Hvala.
Gospodine predsedavajući, poštovani predsedniče Vlade Republike Srbije, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, poštovane građanke i građani Srbije, slažem se sa predsednikom Vlade kada kaže da je neophodno da se zakonom uredi ova oblast. Čuli smo danas mnogo primera. Možda najbolji primer za to zašto ovu oblast trebamo da uredimo se nalazi možda u ne tako dalekoj istoriji i činjenici da su ljudi bliski šefu jedinice za specijalne operacije u jednom trenutku, a za vreme trajanja procesa za ubistvo premijera Đinđića, osnovali jednu agenciju za obezbeđenja lica i koliko je opasna činjenica da takvi ljudi imaju pravo da se bave nečim što se naziva obezbeđenje.
Vi ste danas kao predsednik Vlade rekli, i to je sa vaše pozicije normalno, da odbijate da prihvatite činjenicu da će neko ko je kriminalac imati priliku da radi kao privatno obezbeđenje ili da se bavi detektivskim poslom. Ne bi mi imali problem sa tim objašnjenjem da ne sumnjamo, a da imamo iskustvo u prethodnih godinu i po dana da većina zakona koja je predložena Narodnoj skupštini Republike Srbije nije dala rezultate kakvi su se od tih zakona očekivali. Od Zakona o ukidanju konverzije očekivali smo nekoliko milijardi evra investicija. Od nekoliko budžeta i rebalansa budžeta očekivali smo bolju ekonomsku situaciju itd. Ako rezultata na drugim poljima nema, mi kao opoziciona politička stranka imamo pravo da sumnjamo šta može da se dogodi sa eventualnom primenom ovakvog zakona ako u neizmenjenom obliku bude usvojen.
Ne možemo i ovu raspravu odvijati van konteksta u kome se ovaj zakon donosi. Mi imamo ponovnu eskalaciju nasilja i huliganizma, odnosno aktivnosti huligana što na sportskim terenima, što van njih. Imamo činjenicu da ekstremisti iz raznih nacionalističkih organizacija, koje su više puta bile na sudu, prave teretane po Voždovcu, koje predsednik te opštine iz najveće političke stranke koja proklamuje evropske vrednosti, navodno, kaže da mu ta teretana ni malo ne smeta.
Imamo činjenicu da se vaš prvi potpredsednik Vlade sastane sa huliganima i navijačima, sa njima popije kafu i nekoliko meseci nakon toga jedini rezultat toga je da se njemu, za razliku i od vas i od mnogih drugih, ne skandira na sportskim priredbama, a nasilje je na sportskim priredbama u porastu.
Imamo i činjenicu koja je bila velika tema koju smo svi zajedno osudili, a to je da je momak pre nekoliko meseci u Beogradu od strane obezbeđenja ubijen. Momak sa Zvezdare. Imali smo spontane građanske proteste povodom toga. Zato i postavljamo pitanje kome se to daje mogućnost preduzimanja istražnih poslova, nošenja oružja, proveri identiteta, zadržavanja lica, upotrebe fizičke sile i dresiranih pasa?
Stavite se u situaciju društva tog momka koji je ubijen i u situaciju da postoje ljudi koji su možda naoružani u tom trenutku, a ovaj zakon bi u takvim situacijama tim ljudima omogućio da budu naoružani.
Vi ste se danas branili od amandmana DS, kojim tražimo da samo neosuđivana lica mogu da se bave ovim poslom citiranjem određenih zakona. Ja vam se zahvaljujem na malo dužoj pauzi. Imao sam vremena da se pripremim.
Možda ja nisam u pravu i valjda u tom smislu valjda zaslužujem objašnjenje. Član 102. stav 3. Krivičnog zakona bavi se davanjem podataka iz kaznene evidencije. Kaže da podaci iz kaznene evidencije mogu se na obrazložen zahtev dati državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku ako još traju pravne posledice osude ili mere bezbednosti i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.
Dakle, ako stavimo da u ovaj zakon vi prihvatite amandmane DS, a ako je ovo krivični zakon, odnosno zakonik Republike Srbije, onda mi kao narodni poslanici obavljamo našu ulogu vrlo odgovorno kada je u pitanju bezbednost građana. Sprečavamo da ljudi, krivično osuđivani, mogu da se bave ovim poslovima i da incidente koje smo imali u prošlosti sprečimo, a ne daj Bože da se ti incidenti ponovo sa dresiranim psima i oružjem, mogu da ispadnu još mnogo gori.
