Gospodine predsedniče, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svakodnevno smo izloženi torturi gebelsovskih razmera. Mnogo puta  izrečena laž, možda ponekad postane i istina.
Vi imate, gospodine predsedniče dugo parlamentarno i političko iskustvo. Mislim da se sećate da je jedan od prvih zakona 2001. godine koje je nova Vlada usvojila, bila Zakon o amnestiji. Bio je zakon o amnestiji. Sada se ovde spočitava da je SNS na političku scenu i u parlamentarni život uvela amnestiju. Samo ova vlada pušta kriminalce na slobodu, a 2001. godine su izašli neki svetitelji na slobodu.
Pošto smo sada kod amnestije, ja bih voleo da pređemo na amneziju, a amnezija je ono što se iz svakog nekog takvog govora šalje poruka građanima Srbije, pa da zaborave neke stvari.
Ja ovde imam Zakon o komunalnoj policiji. U članu 32. uslovi za obavljanje poslova, a ovakav Zakon o komunalnim policajcima je usvojio prethodni saziv Narodne skupštine. U njoj piše – komunalni policajac i u Beogradu i u svakom gradu u Srbiji može biti osuđivano lice na kaznu zatvora do šest meseci. Šta je sa time? Zaboravljamo. Amnezija.
Idemo dalje. Evo ga Zakon o stečaju, još gore, stečajni upravnik po zakonu koji je usvojio prethodni saziv, možemo da govorimo i o tome ko je branio ovaj Zakon o stečaju. Stečajni upravnik može biti lice osuđivano na kaznu zatvora do pet godina. Kome ste davali imovinu koju su sticali građani Republike Srbije, sada se zgražavate, nedaj Bože, izaći će neki kriminalci, neko će da nosi oružje. Davali ste oružje, davali ste imovinu, šta je sa time? Samo amnestija i amnezija. Imamo dovoljno dugačku pamet da sve pamtimo šta se radilo ovde.

Srđan Milivojević, replika.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, amnezija je divna bolest. Svakog dana čujete nešto novo, a ništa vas ne boli. Međutim, istina zna da mnogo boli.
Zakon o amnestiji smo doneli zbog toga što je ova zemlja bila prepuna zatvora koje su punili zatvorenici zbog političkog kriminala. Vi ste uvrstili krivično delo - narodni neprijatelj, izdajnik. Da li znate koliko ljudi smo zatekli u zatvorima posle 2000. godine? Zbog toga što su se borili protiv režima čije su okosnice bile vaš sadašnji predsednik stranke i nekadašnji predsednik stranke. Da li ste to zaboravili? Da li znate koliko smo ljudi zatekli u zatvorima koja su bila optužena za najteža krivična dela? Da li na to treba da vas podsećam?
Da li treba da vas podsećam na Bogoljuba Arsenijevića Makija, kome ste vilicu slomili, koga ste osakatili? Da li treba da vas podsećam na Ivana Novkovića? Na 4.600 pripadnika Otpora, koje ste oterali u zatvor samo zato što su znali kakvi ste i šta ćete da uradite sa ovom zemljom i što su vas u tome sprečili? Da li vas to boli? Treba da vas boli. Ta istina mora da vas boli i na nju ću vas uvek podsećati. Vi ste odgovorni za to što su zatvori bili prepuni političkih zatvorenika.
Kada je reč o stečajnim upravnicima, pa gospodin Radulović je najpoznatiji stečajni upravnik. Nemojte tako o ministru svoje Vlade. Nije lepo. Sada je čoveku neprijatno kada gleda ovaj prenos. Da li je moguće da toliko loše mišljenje imate o čoveku koga ste izabrali za ministra? Kakvi su ti najgori, ako su vam ovi najbolji? Uplašen sam za budućnost ove zemlje. Moram da tražim da se u ovom parlamentu pod hitno donese zakon o zaštiti građana od ove Vlade. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić.

Čudan naziv za Fljoru Brovinu. Politički zatvorenik pušten 2001. godine. Drenička grupa, albanski teroristi. Strašno. Ponovo amnezija. U ostalom, više bih voleo od tih političkih pamfleta, koji se čuju često ovde.
