Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.11.2013.

7. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

7. dan rada

12.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministarka Zorana Mihajlović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Zorana Mihajlović

| Ministarka rudarstva i energetike
Pokušaću da odgovorim na vaša brojna pitanja.
Krenuću od onoga da na jugu i jugoistoku Srbije nema nijednog većeg infrastrukturnog projekta, izuzimaju RTB „Bor“, da nije samo u pitanju topionica nego i fabrika sumporne kiseline. Ono što svakako taj deo Srbije treba da ima je Južni tok, kao što znate. To je jedan od velikih infrastrukturnih projekata.
Dnevna potrošnja je 8.701 tona u Srbiji a neto potrošnja 61 dan je 530.764 tone. Nisu sporni podaci, podatke imamo. Ali, nešto što ste pročitali, a to je iz Studije energetske zajednice koja je rađena i gde se pominje iznos od 130 miliona evra kao potrebno ulaganje u izgradnju skladišta, imajući u vidu da se desila kriza, da su se neke stvari promenile od pre 2011. godine kada je pravljena ta studija, današnja procena na današnji dan Ministarstva iznosi da je potrebno uložiti negde oko 50 miliona evra u izgradnju dodatnih skladišta.
Kad pominjete skladišta, ja sam govorila da postoje skladišta u javnoj svojini kao što su skladišta Direkcije i javnog preduzeća „Transnafta“ i to nije mala količina, dakle, 180 hiljada metara kubnih i 130 hiljada metara kubnih, znači, 210 hiljada metara kubnih mi već imamo skladišta u javnoj svojini koja možemo i koja ćemo koristiti. Naravno da postoji ona priča o javnom pozivu svih onih drugih koji takođe danas imaju raspoloživa skladišta i možemo ih u jednom trenutku iskoristiti. Kada govorimo o izgradnji, ono što jeste potreba, to je negde oko 100, 130 hiljada metara kubnih nam je potrebno dodatnih skladišta do 2023. godine.
Kada pominjete 2014. godinu i da li ćemo imati dovoljno novca da ispunimo sve naše obaveze, pored naknade koja se ovde pominje a koja će svakako postojati, naše procene i razgovori i analize koje smo radili sa Ministarstvom finansija do 2023. godine nama omogućavaju da postepeno i polako ispunjavamo naše uslove, uz dodatnu naknadu koja će biti.
Neko je pominjao ovde da li će to značiti da će krajnji potrošači imati povećanje cene? Ono što može da bude, opet po nekim analizama, povećanje jeste maksimum dva dinara po litru i to jeste nešto što je moguće da će se desiti u narednom periodu. Pri tome, to se procenjuje da je otprilike kao iznos projektovane inflacije. Znači, nije nemoguće proći bez troškova. To je jasno. Ali, trudili smo se da ispunimo ono što je nama najvažnije. Mi moramo da imamo određene količine nafte i naftnih derivata, da možemo da reagujemo u određenim trenucima. Jer, mi ne znamo šta nas čeka u periodu koji je ispred nas, hoćemo li mi toga imati ili ne. Dakle, sada izuzimam sve druge priče o tome kakvi su ugovori sklapani, šta se dešavalo i u kakvom se trenutno danas stanju nalazimo i zašto neke stvari moramo da radimo.
Ne bih se složila sa vama da je to samo zbog toga što je to ispunjenje direktive. Ja mislim da sve te direktive EU su dobre za nas, jer je to možda jedini način da napravimo red u onome što se zove ne samo energetika nego bilo koji sektor u Srbiji. Jer, bojim se da nemamo određenih obaveza, da bismo mi još odugovlačili sa nekim stvarima koje, nažalost, kao i kod ovog zakona nismo uradili u prethodnom periodu. Očito je da neko mora da nas natera da nešto uradimo.
