Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, replika.

Vidite, gospodine predsedniče Vlade, kako lepo na kraju dođete na poziciju o kojoj vam mi govorimo sve vreme.
Mi smo naučili na vas. Kažete i sami, nekada smo radili zajedno, tačno, ali onda vas je društvo pokvarilo. Našli ste se u lošem društvu, pa onda pravite ovakve greške, kao da vam je neko na putu do Skupštine prepričao zakon, tako meni to izgleda, lepo, bez ijedne uvrede, bez ijedne teške reči prema vama, bez bilo kakvog, ako hoćete, patosa, smo vam rekli po našem mišljenju, šta ovde ne valja. Vi na to iznosite sve optužbe u vašem poznatom maniru.
Niko vama ne spori da politički sa nama ukrštate stavove, to je normalno. U pravu ste, ovde to treba da se radi, ne na ulici. Kako možete od toga da vičete na nas, ovde spominjete procente i govorite da smo mi vama rekli nešto što nismo rekli i onda još kažete na kraju, nećemo da kriminalci rade u ovim službama i nećemo da ih osnivaju.
Mi vam to pričamo sve vreme, tražite lepo, imamo amandman, podneli smo, prihvatite amandman i rešena stvar. Time ćete i vi biti u skladu sa onim što ste rekli malo pre. Dajte, neka ljudi donesu uverenje.
Pitao sam vas za pripadnike MUP-a, a na to niste odgovorili, a tu valjda evidenciju imate, ako ništa, imate u kadrovskoj službi ili kod Božovića, pa ga pitajte ko su ljudi, koji su nečasno otpušteni iz MUP-a, a koji sada mogu da budu u tim agencijama. Smatram da bi to bilo jednako društvenoj šteti. Tu evidenciju imate sigurno.
Dakle, mislim da nije dobro da, kada čujete argumentaciju opozicije, koja ne mora da vam se sviđa niti da je prihvatate, da odgovarate na ovaj način, i ako su naši poslanici vikali i dobacivali, izvinjavam se. Mislim da je fer da se i vi nama izvinete zbog toga što ste nas uporedili sa Arijevcima i mislim da to nije korektno i nije nešto što je u skladu sa demokratskim tekovinama ove države.