Ne moram da čitam kada je lice zakonski rehabilitovano. Ako je neko osuđen na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, npr, zakonska rehabilitacija nastupa u roku od pet godina od kada je kazna izvršena. Dakle, većina ljudi o kojima mi danas ovde govorimo, a mogli bi postati zaposleni u tim privatnim obezbeđenjima, sasvim sigurno nije izbrisano iz evidencije. Ko vodi evidenciju? To se nalazi u nadležnosti Ministarstva pravde.
U zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, tačka 2, kaže da ministar nadležan za pravosuđe vodi evidenciju o osuđenima. Rekli ste nam da te evidencije nema. Ako je nema, onda se postavlja pitanje čija je odgovornost što je nema? Može je biti. Vi ste danas rekli – vi ste u pravu kada je nasilje u pitanju. Odgovornost možemo svi zajedno ovde da podelimo i mi koji smo činili prošlu Vladu i vi koji činite sadašnju. Ali, sličnosti iz ovog i onog vremena, uvaženi predsedniče Vlade, nema mnogo.
Kada uzmemo u obzir činjenicu da je aktivista DS Danilo Bobić identifikovao u vašem ministarstvu, odnosno Kancelariji za KiM, Zorana Milojevića Želju, ili Zelju, ne znam, kao čoveka koji ga je tukao, kada imamo činjenicu da iz vaše Vlade stigne dopis poslanicima DS da su ministri, uglavnom vezani za najveću političku stranku vaše koalicije, preko 5.000 kilometara prešli u kampanji za lokalne izbore u Vrbasu, da je neko sprovodio nasilje koristeći službeno vozilo Vlade, Ministarstva za KiM, osim ako u nadležnosti tog ministarstva nije i Opovo i Metohija, nego samo KiM, onda to nije normalno.
Vi kao predsednik Vlade bi na to morali da reagujete zato što je policija u Vrbasu tog dana, a podsetiću vas tog dana je bila sednica Vlade koju smo svi gledali, o merama štednje, sa jednom vrlo neprijatnom scenom na kraju, gde vaš prvi potpredsednik, to je ovaj što sam ga pomenuo da priča sa navijačima, a da se ništa nakon toga ne desi, osim što prestanu njemu da skandiraju pogrde, a to ste i vi preživeli, i gospodin Jočić je to preživeo i mnogi drugi političari u ovoj zemlji, a sa njima nisu sedeli i pili kafu.
(Predsedavajući: Gospodine Paniću, vratite se temi, molim vas.)
Još svega dve, ili tri rečenice. Hvala vam na upozorenju.
Kakva je poruka koju šaljemo donošenjem ovog ili nekih drugih zakona, ili toga da policija ne reaguje na identifikovano lice koje je član vašeg kabineta, koji se bavi nasiljem za vreme jedne političke kampanje? Šta da uradi policajac u Vrbasu kada mu neko signalizira da je maltretiran ili da se nalazi zatočen u prostorijama najveće stranke u ovoj skupštini, istog dana kada vi trpite ponižavanje od prvog potpredsednika Vlade u direktnom prenosu na RTS, koju gleda nekoliko miliona ljudi?
Molim vas da razmislite o ovim amandmanima. Vi ste bili najbolji student Fakulteta političkih nauka i znate da nisu samo tehničke stvari važne kada se donosi neki zakon, da ima mnogo toga i u kontekstu u kome se taj zakon donosi i u porukama koje šaljemo donošenjem određenih zakona.
Prihvatite amandmane DS. Podaci o ličnostima su zaštićeni u svim slučajevima, sem u slučajevima kada zakon nalaže da taj podatak nije zaštićen. Ovo je situacija u kojoj ne možete izbeći amandmane DS, ili drugih opozicionih partija, u kojima se traži da u obezbeđenjima, u obezbeđenju, privatnom obezbeđenju, detektivskom poslu, ne mogu učestvovati lica krivično osuđivana. To je opasno. Opasno i zato što imamo porast nasilja u političkim kampanjama, zato što imamo porast nasilja na stadionima, zato što imamo porast nasilja kroz medije, zato što imamo nasilje, ako želite, a ja sam to identifikovao kao jednu vrstu nasilja, i na samoj sednici Vlade.