Kada pominjete ova skladišta i Prahovo i Smederevo, meni ovde kažu, ali ja ne znam detalje, pogledaću, vezano i za pismo NIS-a itd, i dobićete zvaničan odgovor od ministarstva. Ono što meni kažu, to je da je Prahovo, naravno, bilo bombardovano, što vi i znate, da je tu vlasništvo i NIS i Vojske i Direkcije i da je nešto o čemu svakako treba da se sedne i da se razgovara. Nemam ništa protiv da se razgovara sa NIS-om o svemu, ako oni nešto konzerviraju, da li možemo da koristimo. Pitanje je toga što smo mi svakako manjinski vlasnici u NIS-u i da li ćemo mi u tome uspeti ili nećemo, to ćemo da vidimo. To je stvar naše strane, da li ćemo pokušati, a pregovarati uvek hoćemo, ali pre toga da vidimo o čemu se radi, pa kad budem videla, onda ću vam dati i dodatne informacije. Mislim da sam vam odgovorila na sve.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Slobodan Veličković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Gospodine predsedavajući, uvažena gospođo ministarka, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, samo nekoliko opservacija vezano za Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja. Republika Srbija je 2000. godine ratifikovala Konvenciju o zabrani razvoja, proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju koja je stupila na snagu 1997. godine.
Navedena konvencija dobila je i dodatnu snagu usvajanjem Rezolucije Saveta bezbednosti UN broj 1540, donete u okviru nadležnosti iz Glave 7 Povelje UN, kojom je ustanovljena obaveza svih država članica da razvijaju i sprovedu odgovarajuće legalne i legitimne mere kako bi se, pre svega, sprečilo širenje oružja za masovno uništenje među nedržavnim subjektima.
Sama Konvencija, kao svojevrsni mehanizam nadzora nad implementacijom iste, predvidela je obrazovanje Organizacije za zabranu hemijskog oružja, čije je sedište u Hagu i kojoj su sve države potpisnice dužne dostavljati godišnje deklaracije sa detaljnim podacima koji se tiču proizvodnje, prerade, korišćenja i skladištenja otrovnih hemijskih supstanci relevantnih za konvenciju. U tom smislu, u implementaciji svih obaveza preuzetih tom konvencijom, a kako bi se svi subjekti koji se bave proizvodnjom, skladištenjem, razvojem i upotrebom hemijskih sredstava koja bi mogla biti korišćenja kao oružje podvrgnuli pod jedinstveni pravni režim ove konvencije, Republika Srbija donela je Zakon o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju.
S obzirom da je od pristupanja Konvenciji prošlo više od 10 godina, te da je u međuvremenu Organizacija za zabranu hemijskog oružja, u cilju ujednačavanja implementacije Konvencije, donela odluku, odnosno uputstva koja se tiču izmena koncentracionih limita u zavisnosti od kojih postoji obaveza da domaća pravna, odnosno fizička lica podnose izveštaje o proizvodnji hemijskih supstanci relevantnih za Konvenciju. Tako su se stekli uslovi da se izmenama interveniše i u pogledu donetog zakona.
Obzirom da je bivša SFRJ bila jedna od malog broja zemalja, koja je raspolagala kapacitetima za proizvodnju i skladištenje hemijskog oružja, da je Republika Srbija dosledno poštovala Konvenciju, te samim tim stekla i odgovarajući ugled u tom delu u svetu, ovakve izmene zakona neophodne su kako bi se sa tim pozitivnim trendom nastavilo.
Izmenama Zakona se terminološka rešenja iz ovog teksta usaglašavaju sa srodnim domaćim propisima, menjaju koncentracioni limiti za hemijske supstance za koje se kao izuzetak od potvrđenog pravila ne podnosi izveštaj nadležnom ministarstvu, kao ni podaci o postrojenju za njihovu proizvodnju, niti izveštaj o planovima za njihovu proizvodnju. Razlog za intervenciju u delu koncentracionih limita leži u činjenici da se režim za proizvodnju hemijskih sredstava ublažava, te time obezbeđuje da domaća pravna i fizička lica budu podvrgnuta jedinstvenom režimu koji važi i u drugim državama potpisnicama ove konvencije. U ostalim odredbama vrši se pravno-tehničko usaglašavanje i ispravljaju uočene greške u osnovnom tekstu zakona.
Poslanička grupa PUPS će u Danu za glasanje podržati ove izmene i dopune Zakona o zabrani razvoja proizvodnje, skladištenja i upotreba hemijskog oružja i o njegovom uništavanju. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev. Izvolite.

