospodin Rističević. Izvolite.