Razmislite još jednom o ovim amandmanima. To mora stajati u zakonu. Mora. Nemamo pravo, ako želimo da budemo zemlja članica EU, niti će nas u tu EU primiti kao zemlju koja pred nasilnicima ustukne, ili koja im daje mogućnost da nakon amnestije, ili možda kako je to juče meni uvaženi kolega, šef poslaničkog kluba SNS, rekao – valja se razgovarati sa huliganima da bi se uveli u određene normalne tokove.
Prema njima treba da se primenjuje zakon kao prema svim drugim građanima ove zemlje. Ne može im se eventualno ovim zakonom ostaviti prostor da se legalizuje ono što najbolje rade, da sprovode nasilje, a da uz to smeju još da koriste pse ili oružje. Hvala vam, predsedniče Vlade.

Reč ima narodna poslanica Irena Aleksić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege, pred nama se nalaze dva potpuno nova zakona, izuzetno značajna, Predlog zakona o privatnom obezbeđenju i Predlog zakona o detektivskoj delatnosti.
Izuzetan značaj ovih zakona je u tome što regulišu jednu oblast koja je godinama bila pravno neuređena. Siva ekonomija, brojne zloupotrebe ovlašćenja samo su neke od posledica pravne neuređenosti u sektoru privatne bezbednosti.
Cilj ovih zakona jeste profesionalizacija, ali i legalicazija ovog sektora što znači izmeću ostalog da će broje do sada ne registrovane agencije morati da počnu sa izmirivanjem svojih obaveza prema državi. Jednom rečju, cilj zakona jeste da se uvede red u sektor privatne bezbednosti, ali isto tako da se izvrši jedna usklađenost naših zakona sa zakonima EU.
Oba zakona imaju predviđenu kaznenu politiku. Kaznene odredbe mogu biti novčane, ali mogu biti i mere zabrane vršenja ovom delatnošću. Zatim, predviđen je i nadzor nad sprovođenjem ovih zakona, što mislim da je jako bitno kako bi ovi zakoni zaista i zaživeli u praksi. Nadzor će vršiti ministarstvo, a ovlašćeni službenici, odnosno policijski službenici ministarstva imaće pravo da bez bilo kakve najave vrše uvid u to kako se obavljaju poslovi, odnosno detektivske delatnosti, kao i privatnog obezbeđenja.
Isto tako, predviđena je i zaštita podataka što znači da prikupljeni podaci mogu biti korišćeni samo u one svrhe zbog koje su i pribavljeni. Između ostalog, to znači da ne mogu biti javno objavljeni i da ne mogu biti dati na uvid trećem licu. Mislim da je to nešto što je jako pozitivno, zato što je to jedini način da se izbegnu moguće zloupotrebe.
Zatim, obavezno je nošenje legitimacije i pokazivanje na uvid iste ovlašćenim policijskim službenicima. Kada su prikupljeni podaci u pitanju, takođe ovlašćeni politički službenici imaju pravo na uvid iste. Iz svega navedenog jasno je da postoji jedan visok stepen kontrole od strane države u ovom sektoru za šta mislim da je jako dobro i da je to jedini način da se izbegnu moguće zloupotrebe za koje smo svedoci da su postojale.
Ovlašćenja službenika privatnog obezbeđenja i detektiva će biti detaljno sprovedena i u detalje objašnjena podzakonskim aktima kao što je to slučaj u većini evropskih država. Naročito će to biti slučaj kada su mere prinude u pitanju zato što opet, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe.
Na samom kraju bih iskoristila priliku da apelujem na nadležne organe da se spreči jedna ne tako retka pojava, a to je da poslove privatnog detektiva ili privatnog obezbeđenja obavljaju policajci u svoje slobodno vreme, a pri tom čestom koristeći naoružanje i policijsku značku. Imamo slučaj da ta lica imaju dva posla, dve zarade dok neko nema nijednu, a da ne govorimo o sukobu interesa koji tu postoji. Jedino što se od njih traži jeste da naprave jedan pošten izbor da li će raditi u privatnom ili javnom sektoru.
Kako bi ovakve i slične pojave postale stvar prošlosti, naravno da je potrebno vreme, ali jedan ozbiljan i koordiniran nastup i rad svih relevantnih institucija i usklađenost Zakona o radu sa Zakonom o policiji. Mislim da su ova dva predloga zakona jedan jako dobar početak i zato će u danu za glasanje imati podršku SNS. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Petar Petković.

Hvala gospodine predsedavajući, na početku želeo bih svim građanima Srbije, narodnim poslanicima i vama gospodine predsedniče Vlade da čestitam godišnjicu donošenja Mitrovskog ustava. Zahvaljujući Demokratskoj stranci Srbije, dakle donet je Ustav 2006. godine koja je danas brana dezintegracije države Srbije.