Reč ima narodni poslanik Momir Stojanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih hteo da čestitam predlagaču, odnosno MUP-u što nije podleglo uticaju raznih interesnih grupa i što je Predlog zakona ovakav kakav jeste.
Već je rečeno da je Republika Srbija jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi, koja još uvek nije regulisala sektor privatnog obezbeđenja detektivske delatnosti.
Kao što je poznato, bila su dva pokušaja da se Zakon o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti donese u ovom parlamentu, od čega je poslednji pokušaj u januaru 2012. godine. Kao što vam je poznato, Strategija nacionalne bezbednosti tretira sektor privatnog obezbeđenja, kao elemente sistema bezbednosti.
Prema podacima Evropske konferencije za privatno obezbeđenje, procenjuje se da danas u Srbiji deluje aktivno oko 600 preduzeća i agencija za privatno obezbeđenje, gde trenutno radi oko 50.000 ljudi.
Snaga tržišta Srbije procenjuje se na oko 6.000 ugovora sa državnim institucijama i na oko 8.500 ugovora o obezbeđenju sa privatnim licima.
Šta želimo da postignemo usvajanjem ovakvog zakona o privatnom obezbeđenju? Osnovni cilj donošenja ovakvog zakona jeste da se pravno uredi ova privatna delatnost, a kao što smo konstatovali, ona do sada pravno nije bila regulisana, a sada vidim da se neki plaše da je pravno regulišemo, da će to biti uvod u formiranje novih paralelnih struktura, paralelne vojske.
Zatim, cilj je da se obezbedi viši stepen kontrole od strane nadležnih državnih organa, poslovanja preduzeća i industrija privatnog obezbeđenja. Cilj je takođe da se profesionalizuje, ali i legalizuje ova uslužna delatnost, koja na žalost i danas velikim delom posluje u sivoj zoni ekonomije i ne izmiruje svoje obaveze kada su u pitanju porezi i doprinosi prema budžetu Republike Srbije, a zaposleni u njoj vrlo često rade na crno bez zaključenih ugovora o radu, uplaćenih poreza i doprinosa.
Na koga će se odnositi zakon o privatnoj bezbednosti? To je negde, kao što sam rekao oko 600 pravnih subjekata, od kojih su dve multinacionalne kompanije „Dži fors“ i „Sekuritas“, jedna regionalna kompanija i ostale su uglavnom vlasništvo fizičkih lica i građana Republike Srbije.
Kako danas posluju ova preduzeća? Iz javno dostupnih dokumenata, revizorskih izveštaja i završnih računa može se zaključiti da je njihovo poslovanje na ivici rentabilnosti, sa iskazanim profitom na nivou 2 do 3%. Njihov društveni i ekonomski značaj je ogroman i ne treba ga potcenjivati. Ova delatnost je radom intenzivna i zapošljava veliki broj ljudi kojima obezbeđuje kakvu-takvu egzistenciju i jednovremeno doprinosi punjenju budžeta Republike Srbije, kroz plaćanje poreza i doprinosa na lične dohotke.
Zakon bi se odnosio i na samo zaštitnu delatnost. To su čuvarska služba u javnim ili privatnim preduzećima, koji su zaduženi za bezbednost imovine tih preduzeća. Zakon uređuje i oblast tehničke zaštite transporta novca, kao i redarske službe na javnim skupovima i sportskim priredbama, pa će se odredbe ovog zakona odnositi i na njih.
Nekoliko desetina malih i srednjih preduzeća pruža usluge tehničke zaštite, koja obuhvata isporuku opreme za protivprovalne sisteme, zaštitu od požara, video nadzor, kontrolu pristupa, satelitsko praćenje vozila i mehaničku zaštitu. Pet ili šest preduzeća obavlja usluge transporta novca za banke i trgovinske lance.
Ko su zaposleni u ovim agencijama? Za ogroman broj zaposlenih rad u privatnoj bezbednosti je privremeni ili povremeni, ali u svakom slučaju iznuđen posao, jer te osobe nisu mogle da pronađu posao u svojoj profesiji, ili su gubitnici tranzicije koji su ostali bez posla pa pokušavaju da kompletiraju svoj radni staž i da se nekako dočepaju penzije. Zajednička karakteristika svih zaposlenih je da pripadaju najnižim socijalnim slojevima i da se nalaze na ivici egzistencije, bez obzira na nivo njihovog obrazovanja. Oko 20% zaposlenih u ovim agencijama su bivši pripadnici Vojske Srbije i MUP, koji rado u ovoj industriji žele da poprave svoje materijalno stanje.
Zašto nemamo zakon o privatnoj bezbednosti duže od jedne decenije, i zbog čega smo stalno pokušavali da ga donesemo? Odgovor je vrlo jednostavan. Već dugi niz godina traje borba između raznih interesnih grupa, paradržavnih institucija, udruženja i pojedinaca koji pokušavaju da uguraju svoje materijalne interese u ovaj zakon, tako što će oduzeti i preneti na sebe monopol MUP, da ispituju, kontrolišu i licenciraju. Na takav način oni bi dugoročno obezbedili znatna finansijska sredstva za sebe, a smanjili bi prihode u budžetu Republike Srbije.
Broj onih koji bi da parazitiraju i profitiraju od ovog zakona je veliki i vama je vrlo dobro poznat, svim narodnim poslanicima, verujem da su se većini brojne agencije obraćale nudeći, pokušavajući da proguraju pojedina rešenja u ovaj zakon. Činjenica da oni nisu mogli da usaglase svoje interese dovode do propadanja svih prethodnih predloga zakona o privatnoj bezbednosti. Takva neodgovarajuća i neprimerena praksa je nedopustiva i neodgovara evropskim tendencijama u oblasti bezbednosti.
Srbija kao postkonfliktno i postraumatsko društvo nije na nivou razvoja koji omogućava prenos monopola sa MUP na neke agencije koje bi se naknadno formirale i izdavale, licencirale i obučavale kadrove zaposlene u preduzećima za privatno obezbeđenje.
Predlog zakona sadrži neke elemente koji su loši i koji sadrži u ranijim predlozima zakona. Ja bih se ovde osvrnuo na neke, kroz ovu načelnu raspravu, samo na neke. Raduje me činjenica da je ogroman broj amandmana predložen na ova dva zakona, oko stotinak, i kako ministar kaže da je predlagač zakona spreman da oko pedesetak amandman prihvati i ugradi u Predlog zakona.
Ukazaću samo, apostrofirati neka loša rešenja u ovom zakonu. Prvo, u odnosu na član 12. kada se propisuju uslovi za dobijanje licence, da bi lice moglo biti zaposleno u firmama koje se bave privatnim obezbeđenjem. Nedopustivo je predlogom zakona, predložili ste i tu je bilo, moji mnogi prethodnici su o tome govorili, da licenca važi pet godina, gospodine ministre, pet godina. Amandmanski predlozi naši svode se na to da licenca može važiti pet godina, ali da svako lice zaposleno u detektivskoj agenciji, agenciji za privatno obezbeđenje, koje obavlja poslove za koje je predviđeno nošenje oružja, potrebno je da svake godine podleže lekarskom pregledu, odnosno proveru psihičke stabilnosti. Pet godina je suviše dug period i nadam se da ćete snaći snage da taj amandman ugradite.
Sledeća primedba, takođe ključna, jeste isto na član 12. stav 4. Nakon usvajanja ovog zakona po ponuđenom rešenju predlagača zakona da sva lica koja rade danas u agencijama za privatno obezbeđenje, u detektivskim agencijama, moraju da ponovo podležu licenciranju, odnosno da moraj da polažu tu licencu, povećaće ogromne, dovešće do ogromnih troškova tih preduzeća. Neće te troškove platiti firme koje se danas bave privatnim obezbeđenjem, već će te troškove ugraditi kroz ugovore sa naručiocima posla, to su kao što znate danas u Srbiji moćne kompanije kao što su „Telekom“, kao što je EPS, NIS, jer će jednostavno tu cenu koju poslodavci moraju da plate za licenciranje svojih zaposlenih, povećati za toliki iznos cene svoje ugovore i opet će to ići na štetu javnih preduzeća, velikih kompanija i države.
