Hvala.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman su u istovetnom tekstu podnele narodne poslanice Olgica Batić i Suzana Grubješić.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojević i Dejan Radenković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodna poslanica Suzana Spasojević.

Zahvaljujem.
Uvaženi ministre, koleginice i kolege poslanici, iskoristiću priliku da se zahvalim našoj Vladi i vama, gospodine ministre, što ste shvatili koliko je važno da se usvoji ovaj amandman kojim predviđamo da lokalna samouprava može doneti odluku kojom se umanjuje visina naknade za uređenje građevinskog zemljišta za kategorije lica koja su u režimu socijalne zaštite, za samohrane roditelje i invalide.
Nacrtom zakona o legalizaciji predviđeno je umanjenje visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta za vlasnike bespravno izgrađenih objekata koji su objekte zidali radi obezbeđenja svojih stambenih potreba i koji nemaju u svojini neki drugi objekat.
Međutim, mi smo smatrali da zakon treba da obuhvati i samohrane roditelje i invalide i građane koji su u režimu socijalne zaštite, prvenstveno zbog toga što oni ionako žive u veoma teškim uslovima, a i zbog toga da bi se napravila razlika između građana koji su objekte bespravno gradili jer je to bio jedini način da obezbede krov nad glavom i onih koji su gradili radi sticanja profita.
Nadam se da će lokalne samouprave prepoznati potrebu da se u postupku legalizacije pomogne i Romima i da se na adekvatan način reši problem legalizacije romskih naselja gde god je to moguće.
Naime, u Srbiji u skoro svim gradovima i opštinama izgrađena su romska naselja uglavnom na državnom i opštinskom zemljištu i, pre svega, te objekte treba evidentirati, sačiniti neku vrstu tehničkog izveštaja o broju, nameni i vrsti tih objekata, napraviti neki geodetski snimak i skicu, a zatim, uz pomoć lokalne samouprave, te objekte i legalizovati. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto je moj kolega Srđan Šajn opravdano u ovom trenutku odsutan, ja želim da u njegovo ime zahvalim na prihvaćenom amandmanu, s obzirom da se omogućavaju olakšice, između ostalog, i za korisnike socijalne pomoći. On je kao predstavnik Romske partije imao potrebu da se makar na ovaj način zahvali na prihvaćenom amandmanu, jer se lokalnoj samoupravi ostavlja mogućnost da učini odgovarajuće ustupke toj kategoriji. Hvala.

Hvala.
Na član 28. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, zakon predviđa da lokalne samouprave konkretnije određuju cene legalizacije i da odrede ove popuste pri legalizaciji. Takođe, predviđa i mogućnost da, s obzirom na materijalne uslove u kojima živi većina građana, dozvole i mogućnost da se dozvole plaćaju na više rata, pa je do 20 ovde predviđena mogućnost. To je jedna pogodnost koja je u odnosu na građane sasvim korektno određena, jer se radi o zaista vrlo visokim ciframa.
Stručnjaci kažu da, recimo, za legalizaciju jednog stana od 50 kvadrata treba otprilike da se uplati 5.600 evra. To kada podelite i neka bude 20 rata i dođe da je rata 280 evra. To je prilično u odnosu na platežnu moć većine građana. Bojim se da je to ona ograničavajuća okolnost zbog koje ovaj zakon neće zaživeti.
Još skuplje će, recimo, proći do 100 kvadrata, oni koji hoće da legalizuju objekat, jer oni moraju da plate ratu otprilike čak i na 20 rata ako to plaćaju 550 evra, što je takođe mnogo. To je otprilike oko 11 hiljada evra ukupno. Na osnovu svega toga, bojim se da će praktično objekte legalizovati samo oni koji imaju novca, a to nisu oni građani koji su gradili objekte do 100 kvadrata za svoje stambene potrebe.
Meni se čini da je bilo dobro razdvojiti te dve stvari, znači, razdvojiti one koji su gradili do 100 kvadrata, jer to možemo smatrati da jesu zaista njihove stambene potrebe te vrste, gradili su za sebe i za svoju porodicu i one koji su gradili na veliko, koji su gradili velike, ogromne, grandiozne objekte, jer su oni očigledno u mnogo povoljnijem položaju. Ovog trenutka oni su stavljeni u isti položaj.
Ono što je u ovom amandmanu važno, a što je i u sledećem na koji smo gospođa Banović i ja podnele amandman, jeste da je dobro da se ta mogućnost da lokalnim samoupravama, ali s druge strane, postoji niz otežavajući okolnosti koje lokalne samouprave imaju, koje ću govoriti kasnije kada budem govorila o drugom amandmanu, jer one zaista neće moći da izađu svojim građanima u susret, iako im zakon daje mogućnost. Nisu svi u poziciji Beograda i nisu svi u poziciji da imaju sredstava, nego će svoje prazne budžete gledati da nadoknade na drugi način, najčešće kao što je to radila i ova i bivša Vlada, sve će prebaciti na leđa građana. O tome ću kasnije govoriti. Hvala.