Danas ću u ovo mom izlaganju govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore o readmisiji. Naime, reč je o jednom veoma lošem sporazumu, gospodine predsedniče Vlade, koji odgovara Crnoj Gori i crnogorskom režimu, ali pritom ne odgovara državi Srbiji i ne odgovara državljanima Republike Srbije koji već godinama žive u Crnoj Gori.
Dakle, bez ikakve diskriminacije državljani Crne Gore veoma lako po određenoj proceduri mogu u Republici Srbiji da dobiju dozvolu za privremeni boravak, ali mogu da dobiju i državljanstvo, a pritom čuvajući svoje državljanstvo.
S druge strane, državljani Republike Srbije ne mogu u Crnoj Gori ne samo da dobiju državljanstvo Republike Crne Gore, već ne mogu gotovo da dobiju ni privremenu dozvolu za boravak. Za čuđenje je da ste prosto tako lako prošli preko ovog sporazuma, pristali na ono što se zove crnogorski jezik. Nemam ništa protiv toga da nezavisna država Crna Gora ima svoj jezik, ali šta je sa statusom srpskog jezika u Crnoj Gori? Mi svi dobro znamo da se tamo taj jezik izbacuje iz škola iz zvanične upotrebe, iako prema podacima iz 2011. godine, kada je bio popis oko 28% govori crnogorskim jezikom, a 42% govori srpskim jezikom. Dakle, tu država Srbija ne sme da ostane nema, već mora da da neki odgovor, a ne prosto tako potpisuje sporazume, prihvata određene kvalifikacije koje nažalost idu na štetu građana Srbije, državljana Republike Srbije.
Takođe, ono što želim ovde još da istaknem jeste i to da ste vi kao potpisnik Sporazuma, gospodine predsedniče Vlade, predvideli jednu neprihvatljivu terminološku razliku. Naime, u Sporazumu se kaže – državljanstvo Republike Srbije i crnogorsko državljanstvo. Dakle, u pitanju je terminološka razlika koja jeste i politička, jer na taj način mi promovišemo, prihvatamo ovim sporazumom da promovišemo crnogorski identitet države, koji po važećem Ustavu Republike Crne Gore je građanski. Zašto onda nismo rekli u ovom sporazumu i srpsko državljanstvo, ili pak da kažemo državljanstvo Republike Srbije.
Takođe u članu 2. stav 1. Sporazuma kaže se da će države potpisnice prihvatiti svako lice koje ne ispunjava uslove za ulazak i boravak u drugoj državi. Sveštenstvo i monaštvo Mitropolije crnogorsko-primorske, kao i ostalih eparhija koje imaju kanonsku jurisdikciju u Crnoj Gori doživljavaju progon od MUP Crne Gore. Oni ne mogu čak da dobiju ni privremene dozvole za boravak, a zapravo reč je o samom ministru Rašku Konjeviću sa kojim ste potpisali ovaj sporazum, kao i njegovim saradnicima koji ne rade po zakonu, već vrše progon sveštenstva i čak govore o tome da će biti deportovani. Jadna je ta država i jadan je taj sporazum, gde sveštenstvo od strane MUP Crne Gore se kvalifikuje kao pretnja za bezbednost države Crne Gore, po rezultatima njihove Agencije za nacionalnu bezbednost.
Treća stvar o kojoj hoću da govorim ovde jeste, da u samom ovom sporazumu niste predvideli pitanje Kosova i Metohije. Šta ćemo sa licem koje ne ispunjava uslove za ulazak i boravak na teritoriji Crne Gore, a sa Kosova i Metohije? U tom slučaju Podgorica će ako identifikuje takvo lice da se obrati ne Beogradu, nego Prištini. Znate zbog čega gospodine predsedniče Vlade? Zbog toga što Crna Gora ima isti ovakav potpisan sporazum sa Kosovom, kao nezavisnom državom. O tome je reč.
Dakle, vi kao i predsednik Republike u ovoj godini bili ste u zvaničnoj poseti Crnoj Gori. Da li ste pokrenuli ova pitanja? Da li ste pokrenuli pitanje jezika? Da li ste pokrenuli pitanje progona sveštenstva i monaštva u Crnoj Gori? Da li ste pokrenuli i ovo pitanje ovog sporazuma, s obzirom da ste ga potpisali gde ovi, dakle problemi o terminološkim razlozima, političkim razlozima, suštinskim razlozima kada je reč pre svega o kršenju ljudskih prava koje svakodnevno preživljavaju Srbi i srpski narod u Crnoj Gordi?