Sledeća tema za razmišljanje zakonopisca jeste član 14. Ko će plaćati polaganje licence? Molio bih predstavnike MUP da me saslušaju. MI moramo ovde napraviti balans između troškova koje snosi pojedinac ukoliko želi da se zaposli u agenciji za privatno obezbeđenje, troškova poslodavaca i troškova naručioca posla. Molim vas da u tom pravcu razmišljate, ko će plaćati polaganje licence, lica koje hoće da se zaposli u agenciji za privatno obezbeđenje, da li plaća firma u kojoj se zapošljava ili će morati lice samo da plaća polaganje pred komisijom MUP.
Brojne primedbe vlasnika firmi svode se na to da to lice kada prestane da radi u toj firmi, ono sa sobom nosi licencu, pa je logično da lice samo plaća polaganje licence, sa čime se donekle mogu složiti. Onda dolazimo do člana 35. gde dodatno opterećujemo kroz rešenja koja se nude u zakonu, dodatno opterećujemo vlasnike firmi za privatno obezbeđenje i detektivsku delatnost, gde smo, ja ću ovde otvoreno reći, zbog uticaja nekih lobija iz Hrvatske, prihvatili rešenje da se za pratnju novca, govorim o članu 35, potrebni uslovi pored kofera sa hemijsko-tehničkom zaštitom i blindirano vozilo sa posebno tehnologijom i odgovarajuće fizičko obezbeđenje.
Kroz amandman koji sam ja podneo, molio bih da ga razmotrite ili jedno ili drugo i ovo rešenje koje vi nudite, takođe će povećati troškove firmi koje se bave privatnim obezbeđenjem, a sve, i skrećem vam pažnju, uslov kofer sa elektro-hemijskom zaštitom.
Moje informacije govore da je to jako izlobirano i da se taj kofer proizvodi u Hrvatskoj i da su to lobisti neki progurali da bi dodatno opteretili oni koji se danas, tih pet-šest firmi koje se bave i obezbeđenjem pratnje novca.
Daleko je celishodnije propisati ili jedno ili drugo – ili blindirano vozilo, odgovarajući broj fizičkih lica, stakla sa posebnom zaštitom ili kofer sa hemijsko-tehničkom zaštitom.
(Ivica Dačić s mesta: Prihvaćeno je.)
Vidim da je prihvaćeno, zahvaljujem se ministru.
Skrenuo bih pažnju na član 16. stav 2. Zakona o detektivskoj delatnosti, o čemu smo govorili sa predstavnikom MUP-a, uz zadovoljstvo da je predsednica Odbora za kontrolu službi bezbednosti to zapazila. U tom rešenju koje se nudi, agencije za detektivsku delatnost mogu da se bave tajnim fono i tv nadzorom, ali treba izričito zabraniti da mogu da se bave i tajnim presretanjem elektronske komunikacije, jer kod ovlašćenih službi bezbednosti mi danas imamo situaciju da primenu tajnog presretanja elektronske pošte može da odobri jedino nadležni sud. Ako bi prihvatili ovakvo rešenje, agencije za detektivsku delatnost bi mogle neometano, bez odobrenja nadležnog suda, da primenjuju ovu meru.
Sada bih nešto rekao o manjkavostima zakona i molio bih vas da me s pažnjom o tome saslušate. Ovim zakonom se ne reguliše, o tome sam na Odboru govorio, pitanje obezbeđenja noćnih klubova, barova i splavova. Gospodine ministre, na Odboru za odbranu i unutrašnje poslove informisan sam da je u skladu sa Zakonom o policiji bila obaveza MUP-a da donese podzakonske akte koji bi propisali kojim poslovima se ne mogu baviti pripadnici MUP-a. Informisan sam da ti podzakonski akti nisu doneti. Kako nisu doneti, a u ovom zakonu predloženo, ne sadrži problem obezbeđenja noćnih klubova, barova, splavova, onda ćemo doći u jednu situaciju da, ukoliko ne donesemo te podzakonske akte, pripadnici MUP-a, što je danas slučaj, pre podne budu legalni policajci u MUP-u, budu dobri policajci, a popodne obezbeđuju pojedine splavove, koristeći svoj ugled i autoritet koji imaju kao pripadnici MUP-a.
Lično mislim da je to veliki problem, posebno za Beograd, Niš i veće centre i da bi podzakonskim aktima trebalo propisati kojom delatnošću se pripadnici MUP-a ne smeju baviti.
Drugi problem je sledeći. Gospodine ministre, mi nismo ovim zakonom regulisali problem proizvodnje, uvoza, prometa i prodaje opreme za tajni video, audio nadzor i tajno presretanje elektronske komunikacije. To je danas ogroman problem u Srbiji. Skrenuo bih pažnju da je potrebno podneti posebnu uredbu ili poseban zakon kojim bi tu oblast regulisali. Danas na tržištu Srbije imamo da svako bez licence, bez dozvole može da uvozi opremu za tajno slušanje i snimanje, tajni video nadzor, tajni pretres, kako god hoćete, sve metode kojima se inače bave službe bezbednosti.
Danas svaka moćna kompanija, gospodine ministre, može tu opremu da kupi i danas, ona inače nije skupa, kao što vam je poznato, svako od fizičkih lica, ko je moćan u ekonomskom pogledu, može da primenjuje te mere bez kontrole nadležnih državnih organa. Preko je potrebno da se ova oblast nekom zakonskom regulativom reguliše. Danas na kiosku možete da kupite opremu za prisluškivanje. Niti znate ko je dobio licencu, ko sme da je uveze, ko je proizvođač, ko je stavlja u promet, kakvi su atesti za to. Znači, ta oblast nam nije uređena.
Na kraju, sasvim na kraju, skrenuo bih vam pažnju na nešto što takođe ovaj zakon ne uređuje. Znate da smo mi otvoreno tržište, da će kroz strane investicije doći mnogi strani investitori u našu zemlju i da će problem privatnog obezbeđenja biti i te kako zastupljen, ali se nigde kroz predlog ovog zakona ne precizira koja državna preduzeća, firme, ustanove, institucije od posebnog značaja za bezbednost ove zemlje, ne mogu angažovati firme za privatno obezbeđenje.
U Predlogu zakona, gospodine ministre, nemamo precizirano koje državne ustanove, vladine, koja preduzeća namenske proizvodnje, skrećem pažnju. Kako ćemo mi zaštititi licence? Kako ćemo zaštititi ono što se inače štiti kao službena tajna, ukoliko nismo predlogom zakona propisali?
Govoriću vam o firmi za telekomunikacije. Ako date firmama za privatno obezbeđenje, a javna je tajna da iza firmi za privatno obezbeđenje stoje i neke moćne bezbednosno-obaveštajne agencije, složićete se sa mnom, te informacije vi imate, najlegalniji metod ulaska u složene sisteme jedne države jeste preko firmi za privatno obezbeđenje. Danas nama obezbeđuju EPS, „Telekom“. Ne znam da li neke vladine institucije, ministarstva. Zato je preko potrebno, molim vas, do razmatranja amandmana da se precizira koje ustanove, preduzeća koja su od javnog značaja, od vitalnog državnog značaja, koje su od posebnog značaja za bezbednost zemlje ne mogu obezbeđivati firme za privatno obezbeđenje, već isključivo MUP.
Na kraju bih zamolio da se kroz amandmane, koje smo predložili i koja ćemo razmatrati na odboru, napravi balans između opterećenja fizičkih lica i poslodavaca u pogledu troškova lekarskog pregleda.
Sasvim na kraju, propisali ste Predlogom zakona da zaposleni u tim firmama mogu nositi oružje kalibra do devet milimetara. Gospodine ministre, imate i kalibar osam milimetara i 765. Ako bi usvojili takvu odredbu, predložio sam amandman do devet milimetara, što znači da oružje može biti do devet milimetara. Ako ostajete pri stavu devet milimetara, onda znači da sve firme moraju kupiti pištolje devet milimetara, a onda će imati viška naoružanja. Ponavljam, Srbija ima toliko viška naoružanja da ne može da ga se otarasi. Molim vas da taj amandman prihvatite, da glasi: „do devet milimetara“, da ne izlažemo firme dodatnim troškovima nego da možemo da legalizujemo oružje do 9 mm koje trenutno poseduje.
Radujem se usvajanju ova dva zakona i nadam se da ćete usvojiti naše amandmanske predloge i da ćemo ovu oblast napokon urediti. Stoga poslanička grupa SNS će u Danu za glasanje sasvim sigurno podržati predloge ovih zakona. Zahvaljujem se.