Hajde da pričamo o zakonu. Zašto ste tada u zakonu iz 2001. godine bili mnogo liberalniji u odnosu na ovaj Zakon o amnestiji koji je usvojen i koji je usvojio ovaj saziv? Zar su tada politički oponenti koji su završili u zatvoru bili pedofili, silovatelji, svi oni koje ste pustili te 2001. godine? Ovaj Zakon o amnestiji, koji je usvojila ova Narodna skupština, je bio mnogo rigidniji, mnogo strožiji. Hajde da upoređujemo to, a baš bih voleo da vidim tih 1.300 albanskih terorista koji su kao politički ne istomišljenici završili tu.
Drugo, ništa loše nisam rekao, niti imam pravo da govorim bilo šta loše o bilo kojem stečajnom upravniku u Srbiji. To su ljudi koji moraju da polože licencu, koji moraju da polože neke ispite. Ništa o nikome pojedinačno. Govorio sam o lošem zakonu. Pogledajte zakon. Svaki od stečajnih upravnika je mogao da bude osuđen na kaznu zatvora do pet godina. I nikom ništa. Šta je mogao neko ko je osuđen na pet godina zatvora da uradi pre toga? Koliko firmi da zatvori? To je u redu. To je demokratski. To je odlično, jer dolazi sa neke strane koja jedina ima pravo da vodi Srbiju. Svi mi ostali smo nedovoljno pametni, nedovoljno mudri. Svi smo mi ostali nikakvi da bi vodili Srbiju. Ne možete vi da određujete. Tu su građani Srbije, tu su izbori. Ne prizivajte ih, ne verujem da će ostati više nego za dva reda poslanika.

Završavamo sa replikama.
(Srđan Milivojević, sa mesta: Molim vas, još jedanput.)
Neću vam dati repliku iz razloga što je izašla iz konteksta dnevnog reda, vodi se sasvim druga priča koja, po meni, nema smisla, jer onda ćemo razviti drugu priču i drugu teoriju. Molim vas, završavam, neću dati nikome repliku po ovoj temi.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Uvaženo predsedništvo, predsedniče Vlade, predstavnici Vlade, danas je na dnevnom redu treća tačka. Ona obuhvata nekoliko zakona i nekoliko ugovora. Usredsrediću se na jedan zakon, a to je zakon o privatnom obezbeđenju. Neću pričati o zakonu o privatnim detektivima, jer mi iz DSS smatramo da taj zakon treba da se povuče iz procedure, jer je nedorečen.
Kada je reč o ovoj materiji privatnog obezbeđenja, ona je u Srbiji nedefinisana, nejasna i možemo reći da i sama država ne zna egzaktne podatke vezano za broj agencija i firmi koje se bave ovom delatnošću, ne zna koliko radnika radi u tim firmama, ne zna, na kraju krajeva, koliko naoružanja oni poseduju.
Možemo reći da je poverenje građana, stopa poverenja građana u privatno obezbeđenje izuzetno niska. Malopre smo čuli da je to 25%. Jedan od razloga što je stopa izuzetno niska je to što je Srbija jedina zemlja u okruženju koja nema zakon o privatnom obezbeđenju. Dakle, postoji jedan pravni vakum i nadam se daćemo ga prevazići nakon što ćemo usvojiti ovaj zakon o privatnom obezbeđenju.
U Evropi i svetu, rekao sam, mnoge zemlje imaju ovaj zakon. Iskustva su različita. U toku je harmonizacija zakonodavstva vezano za rad ovih firmi koje se bave obezbeđenjem. Takođe, u nekim zemljama postoje pravila službe koje na osnovu toga donose određeni kvalitet rada tih istih bezbednosnih firmi.
Inače, spisak delovanja tih firmi obezbeđenja je veliki. Poput obezbeđenja objekata, to smo čuli malopre ovde, kao što su nuklearni objekti, vojni objekti, aerodromi, luke, čak i u nekim zemljama narodni parlamenti. Ove firme se takođe bave prevozom novca i čuvanja dragocenosti, kao i čuvanja i obezbeđenja fizičkih lica.