Dušica Morčev

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, poštovane kolege narodni poslanici, prosto je neverovatno da je trebalo 20 godina da prođe da bismo imali Zakon o robnim rezervama na dnevnom redu. Postojale su i ranije inicijative, formirane su radne grupe, ali Zakon o robnim rezervama nije bio na dnevnom redu Skupštine. Zato bih pohvalila ministra Ljajića i Vladu što je ovaj zakon došao na dnevni red Skupštine, zbog strateškog značaja robnih rezervi.
U proteklih 20 godina imali smo ratove u okruženju, imali smo sankcije, imali smo bombardovanje Srbije, veliki broj izbeglica i robne rezerve su intervenisale i omogućile su tu stabilnost u snabdevenosti osnovnim životnim namirnicama stanovništva i, naravno, uticale su na to da i zdravlje našeg stanovništva ne bude narušeno.
Sve je to izazvalo da su robne rezerve, tj. zalihe opadale i smatramo da je danas, kada dolazi do pada privredne aktivnosti, potrebno da država više sredstava izdvaja za potrebe Direkcije za robne rezerve.
Novim zakonom predložene su izmene koje će sigurno poboljšati uređenost ove oblasti. Jedna od najznačajnijih izmena, po nama, je nadzor koji će se vršiti u celokupnom postupku sprovođenja - od nabavki, skladištenja, korišćenja, tj, zanavljanja robnih rezervi kojima raspolažemo.
Zašto je ovo važno? Godinama se pričalo da postoje zloupotrebe u robnim rezervama. Pre par meseci smo imali priliku da vidimo, nažalost, putem medija, moram da kažem, kao poslanici izveštaj radne grupe koju je formiralo Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede, da je inspekcija izašla na teren i da su ustanovljene ozbiljne nepravilnosti i ozbiljne zloupotrebe. Čuli smo danas da je reagovala i policija, da je sprovedena sveobuhvatna kontrola. Očekujemo sada da i policija i tužilaštvo odrade svoj posao i da konačno imamo odgovorne, koji će biti pravosnažno osuđeni i konačno odgovarati za sve ono što su uradili.
Na šta se tu naišlo? Čuli smo da se kontrolom silosa nailazilo na dupla dna, da smo imali silose da nije bilo zrno žitarica, da smo imali onemogućavanje sprovođenja kontrole tako što su sklanjane merdevine. Na razne načine su pokušali da kontrolu onemoguće oni koji su skladištari. Mislim da to nije dobro i da o tome mora da se govori mnogo više.
Imali smo medijske naslove, čini mi se, u junu mesecu najviše gde se dosta govorilo o tome, ali od tog dana baš i nemamo više toliko informacija šta se konkretno dešava sa tim i dokle smo stigli.
Ne želim da se desi da bude ono - tresla se gora, rodio se miš. Znači, pričali smo o velikim zloupotrebama, a nemamo jednostavno informacije i nemamo one koji su otkriveni. Tu treba da vidimo ko je odgovoran u Direkciji, ko je odgovoran od ovlašćenih skladištara.
Naravno da ovu kritiku u ovom trenutku ne upućujem vama, jer vi ste uradili svoj deo posla i to je zaista za pohvalu, što se tiče ministarstava. Sada je na red, kao što sam rekla, policija, tužilaštvo i sve ono što treba da se odradi da bi ti procesi bili okončani.
Ne treba da pričam mnogo o tome i da prozivao koja su to javna skladišta napravila prekršaje, ko je tu odgovorniji. To će da se pokaže kada se procesi budu završili, kada budemo imali pravosnažno odgovorna, tj. osuđena lica za ova krivična dela, teška krivična dela krađe.
Mislim da Skupština treba da bude informisana o tome i mi kao narodni poslanici. Znamo da Direkcija izveštaj o svom radu podnosi Vladi, ali zbog specifičnosti ove tematike i uopšte svim ovim problemima sa kojima smo se suočili, smatramo da bi bar resorni skupštinski odbor trebao da dobije zvaničnu informaciju šta se sa svim ovim desilo, da znamo šta je rezultat svega ovoga. Inače ništa nećemo uraditi ako ostane na tome da se pokrenuo, da se primetilo, da velike količine žitarica nedostaju, da ste jedan, kako ste vi, uvaženi ministre, rekli, uspeli da povratite i da sada imamo u silosima određenu količinu žitarica, ali ne sme da ostane na tome.
Zaista, ako želimo da ova zakonska rešenja i ovaj zakon koji je predložen danas, a kažem zaista ima dobrih izmena, daje rezultate, moramo da krenemo ka toj odgovornosti, konkretnoj odgovornosti odgovornih lica koja su napravila ozbiljne zloupotrebe za jedno važno strateško pitanje, a to su robne rezerve. Daleko bilo da je došlo do nekih veći poremećaje, neke veće nepogode. Da li bi tada trebali da vidimo da su nam neki silosi potpuno prazni, da robne rezerve tako jednom ozbiljnom intervencijom mogu da dođu na neki minimum koji može da ugrozi našu državu? Zato mi je žao što danas nema veći broj poslanika u sali koji prisustvuju i učestvuju u ovoj raspravi, jer je zaista ovo veoma, veoma važno pitanje.
Htela sam da vam postavim pitanje, ali moje kolege su vas već to pitale, da li znate koliko je do sada osoba procesuirano, da li je neko do sada pravosnažno i osuđen. Kao što smo čuli, vi ste rekli da je to još uvek u toku.
Ono što vas još jednom molim, iako formalno ne morate da nas izveštavate i podnosite izveštaj Skupštini o tome, da ipak to uradite, jer mislimo da smo tu samo da vam pomognemo i da zajedno za ovako važna pitanja treba da uradimo sve što možemo, a ne da mi kao poslanici ove informacije saznajemo i dobijamo iz medija. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima ministar Ljajić. Izvolite.