Hvala.
Prelazimo na redosled narodnih poslanika prema prijavama za reč.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, Predlogom zakona o privatnom obezbeđenju po prvi put se na jedan temeljan i sveobuhvatan način uređuje neregulisana oblast pružanja usluga fizičkog, tehničkog obezbeđenja i imovine. Definišu se uslovi u pogledu lica koja mogu obavljati te usluge, uvodi licenciranje pružaoca usluga obezbeđenja, način vršenja poslova obezbeđenja, službena odeća, način označavanja, kao i ovlašćenja službenika obezbeđenja, a uvodi se i obavezna kontrola vršenja tih poslova od strane službenika policije.
Predlogom zakona definisani su poslovi privatnog obezbeđenja koji obuhvataju poslove procene rizika u zaštiti lica, imovine i objekata, zaštite lica i imovine fizičkim i tehničkim sredstvima i zaštite lica na javnim skupovima, planiranja, projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema tehničke zaštite, kao i poslove obezbeđenja i transporta novca i vrednosnih pošiljki u delu koji nije u nadležnosti Ministarstva za unutrašnje poslove.
Zakonom se utvrđuju uslovi za izdavanje licenci za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja i to kako fizičkim licima koja neposredno obavljaju poslove obezbeđenja, tako i pravnim licima koja se javljaju kao ugovarači poslova obezbeđenja.
Obzirom da smatramo da je priroda posla koju bi preduzetnici i privredna društva za obezbeđenje obavljali takva da iziskuje posedovanje obaveznog osiguranja od profesionalne odgovornosti, u tom delu smo i intervenisali amandmanom, predlažući da se kao uslov za izdavanje licence uvede obavezno osiguranje od profesionalne odgovornosti kod onih delatnosti privatnih obezbeđenja gde službenici obezbeđenja dolaze u neposredni kontakt sa građanima i gde je upravo do sada bilo najviše incidenata.
Zakonom se predviđa postupak izdavanja licence koja važi pet godina i može se obnavljati. Zakonom je predviđeno i da se poslovi obezbeđenja vrše samo na osnovu zaključenog pisanog ugovora, te predviđa i obavezne elemente tog ugovora sa obavezom obaveštavanja nadležne policijske uprave o zaključenju takvog ugovora.
Zakonom se precizno definiše način obavljanja svakog od navedenih poslova privatnog obezbeđenja, fizičke zaštite sa i bez oružja, poslovi tehničke zaštite, poslovi planiranja, projektovanja i tehničkog nadzora, montaže i održavanja sistema tehničkog nadzora, poslovi obezbeđenja transporta novca i vrednosnih pošiljki, poslovi redarske službe i poslovi samozaštite, delatnosti koje pravna lica mogu samostalno organizovati, tj. sopstveno obezbeđenje.
Zakonom se preciziraju ovlašćenja službenika obezbeđenja, provera identiteta, pregled lica i predmeta, saopštavanje upozorenja i izdavanje naredbi, privremeno zadržavanje lica, upotreba sredstava prinude, s tim da se daju ovlašćenja ministru nadležnom za unutrašnje poslove da propiše način vršenja ovih ovlašćenja.
Zakonom se definišu i izgled službene odeće, odnosno uniforme i legitimacija službenika obezbeđenja. Propisuje se da izgled uniforme utvrđuje ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, te da se te uniforme po izgledu i boji jasno moraju razlikovati od uniformi službenika državnih organa, policije, carine, vojske. Utvrđuje se i da službenici obezbeđenja moraju imati legitimacije, da te legitimacije izdaje ministarstvo i propisuje sadržinu istih, kako bi se jasno mogla razlikovati ovlašćenja službenika obezbeđenja.
Zakonom se uređuju i evidencije koje je dužno da vodi pravno lice, odnosno preduzetnik koji se bavi poslovima obezbeđenja, kao i nadzor nad radom subjekata za privatno obezbeđenje. U tom smislu, definisano je i da se u okviru ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove formira posebna radna grupa, stručni savet za unapređenje privatnog obezbeđenja i javno-pravnog partnerstva u sektoru bezbednosti.
Navedenim zakonom se, kao što je istaknuto, reguliše veoma važna oblast u sektoru bezbednosti, tako što se uvodi jednoobraznost u oblasti privatnog obezbeđenja, na jasan i sveobuhvatan način definišu poslovi obezbeđenja, uslovi za obavljanje tih poslova, način vršenja poslova obezbeđenja, ovlašćenja službenika obezbeđenja, kao i kontrola njihovog rada.
Predlogom zakona o detektivskoj delatnosti kojim se takođe po prvi put na sveobuhvatan način uređuje dosada neregulisana oblast pružanja detektivskih usluga, uzevši u obzir činjenicu da se naš pravni sistem harmonizuje sa tekovinama EU, kao i činjenicu da ograničeni resursi države i sve manja javna potrošnja iziskuju potrebu da se određeni poslovi u domenu bezbednosti prenesu u privatan sektor. Stoga je donošenje ovakvog zakona kojim se uređuje način pružanja detektivskih usluga, subjekti koji pružaju te usluge, njihova ovlašćenja, kao i kontrola vršenja detektivskih poslova od strane države, racionalan korak i nužnost.
Predlogom zakona se na temeljan i sveobuhvatan način uređuje način obavljanja detektivskih poslova. Predviđeno je da poslove detektiva mogu obavljati samo pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove definisane zakonom. Zakonom se predviđa i licenciranje fizičkih lica za obavljanje detektivskih poslova, koja moraju biti obučena i osposobljena za obavljanje detektivskih poslova i koja su položila stručni ispit za detektiva pred komisijom koju obrazuje MUP.