Zbog specifičnosti posla koje rade radnici u obezbeđenju, mnoge zemlje su donele neka pravila koje radnici mogu da rade u tim obezbeđenjima. Primera radi, radnik mora da bude iz te zemlje, mora da je star, ne može radnik sa 16 godina da bude radnik obezbeđenja, ono što je najbitnije, ne sme da bude osuđivan niti krivično gonjen.
Obuka za ove radnike je različita od zemlje do zemlje. U pojedinim zemljama to se reguliše određenim kursevima, u drugim zemljama to reguliše MUP, a u nekim zemljama dato je samim privatnim firmama da rade na obuci istih tih radnika. U nekim zemljama je dozvoljeno da ti radnici nose naoružanje, dok u drugim nije, već da nose alternativno oružje, poput pištolja sa gumenim mecima i električnim pendrecima.
Mogu reći da je pravo delovanja određenih firmi u nekim zemljama, to jest radnika koji rade u toj firmi, veliko, u nekima nije. U nekim mogu da deluju ograničeno, a u nekima mogu čak i da lišavaju slobode određene ljude.
Dakle, ovo su sve iskustva zemalja Evrope i sveta. Vi ste određena iskustva implementirali u zakon. Međutim, siguran sam da je Srbiji potreban drugačiji zakon zato što Srbija ima drugačije specifičnosti i drugačije karakteristike.
Udruženje privatnih obezbeđenja već godinama pokušava da natera državu, ne samo ovu Vladu, već i prethodne, da reguliše na jedan normativan način, pravni način prava obezbeđenja, da u stvari imaju neki protokol, način delovanja kada su na terenu, da se ne bi dešavale neke ekscesne situacije. Moramo reći, gospodine ministre, da mnoge osobe bez kredibiliteta koje su krivično osuđivane su otvarale ove privatne agencije i firme, a struktura upošljenika u tim agencijama je upravo bila kriminogena. To su sve bili narko dileri, bivši robijaši protiv kojih je podnesena krivična prijava ili su došli iz zatvora, neki bivši sportisti koji su se bavili borilačkim veštinama.
Zato mi očekujemo, pre svega, da ovaj zakon da odgovore na neka pitanja, a to je da se lektira, sve one firme koje se bave ovom problematikom, a ima ih negde oko 3.000 u ovom trenutku, po nekim popisima i po nekim saznanjima, da napravi selekciju i što se tiče radnika u tim firmama, a po nekom popisu ih ima oko 60.000 radnika i da steknu licencu na osnovu koje će raditi, tj. vršiti ovu delatnost.
Očekujemo, gospodine ministre, da ovim zakonom regulišete ko sme da upotrebljava silu, jer se dešavalo u prethodnom periodu upravo da radnici obezbeđenja vrše torturu nad klijentima, vrše torturu nad slobodnim građanima. Lako su potezali i pištolj na neke ljude. Dakle, mi očekujemo da se to na jedan korektan i kvalitetan način reguliše.
Takođe, očekujemo da posle ove legalizacije subjekata koji se bave ovom delatnošću, da se uvede red u ove oblasti, da nemamo crnog tržišta, već da sve firme rade sa licencama na osnovu ovog zakona. Dakle, to je ono što mi očekujemo od ovog zakona.
Dobro je, gospodine ministre, što je napokon i država rešila da to stavi pod svoju kapu. Međutim, nama nije jasno ko će iz MUP raditi taj deo posla? Koja uprava će to raditi? To nije definisano ovim zakonom i očekujemo da u tom kontekstu dobijemo kvalitetan odgovor, jer postoji mogućnost da se naknadna sredstva iz budžeta opet opredele ka MUP.
Demokratska stranka Srbije, kao što znate, amandmanski je reagovala kada su u pitanju ovi zakoni. Hteli smo da popravimo ovaj tekst zakona, pre svega, da pomognemo i državi, da pomognemo i svim ljudima koji se bave ovom delatnošću.