Dakle, država Srbija ostaje nema na sve probleme srpskog naroda u regionu. Vidimo šta se dešava u Crnoj Gori, vidimo šta se dešava u Hrvatskoj. Jednostavno tako pognute glave mi ne radimo na očuvanju državnog i nacionalnog interesa, a svakako srpski narod u regionu jeste državni i nacionalni interes države Srbije. To su takođe važna pitanja koja smo želeli kao poslanička grupa Demokratske stranke Srbije da ovde u parlamentu pokrenemo pored ovih pitanja detektiva i obezbeđenja, jer smatramo da je reč o lošem sporazumu, potrebno je da ga povučete i da ga uskladite sa potrebama, pre svega državljana Republike Srbije koji žive u Crnoj Gori.
Ako MUP Crne Gore vrši šikaniranje prema državljanima Republike Srbije, a s druge strane znate šta je pokazatelj toga, da upravo Upravni sud Crne Gore je taj koji rešenja takvog MUP Crne Gore odbija pokazatelj da se vrši progon. Ako govorimo o principu reciprociteta, ako Crnogorci mogu ovde da ostvaruju državljanstvo i dobijaju Republike Srbije, zašto ne mogu onda i naši u Crnoj Gori da dobiju bar privremeni boravak, ako ne mogu da dobiju samo državljanstvo.
Naravno u danu za glasanje mi nećemo podržati ovaj sporazum, kao i dakle, predloge zakona o kojima je bilo reči. Hvala.

Hvala.
Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Kao što sam polemisao i sa uvaženim gospodinom Stefanovićem tako ću i sa vama. Samo principijalno da kažem da neke stvari koje se sada rade su posledica nečega što je urađeno i potpisano ili je doneta odluka o tome pre više godina.
Malopre ste govorili o tome, takav registar još nije preuzet od strane Ministarstva pravde. Tačno je ovo što vi govorite da ako je aktivna ta presuda, odnosno osuda i ako nije rehabilitovan to nije sporno. Ali kada je rehabilitovan, on se briše i više ne postoji. Razumete? Vi ako kažete da li je osuđivan ili ne po tome nije bitno da li možemo nekome da damo ili ne. Mi ćemo dati, ali ne postoji više u registru kada se izbriše. U tome jeste stvar. Zato mislim da ti zakoni treba da budu ponovo preispitani. Sva sreća pa će to biti predmet ovog skrininga koji se dešava za poglavlja 23. i 24.
Kada je reč o readmisiji, reč je o tipskim sporazumima koji se svi otprilike baziraju i zasnivaju na krovnom sporazumu o readmisiji koji je potpisan sa evropskom zajednicom i EU. Ne znam i ne sećam se tačno jer nisam bio u vlasti da li je lično Dragan Jočić to potpisao ili je potpisao neko u ime Vlade Srbije kada ste vi predvodili Vladu Srbije. On ne dotiče Kosovo. Znači, on se ne odnosi na Kosovo zato što je pod Rezolucijom 1244.
Da li se MUP Crne Gore ponaša kako se ponaša? Tačno, o tome smo razgovarali i Milo Đukanović će doći u uzvratnu posetu ovde, razgovaraćemo naravno i o tome. O tome smo razgovarali i sa našom crkvom i mitropolit je razgovarao i sa predsednikom Crne Gore i sa premijerom, trudimo se da napravi neki iskorak u tim odnosima. Vi se sećate dobro da sam se ja zalagao za potpisivanje sporazuma sa Crnom Gorom o dvojnom državljanstvu, ali to njima ne odgovara zato što oni pretpostavljaju da će veliki broj građana Crne Gore slobodno da uzme onda i državljanstvo Srbije i time oni to postavljaju kao političko pitanje, koje može imati političke posledice na pitanje vlasti u Crnoj Gori.
Mi smo imali drugi pristup prilikom donošenja Zakona o državljanstvu, a to je da svim Srbima širom sveta, uz određeni dokaz o poreklu, je dozvoljeno da dobije dvojno državljanstvo, bez ispisa iz državljanstva zemlje u kojoj živi. Znači, to su dva suprotna principa i mi nismo mogli da se dogovorimo. Mi nastavljamo svoju politiku, oni nastavljaju svoju, kada je reč o dvojnom državljanstvu.