Zakonom se definišu i ovlašćenja subjekata koji vrše detektivsku delatnost u obradi prikupljenih podataka i način obrade, obavezno zaključenje ugovora sa korisnikom usluga i obavezni elementi tog ugovora, legitimacija detektiva koju izdaje ministarstvo i koju detektiv mora nositi sa sobom prilikom obavljanja detektivskog posla, kao i ovlašćenja za nošenje vatrenog oružja i upotrebu istog, ali samo u svrhu zaštite sopstvenog života i telesnog integriteta, ukoliko na drugi način napad ne može odbiti.
Zakonom se definiše i nadzor nad vršenjem detektivske delatnosti, koju vrše službenici MUP, sa ovlašćenjem da detektivu privremeno zabrane vršenje detektivske delatnosti ukoliko istu obavlja suprotno odredbama ovog zakona.
Radi unapređenja obavljanja detektivske delatnosti predviđeno je da se u MUP obrazuje stručni savet za unapređenje detektivske delatnosti. Ustanovljava se i evidencija koju obavezno vodi pravno lice, odnosno preduzetnik koji vrši detektivsku delatnost, kao i MUP.
Zakonom se uređuje i zaštita podataka propisivanjem obaveze da i u slučaju raskida ugovora o pružanju detektivskih usluga, pravno lice, odnosno preduzetnik koji vrši detektivsku delatnost dužan je da podatke uništi ili preda korisniku usluga, te da je dužan da kao tajnu čuva sve informacije do kojih je došao u vršenju poslova.
Kao što je u uvodnom izlaganju istaknuto, ovaj zakon reguliše segment bezbednosti koji može biti veoma važan za građane, tako i za privredu, uređujući do sada ne uređenu oblast iz domena zaštite lica i imovine od strane privatnog sektora, te da je stoga potrebno podržati. Praksa i dosadašnja iskustva kod nas, kao i praksa u zemljama EU, ukazuju da su ovakvi zakoni neophodni našoj zemlji, pa će ih poslanička grupa PUPS u danu za glasanje podržati utoliko pre što u ovoj oblasti vlada, rekao bih, totalni javašluk i bezakonje. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Radmila Gerov.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da je potrebno doneti zakon o privatnom obezbeđenju i zakon o detektivskoj delatnosti i rešiti probleme koji postoje u toj oblasti. Gospodine Dačiću, mislim da će te se složiti sa mnom da MUP i policija nisu u stanju da se izbore sa sve većim brojem ubistava u ovoj zemlji, sa sve većim brojem huligana i nasilnika. Ako pogledate dnevnu štampu, prosto imamo činjenicu da se svaki dan u Srbiji desi jedno ili više ubistava. Kad policija i ministarstvo ne mogu da se izbore sa tako velikim problemom, onda je potpuno jasno da policija nije u stanju da se izbori sa problemom koji takođe interesuje građane, a to su sitna dela krađe i zaštita privatne imovine.
Smatram da će nakon donošenja ovog zakona biti mnogo više i preduzetnika i pravnih lica koji će se baviti delatnošću privatnog obezbeđenja. Njihove usluge, nažalost, neće tražiti samo institucije, nego sam potpuno uverena u to da će usluge vezane za privatno obezbeđenje u budućnosti, nažalost, tražiti građani ove zemlje.
Možda je razlog za to, gospodine Dačiću, što vi nemate dovoljno policajaca u malim sredinama, njihov broj nije dovoljan, a teritorije pojedinih opština su jako velike, pa možemo da kažemo da u tom smislu policija nije kriva što ne može da obezbedi svaki privatni objekat u Srbiji. Zato mislimo da će broj i preduzetnika i lica za privatno obezbeđenje u nekoj budućnosti biti daleko veće.
Judita Popović je govorila o stavu LDP vezano za ova dva zakona. Ja ću govoriti malo više o pojedinostima, zato što je ovo jedinstveni pretres, koje primedbe imamo na određene članove ovih zakona. Pre svega, govoriću o zakonu o privatnom obezbeđenju. U članu 12. predloženog zakona, gospodine Dačiću, vi predviđate da se može izdati licenca za vršenje posla privatnog obezbeđenja, između ostalog, ovlašćenom policijskom službeniku. Na početku vašeg izlaganja ste rekli da je u pojedinim zemljama propisano da se takve licence mogu izdati da li za detektive ili za privatno obezbeđenje tek nakon pet godina od prestanka radnog odnosa.
Rekli ste, i mislim da sam vas dobro razumela, da bi to bilo loše primeniti, takvu odrednicu, ovde u Srbiji, obzirom da imate preveliki broj radnika u policiji.
Da li ste time, predsedniče Vlade, hteli da kažete da će biti otpuštanja u MUP i policiji? Ako kažete da ima prekobrojni broj radnika, pretpostavljam da time mislite da će jedan broj radnika, da ne bi bio otpušten, preći i raditi ove poslove privatnog obezbeđenja.
Moram da vas pitam i sledeće. Zbog čega ste propisali da će ovo važiti samo za ovlašćene policijske službenike? Zašto ne i za zaposlene na posebnim ili određenim dužnostima, na primer na izdavanju oružja? Zašto pravite, gospodine Dačiću, diskriminaciju u tom smislu? Zbog čega se ovaj član zakona odnosi isključivo na ovlašćene policijske službenika, a ne i na radnike koji rade, na primer, na poslovima oružja? Znači, oni, po ovom zakonu, neće imati pravo da dobiju licencu. Smatramo da to nije u redu.
Članom 15. tog istog zakona vi kažete da se zahtev za izdavanje licence podnosi ministarstvu preko mesno nadležne policijske uprave. Zbog čega isključivo preko policijske uprave, kada znamo da postoje policijske stanice?
Navešću vam konkretan primer. Znači, u svim okruzima vi imate policijsku upravu, pa tako postoji, na primer, policijska uprava u Boru, policijska uprava u Zaječaru, a policijske stanice, to je definisano Zakonom o policiji članovima 24. i 25, su na primer u Negotinu, Majdanpeku, Kladovu. Koji je razlog da neko putuje u Bor ili da neko iz Knjaževca ide u Zaječar da bi predao jedan takav zahtev, kada je potpuno jasno da ćete i bezbednosnu proveru i svaku drugu proveru raditi u stvari preko policijskih stanica?