Očekujem da ćete prihvatiti određene amandmane koje smo podneli, jer se radi o novom nacrtu zakona i o novoj materiji. U nadi da ćete to uraditi, ja vam se zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade, saradnici ministra, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo nekoliko sporazuma kojima se uređuju međunarodni odnosi između Republike Srbije i zemalja u okruženju, po pitanjima bezbednosti i imamo dva veoma važna zakona iz sektora privatne bezbednosti.
Dakle, stavljanjem na dnevni red Sporazuma o međunarodnom centru za razvoj migracione politike, zakona o usvajanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Makedonije, Crne Gore i Vijeća ministara BiH, o policijskoj saradnji i readmisiji, MUP Republike Srbije pokazuje, po ko zna koji put, rešenost da Srbija, kao deo Evrope, bude značajan i pouzdan partner na međunarodnom planu u oblasti opšte sigurnosti i bezbednosti.
Donošenjem zakona o privatnom obezbeđenju i zakona o detektivskoj delatnosti pravno se uređuje ova oblast. Takođe, donošenje ovih zakona predstavlja novo poglavlje u ostvarivanju koncepta javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Gospodine predsedniče Vlade, citiraću vaše reči iz juna meseca ove godine, kada ste rekli – ova oblast bila je neregulisana i vreme je da Srbija dobije zakon koji će celovito da je uredi. Želimo privatni sektor obezbeđenja koji će sarađivati sa državnim, kao što je to praksa u svetu. To podrazumeva licenciranje ljudi koji će raditi ovaj posao. Sigurno nije bilo lako doći do ovakvih zakonskih predloga, imajući u vidu činjenicu da ove delatnosti već postoje u Srbiji duži niz godina i da se obavljaju po osnovu nekih drugih zakona, da postoji veliki broj pravnih i fizičkih lica koja su uključena u ove poslove.
Zato želim u ime SPS da izrazim svoje veliko zadovoljstvo činjenicom da ste vi, gospodine predsedniče Vlade, i vaš tim uspeli da kroz široku javnu raspravu obezbedite podršku svih relevantnih institucija i zainteresovanih strana i time posle skoro decenije rada na ovom zakonodavnom predlogu pred Narodnu skupštinu stavite konačan tekst ovih zakona.
Kada je reč o značaju ovih zakona, potrebno je i važno je pitanje sagledati sa aspekata ovlašćenja koja će imati pripadnici obezbeđenja i detektivi, a sa druge strane, sa aspekta mogućnosti da svi ovi subjekti treba da se stave u određenom trenutku u jedan drugi kontekst i da se na njih prenesu određeni poslovi koji su od značaja za državu. Time se zapravo dolazi do onoga što je javno-privatno partnerstvo u ovoj oblasti, a što je veoma značajno za novo vreme.
Cilj je da imamo jedan jedinstveni bezbednosni sistem i čini se da kod nas nije sazrela svest o sve većoj potrebi učešća tzv. privatnog sektora bezbednosti u jedinstvenom bezbednosnom sistemu. Još uvek se misli da je pitanje bezbednosti, pre svega, stvar državnog sektora i to na onakav način kako je to bilo uređivano za vreme Tita, u ranijem sistemu. Potpuno je jasno da se obaveza i dužnost države da obezbedi visok stepen sigurnosti ne može ničim zameniti, odnosno da je ona u tom delu veoma, veoma značajna. Međutim, s druge strane, ne sumnjiv je interes i države i društva da postoji stabilno društveno i poslovno okruženje.
Potrebno je ukomponovati i složiti što bolji mozaik bezbednosnih struktura, koje će zaštiti i obezbediti državu, njen sistem, sve delove društva, ljude, materijalna dobra, privatnu svojinu, pojedince. To se jedino može kroz javno privatno partnerstvo u ovoj oblasti.
Zbog svega navedenog, jasno je da je neophodan zakon koji će definisati oblast privatnog sektora bezbednosti, jer to što on još uvek ne postoji, dovodi do mnogih i u nekim situacijama bezbroj zloupotreba.