Rasim Ljajić

Vrlo kratko. Protiv 14 skladištara su podnete krivične prijave gde je utvrđen manjak pšenice i kukuruza.
Potpuno se slažem sa vama da treba da se podnese izveštaj ne samo nadležnom odboru, već i poslanicima, odnosno ovoj skupštini. Mi smo takođe direktno zainteresovani da cela ova stvar dobije konačni ne samo policijski, već i sudski epilog.
Na kraju, a više puta je to ovde spomenuto zašto posle 20 godina. Evo, koliko ja znam, od 2007. godine je formirana radna grupa za donošenje ovog zakona. Svaki put kada bi zakon došao do Vlade, ta Vlada je pala. Nadam se da će ova skupština uspeti da izglasa zakon i da se neće raspustiti dok ovaj zakon ne donesemo.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Vesna Stepić. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Vesna Stepić

Socijalistička partija Srbije
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri i članovi Vlade, cenjene kolege narodni poslanici i narodne poslanice, danas pred nama se nalazi u okviru ovog objedinjenog pretresa set zakonskih predloga i ja ću se osvrnuti na Predlog zakona o robnim rezervama.
Novo zakonsko rešenje će, kako su istakli predlagači, prvi put posle 20 godina revidirati, odnosno obnoviti pravno uređenje sistema robnih rezervi u Republici Srbiji.
Snabdevenost stanovništva poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima, lekovima i medicinskim sredstvima i proizvodima koji su neophodni za život ljudi i zdravlje životinja, imaju veliki značaj za Republiku Srbiju i iz tog razloga odredbe zakona o robnim rezervama predviđaju da lokalne samouprave mogu obrazovati robne rezerve.
Takođe, članom 3. se određuje u kojim slučajevima kada su u pitanju vanredne situacije se obezbeđuje stabilnost tržišta, odnosno predviđa se kada se robne rezerve obrazuju za slučaj elementarnih nepogoda, tehničko-tehnoloških nesreća i drugih situacija, kada može nastupiti prekid u osnovnom snabdevanju stanovništva Srbije.
Predviđena je i obaveza Direkcije za robne rezerve da posluje robnim rezervama na transparentan način, osim u slučaju ako propisima kojima se uređuje postupanje sa podacima, a značajnim za odbranu zemlje, nije drugačije određeno. Tada direktor Direkcije za robne rezerve propisuje stepen tajnosti podataka, mada možda je trebalo naći neko drugo rešenje kojim se na drugačiji način uredilo čuvanje tajnosti podataka.
Poseban deo zakona odnosi se i na obavezu formiranja obaveznih rezervi nafti i naftnih derivata. Srbija je još 2006. godine pristupila tzv. Energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, koja je tada pokrivala samo pitanje struje i gasa, a potom je 2008. godine preuzela i obavezu da se proširi delatnost te zajednice na naftu i naftne derivate. U oktobru 2012. godine na sednici energetske zajednice u Budvi doneta je odluka da se ove rezerve formiraju do kraja 2022. godine, odnosno da operativno počnu sa radom od 1. januara 2023. godine.
Zakon propisuje da se obavezne rezerve formiraju za slučaj kada je ugrožena sigurnost snabdevanja Srbije energijom i energentima i radi ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza.