Vi tim istim članom u stavu 2. kažete šta je policijska uprava, ali Zakonom o policiji je jasno definisano šta je policijska uprava, a šta je policijska stanica.
Smatramo da je potpuno nepotrebno da sve ide preko policijske uprave. Smatramo da je dovoljno da zahtev bude podnet policijskoj stanici, koja kasnije može da ga prosledi policijskoj upravi.
Takođe, u članu 17. u stavu 2. kaže se da se žalba izjavljuje ministarstvu. Pošto je ovaj zakon vezan sa Zakonom o oružju i municiji i Zakonom o policiji, mislimo da žalba treba da se izjavi ministru, jer ukoliko za nabavku oružja, po Zakonu o oružju i municiji i ukoliko ste u zakonu o detektivskoj delatnosti, propisali da se žalba podnosi ministru, nema razloga da ovde onda bude u članu 17. ministarstvu. Smatramo da tu treba da bude isto kao i kod Zakona o oružju i kod Predloga zakona o detektivskoj delatnosti, gde se žalba podnosi ministru.
U članu 24, to je za mene neshvatljivo da vi zakonom predviđate da za nabavku oružja treba odobrenje ministarstva. A zbog čega ne i za nabavku municije? Znati, mi smatramo da je potrebno odobrenje ministarstva i za nabavku oružja i za nabavku municije, jer ne možete dozvoliti da svako može da kupuje municiju bez ikakvog odobrenja.
Gospodine Dačiću, mi smo po svim statistikama među prvim zemljama na svetu po broju oružja koja se nalaze kod privatnih lica, kod građana. Nažalost, među poslednjim zemljama smo po pitanju ekonomije.
U članu 28. potrebno je da se definiše gde se vrši vežba gađanja. Složićete se ne može neko da ode na livadu, pa da vežba. Znači, to treba da bude u streljanama otvorenog ili zatvorenog tipa. Iz tog razloga smatramo da treba dopuniti taj član 28. tako što će se vežba gađanja vršiti isključivo u ovlašćenim organizacijama, znači streljanama, bez obzira na to da li su otvorenog ili zatvorenog tipa.
Iste ili slične primedbe, gospodine Dačiću, imamo i na zakon o detektivskoj delatnosti. Vi u tom zakonu u članu 6. propisujete takođe licencu za vršenje detektivskih poslova i takođe uzimate u obzir samo ovlašćene policijske službenike.
Ovde možda niste morali da propišete rok od pet godina, ali ste morali makar da propišete rok od makar tri godine po prestanku radnog odnosa da policijski službenici mogu da dobiju licencu. Složićete se da dok god oni rade u policiji, ukoliko su danas podneli zahtev za raskid radnog odnosa, da još uvek imaju određene kontakte određene veze i mislimo da bi kao takvi bili u prednosti u odnosu na one koji nikad nisu radili u policiji.
Članovima od 9. do13. vi propisujete određene rokove u kojima neko treba da vam vrati identifikacione karticu detektiva. U roku od pet dana, da li je tako? Ali, nigde ne stoji u kom roku MUP treba da izda licencu. Znači, za to ne postoji rok. Mi smatramo da je dovoljan rok od 15 dana. Isto važi i za legitimaciju. U suprotnom, to može da se tumači i ovako da kada neko podnese zahtev, vi možete da mu date licencu u roku od pet dana, nekome za mesec, nekome za tri, a nekome ni za godinu dana. Zato smatramo da je tu trebalo da stoji rok za izdavanje licence.
Član 16. stav 7. propisuje 12 časova za to da se obavesti najbliža policijska uprava ukoliko se upotrebi vatreno oružje. Taj rok od 12 časova nije dovoljan, jer ste prethodnim stavom propisali da će detektiv u roku od 12 časova obavestiti odgovorno lice u pravnom licu, pa onda je sigurno potrebno još dodatnih 12 časova da pravno lice obavesti o tome nadležnu policijsku upravu. Zato smatramo da tu treba da stoji rok od 24 časa.
Smatramo da je član 30. vezan za zaštitu podataka jako loše definisan i da tu zbog takve definicije člana 30. može da dođe do zloupotreba. Verujem da niste imali takvu nameru.
Na kraju želim da vam kažem i sledeće, gospodine predsedniče Vlade. Znam da vi niste pisali ovaj zakon, čak ni kao ministar unutrašnjih poslova zakon o detektivima. Do sada možda to niko nije izneo i možda to neko smatra nebitnim, ali mislim da nije u redu da mi dobijemo ovakav predlog zakona, pričam isključivo o detektivskoj delatnosti, koji ima previše pravopisnih i gramatičkih grešaka. Znači, ne štamparskih. To znači i govori o tome kakvog su obrazovanja državni službenici. To uopšteno govori o tome u kakvom smo mi sistemu obrazovanja, za koji mi iz LDP smatramo da je jako loš i da treba menjati obrazovni sistem u ovoj zemlji.
Gospodine Dačiću, moram da kažem da je dobro što ste povukli iz procedure zakon o državnim službenicima i zakon o državnoj upravi, jer tim predlozima, koje smo trebali da razmatramo juče, vratili biste državnu upravu 10, 20 godina unazad. Mislim da to ne treba da bude interes Vlade.
Ta dva predloga su bila politička predloga. Pošto verujem da ćete nam te predloge zakona ponovo uputiti u proceduru koristim priliku da vam nešto kažem. Predsedniče Vlade, loše je da načelnici okruga budu funkcioneri. To znači da može bilo ko, može i sa osnovnom školom, a do sada je moralo sedmi stepen, položen državni ispit. Loše je to da sa sedmog stepena dozvoljavate i spuštate nivo kvalifikacije na šesti stepen za upravne poslove. Mnogo je loše to da uvodite vršioce dužnosti za službenike na položaju. To je apsolutna politizacija državne uprave.
Pošto ste već ta dva predloga zakona povukli iz procedure, zato sam sada to rekla, nadam se da ćete razmisliti pre nego što ih vratite ovde u parlament, jer smatramo da je potrebna ozbiljna reforma državne uprave kako bi državna uprava bila efikasna, a ne ovakva kakva je danas.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Stefana Miladinović. Izvolite.