Hvala.
Na član 29. amandman je podnela narodna poslanica Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, zapravo sam već počela priču u tom pravcu.
Dakle, ono što je započela prošla Vlada, nastavila je ova Vlada i ima potpuno istu politiku prema lokalnim samoupravama. Budžet im je sve prazniji, jer im ne daju dovoljno sredstava za one poslove za koje imaju nadležnosti. S druge strane, nadležnosti im nisu oduzete nego su im dodate nekim drugim zakonima i još su povećane.
Lokalni prihodi su već značajno smanjeni poslednji put u ovoj godini za 15%. To je bio rezultat prethodnog smanjenja poreza na zarade. Zatim, prošle jeseni ukinut je niz taksi koje su takođe bile prihodi budžeta lokalnih samouprava, a od januara 2014. godine ukida se i naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. To je, takođe, jedan od značajnih prihoda lokalnih samouprava.
Osim toga, osim smanjenja budžeta na drugoj strani, oni imaju obaveze usled rasta prihoda od finansijske decentralizacije opštine su u prethodnom periodu dobile nove obaveze, nove nadležnosti. One sve traže da imaju dovoljno finansija da ih ispoštuju.
Recimo, sad sam upravo razgovarala sa čovekom koji je iz opštine i kaže da imaju problem kako će sprovesti ono što im je nametnuto Zakonom o osnovnom obrazovanju, inkluzivno obrazovanje da plate iz svog fonda.
Vi zaboravljate, gospodine ministre, da je ova vlada koja je zagovornik tog evropskog puta. Praktično 70% svih obaveza iz agende evropskog puta je prebačeno na lokalne samouprave. Sedamdeset posto obaveza one moraju da izvrše. Recimo, kvalitet vode je stvar lokalne samouprave, upravljanje otpadom. Eto, pomenula sam i inkluziju.
Najveći broj lokalnih samouprava nije u poziciji velikih gradova, nije u poziciji Beograda. Pa i drugi veliki gradovi ne mogu da ispoštuju, ali, recimo, Beograd mnoge stvari može da ispoštuje kada su u pitanju trudnice, kad su u pitanju penzioneri, porodilje, deca. Bilo bi super da sve lokalne samouprave to mogu da ispoštuju, jer to bi onda bio ravnopravan odnos prema svim građanima, koji nam Ustav garantuje.
Nažalost, mi koji dolazimo iz drugih sredina, koje nisu najveći grad, naši penzioneri, naše porodilje, trudnice, deca nisu u poziciji da dobiju ista prava i obaveze, a onda dolazimo do toga da se zapravo vrši diskriminacija.
Dobro je što ste vi u zakonu predvideli ovu mogućnost, ali vas upozoravam da ide novi budžet. Molim vas, vodite računa o tome da ovo što je mogućnost lokalnih samouprava može lokalna samouprava da izvede ako bude dobila sredstava iz budžeta Republike. Hvala vam.

Hvala.
Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dušan Petrović, Sanja Čeković, Miodrag Đidić, Milovan Marković i Nebojša Zelenović. Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović, Radmila Gerov, Kenan Hajdarević i Bojan Đurić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Judita Popović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj član 31. je u direktnoj koliziji sa članovima 21. i 22.
Tamo ste uredili zaista taj besmislen rok - godinu dana kao najduži rok za dopunu dokumentacije od pravosnažnosti, odnosno objavljivanja zakona u „Službenom glasniku“.
Dakle tamo je godinu dana, to je do oktobra, novembra meseca 2014. godine, a u ovom članu vi dajete šest meseci lokalnim samoupravama da donesu opšti akti kojim će urediti visini naknade korišćenja građevinskog zemljišta, odnosno određene popuste koje mogu predvideti za plaćanje te naknade određenom sloju građana.
Dakle, o čemu se ovde radi? Svaki član koji smo mi nekim amandmanom hteli da promenimo, da poboljšamo, očigledno nosi u sebi neku manu, neku proizvodnu manu zbog koje je zakon prosto neprimenjiv.
Dakle, šest meseci lokalnim samoupravama, dozvolićete, to je malo previše. Mi smo predložili 30 dana. To je racionalno i to će samo da poboljša, bar onako u prvom momentu efikasnost rada te lokalne samouprave kada se radi o naknadi za građevinsko zemljište.