Trenutno učešće nafte u primarnoj energiji u našoj zemlji iznosi 27%, odnosno više od četvrtine, pa je zbog toga značajno formiranje obaveznih rezervi energetika. S obzirom da je stari zakon koji uređuje tu oblast robnih rezervi iz 1992. godine i potpuno je prevaziđen, jer robne rezerve ne mogu biti samo magacin koji će isporučivati robu u određenim kriznim situacijama, već robne rezerve moraju da predviđaju dešavanja i kretanja na tržištu i da reaguju pre nego što nastupe poremećaji.
Takođe na šta bih dala poseban akcenat jeste skladištenje poljoprivrednih proizvoda i mineralnih đubriva. Zakonom o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji je stupio na snagu 2009. godine, jasno se uvode značajne novine za privredne subjekte u poljoprivredi.
Poljoprivreda je delatnost sa brojnim specifičnostima, gde je spor obrt kapitala, slabo je profitabilna i teško se dolazi do obrtnih sredstava. Ovo je razlog da subjekti u poljoprivredi najčešće nisu u stanju da podnesu tržišne uslove obezbeđivanja potrebnih sredstava za reprodukciju.
Tu pre svega mislim na semensku pšenicu tj. materijal za reprodukciju zrnastih ratarskih kultura.
Zato moramo da imamo jasnu uređeno funkcionisanje javnih skladištara za poljoprivredne proizvode, uslove koje moraju ispunjavaju uslove njihovog korišćenja, odgovornost javnih skladištara, osnivanje i ulogu kompezicionog fonda.
Po prijemu poljoprivrednih proizvoda uskladišten, javno skladište je u obavezi da izda robni zapis. Pri tome, javno skladište je nastalu promenu unosi u registar javnog zapisa.
Ovde trebamo biti obazriviji sa robnim rezervama poljoprivrednih proizvoda da nam se ne bi ponovilo kao prethodnih godina gde smo prodali pšenicu, a u istoj godini kupovali kao semensku pšenicu tj. materijal za reprodukciju.
Prema podacima Kompeznog fonda Republike Srbije, licenciranih skladišta zrnastih kultura od početka avgusta ove godine imamo 10. Ovlašćenih skladištara za mineralno đubriva imamo ukupno 52, a u samom Mačvanskom okrugu, odakle i dolazim, se nalaze pet ovlašćenih skladištara.
Trebamo biti obazriviji i kada je u pitanju skladište mineralnih đubriva, da li oni u potpunosti ispunjavaju uslove za njihovo čuvanje, jer pri neadekvatnim uslovima dolazi do hemijskih promena u samim mineralnim đubrivima.
Kada pogledamo iskustva iz regiona, ona nam ukazuju da sistem javnih skladištara i trgovanja na robnoj berzi dobija na intenzitetu, jer kako se sve više budu modernizovala i ukrupnjavala naša poljoprivreda, potrebna su nam sve više javna skladišta.
Nadam se da kako se budu ukrupnjavali posedi količine proizvedene robe kod pojedinaca tako će sve više biti interesovanja za robnom berzom i načina da se upravlja ogromnim količinama roba, a sama država ima jasnu sliku o robnim rezervama.
Takođe ne trebamo zaboraviti ni kolika je bitna integracija našeg robnog tržišta sa svetskim, a verujem da ćemo tako motivisati ljude da više koriste robnu berzu i javna skladišta. Samim tim, država se bori protiv poremećaja i nestabilnosti na tržištu svim tržišnim mehanizmima bez bilo kakvih administrativnih mera, a jedan od načina su i robne rezerve.
Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije u danu za glasanje će podržati set predloženih zakona. Hvala.