Hvala vam.

Predsedavajuća, predsedniče Vlade i ministre unutrašnjih poslova, kolege iz Sekretarijata MUP, kolege narodni poslanici, ja ću svoju diskusiju usmeriti na set zakona iz oblasti privatne bezbednosti, zapravo jedine oblasti iz bezbednosti u sistemu bezbednosti Republike Srbije, koja je ostana neuređena. To su ova dva zakona, zakon o detektivskoj delatnosti i zakon o privatnom obezbeđenju, naravno, ne umanjujući važnost ostalih predloga zakona koji su u ovom objedinjenom pretresu.

Na početku bih želela da pohvalim veliki napor koje je MUP uložilo u prethodnom periodu u procesu pripreme pravnog okvira za uređenje ovih oblasti, još od 2010. godine, kada je urađen prvi Nacrt zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti. Taj akt je podeljen kasnije u dva predloga zakona koja su pretrpela velike promene nakon široke rasprave i to u dva kruga.

U oba predloga zakona unete su mnoge izmene i sugestije, o čemu je predsednik Vlade i govorio i to izmene i sugestije različitih ministarstava, Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i predstavnika Privredne komore, Udruženja za privatno obezbeđenje i detektivsku delatnosti, kao sa predstavnicima civilnog društva.

O ovome je bilo reči u prethodnim diskusijama. Ovo pitanje nije regulisano pravnim tekovinama EU, ali sve zemlje članice su segment privatne bezbednosti uredile u skladu sa svojim pravnim poretkom i svojim strateškim opredeljenjima u oblasti bezbednosti.