Znači, ovo nije ništa novo, da se sada nešto posebno desilo sa Crnom Gorom, tu želim da vas umirim. Mi nemamo nameru da sada nešto zabašurujemo te probleme koji postoje. Problemi moraju da se rešavaju, ali oni nisu predmet i nisu deo ovog sporazuma o kojem vi govorite, odnosno Sporazuma o readmisiji. Ti sporazumi su uglavnom tipskog karaktera i oni su gotovo isti sa svim zemljama sa kojima se međusobno potpisuju.
Političke teme su svakako bile otvarane, odnosi sa Crnom Gorom jednostavno moraju da se dovedu u red, u smislu odnosa dve države, gde Srbija naravno poštuje volju koja je izražena na njihovom referendumu. S druge strane, interesujemo se za položaj i prava srpskog naroda koji tamo živi i pri tome čvrsto ostajemo, jednostavno da naše odnose svedemo, ne na jedan iracionalan nivo, nego da budemo u tome principijelni. Zato je važno da ovde nema nikakve politizacije svega ovoga, osim što postoji i dalje taj večiti strah. U Crnog Gori se i dan danas misli, kad god odete na neku televiziju, glavno je pitanje da mi po ceo dan samo raspravljamo o Crnoj Gori - zašto je Crna Gora otišla, zašto ovo, zašto ono? Uopšte ne raspravljamo o tome. Ako su tako odlučili na referendumu, sve najbolje želim, ali nemamo bližih jednih od drugih. To ne treba da bude ni anticrnogorska kampanja, ni antisrpska.
Meni je malo lakše jer sam ja jedan od retkih političara koji nema poreklo van Srbije, tako da mogu tome da pristupim racionalno. Zato vas još jednom pozdravljam da ne politizujemo ovaj deo. Ne morate da glasate, naravno, ali apsolutno je istovetan tekst, kao što je i kod nekih drugih sporazuma o readmisiji protokola. Možda je jezik, u ovoj opštoj eri raznih jezika, možda je najtačnija verzija koja se napiše na engleskom jeziku. U svakom slučaju je najčistija, barem u smislu formulacije koja se koristi u toj međunarodnoj pravnoj korespodenciji.
Uveravam vas da Srbija nije sišla ispod naših nacionalnih i državnih interesa kada je u pitanju taj sporazum. Hvala.

Ljuban Panić, izvolite.
Izvinjavam se, ne može, nemate pravo na repliku.
Izvolite.

Hvala vam.
Gospodine predsedniče Vlade, ne radi se ovde o politizaciji, nego o vrlo konkretnim problemima sa kojima se suočavaju naši državljani u Crnoj Gori. Dakle, radi se o problemima šikaniranja monaštva i sveštenstva, gde od Agencije za nacionalnu bezbednost sveštenici se proglašavaju pretnjom za bezbednost. Kakvu pretnju bezbednošću mogu da imaju monasi i sveštenstvo, o tome govorimo.
Ako država Srbija sa svoje strane učini sve da državljani Crne Gore dobiju i državljanstvo države Srbije, morate da učinite sve da to isto dobiju i naši državljani u Crnoj Gori. Vi kažete da radite na tome, ali dok vi radite na tome, tamo prolazi jedno vreme šikaniranja tog naroda, a sve sa političkom pozadinom određene grupe ljudi, odnosno crnogorskog režima.
Kada je reč o Kosovu i pominjanju ministra Jočića, moram samo da podsetim da sadašnji status KiM nije isti kao u vreme kada je ministar Jočić bio ministar policije, vi to dobro znate. Dobro znate da je 2008. godine izvršena secesija, da je 22 države priznalo nezavisnost Kosova, da Rumunija sada najavljuje, posle Briselskog sporazuma, da će da prizna Kosovo itd. Moramo na sve načine da učinimo, kada je reč i o ovim tipskim sporazumima, da zaštitimo sopstvena prava, našeg naroda na KiM i kada je reč o pravu Srba u regionu. Jer, ako tako ne učinimo, biće srpskom narodu sve teže i teže. Vidite šta se dešava u Vukovaru. Toliko je agilna srpska politika u regionu, da svaki dan lupaju table…
(Predsedavajući: Vreme.)
… i na taj način pokazuju šta misle o Srbima.
Dakle, nije reč o politizaciji, već o konkretnim pitanjima i tom principu reciprociteta. Ako Srbija čini ustupke, mora i Crna Gora.

Reč ima narodni poslanik Željko Sušec.