Sve ovo o čemu govorimo nije novina koju želimo na pravno uređen način da primenimo ovde u Srbiji. Takva praksa postoji u ovoj oblasti u celom okruženju, u svim evropskim zemljama. Konačno, recimo i to da jedino u Srbiji ova oblast nije do sada uređena na valjan način.
Kada država poverava određena ovlašćenja privatnim, fizičkim i pravnim licima, neophodno je da se precizno odrede procedure i obezbedi adekvatna kontrola. Zato je predlagač zakona predvideo veoma precizne procedure za obavljanje ovih delatnosti, a primarnu zaštitu u svemu tome, znači, primarnu zaštitu od zloupotreba, u svemu tome je svakako izdavanje licenci.
Postupkom izdavanja licenci onemogućava se licima sa sumnjivom prošlošću da poseduju firme za privatno obezbeđenje, ali i da obavljaju poslove u ovoj oblasti.
Svi koji budu želeli da se bave privatnim obezbeđenjem ili detektivskom delatnošću moraće da prođu određene provere, kontrole, kao i obaveznu obuku za obavljanje ove delatnosti.
Zbog izuzetne osetljivosti ove oblasti predviđene su sveobuhvatne provere obuke i edukacije, počev od provere psihofizičke sposobnosti preko obuke za rukovanje oružjem, obuke za protivpožarnu zaštitu, prve pomoći do edukacije o ljudskim pravima. Na ovaj način svi rizici se svode na minimum.
Međutim, donošenjem ovog zakona treba još jedan deo nadomestiti, a to je donošenje podzakonskih akata, jer nije moguće sve kroz tekst jednog zakona urediti na najbolji mogući način. Očekujemo da će kroz niz podzakonskih akata, kao što su uputstva, određeni pravilnici, normativi itd, to biti precizirano na najbolji mogući način.
Pored toga, posebno ističemo da direktan nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši Ministarstvo unutrašnjih poslova, a ne neka posebna agencija kao što je bila ideja u toku pripreme ovog zakona. Time se svakako smanjuje prostor za neke nove zloupotrebe, a sigurno da se i troškovi svode na minimum. Konačno, ljudi, građani imaju najviše poverenja u ono što je državni organ, a to je Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Verujem da će navedeni predlozi, uz jedan broj amandmana koji je ovde podnet, pa id od strane SPS, dati konačan tekst zakona kojim će se dovesti regulativa do jednog boljeg, da tako kažem, sadržaja, koji će ovu oblast obezbediti na najbolji mogući način, tako da ova osetljiva delatnost po prvi put bude pravno uređena u našoj zemlji.
Ne treba imati iluziju da će donošenjem ovog zakona biti sve uređeno na najbolji mogući način. Praksa će pokazati mnoge manjkavosti koje možda u ovom trenutku ne možemo da predvidimo.
Konačno, svest o tome da javni privatni sektor treba da bude u jednakoj meri partner sa državnim, rekao sam, nije u potpunosti sazrela, ali ta svest, naravno, nije prisutna ni kod onih ljudi koji možda već rade te poslove danas ili koji će raditi.
Potrebno je dugo, dugo vremena da dođemo do sveopšte jednog stanja svesti u kome ćemo na pravi način razumeti i shvatiti jedan takav odnos i jednu takvu ulogu bezbednosnih struktura i privatnog sektora i državnog, kako bi u konačnom to zapravo bila bezbednost koju država uređuje, ali naravno sa svojim nezaobilaznim partnerima.
Na kraju da istaknem još jedanput veliko zadovoljstvo da je uložen veliki trud od vas, gospodine predsedniče, svakako i od vaših bliskih saradnika i da konačno ulazimo u pravnu regulativu ove veoma osetljive oblasti, a od nečega treba početi. Ovaj prvi korak je veoma značajan i ja pretpostavljam da će dati puno, puno dobrih rezultata.
Socijalistička partija Srbije će glasati za sve sporazume koji su ovde podneti, svakako i za zakon o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Ljuban Panić. Izvolite.