Polazeći od toga i Republika Srbija, kao što vidimo, reguliše ovu oblast u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti, koja je usvojena 2009. godine, iako se na predlogu ova dva zakona radi čitavu deceniju. Jasno je da ne postoji unificirani model zakonskih rešenja koja uređuju ovu oblast, ali model koji mi možemo i želimo da izgradimo mora biti usklađen kako sa našim pravnim sistemom i nacionalnom strategijom, tako i sa društvenim okolnostima, naravno vodeći računa o nekim trendovima u zemljama članicama EU i u svetu.

U diskusiji bih se osvrnula na nekoliko konkretnih rešenja iz samog predloga zakona. Najpre na licence koje treba da steknu kako pravna, tako i fizička lica koja će se baviti ovim poslovima. Naime, licence jesu brana za zloupotrebe. One obezbeđuju kvalitet, kontrolu i evidenciju u poslovima i obezbeđenja i detektivske delatnosti. Licence su u oba zakona precizno određene za različite usluge, čime se pre svega štite kako sami korisnici usluga, tako i uspostavljaju standardi u poslovanju.

Zakonima se uspostavlja mehanizam strogog nadzora i kontrole svih subjekata u sistemu koji će vršiti MUP. Pretpostavljam da će se, kao što je praksa u zemljama u regionu, u okviru MUP formirati i posebna organizaciona jedinica koja će se baviti nadzorom i samim tim taj nadzor će i biti prioritet.

Kada je kvalitet rada u pitanju, kvalitet rada lica koja će se baviti privatnim obezbeđenjem ili detektivskom delatnošću svakako da taj kvalitet obezbeđuje program obuke koji će biti definisan podzakonskim aktima koje donosi ministar. Izuzetno je važno da lica koja rade u privatnom obezbeđenju imaju različite veštine kako bi preventivno, ali i pravovremeno delovali, jer svedoci smo mnogih nesreća u prethodnim godinama koje su imale daleko veće posledice zbog propusta u radu i nestručnosti lica koja su radila u obezbeđenju.

Kako bi se sprečili svi mogući rizici, negativne posledice koje mogu biti izazvane neprofesionalnim i nestručnim obavljanjem poslova privatnog obezbeđenja, trebalo bi razmisliti da se u program obuke predvidi osnovni kurs iz možda i protivpožarne zaštite i osnovni kurs iz pružanja prve pomoći. Imajući u vidu u članu 16. zakona o detektivskoj delatnosti predviđa se veština detektiva da pruža prvu pomoć i važno je da u program obuke i osposobljavanja detektiva takođe kao element bude uneta i prva pomoć.

Kada su u pitanju primedbe opozicije, kada je u pitanju granica zaštite podataka o ličnosti, izuzetno je važno da se ponovi i zbog građana i zbog javnosti uopšte, da je MUP u nekoliko navrata izvršilo konsultacije sa Poverenikom za zaštitu tajnih podataka o ličnosti.

Sva predložena rešenja apsolutno su u skladu sa pravnim poretkom Republike Srbije i svaka sumnja može biti otklonjena činjenicom da se usvajanjem ovih zakona započinje uspostavljanje sistema koji će uređivati ove oblasti.

Poslanici SPS podneli su nekoliko amandmana, kojima smo želeli da preciziramo neke od odredbi oba zakona.

U Predlogu zakona o detektivskoj delatnosti smatramo da je važno da sva lica, kako odgovorna lica u pravnom licu koja obavljaju detektivsku delatnost, tako i fizička lica koja će biti detektivi, moraju proći odgovarajuću bezbednosnu proveru koju će vršiti MUP, imajući u vidu činjenicu da upravo sticanjem licenci im se poveravaju značajna ovlašćenja. Ovo je posebno važno kada je u pitanju pristup informacijama i korišćenjima oružja, o čemu je naravno bilo reči i moje kolege su pre mene diskutovale o tome.

U konsultacijama sa predstavnicima iz stručnih krugova, kao i sa licima koja se bave privatnim obezbeđenjem, istaknuta su izvesna zakonska rešenja koja utiču na budžet pravnih lica koja će se baviti ovom delatnošću. Tu smo predložili dva konkretna rešenja i nadamo se da će biti usvojena. Slična su kao rešenja kolege narodnog poslanika iz SNS, Momira.

Prvo rešenje, smatramo da većina pravnih lica koja se bave ovom delatnošću raspolaže oružjem kalibra 7.65. Kako je predlogom zakona predviđena upotreba kalibra 9 milimetara, mi smo amandmanom predložili da pored navedenog kalibra bude omogućeno, odnosno predviđen i kalibar 7.65.

Drugo značajno pitanje koje je obuhvaćeno našim amandmanom se odnosi na povećanje bezbednosti transporta novca od strane pravnih lica i preduzetnika koji imaju dozvole, odnosno licence za obavljanje poslova obezbeđenja transporta novca.

Predloženim amandmanima se smanjuju stvarni troškovi koje će imati pravna lica, koja će u skladu sa ovim zakonom biti u prilici da se bave ovim delatnostima.

O svim amandmanima SPS, kolege iz poslaničke grupe će diskutovati u raspravi o pojedinostima. Želim na kraju da kažem da su konačno na dnevnom redu krovni zakoni iz oblasti i privatnog obezbeđenja i detektivskoj delatnosti koji će poboljšati koncept javnog privatnog partnerstva u Republici Srbiji.

O samoj važnosti ovih zakona govori i činjenica o velikoj zainteresovanosti, kako javnosti tako i kolega narodnih poslanika koji su u prethodnim danima podneli preko 100 amandmana na ova dva predloga zakona.

Želim još jednom da čestitam MUP koji je na najbolji mogući način pripremio pravni okvir za uređenje ovih oblasti. Svakako da će SPS u danu za glasanje podržati ove zakone. Hvala.